Hmmm.... ne znam.... Ja osobu koja me prevari tesko da mogu posmatrati na isti nacin, pogotovu ako je volim, padalo bi mi na pamet tudje usne koje je ljube, ruke koje je dodiruju, i ostalo...

Tesko bi to islo...

 I cim bi krenuo neki kontakt na to bi pomislio. 

Ako bi pocela neka svadja onda bi verovatno bilo ono:
"Pa bar se nisam poj....ao sa nekim" i bio zesci gad. 

Da li je to zadrto, nezrelo? Mozda... 

Ali ni ja ne bih ocekivao drugaciji tretman bez obzira sto bih mozda zeleo oprost.   

Ako stvarno oprostish i predjesh preko toga necesh imati potrebu da to ikad pomenesh vishe niti da mislish na to.
Ako ti stalno pada napamet nisi oprostio.

prevara:

nema oprosta, okrenuti se i zaboraviti kao da je ikad postojala ta osoba i to je to.

nikakvih diskusija i ostalih stvari.

Istina, sto znaci da ja licno ne bih oprostio.


Slazem se 

Ja mislim da bih oprostila,jer bi skroz razumela situaciju i jer bi i meni moglo da se dogodi,ali to naravno ne podrazumeva ucestale prevare svake godine po jednom,ne,ne.
Ako se desi,nebitno,muskarcu ili devojci nesto poput ove teme ali da je bas tako da je bilo jednom(ne mogu reci slucajno,jer po mnogim pitanjima i desavanjima ne postoji slucajnost) i da je prava ljubav puna emocija u pitanju oprostila bih.

Мислим да је свака ситуација веома специфична и свакој треба приступити појединачно. Не може се уопштавати.
Веома је битна разлика између некога ко "тражи преко хлеба погачу" и некога ко вара јер је запостављен/а.

А, шта је са гимнастиком?

Причам о правом варању, не о проводу.

Права превара, аутоматски, значи  - крај.

"To sto si varala,
To bih ti oprostio,
'Al sto si mene,
To ne mogu."

Je l' volite Crvenu Jabuku ?