SAMOĆA


Samoća je poput kiše,
U večeri iz mora se diže,
Iz ravnica pustih i dalekih stiže,
Ide u nebo, gde je uvek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.

Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
I kad se tela što nisu ništa našla,
Razočarano dele puna mora,
I kada ljudi što od mržnje gore,
U postelji jednoj moraju da noće.

Tad dolaze valovi samoće…
[rilke]

LEPA MLADA ŽENA GOVORI



Da sam voda tekućica
U kojoj mnogi žeđu gase,
I svaki odlazi zadovoljan, čist i umiven,
Sa svojom srećom jedinstvenom
Kojoj na svetu nema ravne.

Da sam piće, silovito i radosno,
Koje piju drugari po krčmama,
Tražeći sreću u osmejku i zaborav u pevanju.
Da im ja želje ostvarujem, i najluđe i najsmelije,
Pomamnim šumom noćnih sati, gustim dimom terevenke.

Da sam otrov, munjevit i nepoznat,
Piće za one koji ne mogu
Da sačekaju zalazak sunca,
Da sečem život u korenu, brže od munje,
Da misli, bića i svetove
Brišem netragom zaborava

Andric

PADNI MI SAMO NA PAMET

 

Padni mi samo na pamet

Misli moje obraz da ti izgrebu

 

Izađi samo preda me

Oči da mi zalaju na tebe

 

Samo otvori usta

Ćutanje moje da ti vilice razbije

 

Seti me samo na sebe

Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa

 

Dotle je među nama došlo



[popa]

~Pesma nam život znači~

Ej, ti zaboravila sam ti ime
na poslednjoj stanici ludila
Čuj me
Kroz krvotok mi poezija teče
neko je rekao život mi pesma
A tebi
a meni
Pospane oči na pločnicima večnosti
piju, misli nam bdenje odnose
i bolesna jesenja noć u umiranju
nađe lek

A ti , a ja
Neko nam snove otima,
moj putokaz u ludnicu vodi,
tebe ruševine dave...

Još uvek mi kroz krvotok najezda teče
Znaš šta?
Pesma nam život znači
život nam nije pesma

D. Maksimović

TREĆA PESMA DAJANI

To je u vezi sa muzikom
Što je donela
Vedre crte tvog lica.
Sve to čekanje,
Dani ispunjeni tobom,
Ostaci parfema na ulici
satkali tvoj lik.

To je u vezi sa bojama.
To neuhvatljivo tvoje
Što grabio bih.
Toplina doma
Na tvom vratu, ramenima,
U tvom pogledu, u ruci
Kao nejasna slutnja,
Kao u snu
Niski tonovi vetra
U granama ove zime
Veče sa tobom
I slabasno svetlo
S` našeg prozora i
Seta na licu zakasnelog boema.

 
To je u vezi sa rečima
O tebi
Kojima proslavljam
Sve darove ljubavi
Koju nosiš u ruci, u pogledu,
na vratu, ramenima.
Ta radosna pometnja u meni
To je
U vezi sa tobom.

[nikola djurdjevic]

SAKRIVENI BOL

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga cvrsto u sebi zgnjeci
I ne da mu prijeci u suze i rijeci.

Rad'je ga skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadrsce, zadrsce u njoj kadikad,
Ali u rijeci se ne javi nikad.

Dusa ga u se povuce i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bacen. More ga prima
Dnom, da ga nikad ne izbaci plima.


Dobriša Cesarić

POSVETA MOJOJ ŽENI



Kojoj dugujem što radošću sam ispunjen
I što se moji osjećaji bude kad budimo se mi
I što istog trena počinak dolazi kad vrijeme je sna,
Skladno disanje

Ljubavnika kojih tijela mirišu jedno drugom
Koji misle iste misli bez potrebe da se zbori
I tepaju iste riječi bez potrebe da se neki smisao rodi.
Neće od zlovoljnog vjetra se zalediti

Nit' od sumornog tropskog sunca uvenuti
Cvijeće u cvijetnjaku koji je naš i samo naš
Al' posveta je ova da je drugi čita:
I bliske su ovo riječi u javnost tebi upućene.


[Thomas Stearns Eliot ]