19 Decembar:
1154. На енглески престо дошао Хенри ИИ, први владар династије Плантагенет. Учврстио је краљевску власт и ограничио власти барона и судску власт цркве, због чега је дошао у сукоб са Кантерберијским надбискупом Томасом Бекетом, који је по његовом налогу убијен 1170. Започео је освајање Ирске 1171.
1741. Умро руски поморац и истраживач данског порекла Витус Беринг, на дотад непознатом острву које је касније добило његово име. Исте године у августу Беринг је открио полуострво Аљаску. По њему је северни део Тихог океана назван Берингово море, као и пролаз који спаја Северно море с Тихим океаном.
1793. Генерал Наполеон Бонапарта добио је прву значајну битку када је од Енглеза преузео Тулон.
1842. САД су признале независност Хаваја, али амерички утицај остао је доминантан. Хавајска острва су анектирана 1898, а 31. августа 1959. постала су 50. држава САД.
1851. Умро енглески сликар Џозеф Малорд Вилијам Тарнер, један од највећих пејзажиста у историји сликарства. Тарнеров сликарски поступак ослобођен академизма и његово откриће пуне светлости и чисте боје значајно су утицали на француске импресионисте и поентилисте.
1863. Енглески проналазач Фредерик Волтон патентирао је у Лондону подни прекривач - линолеум.
1902. Рођен глумац Ралф Ричардсон, једна од најзначајнијих личности енглеског позоришта. С једнако великим успехом тумачио је улоге у Шекспировим и модерним драмама, у комедијама и тагедијама, а прославио се и на филму.
1905. Усвојен је први устав Црне Горе, "Никољдански устав", којим је држава конституисана као уставна монархија.
1906 - Рођен руски државник Леонид Иљич Брежњев, председник Президијума Врховног совјета СССР од 1960, а након смењивања Никите Хрушчова 1964. генерални секретар Комунистичке партије ШСР и главни протагонист совјетске унутрашње и спољне политике до смрти 1982.
1941. После неуспеле офанзиве на Москву у Другом светском рату, Адолф Хитлер сменио команданта немачких копнених трупа фелдмаршала Валтера фон Браухича и лично преузео команду над армијом.
1946. У Индокини избио рат између војске под водјством Хо Ши Мина и француских колонијалних трупа.
1950. Савет НАТО-а именовао америчког генерала Двајта Ајзенхауера врховним командантом снага НАТО у Европи. Ајзенхауер је био један од најзначајнијих савезничких команданата у Другом светском рату и председник САД 1952. и 1956.
1958. Председник САД Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божичне честитке преко сателита.
1965. Са 54,5 процената гласова бирача Шарл де Гол е победио на председничким изборима у Француској Франсоа Митерана.
1972. Јужнокорејски танкер "Јужна звезда" испустио више од сто хиљада тона нафте поред Омана.
1972. Капсула васионског брода "Аполо 17" спустила се у Тихи океан. Тиме је окончан амерички програм "Аполо" летова на Месец са људском посадом.
1984. Британски и кинески премијери Маргарет Тачер и Џао Цијанг потписали су у Пекингу споразум према којем Хонгконг од 1. јула 1997, после 99 година британске управе, прелази под суверенитет Кине.
1991. Република Српска Крајина прогласила Книн за главни град, а Милан Бабић, дотадашњи председник владе, преузео је функцију председника Републике. Тиме су уједињене две територијално неповезане јединице у Хрватској под контролом Срба - Крајина и Српска област Славонија, Барања и Западни Срем. РСК је престала да постоји у августу 1995, када су хрватске снаге заузеле те територије, а око 250.000 Срба избегло је у Босну и СР Југославију.
1995. Први војници из Русије стигли у Босну где ће се укључити у мисију очувања мира (ИФОР), која је по одлуци Савета безбедности УН поверена снагама НАТО.
1996. Умро је Марчело Мастројани, звезда италијанске кинематографије.
1997. Сингапурски путнички авион "Боинг 737-300" срушио се близу индонежанског града Палембангаре. Несрећу није преживео нико од 104 путника и чланова посаде.
2001. У социјалним немирима који су захватили Аргентину на хиљаде људи широм земље опљачкало је око 100 самопослуга. Протести у којима је погинуло више од 20, а рањено преко 100 људи, избили су када је влада најавила да ће увести строжије економске мере како би отплатила страни дуг од 132 милијарде долара.
2002. Хрватска влада усвојила је Резолуцију о приступању ЕУ.
2002. Словенија добила нову владу чији је премијер Антон Роп.
2003.У Загребу умро професор Економског факултета и познати хрватски економиста Бранко Хорват (76).

20 Decembar:
1355. Умро српски цар Душан Стефан Немањић, син краља Стефана Дечанског, краљ Србије од 1331. У Скопљу 1346. крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. У време његове владавине Србија била на врхунцу моћи, простирала се од Коринтског залива на југу до Дунава на северу и од Јадрана на западу до Егејског мора на истоку. Односе у држави уредио збирком закона, Душановим закоником, објављеном 1349, допуњеном 1354, коју историчари сматрају уставом тадашње феудалне српске државе. Сахрањен у манастиру Светих Архангела код Призрена, који је у време турских освајања срушен до темеља.
1582. У Француској прихваћен Грегоријански календар.
1795. Рођен немачки историчар Леополд фон Ранке, оснивач модерне грађанске историографије. Поред романско-германске, бавио се и историјом југоисточне Европе, посебно историјом Срба и Турака, при чему му је саветник и сарадник био Вук Караџић. Његово дело "Српска револуција" сматра се једном од најбољих књига о Првом и Другом српском устанку.
1912. У Лондону почела мировна конференција Турске и балканских земаља, после победе балканских савезника и освајања готово свих турских поседа у Европи. Конференција завршена потписивањем Лондонског мировног уговора 30. маја 1913, којим се Турска одрекла европских провинција до линије Енос-Мидија, али су сукоби балканских савезника око разграничења водили у нови рат.
1937. Умро немачки генерал Ерих Лудендорф, један од кључних немачких команданата у Првом светском рату. Смењен 1918. после неуспелих офанзива у пролеће и лето те године. Био посланик националсоцијалистичке странке у Рајхстагу и један је од идеолога касније нацистичке агресивне војне доктрине и поборник тоталног рата.
1945. Карл Ренер изабран за првог председника аустријске Друге републике.
1960. Основан Фронт националног ослобођења Јужног Вијетнама, комунистичко политичко крило антиамеричких герилских снага Вијетконг.
1968. Умро амерички писац Џон Штајнбек, добитник Нобелове награде за књижевност 1962. Постао славан тридесетих година XX романима који се баве последицама велике економске кризе и побуном неконформистичке младе генерације.
1970. Под притиском радничких немира и штрајкова, оставку поднео шеф владајуће Пољске уједињене радничке партије Владислав Гомулка. Наследио га Едвард Гјерек.
1971. Председник Пакистана Ага Мохамед Јахја Кан поднео оставку после пораза пакистанских трупа у рату са Индијом у Источном Пакистану и предао власт Зулфикару Али Бутуу.
1973. У Мадриду убијен премијер шпаније и близак сарадник генерала Франка Луис Кареро Бланко, у експлозији бомбе активиране кад је наишао његов аутомобил.
1974. Умро српски вајар Ристо Стијовић, члан Српске академије наука и уметности. Аутор многих споменика, изванредно стилизованих животиња и птица у камену. Најбоља дела остварио у дрвету.
1982. У 95. години умро Артур Рубинштајн, амерички пијаниста пољског порекла, један од најчувенијих у XX веку, посебно познат по интерпретацијама Шопена и новије шпанске клавирске музике.
1986. У највећим демонстрацијама од почетка Културне револуције у Кини, преко 30.000 студената протестовало у Шангају тражећи демократске слободе.
1987. У најтежој мирнодопској несрећи на мору, судар филипинског ферибота "Дона Паз" и једног танкера преживело 11 од 4.397 путника и чланова посаде ферибота. "Дона Паз" био регистрован за превоз највише 1.500 људи.
1989. САД почеле инвазију на Панаму с 12.000 војника, којима се придружило још толико америчких војника стационираних у Панами, ради збацивања бившег америчког штићеника, премијера Мануела Антонија Норијеге.
1990. Шеф совјетске дипломатије Едуард Шеварнадзе, кључна личност совјетских реформи које су довеле до окончања "хладног рата", поднео оставку упозоривши Парламент на опасност успостављања диктаторског поретка у земљи.
1991. Председник реформске владе СФРЈ Анте Марковић поднео оставку због опструкције реформског програма Савезне владе коју су спроводили републички политички лидери. Марковић није хтео да прихвати савезни буџет који је назвао ратним буџетом. После његове оставке реформе заустављене, а Југославија се убрзо распала.
1992. У Југославији одржани превремени савезни, републички и локални избори. На изборима за председника Србије Слободан Милошевић у првом кругу победио Милана Панића. Представници опозиције указали на бројне неправилности и манипулације током избора.
1995. Амерички авион "боинг 757" са 164 путника и члана посаде, који је летео од Мајамија ка колумбијском граду Кали, срушио се у планинама југозападне Колумбије. Несрећу преживело четворо људи и један пас.
1996. У Београд допутовала Комисија ОЕБС на челу с бившим премијером Шпаније Фелипеом Гонсалесом како би испитала регуларност локалних избора у Србији пошто је, под притиском иностране јавности и свакодневних протеста широм Србије, председник Слободан Милошевић био присиљен да прихвати арбитражу ОЕБС.
1998. Американка нигеријског порекла Нкем Чукву родила осморке, што је био први такав познат случај. Најмања беба умрла седам дана касније.
1999. На основу оптужнице Међународног суда за ратне злочине, СФОР ухапсио генерал-потпуковника Војске Републике Српске Станислава Галића, команданта Сарајевско-романијског корпуса од октобра 1992. до маја 1994. Галића 5.децембра 2003. Хашки трибунал осудио на 20 година затвора због злочина против човечности над цивилима у Сарајеву од 1992. до 1994.
2001. Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију о слању Међународних безбедносних снага за помоћ Авганистану под командом Велике Британије, као подршку привременој антиталибанској влади.
2001. У 95. години умро бивши председник Сенегала Леополд Седар Сенгор. Познат и као један од најзначајнијих франкофонских песника, Сенгор био први Африканац који је постао члан француске Академије наука и уметности.
2002. У Немачкој, на основу потернице Интерпола, ухапшена власница пропале пирамидалне "Дафимент банке" Дафина Милановић и изручена Београду, где је оптужена за проневеру око 19 милиона марака.

21 decembar
Događaji
1781. Austrijski car Josif II Ediktom o toleranciji priznao slobodu veroispovesti i oduzeo katoličkoj crkvi položaj državne crkve.
1881. U Beogradu osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".
1937. U Holivudu održana premijera filma Volta Diznija "Snežana i sedam patuljaka", prvog celovečernjeg crtanog filma u filmskoj istoriji.
1948. U Irskoj potpisan zakon o konstituisanju Irske Republike. Irska 1949. proglasila punu nezavisnost od Velike Britanije i istupila iz Komonvelta.
1958. General Šarl de Gol izabran za prvog predsednika Pete republike.
1967. Luj Vaškanski, prvi čovek kojem je presađeno srce, umro u južnoafričkom gradu Kejptaunu 18 dana posle operacije.
1972. Istočna i Zapadna Nemačka potpisale ugovor o dobrosusedskim odnosima i uspostavile diplomatske veze, formalno okončavši neprijateljstvo koje je trajalo više od dve decenije. Time otvoren put i za međunarodno priznanje Istočne Nemačke.
1973. U Ženevi otvorena prva mirovna konferencija posvećena Izraelu i njegovim arapskim susedima. U radu konferencije učestovali Jordan, Izrael, Egipat, SAD, SSSR i Ujedinjene nacije.
1979. U Velikoj Britaniji potpisan mirovni ugovor kojim su okončani sedmogodišnji gerilski rat u Rodeziji i 15-godišnja pobuna protiv britanske krune.
1988. Avion američke kompanije "Pan Am" na liniji London-Njujork eksplodirao iznad škotskog mesta Lokerbi. U nesreći poginulo svih 259 ljudi u "boingu 747" i 11 na zemlji. Libija kasnije optužena da je odgovorna za taj teroristički akt.
1990. Vlada Albanije naredila uklanjanje svih Staljinovih statua i svih simbola koji nose njegovo ime.
1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio Ministarstvo bezbednosti, bivši KGB, jer ga nije blagovremeno upozorilo na opasan razvoj događaja u zemlji i rekao da instituciju koja je decenijama zastrašivala građane nije moguće reformisati.
1997. U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji, na koje je izašlo 50,98 odsto birača, pobedio, s 59,23 odsto glasova, Milan Milutinović, kandidat koalicije Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije. Njegov rival Vojislav Šešelj dobio 37,57 odsto glasova.
2001. Predsednik Argentine Fernando de la Rua podneo ostavku posle žestokih sukoba demonstranata i policije u najvećim socijalnim nemirima u istoriji Argentine i pošto je peronistička opozicija odbila da mu da podršku.


Rođenja
1118. Rođen Tomas Beket, kanterberijski nadbiskup od 1162. Zbog protivljenja nameri kralja Henrija II da ograniči vlast crkve, kraljeve pristalice ga ubile, 1170. u Kenterberijskoj katedrali. Papa Aleksandar III ga 1173. proglasio za sveca, a kralj prisiljen da povuče "Klarendonske konstitucije" o odnosima crkve i države.
1804. Rođen engleski državnik i pisac Bendžamin Dizraeli, osnivač i vođa konzervativaca, premijer, jedan od tvoraca britanskog imperijalizma.
1879. Rođen sovjetski diktator poreklom iz Gruzije Josif Visarionovič Džugašvili Staljin. Kao generalni sekretar Komunističke partije od 1922. do smrti 1953. bio neprikosnoven vladar SSSR i lider komunističkog sveta. U čistkama koje je sprovodio da bi se održao na vlasti stradalo nekoliko miliona ljudi, među kojima su bili istaknuti političari, generali, intelektualci. Hegemonističkom politikom doprineo zaoštravanju međunarodnih odnosa u vreme hladnog rata i okrnjio ogroman ugled SSSR stečen značajnom ulogom u slamanju fašizma u Drugom svetskom ratu. Rezolucijom Informbiroa 1948. pokušao da Jugoslaviju stavi pod sovjetsku zonu uticaja.
1892. Rođena engleska književnica Sisili Izabel Ferfild, poznata kao Rebeka Vest, koja je posle boravka u Jugoslaviji 1937. i 1941. napisala opsežno putopisno-istorijsko delo "Crno jagnje i sivi soko".
1917. Rođen nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata.


Smrti
1375. Umro italijanski pisac Đovani Bokačo, autor zbirke od 100 novela, "Dekameron", remek-dela italijanske proze, koje je postalo izvor nadahnuća i uzor italijanske proze.
1940. Umro američki pisac Frensis Skot Ficdžerald. Proslavio se već prvim delima u kojima je opisao "godine džeza", a njegov roman "Veliki Getsbi" smatra se jednim od remek-dela o "izgubljenoj generaciji".
1945. Umro američki general Džordž Smit Paton, posle saobraćajne nesreće u Nemačkoj. U Drugom svetskom ratu istakao se kao briljantan komandant oklopnih jedinica u bitkama u severnoj Africi, na Siciliji, u Ardenima. Posmrtno objavljen njegov dnevnik "Rat kako sam ga ja video".

22 decembar

Rođenja
640. Saraceni zauzeli Aleksandriju, dve godine posle početka invazije na Egipat.
1639. Rođen francuski pesnik i dramski pisac Žan Rasin, istaknut predstavnik klasicizma, koji je do savršenstva doveo francusku tragediju. Od 1667. bio dvorski istoriograf Luja XIV.
1790. Ruske trupe pod komandom Aleksandra Suvorova od Turaka preuzele grad Ismail, važnu luku u delti Dunava.
1885 rođen je Borivoje Ž. Milojević, geograf, profesor Beogradskog univerziteta i akademik SANU
1858. Rođen Đakomo Pučini, uz Verdija najznačajniji italijanski operski kompozitor. Operom "Boemi" stvorio prototip italijanske opere lirsko-sentimentalnog, građanskog karaktera s kraja XIX veka.
1894. Francuski artiljerijski kapetan Alfred Drajfus osuđen na doživotnu robiju na osnovu lažne optužbe da je Nemcima prodavao vojne tajne i poslat u zatvor na Đavolska ostrva u Francuskoj Gijani. Pod pritiskom javnog mnjenja rehabilitovan 1906.
1917. U Brest-Litovsku u Prvom svetskom ratu počeli mirovni pregovori sila Osovine i nove ruske vlade, uspostavljene Oktobarskom revolucijom. Sile Antante nisu prihvatile poziv Rusije da učestvuju u tim pregovorima, koji su završeni u martu 1918. potpisivanjem veoma nepovoljnog mirovnog ugovora za Rusiju.
1941. U mestu Rudo u Bosni u Drugom svetskom ratu osnovana Prva proleterska brigada Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Posle rata taj datum slavljen kao Dan Jugoslovenske narodne armije. 1942. Američki bombarderi napali glavni grad Burme Rangun, koji su u Drugom svetskom ratu okupirali Japanci.
1956. Poslednji britanski i francuski vojnici napustili egipatski lučki grad Port Said po završetku Sueckog rata.
1968. Severna Koreja, posle 11 meseci zarobljeništva, oslobodila 82 člana posade američkog špijunskog broda "Pueblo".
1975. Posle dvadesetočasovne opsade sedišta OPEC u Beču, palestinski teroristi s taocima odleteli avionom, koji im je ustupila Vlada Austrije, u pravcu Bliskog Istoka.
1988. Južna Afrika, Kuba i Angola u Ujedinjenim nacijama potpisali sporazum kojim je Namibija, poslednja kolonija u Africi, dobila nezavisnost. Ta bivša nemačka kolonija od Prvog svetskog rata bila pod upravom Južne Afrike.
1989. U strahu od pobunjenog naroda, predsednik Rumunije Nikolae Čaušesku sa suprugom Elenom helikopterom pobegao iz Bukurešta, čime je okončana njegova 24-godišnja diktatorska vladavina. Bračni par uhvaćen i tri dana kasnije streljan u mestu Trgovište.
1990. Lider sindikalnog pokreta "Solidarnost" Leh Valensa preuzeo, posle izborne pobede, dužnost predsednika Poljske.
1990. Sabor Hrvatske usvojio novi Ustav kojim je Republika Hrvatska proglašena za nacionalnu državu hrvatskog naroda.
1993. Južnoafrički parlament sastavljen od belaca okončao eru aparthejda, izglasavši većinom od 237 prema 45 Prelazni ustav zemlje, što je omogućilo održavanje prvih sverasnih izbora u Južnoj Africi.
1993. Alina Fernandes Revuelta, kćerka predsednika Kube Fidela Kastra, napustila Kubu i dobila politički azil u SAD.
1994. Premijer Italije Silvio Berluskoni, zbog optužbi za korupciju, podneo ostavku sedam meseci pošto je došao na čelo koalicione konzervativne vlade, 53. od Drugog Svetskog rata.
1996. Gerilci peruanskog levičarskog pokreta "Tupak Amaru" oslobodili 225 talaca u japanskoj ambasadi u Limi, a zadržali 140.
2000. Svetska zdravstvena organizacija upozorila na mogućnost širenja bolesti "ludih krava" van Evrope. Bolest koja se smatra verovatnim uzrokom nove varijante smrtonosne Krojcfelt-Jakobove bolesti mozga kod ljudi, otkrivena 1986. u Velikoj Britaniji.
2002. Na neuspelim predsedničkim izborima u Crnoj Gori najviše glasova, preko 80 odsto, osvojio kandidat Demokratske partije socijalista Filip Vujanović.


Smrti
1666. Umro italijanski slikar Gverčino, pripadnik bolonjske slikarske škole, vodeći barokni majstor. Posebno poznat po kompoziciji "Aurora" u rimskoj palati "Kasino Ludovizi".
1880. Umrla engleska književnica Meri En Evans, poznata kao Džordž Eliot, jedan od utemeljivača engleskog psihološko-socijalnog romana.
1969. Umro američki filmski režiser austrijskog porekla Džozef fon Šternberg, poznat po filmu "Plavi anđeo", u kojem je svetsku slavu stekla glumica Marlen Ditrih.
1979. Umro američki filmski producent Deril Frensis Zanuk, osnivač filmske kompanije "Tventi senčeri foks" i producent niza značajnih filmova.
1989. Umro irski pisac Semjuel Beket, uz Ežena Joneskoa i Žana Ženea najznačajniji predstavnik "teatra apsurda". Njegove drame, sinteza pesimizma, apsurda i nihilizma, izvršile ogroman uticaj na razvoj modernog evropskog pozorišnog izraza. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1969.
1993. Umro jugoslovenski pisac i likovni kritičar Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću "Nolit" i uređivao književno-politički časopis "Nova literatura".

23 decembar
1588. Tokom zasedanja Skupštine staleža u dvorcu Bloa, po nalogu francuskog kralja Anrija III, ubijene su vođe katoličke Lige vojvoda od Gize, njegov brat Luj i kardinal od Gize. Kardinal Burbonski uhapšen je i do kraja života bio je u zatočeništvu.
1732. Rođen je engleski pronalazač i industrijalac Ričard Arkrajt, koji je usavršio i prvi u proizvodnji primenio mehaničku predilicu, što je imalo presudan uticaj na procvat pamučne industrije u Engleskoj u 19. veku.
1777. Rođen je ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine od 1801. sproveo liberalne reforme i teritorijalno proširio Rusiju pripojivši Finsku, velike delove Poljske i Besarabiju. Nakon Napoleonovog neuspešnog pohoda na Rusiju 1812, uništio je njegovu vojsku u povlačenju, a 1814. trijumfalno je ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori posle Napoleonove kapitulacije.
1790. Rođen je francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion, osnivač egiptologije. Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo.
1810. Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus, koji se smatra osnivačem moderne arheologije. Njegove "Egipatske hronologije" utemeljile su naučno izučavanje rane egipatske istorije.
1832. Francuska je zauzela Antverpen i prisilila Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.
1861. Turska je prihvatila ujedinjenje Vlaške i Moldavije, Dunavskih kneževina pod njenim suverenitetom, u jednu državu pod nazivom Rumunija.
1920. Francuska i Velika Britanija su odobrile konvenciju kojom su utvrđene granice Sirije i Palestine.
1933. Rođen je japanski car Akihito, koji je na presto stupio 1990, posle smrti oca, cara Hirohita.
1943. Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica i njihovom prebacivanju u severnu Afriku.
1948. U Tokiju su pogubljeni bivši japanski premijer Hidekija Tođo i još šestorica bivših visokih funkcionera, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu.
1953. Streljan je bivši šef zloglasne sovjetske političke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentije Berija, ključna ličnost u Staljinovim "velikim čistkama". Osuđen je na smrt pod optužbom da je kovao zaveru s ciljem da nasledi Staljina.
1963. Na grčkom putničkom brodu "Lakonija", zahvaćenom požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 ljudi, a 908 je spašeno pre potonuća broda 29. decembra.
1964. Veoma snažan ciklon na Cejlonu (Šri Lanka) prouzrokovao je smrt najmanje 2.000 ljudi.
1972. Umro je sovjetski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od sto tipova aviona, uključujući bombardere i džinovski ANT-20 "Maksim Gorki". Posle Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i "TU-144", prvi supersonični avion u svetu.
1972. U zemljotresu koji je pogodio glavni grad Nikaragve Managvu poginulo je 7.000 ljudi.
1989. SAD su ojačale svoje trupe od 24.000 vojnika u Panami sa još 2.000 da bi savladale neočekivano jak otpor pristalica bivšeg panamskog premijera generala Manuela Antonija Norijege.
1990. Slovenci su se na plebiscitu izjasnili za izdvajanje iz SFR Jugoslavije.
1994. Republika Srpska i bosanska vlada u Sarajevu, uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera, potpisale su četvoromesečno primirje koje će stupiti na snagu 1. januara 1995.
1995. U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija, u požaru koji je izbio u svečanoj sali za vreme školske zabave život je izgubilo 538 ljudi, među kojima najveći broj dece između pet i 14 godina.
1997. Umro je japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave ("Rašomon", "Sedam samuraja", "Legenda o Musašiju", "Šogun", "Krvavi presto").
2000. Na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji nakon odlaska sa vlasti Slobodana Miloševića početkom oktobra, ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije.
2001. Nigerijski državni tužilac, Bola Ige, ubijen je u svojoj kući u mestu Ibadan u jugozapadnoj Nigeriji.
2003. U eksploziji na nalazištu prirodnog gasa, na jugozapadu Kine, poginula je najmanje 191 osoba, a oko 16.000 ljudi je evakuisano.

24 decembar
1491. Rođen španski sveštenik Injasio de Lojola, osnivač "Družbe Isusove", jezuita, 1534. Pošto ga je Inkvizicija oslobodila optužbi da je jeretik, 1540 od pape Pavla III dobio potvrdu novog rimokatoličkog reda i izabran za prvog starešinu. Izradio ustav jezuita i priručnik "Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom".
1524. Umro portugalski moreplovac Vasko da Gama. 1498. našao pomorski put u Indiju ploveći oko Afrike. Prilikom drugog putovanja u Indiju 1502. uspostavio portugalsku kolonijalnu vlast, a tokom trećeg umro u Indiji.
1798. Rođen poljski pisac Adam Mickijevič, najizrazitiji predstavnik poljskog romantizma. Njegov idilični ep "Pan Tadeuš", u kojem je dao viziju stare Poljske u nestajanju, smatra se najvećim delom poljskog romantizma.
1814. SAD i Velika Britanija potpisale mir u Gentu u Belgiji, okončavši rat počet 1812.
1818. Rođen engleski fizičar Džejms Preskot Džul. Odredio toplotni ekvivalent eletrične struje i mehanički ekvivalent topline i time dao jedan od dokaza zakona o očuvanju energije. Po njemu merna jedinica za energiju, rad i količinu toplote nazvana "džul".
1838. Pod pritiskom Rusije i političkih protivnika u Srbiji knez Miloš Obrenović prihvatio "Turski ustav" kojim je ograničena apsolutna kneževa vlast.
1863. U Kalkuti umro engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, jedan od najznačajnijih satiričara XIX veka, poznat po romanu "Vašar taštine".
1863. Rođen Ljuba Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. S Jašom Prodanovićem 1901. osnovao Samostalnu radikalnu stranku, a od 1912. bio na njenom čelu. Bio ministar prosvete u vladi Nikole Pašića i jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Od 1919. predsednik novoformirane Demokratske stranke. Dva puta bio premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919. i 1924.
1865. U mestu Pulaski u američkoj državi Tenesi osnovana rasistička organizacija belaca "Kju kluks klan".
1871. Premijera Verdijeve opere "Aida" održana u Kairu, mestu gde se i odigrava radnja drame.
1914. Nemački avion bacio jednu bombu na Dover, u Prvom svetskom ratu, što je bio prvi napad iz vazduha u istoriji Velike Britanije.
1942. Na nemačkom eksperimentalnom poligonu u mestu Peneminde izvršena uspešna proba nove rakete "zemlja-zemlja" "FZG76", kasnije poznate kao "Fau 1".
1943. Američki general Dvajt Ajzenhauer u Drugom svetskom ratu imenovan za komandanta Vrhovnog štaba savezničkih ekspedicionih snaga za invaziju na okupiranu Francusku.
1944. U Novom Sadu izašao prvi broj dnevnog lista na mađarskom jeziku "Sabad Vajdašag", koji je u septembru 1945. promenio naziv u "Mađar so".
1951. Proglašeno Ujedinjeno kraljevstvo Libija sa emirom el-Idrizom kao suverenom. U septembru 1969. kralj Idriz svrgnut u vojnom udaru pod vođstvom Moamera Gadafija, koji je potom proglasio republiku.
1982. Umro francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle kongresa revolucionarnih pisaca u Harkovu, priklanja se socrealizmu i objavljuje "Traktat za socijalistički realizam". U Drugom svetskom ratu, uz Elijara, najistaknutiji pesnik Pokreta otpora.
1989. Svrgnuti premijer Paname, general Antonio Norijega, sklonio se pred američkim okupacionim trupama u diplomatsko predstavništvo Vatikana u Panama Sitiju i zatražio politički azil.
1994. Islamski teroristi prilikom otmice francuskog putničkog aviona u Alžiru ubili dve osobe i uzeli za taoce njih 239.
1995. Na parlamentarnim izborima u Turskoj najviše glasova osvojila islamistička Partija prosperiteta, što je bila prva izborna pobeda islamista u 72-godišnjoj istoriji sekularne Turske.
1996. Tokom građanskog protesta u Srbiji zbog falsifikovanja rezultata lokalnih izbora jake policijske snage intervenisale u centru Beograda da bi razdvojile pristalice predsednika Srbije Slobodana Miloševića i opozicione koalicije "Zajedno". Pred početak mitinga iz pištolja teško ranjen Ivica Lazović, član Srpskog pokreta obnove.
1997. Muslimanski fundamentalisti u dva masakra ubili 59 civila u Alžiru.
1999. "Mali princ", delo Antoana de Sent Egziperija proglašeno za knjigu veka u Francuskoj.
2000. Tokom četvorodnevne pobune u zatvorima u Turskoj ubijeno 28 ljudi.

25 decembar
800. Papa Lav III u Rimu krunisao franačkog vladara Karla Velikog za svetog rimskog cara, što će biti titula nemačkih i austrijskih monarha do vremena Napoleona I.
1000. Krunisan prvi mađarski hrišćanski kralj Stefan.
1066. U Vestminsterskoj katedrali u Londonu normanski vojvoda Vilijam I Osvajač krunisan za kralja Engleske pošto je kod Hestingsa potukao vojsku Harolda II, poslednjeg saksonskog kralja. Od 1070, kada je Vilijam osvojio celu zemlju, Normani počeli da se stapaju s pokorenim Anglosasima u englesku naciju.
1642. Rođen engleski matematičar, fizičar i astronom Isak Njutn, osnivač moderne fizike. Njegova teorija gravitacije smatra se jednim od najvećih dostignuća ljudskog uma. Značajna i njegova otkrića na području matematike, optike, mehanike i astronomije. Epohalnim delom smatra se njegov rad "Matematički principi filozofije prirode".
1741. Švedski fizičar Anders Celzijus objavio skalu od 100 stepeni za merenje temperature.
1745. U Drezdenu potpisan mirovni ugovor kojim je okončan Šleski rat Austrije i Prusije.
1870. Rođena nemačka revolucionarka Roza Luksemburg, vođa levice u poljskom i nemačkom radničkom pokretu, jedan od osnivača Komunističke partije Nemačke 1918, predstavnik levog krila Druge internacionale. Hapšena i zatvarana, ubijena s Karlom Libknehtom posle poraza nemačkih radnika u januarskoj pobuni 1919.
1876. Rođen pakistanski državnik Mohamed Ali Džina, osnivač i prvi predsednik Pakistana. S Gandijem i Nehruom se borio za nezavisnost indijskog potkontinenta od Velike Britanije. Kasnije se s njima sukobio, tražeći posebnu muslimansku državu.
1914. U Prvom svetskom ratu na Zapadnom frontu stupilo na snagu nezvanično "božićno primirje" kada su britanski i nemački vojnici obustavili paljbu, izašli iz rovova i sreli se na "ničijoj zemlji".
1918. Rođen egipatski državnik Anvar el Sadat, predsednik Egipta od oktobra 1970. do oktobra 1981, kad su ga na vojnoj paradi u Kairu ubili protivnici sklapanja mira sa Izraelom. Jedan od protagonista sporazuma SAD-Izrael-Egipat u Kejmp Dejvidu 1977. i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1978. koju je podelio sa izraelskim premijerom Menahemom Beginom.
1926. Japanski regent, princ Hirohito, nasledio presto Japana posle smrti oca cara Jošihita. Hirohito umro 1989.
1932. Britanski kralj Džordž V uputio prvi put božićnu poruku naciji preko radio talasa.
1938. Umro češki pisac Karel Čapek, poznat po utopističkim romanima "Fabrika apsolutnog" i "Krakatit" u kojima je predočio apsurdnost tehničke civilizacije. U delu "Razgovori s T.G. Masarikom" izneo filozofske i političke poglede čuvenog češkog političara i filozofa.
1941. Japanska armija u Drugom svetskom ratu okupirala Hongkong posle 17 dana opsade.
1942. Nemci u Beogradu streljali srpskog kompozitora, dirigenta i muzikologa Vojislava Vučkovića, profesora muzičke škole "Stanković" i dirigenta Beogradske filharmonjie, saradnika mnogih listova i časopisa, jednog od pokretača i glavnih urednika "Nedeljnih informativnih novina".
1974. Ciklon gotovo uništio australijski grad Darvin.
1977. Umro engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najvećih umetnika u istoriji filma. Svetsku slavu stekao u SAD ulogom sentimentalnog klovna-lutalice u komedijama nemog filma. Dobitnik "Oskara" za životno delo 1972.
1979. Sovjetske trupe ušle u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR van Varšavskog pakta, da bi podržale vladu Babraka Karmala. U ratu, iz kojeg se povukao posle 10 godina, SSSR izgubio 27.000 vojnika.
1991. Mihail Gorbačov podneo ostavku na mesto predsednika SSSR-a i predao dužnost Borisu Jeljcinu.
1997. Na Kubi, prvi put posle tri decenije, javno proslavljen Božić. Predsednik Fidel Kastro proglasio taj dan praznikom u čast pape, koji je u januaru 1998. posetio Kubu.
2000. U požaru u jednoj diskoteci u kineskom gradu Liojangu život izgubilo 311 ljudi.
2001. Više od 540 ljudi poginulo u sukobima pobunjenika i vojske Burundija prilikom zauzimanja pobunjeničkog utočišta u šumi Tenga u blizini prestonice Budžumbure.
2003. U atentatu na pakistanskog predsednika Perveza Mušarafa u Ravalpindiju najmanje 14 prolaznika poginulo, a 46 povređeno.

26 decembar
1716. Rođen engleski pisac Tomas Grej, autor pesme "Elegija napisana na seoskom groblju" koja se smatra jednom od najlepših pesama napisanih na engleskom jeziku.
1805. Francuska i Austrija potpisale, u Požunu, (Bratislava) mirovni ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814. na Bečkom kongresu.
1825. U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.
1883. Rođen Moris Utrilo, samouki slikar pariskih veduta i motiva iz francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih pravaca i strujanja izgradio sopstveni doživljaj ambijenta i likovni izraz.
1890. Umro nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja". Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom.
1893. Rođen kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider. Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj "Crvenoj knjižici". Godine 1966. pokrenuo je "Veliku proletersku kulturnu revoluciju" tokom koje je smenjen veliki broj partijskih funkcionera, madju kojima i njegovi najbliži saradnici.
1898. Pjer i Marija Kiri otkrili prvi radioaktivni hemijski element i nazvali ga radijum.
1908. Amerikanac Džek Džonson je pobedom nad Kanađaninom Tomijem Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.
1922. Vođa Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio prvi deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio reforme. U drugom delu "testamenta", koji je napisao 4. januara 1923. Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog sekretara Komunističke partije.
1941. Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku prestonicu "otvorenim gradom". Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i 1945. vođene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su porušeni mnogi delovi grada.
1943. Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila "Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.
1968. U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.
1971. U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16 američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode u njujorškoj luci.
1972. Umro je Hari Truman, predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta. Učesnik je Potsdamske konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.
1975. Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.
1989. Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao novu vladu s Jonom Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua.
1990. Skupština Slovenije proglasila samostalnost te republike, nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za nezavisnu slovenačku državu.
1991. U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962.
1994. Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu u Marseju oslobodjeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi su ubili svu četvoricu terorista.
1998. Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali su se kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti 1,7 miliona ljudi.
1998. Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.
2000. U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo 311 ljudi.
2001. Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za predsednika Laburističke partije.
2003. U zemljotresu jačine 6,3 stepena Rihterove skale koji je pogodio iranski grad Bam, poginulo je oko 30.000 ljudi.

27 decembar

Događaji
1831 - Engleski prirodnjak Čarls Darvin isplovio brodom „Bigl“" iz Plimuta.
1882 - Ukazom kralja Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog sporazuma i Konzularne konvencije sa SAD, uspostavljeni diplomatski odnosi Srbije i SAD.
1927 - Jedan od vođa Oktobarske revolucije i prvi šef sovjetske diplomatije Lav Trocki isključen iz Komunističke partije pošto je u političkim sukobima pobedila frakcija Josifa Staljina. Trocki potom proteran iz SSSR-a i ubijen u Meksiku 1940. po Staljinovom nalogu.
1945 - U Vašingtonu osnovan Međunarodni monetarni fond.
1948 - Vlasti Mađarske uhapsile rimokatoličkog kardinala Jožefa Mindsentija zbog antikomunističkog delovanja.
1949 - Holandska kraljica Julijana potpisala dokument kojim je Indonezija dobila suverenitet posle više od tri veka holandske kolonijalne uprave.
1956 - Flota UN počela čišćenje Sueckog kanala koji su Egipćani onesposobili tokom Sueckog rata, potopivši u njemu veći broj brodova.
1969 - Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika, unija Egipta i Sirije, postigli dogovor o stvaranju vojnog, političkog i ekonomskog saveza.
1972 - Australija obustavila vojnu pomoć Južnom Vijetnamu i time okončala učešće u Vijetnamskom ratu.
1975 - Više od 400 rudara poginulo u eksploziji u rudniku uglja u Časnali u indijskoj državi Bihar.
1985 - U istovremenim napadima palestinskih terorista na putnike ispred šaltera izraelske avikompanije „El Al“ na aerodromima u Rimu i Beču ubijeno 16 ljudi, među njima i jedan napadač, a povređeno više od 100.
1989 - Egipat i Sirija posle 12 godina prekida obnovili pune diplomatske odnose.
1995 - Francuska izvršila petu u seriji nuklearnih proba u Južnom Pacifiku, što je izazvalo osude širom sveta.
1996 - U Ruandi počelo prvo suđenje za genocid učesnicima masakra nad 800.000 pripadnika plemena Tutsi 1994.
1996 - Bivši premijer Španije Felipe Gonsales saopštio da je Komisija OEBS-a utvrdila da je koalicija „Zajedno“ pobedila na lokalnim izborima u 13 gradova u Srbiji i u devet beogradskih opština. Potesti građana u Srbiji, koji su tražili priznavanje izbornih rezultata, nastavljeni uprkos intervenciji policije.
1998 - Na severu Kosova, posle kratkotrajnog primirja, obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.
1998 - Irak saopštio da ne priznaje zone zabranjenog leta koje je posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad severa i juga te zemlje i počeo seriju sukoba s američkim snagama.
2000 - Većina Rusa za ličnost veka izabrala vođu Oktobarske revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.
2000 - Kina i Kuba u Havani potpisale protokol o jačanju vojne saradnje.
2001 - Na opštim izborima u Zambiji, trećim opštim izborima u toj zemlji od sticanja nezavisnosti, glasači satima čekali da glasaju.

Rođenja
1571 - Johan Kepler, nemački astronom, matematičar i fizičar.
1822 - Luj Paster, francuski hemičar i biolog.

Smrti
1844 - Jovan Mićić, rujanski serdar.
1972 - Lester Bouls Pirson, kanadski državnik.
1978 - Huari Bumedijen, alžirski državnik.
1979 - Hafizula Amin, avganistanski predsednik.

28 decembar
Događaji
1836 - Španija priznala nezavisnost Meksika, koji su španski konkvistadori osvojili 1526, razorivši državu Asteka.
1869 - Vilijem Sempl iz Ohaja patentirao žvakaću gumu.
1879 - U udesu putničkog voza na liniji Edinburg-Dandi u Škotskoj, koji se survao u reku kada je popustio most preko kojeg je prelazio, poginulo 90 ljudi.
1895 - U pariskom restoranu "Gran kafe" braća Luj i Ogist Limijer organizovala prvu filmsku projekciju. Prikazani kratki filmovi o izlasku radnika iz fabrike, železničkoj stanici s putnicima i vozom koji juri. Dan rođenja kinematografije.
1908 - U zemljotresu koji je razorio Mesinu, drugi po veličini grad na italijanskom ostrvu Siciliji, poginulo više od 82.000 ljudi.
1942 - Japanski avioni u Drugom svetskom ratu bombardovali indijski grad Kalkutu.
1948 - Tokom višemesečnih socijalnih nemira i nasilja u Egiptu ubijen premijer Nokraši Paša.
1950 - U Korejskom ratu, kineske trupe prešle 38. paralelu.
1959 - U Vinči kod Beograda pušten u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji.
1962 - U Mozambiku, portugalskoj koloniji u Africi, osnovan Front za oslobođenje Mozambika, pod čijim je vođstvom zemlja posle dugotrajne borbe stekla nezavisnost 1975. Po sticanju nezavisnosti izbio građanski rat Frelima i rivalskog pokreta Renamo, koji je trajao gotovo dve decenije.
1966 - Kina izvršila petu nuklearnu probu.
1968 - U napadu na aerodrom u Bejrutu izraelski komandosi uništili 13 arapskih aviona.
1974 - U zemljotresu koji je razorio sela u pakistanskoj planiskoj oblasti Karakom poginulo oko 5.200 ljudi.
1989 - Bivši prvi sekretar Komunističke partije Aleksandar Dubček izabran za predsednika parlamenta Čehoslovačke, vrativši se posle dve decenije na političku scenu. Glavni inspirator i vođa "Praškog proleća" smenjen po intervenciji Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj 1968.
1989 - Litvanija postala prva država Sovjetskog Saveza u kojoj je uveden višepartijski politički sistem.
1992 - Inflacija u Jugoslaviji postigla svetski rekord, 19.810,2 odsto za tu godinu.
1995 - Na Aerodrom "Beograd" sletela tri transportera NATO s trupama iz sastava mirovnih snaga Ujedinjenih nacija za Bosnu i Hercegovinu.
2000 - Vlada Crne Gore usvojila Platformu za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore na osnovu koje bi te dve federalne jedinice Jugoslavije trebalo da postanu suverene i nezavisne države.
2001 - Evropska unija objavila spisak organizacija koje se smatraju terorističkim, posebno navodeći radikalne Baskijske separatiste, i grupe u Severnoj Irskoj i Srednjem istoku.

Rođenja
1856 - Američki državnik Vudro Vilson, predsednik SAD od 1912. do 1920. Posle bezuspešnih pokušaja da sondira teren za sklapanje mira Antante i Centralnih sila i podmorničkog rata, u kojem su Nemci potapali i američke brodove, 1917. pristupio Antanti i uveo SAD u Prvi svetski rat. Na osnovu njegovog plana od "14 tačaka" Nemci 11. novembra 1918. potpisali primirje. Na njegovu inicijativu osnovana Liga naroda, ali nije uspeo da ubedi Kongres da SAD pristupe toj međunarodnoj organizaciji. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1920.
1945 - Kralj Nepala Birendra, koji je po smrti oca Mahendre 1972. nasledio presto. Vladao do 1990, kada ga je narodni pokret primorao da prihvati parlamentarni sistem i legalizuje političke partije. S članovima porodice ubijen 1. juna 2001. u kraljevskoj palati u Katmanduu. Masakr nad kraljevskom porodicom izvršio prestolonaslednik Dipendra, koji je potom pucao u sebe.

Smrti
1923 - Francuski inženjer Aleksandar Gistav Ajfel, graditelj kule u Parizu nazvane njegovim imenom. Bio specijalista za čelične konstrukcije i mostove i među prvima primenio pneumatsku gradnju temelja velikih mostova.
1925 - Ruski pesnik Sergej Jesenjin izvršio samoubistvo. Bio jedan od najpopularnijih pesnika XX veka, čije su pesničko delo, a posebno stil života, imali značajan uticaj na rusku i evropsku omladinu.
1937 - Francuski kompozitor Žozef Moris Ravel, koji je s Foreom i Debisijem znatno doprineo preporodu francuske muzike i utemeljenju novije francuske škole na prelazu u XX vek. Inspirisao se španskom muzikom i džezom.
1945 - Američki pisac Teodor Drajzer, autor obimnih romana u kojima daje sumornu sliku savremenih SAD. Iako mu književni kritičari zameraju na stilu, mnogi ga smatraju jednim od najvećih američkih pisaca XX veka.
1947 - U Egiptu umro bivši italijanski kralj Vitorio Emanuele III, poslednji monarh Italije. 1922. podržao Musolinijevu fašističku vladu, 1936. se proglasio carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao posle pobede republikanaca na izborima 1946.