sta?

Evo ljudima uopste nije pomogao taj most da prelaze sa jedne strane na drugu - bog sve vidi 

Jeste most ima korist, ali je zato tri-cetiri puta veci trosak da bi se ta korist opravdala i to je ono sto je bitno...

Evo, zabavite se http://www.igrice123.rs/automobilske-igrice/igre-predji-most-u-beogradu.php 

Александар Шапић: Мост на Ади кошта 161 милион евра
   PDF    Штампа    Ел. пошта
уторак, 31. јануар 2012.

Мост на Ади кошта тачно 161 милион евра!

То је цифра до које су дошли град Београд, банке, државни ревизор и француска компанија „Луис Бергер", која је била надзорни орган на овом великом пројекту. И то је једина истина о Мосту на Ади! А једини ко ову истину не жели да прихвати јесте Александар Вучић, тврди за Прес помоћник градоначелника и председник београдског ДС Александар Шапић.

- Све што данас Београђани користе да би се на Мост на Ади попели, прешли га или са њега сишли коштало је 161 милион евра. Толико кошта мост дужи 38 метара од првобитно планираног и са додатним рампама које смо направили. Све остало само је покушај Александра Вучића да пред бирачима сакрије чињеницу да је он и даље онај стари Вучић. Он је онај Вучић који је спреман само да критикује, без обзира на то што сам никада ништа није конкретно урадио за 15 или 20 година колико се бави политиком. За њега је једноставно неприхватљива чињеница да је градоначелник Београда Драган Ђилас 2008. обећао Београђанима Мост на Ади и да га је у обећаном року и завршио. Али, разумем Вучића, јер када би прихватио да у политици постоје и људи који држе реч и који ураде оно што обећају, онда би морао да преиспита себе и запита се каквом се то политиком бави. Бојим се да с тим питањем Вучић није спреман да се суочи - каже Шапић.

Све је то у реду, али зашто сте до сада избегавали да кажете колико кошта Мост на Ади? Опозиција већ неко време инсистира на тој причи...

- Прво, не поставља опозиција то питање већ Александар Вучић! Друго, цена моста је јавна од почетка градње и све се налази у документацији Скупштине града. Сви подаци су у уговорима са банкама које су финансирале градњу и, на крају, све се види и у извештају државног ревизора. Али, све то није довољно само Вучићу и његовој странци.

Раније је помињано да ће мост коштати 120 милиона евра.

- Већ сам рекао шта је уз кашњење у решавању имовинских проблема с „Југословенским речним бродарством" довело до повећања основне цене. Наравно, све је урађено по фидик стандардима које предвиђају сви послови које финансирају ЕБРД и ЕИБ - европске банке за изградњу и обнову и развој. Да би све било транспарентно, Београд, у коме 40 година није направљен мост, ангажовао је реномирану француску фирму „Луис Бергер", која је радила надзор на овом пројекту. Да ли заиста верујете да је неко успео да на овом пројекту превари све ове европске куће и украде паре, како тврди Вучић? Оно што је посебно фасцинантно јесте да су напредњаци прво тврдили да мост кошта 500 милиона, па и више од тога. Град је увек одговарао колика је цена самог моста и да је она далеко мања. Сада када имамо и извештаје свих, па и ревизора, са којим је град у сукобу, они излазе са тврдњом да у ствари све са приступним саобраћајницама кошта 450 милиона. Па ми то причамо све време!

Па где се онда ви не слажете?

- Александар Вучић верује да је Мост на Ади и мост преко Саве и петља код Хиподрома и петља у Радничкој и петља у Јурија Гагарина и петља Тошин бунар, које још нису изграђене и које ће наредних година бити завршене. Истина је да је све ово саставни део великог пројекта који се зове Унутрашњи магистрални прстен, чији је најзначајнији део мост преко Саве. Али, хајде да испитамо ову Вучићеву логику упоређујући је са мостом Газела. Да ли је Газела и петља Мостар, Аутокоманда и две петље код Арене и петља „Бежанијска коса" и петља „Змај пумпа" и на крају она код Сурчина? Да ли је све то саставни део моста Газела и да ли је све ово изграђено када и сам мост? Наравно да није! Мост је мост, а саобраћајнице су саобраћајнице. Јер милион људи дневно користи све ове саобраћајнице, а само 100.000 аутомобила пређе Газелу.

И на крају стиче се утисак да оклевате да одговорите на константне нападе Александра Вучића. Зашто?

- Па не мислите ваљда да сам се ја или било ко из градске власти уплашили Вучића? Једноставно, не можемо да трошимо време и да се бранимо и одговарамо на сулуде нападе какав је тај да мост кошта 450 милиона евра! Може Вучић, али и било ко други, од политике да прави ваљање по блату, али ми на то немамо право да пристанемо! Ваљање по блату јесте амбијент у коме уживају прасићи и свиње, али је то блато главни аргумент зашто се пристојни људи клоне политике. Јер све док Богољуб Карић, човек са потернице, буде политички фактор у Србији, пристојни људи ће се клонити политике. Све док важан политичар у Србији буде неко ко има разумевања за оне што крадуцкају, пристојни ће се клонити политике. Разумевање политике и начин на који се она води јесте суштинска разлика између мене и Александра Вучића.

Светомир Марјановић

(Прес)

 

ma kostao je 2000 dinara  zato su morali da stampaju novi apoen, da se ne sramote da im Evropska Banka vraca kusur od tri črvene. 

 
 
 
 
Koлико?

Ala mu je odgovorio...a čovek mu poželeo sve najbolje...


Prepiska: Dragan Đilas intimno piše glavnom uredniku e-novina
Mobing čestitkom
Piše: Petar Luković
 
Zahvalnica Lukoviću: Mašnica za glavnog e-urednika u znak podrške Đilasu
Photo: www.djilas.cestitka
Svejedno, Lukoviću, budi zahvalan: Đilas Dragan ti se zahvaljuje na podršci koju pružaš „njegovom timu i njemu u naporima da Beograd učine boljim i lepšim mestom za život“; valjda je gradonačelnik prespavao stotine tekstova o sebi kao Drvoseku i egzekutoru – pa je odlučio da okrene ploču; da te pohvali za ono što nisi učinio, a mogao si samo da si hteo


Primalac čestitke: Petar Luković
Photo: Stock
Izuzetni gradonačelniče,

Svestan osetljivog političkog, a nekmoli religijskog trenutka koji nas penetrira blagoerotičnim mošusima tzv. Božića, s nelagodom vam pišem baš danas, na poučno Badnje veče, maskiran lišćem badnjaka koje me nervozno golica; ne bih vam, Dobri Druže Dragane, kunem se, oduzimao dragocene vreme baš sad, just now, kad kao dobrotvor obilazite bolnice, dečje vrtiće, domove starih i domove nejači, osvetljeni televizijskim kamerama koje dokazuju koliko brinete o vašim budućim glasačima, jer je ovo, razumećemo se, retka prilika da izgledate humano, ako već po prirodi DS-karaktera niste takvi.

Razlog što vam pišem, dozvolićete da pretpostavim da nisam u pravu – jeste strogo lične prirode. Krenem tako, Dragane, jutros na posao; jeste Badnji dan ili Badnje veče, meni sve izgleda kao Badnje jutro, zombie-ljudi sa zombie-lišćem u slow-motion kadrovima kreću se ulicama, ali se pravim da ništa ne primećujem. Siđem liftom koji radi i napadnem poštansko sanduče bez razloga: nađem dva flajera za preskupe pizze, jednu ljubavnu doznaku iz Infostana, račun za telefon i – pismo na čijem kovertu sa prozorčićem piše adresa pošiljaoca: „Demokratska stranka, 11000 Beograd, Krunska 69, poštanski fah 532“.

Pogledam ime i adresu primaoca: Petar Luković, ulica tačna, 11060 Beograd 38. U prvom od svih prvih trenutaka, javilo mi se da mi piše Snežana Malović; rutinski sudski refleks slao mi je seksualni signal da me verovatno sigurno tuži Demokratska stranka, dovoljno ljubazna da me za Božić obraduje. Poprilično nervozan, Dragane, umalo nisam pocepao koverat; debelim, nefunkcionalnim prstima rovario sam po šavovima i rukohvatnom ofanzivom otkrio poklon – čestitku sa mojim imenom, mojim prezimenom, mojom adresom, sve ukrašeno grbom Grada Beograda i spomenikom Kneza Mihaila.

Otvorim čestitku koja se prostire na bar 40 centimetara polne dužine; s leve strane, Đilasov most na Adi sa pilonom preko kojeg je zavezana crvena mašnica; s desne strane, španski tramvaj koji piči pokojnim Bulevarom revolucije, između dva paralelna groblja 540 likvidiranih platana. U donjem ćošku, nediskretni logo: „Demokratska stranka: Glavni odbor, Beograd“.


Moram da vam kažem, Dragane dragi, da sam se skroz zbunio od naskroz zbunjenosti; pomislio sam, jebiga, priznajem, da sam žrtva Skrivene kamere i da će već neki Paparazzo iskočiti dok gledam u španski tramvaj koji prodire u sočni pilon na vašem jebozovnom mostu; kad ono ništa, prolaze komšije, dobar dan, dobar dan, nigde kamere, nigde tv-ekipe, ništa, moj gradonačelniče.

Očaj je poslednje utočište razuma, kažem sebi, pre nego što okrenem poslednju stranu čestitke. Kad tamo, međutim: „Poštovani Petre, Vašoj porodici i Vama želim puno zdravlja, uspeha i sreće u 2012. godini! Zahvaljujemo Vam se ovom prilikom na podršci koju pružate mom timu i meni u naporima da Beograd učinimo boljim i lepšim mestom za život“. U potpisu: „Vaš Dragan Đilas“. Potpisano ćirilicom.

Vidiš, kažem sebi, lepo je što imaju tvoju adresu; znaju gde stanuješ, imaju tvoj broj telefona, budi srećan, Lukoviću, što brinu o tebi; nema svaki stanovnik Beograda tu privilegiju da mu se imenom („Dragi Petre“) obraća lično gradonačelnik; lepo od njega što „porodici želi puno zdravlja, uspeha i sreće“, ali Luković nema porodicu, što je Draganu promaklo u novogodišnjoj brzini čestitarenja.

Svejedno, Lukoviću, budi zahvalan: Đilas Dragan ti se zahvaljuje na podršci koju pružaš „njegovom timu i njemu u naporima da Beograd učine boljim i lepšim mestom za život“; valjda je gradonačelnik prespavao stotine tekstova o sebi kao Drvoseku i egzekutoru – pa je odlučio da okrene ploču; da te pohvali za ono što nisi učinio, a mogao si samo da si hteo.

Ponosan sam, Dragane, da ste konačno otkrili da stanujem šezdesetak metara od Zvezdarske šume koju ste locirali za vaše sledeće klanje testerama; čast mi je da ste otkrili moju adresu i saznali da živim na dvanaestom spratu; otopljen od miline što mi čestitate, što ste me se setili, što sam vam u mislima, što nisam anoniman – dirnut sam vašom čestitkom u slici i reči, naročito me pali onaj pilon s mašnicom, pristojnost mi ne dozvoljava da vam kažem gde bih nabio mašnicu, a gde pilon.


Zlokobna poruka za Lukovića: Uočite platan!
Photo: www.djilas.cestitka.rs
Ali, dragi Dragane, teorijski mi neće biti jasno, oprostite na mojoj rudimentarnoj gluposti; da li je ovo akt vaše tradicionalne bahatosti u zajebavanju ili partijski propust neke budale iz vašeg DS-centra kojoj se ime „Petar Luković“ učinilo poznatim? Ako želite da vam kažem šta mislim, skinuću rukavice; sami ste ovo smislili, uvereni da ću okriviti vašu DS-budalu iz Centra; sami ste mi se obratili, uvereni da ovo ne mogu i neću objaviti; konačno, sami ste mi – sa ovom mašnicom i ovim tramvajem – poručili da vam ništa ne mogu i da ste u poziciji da čestitkom mobingujete svakog građanina, naročito kad se on zove Petar Luković.

Naravno, Dragi Druže Dragane, da ću vas i dalje podržavati na isti način kao i do sada; u vlastitoj psihotično-božićnoj poslanici ničeg i nema sem želje da vas za nekoliko meseci ne vidim kao gradonačelnika Beograda. Trudiću se, obećavam, da vas ne izneverim: napori da Beograd učine boljim i lepšim mestom za život podrazumevaju – da sa mesta gradonačelnika odete što pre!

Onda ću vam ja čestitati! Uz preporuku: uzmite pilon, ostavite mi mašnicu!

http://www.e-novine.com/kolumna/petar-lukovic/56512-Mobing-estitkom.html

"Izuzetni gradonačelniče,

Svestan osetljivog političkog, a nekmoli religijskog trenutka koji nas penetrira blagoerotičnim mošusima tzv. Božića, s nelagodom vam pišem baš danas "

Do ovde sam stao.
Odakle vadeeeeeeeeeee ovakoooooooo jebene reci 
Ova recencica je konza keve mi

 

да нам Бог поживи чика Перу да нас увесељава и у овој години ...