neko me voli,
sanja o meni,
gleda me kradom,
ali ne znam ko,
neko me voli dok lutam gradom,
prelazi cestu isto kao i ja,
zavirujem u gomilu,
posmatram svet,
neko me trazi ali ne znam gde je,
neko me voli,
dusu mi nudi,
neko je stranac isto kao i ja...

Ceznem da ti kazem najdublje rijeci koje ti imam reci; ali se ne usudujem, strahujuci da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u sali.
Olako uzimam svoj bol, strahujuci da bi mogla ti uciniti.
Ceznem da ti kazem najvjernije rjeci koje ti imam reci; ali se ne usudujem, strahujuci da bi mogla posumnjati u njih.

 .............ceznem da sedim mirno pored tebe
                          ali se ne usudjujem
                          jer bi mi inace srce iskocilo na usta,
                          zato brbljam i caskam olako,
                            i zatrpavam svoje reci recima...
                          grubo uzimam svoj bol...
                          strahujuci da bi to mogla ti uciniti...

Sad upirem poglede u zvijezde,
dugo noćim....
Izmedju sjaja i tame,
bluda i zablude,
tvoje oči padaju sa zvijezdama,
u moje kose,
tvoje suze u dlanove,
tvoj jecaj u srca dubine,
tvoja ljubav obliva kapima rose
potiljke mojih čuvstava,
svaka tvoja riječ urezuje brazdu
mojim nevjerama,
reže po srcu kajanja.....
I ja ne dokučujem tvoja otimanja,
srca ranjavanja,
ništa ne dokučujem, moja.....

Zaboravi

Ako me sretnes negde u gradovima stranim,
po kojima se muvam u poslednje vreme,
sretni me,
kao da me sreces prvi put.
nismo li se mi vec negde videli,
Kazi...i zaboravi.

Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...
i noci zaboravi...
gradove kojima smo menjali imena,
i ucrtavali u karte samo nama dostupne...
onaj hlad pod maslinama u nasoj uvali,
uvali mirnih voda.
otok nas i ime broda pesnika
koji nas je tamo nosio...

Zaboravi da si ikada rekla da me volis,
i kako se nikada, nikada, necemo rastati.

Treba zaboraviti naslove knjiga
koje smo zajedno citali,
filmove koje smo gledali,
Hemfri Bogarta i Kazablanku,
narocito zaboravi.

Ulicu divljih kestenova s pocetka Tuskanca,
i onaj nas poljubac na kisi
za koga bi znala reci:
"Nikada necu zaboraviti".
molim te zaboravi...

I kada ti kazem da zaboravis,
kazem ti to zato sto te volim
kazem ti to bez gorcine...

Otvori oci ljubavi,
nasim gradom prosli su tenkovi.
odneli su sobom sve sto smo bili,
znali... imali...
zato... Zaboravi.

Cemu secanja...?
Pogledaj kako tresnja u tvome vrtu,
iznova cveta svakoga proleca.
nasmesi se jutru koje dolazi,
zagrli belinu novih dana
i zaboravi.

Kasno je vec dragana, hocu da kazem,
zreli smo ljudi,
to jest, nismo vise deca
i znam da nije lako,
i znam da mozda i boli... ali pokusaj,
molim te... pokusaj... zaboravi!

I ako me sretnes negde u gradovima stranim,
po kojima se muvam u poslednje vreme,
sretni me, kao da me sreces prvi put;
nismo li se mi vec negde videli,
kazi... i zaboravi.

jos kasno u noci nece da se smiri grad,
iz prvog sna me trza divlji krik,
u noc se rasipa,jauk ili smeh?
dal ljubav kriju pusti parkovi
il vino piju dvojica?
gorko vino...
u zdravlje iste zene?
o znam ja zemlju i njene darove,
trazim san,
svet dubok i nepoznat.

Posvećujem ti svoje oči, svoje usne, svoje zube.
Pjesme? Šta ćeš od mojih pjesama pisanih jer nisam znao ćutati?
Šta ćeš od mojih pjesama koje ne mogu da te ljube?

jos samo minut,
reci sretan put.
Bilo je lepo.Cemu suze?
Uzalud.
Uzimaj ili ostavi,
na dan - dva ,
nista ozbiljno - ti i ja,
Zazmuri i broj do sto,
kad otvoris oci -
bicu daleko.

Nije mi srce jos
kamen postalo,
a ipak me sve jace
pritisce u ovim grudima
od nemira mirnog.

Maska spokoja se
razotkriva.
Gol sam u ovoj bjelini
ekrana i ova suza
sto je za tebe cuvam
duboko u sebi
lagano se meskolji
u kamenu.

Volim te.

smiri se
saberi se
budi isti kao pre
takav  kakvog dobro znam
bistar
jak
i
siguran.