Ja imam HR pasoš, a koristim ga u 99%, jbg, kad sam SRJ ne možeš ni u Rumuniju, a kamoli na zapad 

Hahahaha, samo su lepse nasminkani, inace su isti krsh kao i mi. Uz to jos i opasno iskompleksirani nama, pa valjda ispadaju zbog toga i zanimljivi.

Za dve godine, mozda.

srbija treba da po ugledu na nemcaku ukine mogucnost dvojnog drzavljanstva... prvo su nas "braca" sa one strane drine uvukla u rat a sada ih milion trci u lepu njihovu da izvadi lepi njihov pasos jer sa njime mogu lepo da putuju... pa sto ste ratovali onda?!?!?!?!?! 

Imenjace, moram priznati da se slazem sa tobom 

Uskoro do viznih olakšica?
Beograd, Brisel -- Evropska komisija bi uskoro trebalo da odluči da li će doći do olakšica viznog režima prema Srbiji.

Ovo zavisi od potpisivanja sporazuma o readmisiji. Neki građani Srbije bi mogli da putuju slobodno po Evropi, ukoliko država zagarantuje kontrolu emigranata, i prelazak građana trećih zemalja preko svoje teritorije.

Italijanska ambasada u Beogradu već je svom ministarstvu predložila olakšice za neke kategorije stanovnišva. To su privrednici, sportisti, studenti, umetnici. Ambasador Italije Alesandro Merola se nada da bi sporazum mogao da bude potpisan prilikom posete zamenika italijaskog šefa diplomatije 26. jula. "Oni će dobiti olakšice za vize, ali će one ostati u šengenskim ograničenjima. Recite to da smo mi pomerili ograničenja šengena onoliko koliko smo mogli. Za vize se neće ništa plaćati. Pokušaćemo da ubrzamo proceduru", objašnjava Merola.

Jedan od osnovnih zahteva francuske revolucije je bila sloboda. Danas je 217 godina posle gotovo cela Evropa je uključena u šengenski sporazum koji omogućuje slobodu kretanja. Ambasador Francuske Ig Perne kaže da je neophodno poštovanje pravila izdavanja putnih isprava kako bi i građani Srbije putovali bez birokratskih poteškoća. "Treba imati nekoliko validnih dokumenata koje tražimo, a da nisu falsifikovani. I to je sve. Ima toliko ljudi koji se nerviraju, i urlaju pre nego što su uopšte podneli zahtev. Odbija se samo 5% zahteva koji se podnesu. Kao što vidite to zaista nije politika odbijanja, i strogog viznog režima. Mi zaista želimo da ljudi dolaze", rekao je Perne.

Francuska se sredinom aprila suočila sa eskalacijom uličnog nasilja koje su izazvali strani useljenici. U Nemačku uđe oko 600 hiljada imigranata godišnje, od toga je puno onih sa prostora bivše Jugoslavije. Većina njih ima legalan posao, ali sve više je onih koji rade na crno. Nelegalni naseljenici su u vrhu kriminla. Zbog toga se Nemci načelno protive olakšavanju ulaska stranaca u Nemačku. Andreas Cobel, ambasador u Beogradu, kaže da bi moglo da dođe do nekih izuzetaka. "Ali već sad evropska komisija priprema neke od ideja, koja će olakšati putovanja maladima. To je veoma drago mom srcu, da imamo više prilika za putovanje mladih, kako bi oni bili u drugim društvima."

Sporazumi koje Srbija treba da prihvati, moraju da onemoguće ilegalno useljenje, i da omoguće efikasnu kontrolu granica.


Izvor: B92

Za ratove u Hrvatskoj su vam krivi Srbi iz Hrvatske, hahahahahahahahaha ... pa sve direktive su stizale iz Beograda, najviše te ljude koji su proterani su žrtve Slobine i Franjine politike . Ah, uvek je lako druge kriviti 

Освајање Шенгена

Из Србије сте, неосуђивани, немате полицијску потерницу због оптужбе да сте убили премијера, на пример, немате сумњиве рачуне по иностраним банкама, чак вас ни не бије глас да сте криминалац, нисте политичар, нисте оптужени за ратне злочине, нисте заштићени сведок сарадник, нисте ни близак пријатељ са таквима, ни род, ни помози Бог? Е, такви какви сте, нисте ни за визу. Чак и неки који су последњих 15 година били на којекаквим црним листама Европске уније, и због којих Србије нема на „белој шенгенској листи”, имају више изгледа да прескоче зид којим се опасала Европска унија него ви који нисте ни крали, ни лагали, ни убили. Ви сте кажњени. Тиме што не можете да изађете из земље у којој живите и што вам такав живот онда личи на заточеништво.

Пола Србије, кажу статистике, никада није видело шта се крије иза граница „небеске” отаџбине. Више од половине сада нема чак ни пасош. Због тога што никада нису били странци у некој земљи, млади у Србији, упозоравају истраживања, зазиру од странаца у својој земљи. Због тога што је понижење прва асоцијација на визе, непријатељ је прва асоцијација на странца. И зато што одлазак ван Србије личи на излазак на условну слободу, зато Србија личи на затвор.

Пре три године Србија и Црна Гора укинуле су визе за 40 земаља, у „знак отворености према земљама ЕУ, земљама кандидатима за чланство у ЕУ, Сједињеним Америчким Државама и другим развијеним и демократским земљама”. И дан-данас Срби у те земље могу да оду тек пошто докажу да у њима неће и да остану.

Срби морају да доказују да ће се вратити кући, да не беже, да им фамилија и посао значе довољно да ће им се вратити, да ни у сну нису помислили да напусте домовину и да одлазак на одмор или светско првенство у фудбалу нису само изговор да се ушуњају у неку од тих „обећаних” земаља и тамо остану заувек. Терају вас да мислите како је сваки излазак из земље само добра шанса за бег. Терају вас да мислите да жеља да се види Ајфелов торањ, Биг Бен или Колосеум нису довољно добар разлог да их и видите. Овде мало ко има право на обичну безазлену жељу да путује. Колико и куда хоће. Као некада. То што не можемо да одемо нигде без велике муке и понижења док добијемо то парче папира симбол је нашег дугогодишњег пропадања и страдања. Овде чак и они који никада, ни док се могло, нису прелазили границу и нису имали ни пасош, „шенгенску голготу” сматрају највећом казном. Није битно да ли хоћу, да бих се осећао човеком, важно је да могу. Баш као што је у време хиперинфлације многима то што немају пара да купе ништа, падало много теже кад у радњама није ни било ничега да се купи.

Невидљиви шенгенски зид је вероватно најочигледнија класна, расна, економска и национална подела у Европи данас. Оној Европи која, како тамо воле да говоре, руши поделе међу народима. Шенгенски свет је модерна и политички коректна верзија феудалног ропства. Да бисте испунили услов да уђете у тај повлашћени свет слободних морате да скупите брдо потврда којима доказујете да овде, код куће, имате шта да једете, где и с ким да спавате, да имате посао или да га немате али да имате ко да вас издржава, да имате ваљан разлог и да немате скривене мотиве. Због једног одласка до Лондона и шалтерске службенице у амбасадама морате да уверите да сте се женили из љубави, да сте у Србији само рођени, а да вам је Енглеска урођена, да су вам жена и директор толико добри да бисте поново да их видите, да су вам деца важна али да вам је демократија важнија, да вам је крвна група баш она коју има највише Енглеза и да краљицу Елизабету волите као своју, а не Чарлсову мајку. И да 100 евра и бомбоњера нису мито, него обичај у Срба да се у амбасаду не улази празних руку. То без 35 евра за визу.
Некога ће, можда, утешити сазнање да због тога што не могу слободно да се крећу млади беже и из Црне Горе, БиХ и Албаније. Некоме ће, можда, утеха бити инат уместо смисла, јер ће тако моћи да кажу да не иду никуда јер тамо нема шта ни да се види. А неко ће рећи да сан који нам продају за 35 евра није вредан да би се зажмурило на толико понижење.


Izvor: Politika / Драгана Матовић

Србија и Шенген
Догодине олакшице
Очекује се да ће Европска комисија изаћи са званичним предлогом визних олакшица које би могле да ступе на снагу идуће године

„Прво ред за хлеб, па за зејтин, затим за шећер, а сада за визу. Зар не мислите да као житељи ове земље напредујемо?”. Питање које је 27-годишњи Дејан Трбојевић из Новог Сада поставио својој сапатници у дугачком реду испред амбасаде једне европске земље у Београду сажима сву горчину изневерених очекивања његове генерације. Веровали су да ће, кад падне Милошевићев режим и Србија крене демократским путем, бити срушени и зидови којима су се Европа и свет оградили од нас. Али, од октобра 2000. године до данас ти зидови као да су постали још чвршћи, редови за визе дужи, а младићи и девојке из Србије уверени да их Европа – са којом иначе деле исте вредности и културу – не жели чак ни као туристе.

– Кад би нам давали да одемо кад хоћемо и да се вратимо кад хоћемо, све би било другачије. Враћали бисмо се ми. Овако, свака шанса је последња – објашњава 26-годишња Витомирка Требовац из Буковца. Она, Дејан, и још 18 младих аутора из Србије, Црне Горе, БиХ, Македоније и Албаније, победници на конкурсу за „Најбоље приче из реда за визе” Грађанског пакта за југоисточну Европу, имали су прилику да о својим искуствима говоре и на промоцији књиге у Бриселу, Амстердаму и на новосадском „Егзиту”. Њихови вршњаци из западне Европе свесрдно су подржали кампању за укидање виза западном Балкану, али званичници још нису били спремни да то учине.

Међународна кризна група упозорила је да „строгом политиком виза ЕУ изазива антиевропска осећања код грађана региона и тиме, уместо да поспеши, гуши жељене демократске реформе и Албанију, БиХ, Македонију и Србију и Црну Гору гура у својеврсни „европски гето”.

На „гетоизацију” овог дела Европе неколико пута је упозорила и Европска иницијатива за стабилност, као и Међународна комисија за Балкан (у такозваном Аматијевом извештају), иста оцена је упућена из бриселског Центра за европске политичке студије (ЦЕПС-а), а у више наврата званичницима Уније су се, заједничким апелом да укину „шенгенски зид” према ове четири балканске земље, обратили и државници региона, као и невладине организације. Брисел и даље није одмакао од опрезних обећања.

А онда је ситуација, ипак, почела да се мења.

Добре намере

Дорис Пак, председавајућа делегације Европског парламента за југоисточну Европу, затражила је почетом јула од Европске уније да што пре олакша издавање виза држављанима западног Балкана, оцењујући да „строг и несразмерно скуп визни режим” погађа не само омладину, већ и пословне људе и политичаре. За визне олакшице заложио се и европски комесар за проширење Оли Рен, чија је домовина – Финска – од овог месеца преузела председавање ЕУ. Фински министар спољних послова Ерки Туомиоја изјавио је да младим људима из Србије треба омогућити да путују у земље чланице ЕУ.

Да ли ће они најзад добити ту шансу знаће се до краја месеца: на седници министара ЕУ за правосуђе и унутрашње послове, најављеној за 24. јул, очекује се да ће Европска комисија изаћи са званичним предлогом визних олакшица које би, уколико преговори почну, како је планирано, на јесен, могле да ступе на снагу идуће године. Повластице у виду једноставније, краће и јевтиније процедуре добијања шенгенских виза на дужи период и уз могућност више улазака би, међутим, засад биле ограничене на неке категорије грађана, као што су студенти, спортисти, уметници, млади стручњаци и пословни људи.

Али, и то би, сматрају у Бриселу, требало да буде довољно да увери житеље Србије у добре намере Европске уније, да им покаже да ЕУ не одустаје од својих обећања о „европској перспективи” за западни Балкан, и да помогне реформским снагама у земљи у тешким временима, смањујући антиевропско расположење.

Све ове најаве ипак нису сасвим убедиле овдашњу јавност, која се већ навикла да ЕУ потеже визне олакшице сваки пут кад јој понестану други аргументи да нас увери како је добронамерна, како заиста жели да нам помогне, да нас „награди” за напредак у испуњавању услова које нам је поставила.

Први корак ка „белој листи“

С друге стране, они који се већ годинама залажу да Србија изађе из „балканског гета” сматрају да би ово требало да буде тек први корак ка њеном преласку са „црне” на „белу” шенгенску листу, што значи да би сви наши грађани добили могућност да без поседовања визе бораве на шенгенској територији до три месеца.

Комесар ЕУ за унутрашње послове Франко Фратини сматра да ће се услови за ово стећи тек у поодмаклој фази наших припрема за улазак у ЕУ, односно кад у потпуности испунимо низ стандарда и критеријума који су утврђени посебном уредбом ЕУ из 2002. године. То, поред осталог, значи да морамо успоставити ефикасну контролу граница и зауставити илегалне миграције, закључити уговоре о реадмисији са свим државама чланицама ЕУ, ојачати политичку и економску стабилност у земљи и сузбити корупцију и организовани криминал, усвојити закон о азилу, обезбедити нова, сигурна путна документа; донети закон о странцима... Визни режим према Србији умногоме оптерећује и ситуација на Косову и Метохији. Чак две трећине лица која траже азил у западноевропским земљама су из те покрајине, а Унмик по правилу не спроводи уговоре о реадмисији које је закључила наша земља.

-----------------------------------------------------------

Шта је „шенген”

Шенгенски споразум је документ који су јуна 1985. године у истоименом градићу потписале земље Бенелукса, Француске и Немачке, и, уз Конвенцију о примени овог споразума из 1990. године, чини основу за све прописе ЕУ којима се регулишу питања виза, азила, миграција и контроле граница. Њиме се, поред осталог, уређују услови преласка спољних граница ЕУ, кретање и боравак странаца на територији Уније, сарадња полицијских и правосудних органа у шенгенској зони, успостављање Централног информативног система.

У шенгенској зони су све „старе” чланице ЕУ са изузетком Велике Британије и Ирске, као и Исланд и Норвешка, које нису у ЕУ. Нове чланице ЕУ улазе у „шенген” октобра идуће године. Швајцарска је такође ушла у шенгенску зону, и наши грађани ће тамо моћи туристички да путују са шенгенским визама од идуће године, али већ од 10. јула 2006. држављани Србије са регулисаним боравком у Швајцарској не морају више да траже транзитну шенгенску визу на путу кроз шенгенске земље, као и кроз Словенију.

Услови за добијање шенгенске визе, као и њена цена – 35 евра – исти су за све земље. Иако су министри правде и унутрашњих послова ЕУ у Луксембургу у априлу донели одлуку о повећању цене визе на 60 евра од 1. јануара 2007. године (комесар ЕУ за правосуђе и унутрашње послове Франко Фратини ово је образложио поскупљењем издавања исправа са биометријским подацима), она се неће односити на грађане Србије до 2008. године. Тања Мишчевић, шефовица Канцеларије за придруживање ЕУ Владе Србије, верује да вишу цену виза ЕУ неће применити на грађане Србије ни у 2008. години пошто ће држава у међувремену испунити све неопходне услове како би грађани убудуће у Европу путовали без виза.

Србија је од Европске комисије затражила да се визне олакшице односе на грађане који иду у посету родбини у земљама чланицама ЕУ, ученике и студенте који су добили стипендију или имају позив из земаља које су потписнице шенгенског споразума, затим научнике, истраживаче, новинаре, бизнисмене, државне службенике, спортисте и раднике у култури, активисте невладиних организација, пилоте и авионско особље, возаче камиона и све који се баве транспортом, као и на пацијенте којима је неопходно лечење у иностранству.

Александра Мијалковић

--------------------------------------------------------------------------

А број ципела?

За добијање шенгенске визе потребно је брдо папира. Ево само неких докумената које је потребно спремити пред одлазак у амбасаду:

– формулар захтева за визу

– једна (или две) новија фотографија формата за пасош

– фотокопија пасоша

– претходни пасош

– потврда о запослењу (мора бити наведен датум заснивања радног односа, радно место и месечна примања)

– решење о годишњем одмору

–радна књижица

– здравствена књижица

– обрасци М1-М2

– уверење о упису у матичну евиденцију Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених

– потврда о измиреном порезу

– фотокопија решења о предузећу (за власнике фирми и радњи)

– изводи са рачуна предузећа или делатности (најмање за последња три месеца)

– пензијски чек

– потврда од школе/факултета

– ђачка књижица/индекс

– извод из матичне књиге рођених и документација о занимању оба родитеља

– извод из матичне књиге венчаних (за незапослене супружнике) и документација која се односи на запослење супружника

– документи о поседовању некретнина, други приходи

– изводи банковних рачуна и кредитне картице

– резервација повратне карте или саобраћајна дозвола возила уколико се путује сопственим превозом.

– потврђена резервација хотела, или

– позивно писмо од приватног лица и фотокопија личне карте особе која позива

Потребно је и водити рачуна да у пасошу постоји барем једна потпуно празна страна, јер може да се догоди да путник добије визу за коју нема места, што ће значити вађење новог пасоша. Ова нова процедура за коју је потребно око недељу дана итекако може да доведе у питање полазак у жељену земљу.


Izvor: Politika / С. Д.

Беспарица и визе главни разлози за остајање у земљи
Висок „шенгенски зид”
Највише путовали пословни људи, а најмање средњошколци и студенти

Већина становника Србије имала је прилике да посети земље Европске уније али путем – Travel канала или интернета. Кривац за ова виртуелна путовања није само беспарица, већ и висок „шенгенски зид”, који, упркос годинама, памети и физичкој спремности, не успевају да прескоче чак ни млади. Захваљујући онима који не воле зидове, 200 најбољих студената из Србије сутра ће престати да буду део статистике која говори да чак 70 одсто средњошколаца и студената никада није закорачило преко границе.

Иако овај податак којим се најчешће барата у јавности, многи сматрају претераним, разна истраживања рађена последње две-три године казују да је тај проценат ипак врло висок и да су они који су успели да прескоче „шенгенски зид”, најчешће одлазили (само) до Грчке.

Оно што је у развијеним земљама Европе карактеристично за младе – обилажење и упознавање страних земаља – за младе у Србији представља луксуз.

Судар жеља и реалности

Како се констатује у најновијој, заједничкој студији Европског покрета у Србији, Цивилног дијалога и КИПРЕД-а, у Србији је осећај изолованости и усредсређености на сопствену средину више изражен него почетком деведесетих. „Осећање маргинализације и недостатак перспективе су посебно изражени међу млађом генерацијом: Европа коју они виде је ограђена шенгенским зидом”, наводи се у овој студији.

Иако се број оних који су путовали у иностранство у последње три године повећава, те цифре су много мање од броја путника у прошлости. Рецимо, у 2002. години путовало је само шест одсто становника, годину дана касније 11 одсто, а 2004. године 15 одсто становника Србије.

Тренутни визни режим, као главни разлог због којег не путују у суседне земље, наводи 18 одсто испитаника опште популације у Србији, по 23 одсто студената и експерата и 19 одсто пословних људи. Као главни разлози, уз визе, наведени су недостатак новца (64 одсто), мотивисаност и безбедност.

Индикативан је и податак да од укупног броја испитаника чак 56 одсто никада није путовало у било коју земљу ЕУ, а већина оних који то јесу, чинили су то у прошлости, односно пре 1990. године. Током 2003. и 2004. године само је пет одсто њих имало прилике да види земље ЕУ.

Највише прилике да прескоче „шенгенски зид” имали су експерти и пословни људи. Па ипак, наводи се у овој студији, за оне који имају највише шансе да отпутују виза је играла велику улогу у одустајању од путовања. На пример, готово половина опште популације у Србији, као и 76 одсто академаца, 70 одсто експерата и 54 одсто пословних људи наводи да су планирали да путују у земље ЕУ у последњих пет година, али нису били у могућности. Већина је навела недостатак новца као главни разлог за одустајање од планова, али и визни режим (35 одсто опште популације, 25 одсто студената, 43 одсто експерата и 60 одсто пословних људи).

Како наводе аутори студије, стиче се утисак да управо студенти изазивају највеће подозрење имиграционих власти у западним земљама, па зато академци и имају највише потешкоћа да обезбеде визу.

Поражавајуће податке прикупила је и организација IAESTE која студенте завршних година води на стручну праксу у иностранство. По речима Драгана Вукићевића, директора одбора IAESTE у Србији и Црној Гори, чак 91 одсто академаца који се пријављују на њихове конкурсе никада није било у иностранству, а само око два одсто је путовало у неку другу земљу или су завршили четврту годину гимназије у иностранству.

Шта на ову тему кажу средњошколци, они који тек стичу прва искуства са прикупљањем документације и редовима испред амбасада? Према истраживању Удружења бекпекера (ранац на леђа, пут под ноге) које је обављено међу младима средњошколског и факултетског узраста од ’75 до ’86 годишта, пасош има 62 одсто испитаника. Млади би дефинитивно волели да могу што више да путују. Појављују се одговори ’стално’, ’сваког месеца’, ’два пута месечно’, ’сваког викенда’, али би се велики део задовољио и да путује два-три пута годишње (34 одсто). Било је и 35 одсто оних који би желели да путују 4-10 пута годишње.

Судар жеља и реалности најбоље илуструје податак да су у последњих годину дана испитаници највише путовали – по Србији (42 одсто) и у Црну Гору на море (23 одсто). Преко границе је отишло 35 одсто младих, а најчешће се путовало у Грчку, Мађарску, Турску и Хрватску. На питање где би волели да путују, средњошколци су навели 39 држава. Најчешће су истицали Италију, Шпанију, Француску, Египат и САД.

Политика паметних виза

Слично истраживање, како наводе, прве те врсте међу средњошколском омладином, урадили су сами ученици, будући новинари, окупљени у Омладинској прес-агенцији при Центру за права детета. Млади анкетари су шетали међу ученицима прве и друге године из 11 средњих школа различитог профила.

Како објашњава Александар Губаш, координатор Омладинске прес-агенције, у земљама које сматрају иностранством никада није било 19 одсто испитаних момака и нешто више девојака (24 одсто). До своје 16. године једном или два пута путовало је ван земље 26 одсто ученика и 30 одсто ученица, док је од три до пет пута пасош користило 20 одсто момака и 13 одсто ученица београдских средњих школа.

Слични су подаци и Грађанских иницијатива: више од половине младих старости до 30 година није било у иностранству у последњих пет година. Свега једна четвртина може себи да приушти редован одлазак на летовање, а само ретки себи могу да приуште зимовање и одлазак у иностранство.

Зато и не чуди апел владама ЕУ који се последњих месеци све чешће чује из Србије, да се уведе политикa ’паметних виза’, која отвара границе за омладину, пословне људе и за оне који ће бити кључ за изградњу својих земаља, а затвара их за криминалце. Мање стриктан визни режим свакако би помогао у ублажавању осећаја изолације и олакшао процес европских интеграција у региону.

-----------------------------------------------------------

Срдачно ваша Србија

Сваки студент који се 17. јула отисне у Европу носиће са собом 250 проспеката „Срдачно ваша Србија”, на пет светских језика и поделиће их током путовања на највећим европским трговима. На тај начин, 50.000 пута ће најбољи представници наше земље пружити руку пријатељства грађанима Европе и тиме ће промовисати нову, отворену и пријатељску Србију.


Izvor: Politika / Сандра Димитријевић