Hebo te, ja mislio propasce Amerika, ono nista  

Propasce Amerika itekako.
I ujka-sem vec priznaje to.
http://www.youtube.com/watch?v=Jjv-MtGpj2U

Sejaće Džo žito i soju za gazda Vua, a oni što nemaju zemlju ima da prodaju bubrege i rožnjače

Nostradamusovo prorocanstvo je pocelo da se ostvaruje-ZUTA rasaq ce vladati svetom.

Onaj Kinez vec prodo bubreg za I-Pod 

U tome i jeste poenta pačakutre. Ako nisu milostivi prema svom narodu kakvi će tek biti prema parazitima crncima

Daj neka stavi neko cenu zlata pre par dana i danas kao i tekst. Vidim da trube na TV-u, Nema teksta na internetu da sam nasao. Slep sam. Daj da arhiviramo.

31/07/2011 19:15
Prema procenama stručnjaka Ilirike zlato će u 2012. koštati 2.000 dolara

Planetom „hara“ zlatna groznica

U trenutku kada cena zlata prevazilazi sve rekorde mnogi se pitaju koliku vrednost na svetskim berzama može dostići ovaj plemeniti metal. Različite metode rezultiraju projekcijom vrednosti od oko 1.870 dolara, dok u ekstremnim slučajevima ona može skočiti i do 10.000 dolara. Prema procenama stručnjaka Ilirike zlato će u 2012. koštati 2.000 dolara.

 S obzirom na to da je vrednost zlata teško odrediti standardnim metodama - na osnovu dobiti ili novčanih tokova, za procenu se koristi nekoliko različitih metoda upoređivanja.Jedna od njih je upoređivanje s vrednošću iz prošlosti. Cena zlata dostigla je vrhunac 18. januara 1980. kada je iznosila 2.400 dolara, korigovano za inflaciju američkog dolara ali je ubrzo pala. Na to je najviše uticala inflacija u SAD koja je iznosila 15 odsto, ali i veoma rizična geopolitička situacija (zbog ruskog rata u Avganistanu i američkih talaca u Iranu). Takođe, pala je i proizvodnja zlata u Južnoj Africi koja obezbeđuje 70 odsto svetske proizvodnje.

Druga procena vrednosti zlata oslanja se na upoređivanje sa cenama ostalih sirovina, pre svega naftom ili vodećim američkim indeksom hartija od vrednosti. Zlato ima 16 puta veću vrednost od nafte, i to je odnos koji se zadržao od 1970. godine. Aktuelne tendencije mogle bi dovesti do promene tog odnosa, što bi uslovilo cenu zlata od 2.500 do 3.000 dolara. S druge strane, i u odnosu na vrednosne hartije, zlato jača svoju poziciju. Dugoročno posmatrano cena zlata će biti 10 puta veća u odnosu na hartije od vrednosti, dok je trenutno, prema vodećem indeksu Dau Džons, osam puta veća. Treća metoda za upoređivanje jeste količina novca u opticaju, što se pre svega odnosi na količinu američkih dolara u globalnoj ekonomiji. Povećanje novca u opticaju pre svega znači i inflaciju, a samim tim i pad njegove vrednosti. Od početka velike finansijske krize i rešavanja problema likvidnosti, otkupljivanjem američkih državnih obveznica, u opticaj je pušten dodatni novac čime je njegova količina od 2008. uvećana za 200 odsto. Sve to je dovelo do toga da cena zlata skoči za 70 odsto, dok se realno masa novca uvećala za samo 20 odsto.

- Na kraći rok se ne očekuju dodatni podsticaji likvidnosti, kao ni potpuno prihvatanje zlatnog standarda. Ipak, preti opasnost od dužničke krize u evro zoni kao i bankrot nekih od država monetarne unije, što bi moglo da izazove jak pritisak na cenu zlata koja bi mogla da skoči i do 2.000 dolara - procenjuje Damjan Mencej, direktor Ilirika investmentsa, društva koje jedino u regionu ima sektorski fond sa investicionom politikom ulaganja u zlato i plemenite metale.

Bilo kojom metodom da se ekonomski stručnjaci koriste, činjenica je da se finansijski svet sve više okreće zlatu i investicionim fondovima koji ulažu u plemenite metale. Cilj je, zapravo, da se u vreme nestabilnih ekonomskih dešavanja očuva vrednost imovine, ali i dodatno zaradi. Tu investicionu filozofija primenjuju sve centralne banke koje su 2004. godine u svojim trezorima deponovale čak 19 odsto ukupnog svetskog zlata. Tu politiku prate i sve poznate investicione kuće koje oko 10 odsto novčanih sredstava i imovine svojih klijenata investiraju u zlato. Tako je još početkom ovog veka započela zlatna groznica, aktuelna kroz civilizaciju i sve epohe, samo ovog puta ima drugačiju formu.

Danas

Inače za one koji su eventualno zainteresovani za kupovinu sigurnih vrednosti zlato, srebro, drago kamenje ne donose nikakve dividende. Zemljište (obradivo i građevinsko) mogu da donesu dividende već samo čuvaju vrednost. Pri tome samo fizičko posedovanje plemenitih metala i dragocenosti ima smisla, virtuelne kupovine na berzi u Nju Jorku ili Londonu su podjednako nesigurne kao vlade tih država koje stvaraju svetsku inflaciju.  Ako se u njih investira u pravom trenutku zemljište (obradivo i građevinsko) mogu da donesu dividende.

Umesto banke, vlada spasava domaćinstva
Stiglic: SAD očekuje oporavak u obliku slova L
Tanjug | 12. 08. 2011. - 23:28h | Foto: AP | Komentara: 0

VAŠINGTON - Sjedinjenje Američke Države, prema najboljem scenariju, očekuje spor i bolan oporavak u obliku slova L, sličan onom u Japanu, dok će u najgorem slučaju najveću svetsku privredu zadesiti recesija sa dvostrukim dnom, ocenio je nobelovac Džozef Stiglic.

"Umesto da spasava banke, vlada mora da spasava domaćinstva. Ekonomija prepuna praznih domova i beskućnika nema smisla, a mi idemo u tom smeru", upozorio je Stiglic u intervjuu za američki "Dejli tiker", a prenosi sajt Business.hr.

Stiglic, koji od početka krize u SAD-u smatra kako mere budžetske štednje usporavaju oporavak jer bitno umanjuju budžetske poreske prihode, ističe i da američki problem nisu visoke kamatne stope.
 
Korporacije su preplavljene gotovinom, ali banke ne plasiraju novac malim i srednje velikim preduzećima koji su najveći generator zaposlenosti.

U tom smislu su Federalne rezerve (Fed) podbacile i nisu uspele da ohrabre takvu vrstu kreditiranja koja bi podstakla rast, ocenio je Stiglic.

Blic

Ako je mene dobro učila učiteljica L znači pada naglo pa stane i ne raste neko vreme nego puzi po donjoj liniji.