Istražujemo
Država srozava standard
Ekipa „Blica“ | 04. 04. 2010. - 00:01h | Foto: D. Grubin | Komentara: 140

Malo ko od građana Srbije poslednjih meseci nije izustio komentar poput: “Nije im malo što su za godinu dana poskupeli pretplatu za telefon sa 100 na 500 dinara i impulse 100 odsto, nego će nam uzimati i proviziju kad im plaćamo račune”; “Odrekli smo se mesa, sada ćemo i telefona“; “Dođe mi da otkažem i kablovsku i RTS, sa tim parama mogu da preživim nekoliko dana“; “Sva sreća da ide leto, pa može da se preživi na povrću i voću”...


Uostalom, kako drugačije da reaguje čovek koji ostane bez posla ili dobije manju platu pod izgovorom krize, dok ga kod kuće čekaju računi pristigli od javnih preduzeća uvećani za nekoliko stotina, pa i hiljada dinara?


Skuplje namirnice i komunalije, novi porezi i nameti države, akcize, umanjene plate i neizvesnost zaposlenja... svakodnevni su problemi s kojima se prosečan građanin Srbije suočava. Poskupljenja koja su se zahuktala krajem 2008. godine kulminirala su u poslednja tri meseca 2009. kada su državna preduzeća povećala cenu svojih usluga – RTS pretplatu, Železnice prevoz, Elektroprivreda struju, Telekom svoje usluge, javna komunalna preduzeća vodu, grejanje, kanalizaciju... U isto vreme, zabeležio je Republički zavod za statistiku, više od 150.000 ljudi ostalo je u 2009. godini bez posla.



Istraživanje Centra za liberalno demokratske studije (CLDS) o povećanju siromaštva u periodu krize pokazalo je da u uslovima prevelike javne potrošnje i visokog budžetskog deficita, država ne raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima niti širokim izborom mera za intervenisanje. U skladu s tim, teret ekonomske krize obrušio se upravo na “malog čoveka”.


- Tržište u Srbiji nije slobodno i kada se država umeša uvek platite više. Sasvim je sigurno da se tako srozava životni standard građana. Ipak, ne može ni ovako doveka. Srbija se nalazi na gornjoj granici, pa za podizanje cena i nameta ima još veoma malo mesta – kaže Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište.


On objašnjava da postoje i drugi načini da se vodi ekonomska politika države i uštedi, ali da su oni među nadležnim neuporedivo manje „pularni“ od svaljivanja tereta krize na građane. Jedna od „metoda“ je otpuštanje radnika u državnim i javnim preduzećima čija je produktivnost mala, a plate relativno visoke. Uprkos tome država koja je u više navrata najavila smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru na tom planu je, u odnosu na obećanja, učinila zanemarljivo malo.
Uslovi u kojima se poslednjih godina živi u Srbiji proizveli su povećanje broja siromašnih, ističe Gordana Matković, ekonomista iz CLDS koja je radila na istraživanju.


- Broj siromašnih se znatno povećao u 2008. i 2009. godini, između ostalog i zbog ekonomske krize. Stanje se od 2000. naovamo popravljalo, ali sada broj siromašnih prvi put beleži porast. Situacija i dalje nije alarmantna budući da stopa siromaštva još nije veća nego 2006. i 2007. godine. Ipak, problem sa Srbijom i drugim zemljama u tranziciji je što se veliki broj stanovnika nalazi na samoj liniji siromaštva, a za njih i najmanje pomeranju u standardu može da znači pad ispod linije siromaštva – kaže Matkovićeva.


Slika rastućeg siromaštva u Srbije najjasnije se vidi u načinima preživljavanja kojima se koristi sve više građana, a koji su zabeleženi u istraživanju CLDS. U pokušaju da sklope kraj s krajem počeli su da štede na svemu što nije preko potrebno – skuplji artikli zamenjuju jeftinijim, u ishrani koriste najosnovnije namirnice, „zajme“ se od države, rođaka i prijatelja, odlažu zdravstvene i druge troškove, rasprodaju imovinu… Mada veliki broj odlaže plaćanje pojedinih računa, građanima je i dalje na prvom mestu izmirivanje obaveza za struju, telefon, vodu... I to samo zato što su kazne za neplaćanje brze i izvesne.


Kada izmire obaveze prema državi, građanima ostaje nedovoljno za ostale potrepštine. Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da budžet prosečnog domaćinstva u Srbiji jedva pokriva i osnovne potrebe – za stanovanje, vodu i struju odlazi 17.6 odsto , za transport 7.5, zdravstvo 3.7, komunikacije 3.5, odeću i obuću 5.3, dok najvećih 40 odsto odlazi na hranu. U ostalih dvadesetak odsto, što čini nešto više od 6.000 dinara prosečne plate, trebalo bi da stanu sve druge potrepštine prosečnog četvoročlanog domaćinstva. Za one koji su ispod proseka, a takvih je u Srbiji najmanje 600.000 koji spadaju u grupu siromašnih, pomenutih 6.000 dinara je nedostižan san.
- Prva salata, mladi luk, paradajz… za mnoge su preskupi, pa se odlučuju za neko drugo povrće. Slično je i sa voćem - većina kupuje samo jabuke koje su 20-tak dinara - kaže jedan od prodavaca na pijaci u unutrašnjosti zemlje.
Slično je i u trgovinama. Iako trgovci tvrde da promet nije značajno smanjen jer se trude da ga sniženjima i rasprodajama povećaju, činjenica je, kažu, da potrošači kupuju samo osnovne životne namirnice i to one jeftinije.


U prodavnicama “Familije” kažu da je smanjena vrednost potrošačke korpe. U poslednje vreme, dodaju, očigledno je da se menja skuplji artikal za jeftiniji, sličnog ili istog kvaliteta. U isto vreme, navode, poskupeli su uvozni proizvodi, ali nisu rekli koji.


- Građani najviše kupuju meso, voće i povrće, odnosno sveže proizvode kao i namirnice za pripremu jela. Međutim, primetno je da se potrošači racionalnije ponašaju u kupovini i češće pazare artikle koji su na akcijama - kažu u “Idei”.
U marketima „Maksi“ i „Tempo“ kažu da je tražnja slabija i da je promenjena struktura potrošačke korpe. „Kupovna moć je znatno oslabljena što je uslovilo i promenu potrošačkih navika, pa se pazare osnovne životne na­­mirnice. Istina, porasla je tražnja za svežim mesom“, kažu u „Maksiju“, uz ob­jašnjenje da su od početka godine korigovane cene ulja i pojedinih konditorskih proizvoda.


Građane neće obradovati ni najave iz mesne industrije. „Oporavak“ cena živih svinja sa nekadašnjih 80do 90 dinara na oko 120 dinara poguraće i cene mesa u maloprodaji. “Iako su mnogi komentarisalli da meso nije pojeftinilo, cene su u zavisnosti od trgovine snižene od 60 do 100 dinara po kilogramu. Istina, prerađevine nisu pratile do kraja ovaj trend. Situacija se sada menja, pa bi narednih dana trebalo očekivati poskupljenje mesa – kaže Momir Jovanović, predsednik Grupacije klanične industrije pri Privrednoj komori Srbije.

 
Vlada gura inflaciju
Glavni podsticaj rastu inflacije, prema rečima ekonomiste Saše Đogovića, daje država povećanjem cena pod svojom kontrolom, jer tako jedino može da popuni budžet. Zbog akciza su poskupeli duvan, alkohol, gorivo, a skuplje telefoniranje je priprema za privatizaciju Telekoma.
- U narednim mesecima glavne opasnosti za rast inflacije su cenovnici pod kontrolom države i cene hrane, koje će zavisiti od ovogodišnjeg roda. Inflaciju će sigurno pogurati i odobravanje „povoljnih“ gotovinskih kredita koje je spremila Vlada – ističe stručnjak Instituta za tržišna istraživanja.


 
Jednima kupus drugima meso
Prosečna plata u februaru je dostigla 32.336 dinara, ali ovaj republički prosek teško da pokazuje kakvo je stanje u najvećem delu Srbije. Poznato je da kada jedni jedu samo kupus, a drugi samo meso, za statistiku to znači da se jede sarma. Po Srbiji porodice preživljavaju sa jednom ili dve plate, od 15.000 do 20.000 dinara, uz obilatu pomoć rođaka sa sela, ili roditelja u penziji.


 
POSKUPLJENJA, SIROMAŠTVO, AKCIZE I NOVI POREZI

 

Akcize i porezi

Čak 65 odsto cene našeg goriva čine akciza i porez na dodatu vrednost. Poslednje poskupljenje bilo je prošle nedelje, od kada benzin plaćamo 4,11 dinara, odnosno 3,93 odsto skuplje nego ranije. Januarsko povećanje akciza na cigarete iznosilo je 17,27 dinara po paklici, a za cigare i cigarilose 15,74 dinara po komadu.
Akciza na specijalne rakije i rakije od voća i grožđa iznosi 87,58 dinara po litru, a na rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina je 222,20 dinara po litru. Iznos akcize na žestoka alkoholna pića i likere je 142,42 dinara za litar, na nisko alkoholna pića 14,62 dinara po litru, a na pivo 16,56 dinara po litru, navedeno je u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju s medijima.
Od početka krize uveden je i porez na usluge mobilne telefonije, a od sredine godine ćemo plaćati i porez na kućne ljubimce u visini od 500 do 1.000 dinara godišnje.

 

 
PORAST SIROMAŠTVA
Indeks siromaštva predstavlja indikator kojim se meri procenat stanovnika koji ne mogu da obezbede osnovne resurse za život. Tabela pokazuje da je siromaštvo, koje je bilo u padu, u četvrtom kvartalu 2008. ponovo počelo da beleži porast.
Godina   Indeks - muškarci    Indeks - žene
2006.   8,5   9,1
2007.   8,0   8,8
2008. (1-3)*   6,3   6,0
2008. (3)*   5,0   4,5
2008. (4)*   5,3   5,6
2009. (1-2)*   7,3    7,2


*brojevi u zagradama označavaju kvartale u godini

 
NOVE CENE
Telefon od 1. aprila pretplata   sa 230 na 458 dinara
Pretplata za RTS od 1. marta   sa 434 na 500 dinara
Železnica od 20. marta   16 odsto
Struja od 1. marta   11,5 odsto
Vrtići od 1. februara   16,6 odsto
Cigarete   10 odsto
Voda, kanalizacija   7 odsto
Kablovska SBB od 1. marta   sa 745 na 820 dinara
Grejanje   10 odsto


 
NAČINI ZA PREŽIVLJAVANJE
Način   Procenat građana
Odloženi troškovi obrazovanja   0,69
Odloženi zdravstveni troškovi   6,65
Morao da proda kuću   0,12
Morao da koristi ušteđevinu   13,87
Morao da traži pozajmicu   8,7
Morao da traži socijalnu pomoć   0.46
Morao da proda automobil   0,65
Odložene investicije u porodični posao   2,69
Odložene investicije u poljoprivredno gazdinstvo   3,26

Izvor: Blic