Писмо Глез Хорстенауома од 17. новембра 1942. јасно се може видјети да Ђенерал Дража Михајловић није био осуђен јер је издајник него политички противник који је могао покварити планове комунистичке клике,па слиједи посјета Ђиласа,Поповића и Велебита:
"У овом часу они немају основе да воде рат са немачком војском". Они једино желе да се боре против четника Драже Михајловића.Борили су се против Немаца само зато јер су их ови претходно напали. Делегација објашњава да су они један потпуно самосталан, националан и независтан покрет. Ослањају се на Совјетски Савез само ради пропаганде, док с Лондоном никакве везе не желе да имају. Делегацији је познато да Италијани помажу Михајловића и да их снабдевају оружјем. Четници су се у задње време врло оснажили, они су уствари органи владе која је побегла у Лондон, увек су спремни следити њена наредјења. НОВ ("Народноослободилачка војска": тако су комунисти звали своје паравојне јединице) би се и сама борила против Енглеза у случају да се они овде искрцају: напротив,Михајловићеви четници не би, јер они једва чекају ту прилику. У радио вези су с Енглезима, примају курире, а Италијани све ово дозвољавају. Делегација истиче да ова излагања не значе предлог за капитулацију (они се не могу угушити, имају доста начина да се повуку, после сваке офанзиве постају јачи, спремни су да погину, увек су успевали да преживе, без заклона, намирница и муниције). Они једино желе задати одлучујући ударац четницима и стога предлажу заједничко утврђивање интересних сфера.
На крају, капетан Вебер је руком дописао: "Моле да се тачком три третира тајно".
Сачињена је и званична изјава, са потписима сва три комунистичка преговарача, у којој под тачком три пише:
Штаб НОВ Југославије је мишљења:
а) Да у садашњој ситуацији не постоји разлог због којег би немачка војска требало да води ратне операције противу НОВ Југославије, нарочито када се узме у обзир ситуација, непријатељи и интереси обеју страна - због тога би у узајамном интересу било да се непријатељство прекине. У вези с овим немачка команда и ова делегација би требало да одлуче о својим предлозима по питању интересних сфера и да утврде правце привредних и других интереса.
б) НОВ Југославије сматра четнике као главне своје непријатеље.

Очигледно, "ситуација" се односи на очекивано савезничко искрцавање на Јадрану, "непријатељи" су четници и савезничке трупе, а "интереси обеју страна" удруживање против њих.
Комунистичка делегација је послужена цигаретама и храном и смештена у оближњу кућу, чекајући одговор. Њена изјава одмах је прослеђена у Сарајево, Загреб, Берлин и Беч, у коме се тренутно налазио командант немачких трупа на Балкану, генерал Александер Лер. У повратку за Солун, Лер је најпре хтео да сврати у Загреб или Сарајево и по овом питању разговара са Глез фон Хорстенауом, али се предомислио. Генерал Рудолф Литерс такође није желео да се упушта у преговоре, као војни командант, већ је све пребацио на Хорстенауом. Пуковник Пфапфентрот, начелник Литерсовог штаба, доставио је генералу Хорстенауом, увече тог истог дана, извештај у коме поред осталог стоји:
Они изјављују да се не боре против хрватске државе и ни под којим условима ни против Немаца, већ искључиво против четника. Они су спремни да се оружано боре против сваког непријатеља кога би Немци означили и против Британаца кад се буду искрцали.
У међувремену, Ђилас, Поповић и Велебит становали су у оној кући у Горњем Вакуфу, поред штаба 717. дивизије, разговарајући свакодневно са Немцима. Како одговор на њихову изјаву није стизао, 14. марта су одлучили да се Поповић врати у Врховни штаб. Баш кад је полазио, група немачких официра дошла је и честитала му рођендан.
Њемачки ауто оставио је Кочу Поповића на друму између Раме и Јабланице, а онда је он продужио пешице. Тита и Ранковића нашао је после поноћи 16. марта, у селу Борци.
Ради наставка преговора, увече 14. марта Немци одвозе Ђиласа и Велебита у Сарајево и смештају их у једну зграду крај Миљацке. Поред официра из обавештајног одељења 718. пешадијске дивизије, са комунистима је сутрадан разговарао и њихов стари познаник, инжењер Ханс От. Следећег дана, 16. марта, у ауту са једним немачким наредником Ђилас преко Коњица креће у Врховни штаб. Испод села Челебић, око неког виса који је доминирао друмом, водила се борба између Немаца и партизана - једна од последњих за наредна два месеца. Ђилас и немачки наредник сачекали су мрак и прешли на партизанску територију, а онда продужили према Врховном штабу. Ђилас је отишао код Тита и Ранковића, а њемачки наредник код заробљених Немаца. Као знак "добре воље", њемачки заробљеници су одмах пуштени.
У међувремену, генерал Хорстенау и њемачки посланик у "Независној Држави Хрватској", Зигфрид Каше, позвали су Владимира Велебита у Загреб. Авионом, инжењер От и Велебит стигли су увече 16. марта. Сутрадан, према својој накнадној изјави, Велебит је саопштио Немцима:
Ни једној страној оружаној сили не можемо дозволити приступ на нашу територију без претходног одобрења АВНОЈ-а. Ако би се, према томе, енглеске трупе без такве дозволе искрцавали на нашој територији, били бисмо спремни да такво искрцавање одбијемо по потреби и оружаном силом. У том случају сматрали бисмо њихово искрцавање интервенцијом у корист рестаурирања монархије, довођења емигрантске владе и помагања наших огорчених непријатеља четника.
Вилхелм Хетл, Хорстенауов пријатељ, пише како је Велебит рекао немачком генералу своје право презиме, уз напомену да је његов задатак саопштавање поверљиве Титове поруке Немцима. Велебит је, међутим, касније писао да су Немци сами открили његов идентитет, јер су га на улици у Загребу, док се шетао са Немцима, познаници заустављали и поздрављали. Пре рата, иначе, Велебит је био адвокатски приправник и курир Коминтерне, а у ово време имао је чин партизанског генерала. Његов отац Љубомир био је аустроугарски генерал и ратни друг, из Првог светског рата, управо генерала Глез фон Хорстенауом. Живео је у својој кући у Загребу, разуме се, неузнемираван од стране Немаца и усташа. Ових дана, Владимир је посећивао своју родитељску кућу. У изјави о "мартовским преговорима" он пише да су Немци уопште, а не само Хорстенау, према њему имали веома коректан став. Као разлог наводи ратно другарство Хорстенауом и његовог оца.
У немачким документима Владимир Велебит је иначе сматран Хрватом, што комунистички историчари наводе као грешку. Немци, међутим, нису грешили: Велебит су само пореклом били Срби - давно похрваћени.

Pravi Srbi su još uvek u Sremu, pobegli od Turaka, da ne ulazimo ponovo u polemike i da se ne vređamo i ne prozivamo koj je veći Srbin. To što su vaši borci bili Prle i Tihi, nema nikakve veze sa Sremom, tamo je bilo pravih borca, koji se nisu borili za kralja , već za narod.
Zato i propadamo jer su uzori mnogima protuve kao što je bio Draža.

@Perudji,manje tik-taka i kekeca pred spavanje i bices ti kako treba.

Ima jos jedna stvar. Tito, odnosno narodna vlast je bila pod pritiskom izbora, odnosno referenduma za ili protiv dinastije. Nije tu bila potrebna corava kutija. Zna se ostatak bivse nam kako je glasao.
Znao je da treba da izvuce dupe. Ali u Srbiji je bio imperativ da nema vise nekoga ko cacka mecku.
Da Srbi osete da su definitivno porazeni. Zato je Draza trebao biti i uhvacen i osudjen kao izdajnik.
Da Srbi osete krivicu.Secam se da sam procitao jedno pismo, koje mu je pop Djujic poslao i u koje mu je doslovce rekao: nas su Englezi izdali, jedino nam preostaje napustanje  teritorije i odlazak u inostranstvo. Chicha je odbio da napusti Srbiju.
Na zalost Nemacki arhivi o celom tom toku su ili u Engleskoj ili u Rusiji. A ni jednima ni drugima ne odgovara da se otvore. Nemci su tacno i pedantno vodili sve o tadasnjim dogadjajima. Mislim da od njih bi najvise mogli da saznamo.Jer fakticki, sve bi bacilo drugu senku na dogadjaje iz 90-ih.
Ja sam siguran, da stvarna rehabilitacija Draze MIhajlovica, bi bila tacka gde bi se stvorila konacno preko potrebna kohezija srpskog drustva.
Bez ovog drugog ekstrema, negiranja partizanstine.Samo istina.

Nije u pitanju rehabilitacija samo Draže Mihajlovića, njegove će postupke istorija nesumnjivo jednog dana proceniti objektivno. Mnogo je dobrih ljudi u Srbiji ubijeno, osuđeno na robiju, oduzomanje građanskih prava i eksproprijaciju samo zato što im je dokazan bilo kakav kontakt sa DM pokretom. Zato je panika od rehabilitacije panika od razotkrivanja razmera crvenog terora u Srbiji i opresije koja nas je dovela do gubitka Kosova i Metohije i granica između Srba.

Kolko ja znam za vreme "crvenog" terora je na neku zvrcku Albanaca bila pesma "Na strazi kod Prizrena" a kasnije nesta "crvenog terora" i danas se eto hvale sa "najmladjom drzavom" 
Da se ne lazemo, i da nije postojala autonomna pokrajina Kosovo opet bi Albanci radili godinama na tome sta su radili, a danasnje granice bi bilo isto vrlo slicne.

Под предпоставком да је било како није а да се не лажемо,који албанци?

Da budemo tacni, nije to samo u Srbiji, nego u citavoj Jugoslaviji.To i jeste jedan generator srbomrznje, jer ostali to pripisuju Srbima.Za razliku od Srba, koji su u partizane isli da bi spasli zivu glavu, ostali su se prisljamcili da bi izvukli dupe. I ujke su mudro napisali da su tekovina nob-a, samo da ne bi vratili sto su njihovi ustaski kerovi preobuceni u crvene odore, opljackali, pa su malo brze od nas zavrsili 'prostorno planiranje', pa sada svi Hrvati placaju restituciju. To cemo i mi imati: crvene burzhuje vlasnike otetog, i mi i nasa deca i nasi unuci koji placamo oteto 45-e.Zato i treba uvesti zakon, da ako si kupio nesto tudje, oteto moras da vratis.
A ne ono: kupio od drzave, a drzava otela svojevremeno.
Glavni covek danas za tu rabotu, ti je ekolog, Dulic, onaj sa 'ocistimo Srbiju zajedno', dok vam se ja najebem majke. Isto kao i crveni Bahati, i Pera koji vicu: Rusi, Rusi a onim pravim bezimenim tajkunima, okupljanim oko baba Jule i Bore Milosevica, koji su preuzeli celo posrednistvo, distribuciju i nabavku nafte i gasa, omogucuju marzhu od milijarde godisnje. Mogu Rusi nama da daju i besplatno, opet ce nafta i gas biti najskuplja u Srbiji.
Nikako tupadzija da shvati da naftu ne prodaju Rusi nego Srbi. Rusi imaju cenu istu za ceo svet, a mi smo komarac za njihov izvoz gasa i nafte.

Eto to su posledice crvenog terora.Te ljude, pobijene, vise ne mozes vratiti, ali sama sustina Drazinog pokreta je bila da se bori protiv takvih. To su crveni na kraju krajeva i sami priznali.
Zasto bi nemo cutali i prihvatali posledice, kad jedna cela nacija ne mora to da radi?
Eto tu je sustina internog srpskog konflikta.

Valjda oni sto su bili na Kosovu 

@Maradic
Koliko je tebi godina? Rec Shiptar su oni trazili da se koristi. Nije to pogrdna rec. To je izvod iz Squipter, Ponosan Narod. Koristili su ga, bas da se razlikuju od Albanske bede.Inace tacno su se razlikovali. Znali su medju sobom ko su Albanci a ko Shiptari.I nisu se mirisali medju sobom.
Oni su pretendovali da ih ne vredjaju i nazivaju Albancima. Danas ispada da je to pogrdna rec.
Zasto je to bilo tako? Posle sam dokuchio. Shiptar je znacilo autohtoni Kosovar, sa Kosova, dok Albanac je bio samo spoljnji momak.I oni su podeljeni. Jedno je biti od dolaska Turaca, kada su Srbi napustali Kosovo i ovi dobijali srpska imanja islamizacijom, dok drugo je bilo prebezi od 45-e naovamo.
E sada, ko je to izvrnuo kao pogrdnu rec, ne znam.
Mi smo Kosovo osvojili(oslobodili) 1912-e, kada je zahvaljujuci nasoj pobedi u prvom Balkanskom ratu stvorena Albanija i Bugarska.Njihova borba protiv nas traje od 1912-e. A ne neki datumi koje stampa pominje.
Da je Draza pobedio (kontekst), ne bi imali komunizam, a bili bi suvereni vlasnici Kosova i dan danas.
Takvo pitanje se ne bi nikada postavljalo.