Koliko sam puta ušao u dragstor
da kupim cigare, umoran i snen -
i uvek u uglu, u uglu kraj kase
dočeka me osmeh, osmeh njen.


Kako ste? - pita, i kusur mi daje,
dok pakuje cigare ja vidim da joj oči sjaje.
I samo na tren ruke nam se taknu
dok novac uzmem, a onda izmaknu.


Mi smo jedno drugom
uvek govorili Vi,
ali nam se nisu
ostvarili naši sni.


Malo reči prozborimo tu
i ćutke se gledamo kraj kase u uglu -
a onda drugi, drugi na red dodju,
i naših par minuta brzo prodju.

ako si video sve sve sto sam video ja
moraces sklopiti oci
pozeleti da budu mrtve

ako si rekao sve
sve sto sam rekao ja
moraces sklopiti usne
pozeleti da budu neme

Poljubac njezin beše tih i ledan,
Mramorni poljub; a kosa joj plava
Odisala je setan miris jedan
Bokora ruža koji docvetava.

I mnogo puta, u jutru, bez moći,
Prenem se kao iz olovnih uza:
Ja ne znam šta sam snevao te noći,
Ali mi oči mutne, pune suza.

jao kako mi poznato to S, ko je to???


"Nikada ne kazes rec koju bi trebalo,
  da te ne bih ocenio,
  izmices mi na hiljadu strana,
  Da te ne bih pomesao sa
  mnogima,stojis odvojena,
  poznajem,poznajem
  lukavstvo tvoje.
  Nikada ne ides putem kojim bi trebAlo.
  Tvoja prohtev je veca od prohteva drugih
  i zato cutis.
  Pritvorenom ravnodusnoscu ne hajes
  za moje darove.
  Poznajem lukavstvo tvoje.
  Nikada ne uzimas  sto bi trebalo."

                     Tagore

Priznaj da si slobodan!
Priznajem!
Priznaj da si srećan!
Priznajem!
Priznaj da nas voliš!
Priznajem!
Priznaj da smo ravnopravni!
Priznajem!
Priznaj da si tako hteo!
Priznajem!
Šta još nisi priznao?
Ne znam!
Priznaj da je ovo tvoja pobeda!
Priznajem!
Priznaj da si naš brat!
Priznajem!
Jesi li priznao da si srećan?
Ne znam!
Priznaj!
Priznajem!
Da li ti je lakše sad, kad si sve priznao?
Jeste!
Priznaj!
Priznajem!
Kako se kaže?
Hvala!

Beckovic

istina mi je
toliko daleko
da ne zelim
ni da je znam
-ovako
mislim samo
na tebe.
Veliki strah je u meni
da uradim prvi
ono sto zelimo i ti i ja.

Nebesa su prazna; nemo veče slazi,
Negde u aleji zadnji zračak blista,
Venus arhaička sama je na stazi,
Gola, i sva stidna, bez smokvova lista.

Veče će joj tiho da okupa telo
U mirisu ruže i u čistoj rosi;
Mesečina mirno da posrebri čelo,
I ponoćno inje da prospe po kosi.

Gola, ona čeka; a pogled, pun žudi,
Vapije u nebo, i strada, i moli!
I dok stidno oko u nebesa bludi,
Čežnjom dršću prsa i udovi goli.

Tako noć prolazi tiho, jednoliko,
Vetar mesečinom zasipa i veje;
Spi nebo i zemlja; i ne dozna niko
Tu pagansku ljubav sred mrtve aleje.


@anja_85
Pa trenutno opet citam 5 krugova Jovana Duchica tako da  verovatno mozes zakljuciti ko je autor...

tisina narusava tesko disanje grada,
voda se sliva niz zidove,
ogledalo kisa razbija,
nogama sam gazio mesec i 1000 zvezda,
treperave senke zabijene u ulice i prozore,
iza svakog prozora odlazi dan zivota,
svaki dan i svaku noc brojim svoje korake,
ja ne zaboravljam,ti spavaj mirno,
vracam ti se kao prvi prolecni dan,ja sam potpuno tvoj.

...Ko još može reći:
   "Ti Pesnik nisi - i ne smeš pričat' svoje sne"?
   Jer svaki čovek čija duša nije od zemlje
   Vizije ima, zbori o ljubavi svojoj,
   Poučen dobro jeziku maternjem.
   Da l' su snovi ovi koje probat' treba
   Pesnika il' Fanatika, saznaće se tek
   Kad ovaj topli pisar, ruka moja, u grobu se nađe.'


Kits

Celo posle podne na mom pragu sedi
Dosada, i gleda nalakćena mene.
Oči su joj mutne, čelične, studene,
A usne zamrzle i obrazi bledi.

Dosada