3. mart

1847. - Rođen je Aleksandar Grejam Bel, engleski fiziolog, učitelj govora gluvih. Pronašao je i usavršio telefon i patentirao ga u Bostonu 1876. godine. Taj prvi telefon nije imao izvora električne energije, već mikrofon magnetskog tipa. Osnivač je američkog preduzeća "Bell Telephone Co". Napisao je "Mehanizam govora". Umro je 1922. godine.

1875. - Odigrana je prva zabeležena hokejaška utakmica.

1875. - U Parizu je premijerno izvedena opera Žorža Bizea "Karmen".

1878. - U San Stefanu je sklopljen ugovor kojim je, diktatom Rusije Otomanskom carstvu, stvorena Velika Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj područja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor je izazvao oštra reagovanja u Velikoj Britaniji, Austrougarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, a i u Rusiji je bilo negodovanja. Na najveći otpor naišao je u Srbiji, Crnog Gori i Grčkoj i izmenjen je Berlinskim mirovnim ugovorom u julu 1878. Berlinski kongres je odlučio da Bugarsku svede na nacionalne okvire, Srbiji su vraćene oduzete teritorije, a Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost.

1886. - Posle tromesečnog rata, Srbija i Bugarska zaključile su Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bilo je pripajanje Bugarskoj Istočne Rumelije, tek oslobođene od turske vlasti. Slabije opremljena srpska vojska je odbijena i, posle poraza na Slivnici, Bugari su zauzeli Pirot. Rat nije doneo teritorijalne promene, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana Obrenovića. Najpre je prisiljen da prihvati liberalno-demokratski ustav, a 1889. da abdicira u korist sina Aleksandra.

1917. - Abdicirao je Nikolaj II, poslednji ruski car.

1955. - Elvis Prisli se prvi put pojavio na TV-u.

1956. - Maroko je izdejstvovao nezavisnost od Francuske.

1962. - Formirana je britanska teritorija na Antarktiku.

1978. - Ukradene su mošti Čarlija Čaplina iz Švajcarske.

1991. - U Švajcarskoj je snižena starosna granica glasača sa 20 na 18 godina.

4. mart

1924. - Klejdon Sani objavio je "Happy Birthday To You".

1933. - Frenklin Delano Ruzvelt inaugurisan je za predsenika SAD. U svom pozdravnom govoru, on je upoznao narod sa programom Nju dila, zbirom mera državne intervencije u privredi SAD koje su kasnije izvadile zemlju iz velike ekonomske krize.

1941. - Jugoslovenski knez namesnik Pavle Karađorđević sastao se tajno u Drugom svetskom ratu u Berhtesgadenu s vođom Trećeg rajha Adolfom Hitlerom, koji je zatražio da Beograd pristupi Trojnom paktu, pri čemu bi Nemačka i Italija garantovale "integritet i nezavisnost" Jugoslavije.

1945. - Članovi Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije osnovali su Omladinsko fiskulturno društvo Crvenu zvezdu. Među osnivačima su se nalazili Nebojša Popović, Mira Petrović, Svetozar Gligorić i Milovan Ćirić. Osnivači su dugo većali oko imena društva, a "kumovi" su bili Slobodan Ćosić (kasnije legedarni sekretar Fudbalskog kluba) i Zoran Žujović. Ćosić je predlagao ime Zvezda, a Žujović je spontano dodao: "Ako je Zvezda, neka bude crvena." Društvu je dodeljen bivši stadion predratnog kluba "Jugoslavija" na Topčiderskom brdu. Na dan osnivačanja društva, odigrana je i prva utakmica, i to protiv tima Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a. Utakmica je završena rezultatom 3:2, a kuriozitet ovog fudbalskog susreta je to da su borci golove svoga tima (Prvog bataljona Druge brigade KNOJ) pozdravljali pucnjavom iz pušaka, te su izrešetali već oštećenu krovnu konstrukciju zapadne tribine. Utakmica je odigrana na stadionu "Avala" (bivša "Jugoslavija").

1967. - Umro je srpski pisac Vladan Desnica, izuzetan stilista, suptilan psihološki analitičar. Ispisao je sugestivne stranice o naravima ljudi zavičajne Dalmacije. Prava i filozofiju studirao je u Zagrebu i Parizu i do Drugog svetskog rata bio je advokat. Direktni je potomak legendarnog srpskog uskoka Stojana Jankovića. Dela: romani "Zimsko ljetovanje", "Proljeća Ivana Galeba", zbirke novela "Olupine na suncu", "Proljeće u Badrovcu", "Tu odmah pokraj nas", zbirka stihova "Slijepac na žalu".

1992. - Povodom nasilnog otcepljenja Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije, šef diplomatije SAD Džejms Bejker izjavio je u Senatu da helsinški principi zabranjuju nasilnu izmenu granica i da za priznanje nije dovoljno da se neka zemlja proglasi nezavisnom i zatim nasilno zauzima granične prelaze i carinarnice, izazivajući tako građanski rat.

1997. - Američki predsednik Bil Klinton zabranjuje finansiranje državnih ustanova koje se bave istraživanjem kloniranja ljudi.

5. mart

1512. - Rođen je Gerardus Merkator, holandsko-flamanski geograf i kartograf, konstruktor poznate Merkatorove projekcije (1569), osnivač nove kartografske škole. Njegovo životno delo, prvi "Svetski atlas", pojavilo se 1595. godine.

1832. - Štampana je prva knjiga u prvoj štampariji obnovljene Srbije - "Sabor istine i nauke" Jovana Stejića. Štamparija je kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.

1868. - C. H. Gould patentirao je heftalicu u Engleskoj.

1924. - Computing-Tabulating-Recording Corp postaje IBM.

1953. - Sovjetski kompozitor i pijanista Sergej Prokofjev preminuo je u 62. godini. Bio je jedan od najoriginalnijih sovjetskih muzičkih stvaralaca. Završio je Petrogradski konzervatorijum 1914. kao učenik Rimskog-Korsakova i Ljadova. Najznačajnija dela: opere "Semjon Kotko", "Rat i mir", baleti "Romeo i Julija", "Pepeljuga", kantata "Aleksandar Nevski"...

1956. - Film "King Kong" prvi put je prikazan na TV-u.

1976. - Britanska funta prvi put je imala vrednost manju od 2 dolara.

1986. - Izašao je prvi broj tabloida "Today", prvih britanskih nacionalnih novina u boji.

1994. - Napravljen je najveći milk-šejk - 1.955 galona, tj. 8.611 litara. Bio je to, inače, čokoladni šejk.

1995. - U Sankt Petersburgu pronađen je grob ruskog cara Nikolaja i cele carske porodice ubijene za vreme revolucije.

6. mart

1475. - Rođen je Mikelanđelo Buonaroti, italijanski vajar, slikar, arhitekta i pesnik, jedan od najvećih umetnika u istoriji umetnosti i najpotpunijih predstavnika renesanse u Evropi. Svojim radom pretežno je bio vezan za Firencu i Rim. Njegova prva značajna dela su "Pijeta" ("Plač Majke Božje") u crkvi svetog Petra u Rimu, "Bogorodica s Hristom" u Brižu i "David", statua visoka 5 metara, u Akademiji u Firenci, a mnogi smatraju da vrhunac njegovog vajarskog stvaralaštva predstavljaju figure za grobnicu pape Julija II ("Mojsije", koji se danas čuva u crkvi San Pjetro in vinkoli u Rimu, i statue robova - "Okovani rob" i "Oslobođeni rob", koje se čuvaju u Luvru) i za grobnicu porodice Mediči ("Jutro", "Veče", "Dan", "Noć"). Kao slikar, izradio je, na zahtev pape Julija II, devet epizoda iz Starog zaveta na tavanici Sikstinske kapele u Vatikanu (najčuvenije od njih su "Rođenje Adama", "Izgnanstvo Adama i Eve iz Raja", likovi sibila, proroka...), a kasnije i džinovski i veličanstveni "Strašni sud" na začeljnom zidu Kapele, na kom je radio punih sedam godina. Zanimljivo je da je Mikelanđelo uvek insistirao na tome da on nije slikar, već vajar. Stoga je svoja pisma po pravilu potpisivao sa Mikelanđelo sculptore. Kao arhitekta, sagradio je u Firenci Lorencovu biblioteku, a u Rimu je nastavio rad na crkvi svetog Petra. Napisao je i znatan broj stihova misaonog sadržaja i strasnog izraza - "Soneti", "Madrigali". Umro je 1564. godine.

1619. - Rođen je Sirano de Beržerak, francuski književnik, veoma smelog i slobodnog duha. Teško ranjen 1640, napustio je vojni poziv u kojem se istakao kao odličan mačevalac i okrenuo se književnosti. Ostavio je jednu komediju, jednu tragediju, ali je naročito poznat po svom delu "Drugi svet" - putovanja na Mesec i na Sunce. Edmon Rostan ga je opevao u svojoj herojskoj komediji istog imena.

1853. - Premijera opere "Travijata" Đuzepa Verdija u Veneciji.

1882. - Knez Milan IV Obrenović proglasio se kraljem Srbije. Sedam godina kasnije istog datuma, abdicirao je u korist sina Aleksandra.

1899. - Feliks Hofman patentirao je aspirin.

1909. - U Beogradu je osnovan Savez srpskih vitezova, što je bio prvi pokušaj organizovanja sportskog života na širem planu, ujedinjavanju i objedinjavanju sportskih organizacija i članstva. Savez se, nažalost, ugasio već početkom 1910. godine, a ubrzo potom je osnovan Srpski olimpijski klub.

1941. - Krunski savet je u Drugom svetskom ratu odlučio da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.

1945. - Umrla je srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, umetnik rafinirane kulture, koja je slikala u nadrealističkom maniru, s posebnim osećanjem za prostor i poetičnu atmosferu. Pod uticajem renesansnih majstora, insistirala je na preciznosti, jasno artikulisanom crtežu, naglašenoj linearnosti. Život je provela između dva sveta - majke Danice i oca Bruna Barilija, italijanskog kompozitora i muzičkog kritičara, tj. između patrijarhalne Srbije i velikih kulturnih centara Evrope. Završila je Umetničku školu u Beogradu, studirala u Minhenu, živela u Rimu i Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Od posledica pada s konja umrla je u Njujorku u 36. godini života.

1949. - Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku emisiju "Veselo veče", koja je po kontinuitetu svetski rekorder - i sada se emituje svake nedelje uveče.

1964. - Četvrti razvod Elizabet Tejlor (Edi Fišer).

1967. - Svetlana Alilujeva, Staljinova ćerka, zatražila je politički azil u SAD.

1970. - Bitlsi su izdali pesmu "Let it Be" u Engleskoj.

1983. - Helmut Kol izabran je za zapadnonemačkog kancelara.

7. mart

1765. - Rođen je Žozef Nisefor Neps, francuski pronalazač. Izumeo je heliografiju i, posle smrti Dagera, završio rad na izumu dagerotipije.

1838. - Rođen je Evgenije Petrovič Pečatkin, poznati ruski izdavač.

1875. - Rođen je Moris Ravel, francuski kompozitor, jedan od najistaknutijih predstavnika francuskog impresionizma. Bio je stvaralac veoma originalnog izraza. Glavna dela: opera "Španjolski sat", balet "Dafnis i Kloe", orkestarska kompozicija "Bolero", klavirski ciklus "Kuprenov grob" i veliki broj solo pesama na stihove francuskih simbolista. Umro je 1937. godine.

1876. - Aleksandar Bel patentirao je telefon.

1906. - Finski parlament usvojio je odluku o ženskom pravu glasa, koji se nije odnosio na siromašne žene.

1917. - Izašla je prva džez ploča - "Dixie Jazz Band One Step"; snimio ju je Nick LaRocca Original Dixieland Jazz Band.

1926. - Obavljen je prvi prekookeanski (transatlantski) telefonski razgovor, London-Njujork.

1933. - Nastala je igra Monopol.

1935. - Sarska oblast pripojena je Nemačkoj. Ova oblast prethodno je Versajskim ugovorom o miru data na upravu Francuskoj za period od 15 godina kao naknada za ratnu štetu od nemačkog pustošenja i razaranja (1914-1918).

1955. - Petar Pan prvi put se pojavio na TV-u.

1987. - Bokser Majk Tajson osvojio je titulu u teškoj kategoriji pobedivši Bounkrašera Smita u meču koji je trajao 12 rundi.

1989. - Iran je prekinuo diplomatske odnose sa Velikom Britanijom zbog knjige Salmana Ruždija "Satanski stihovi".

8. mart

- Danas je međunarodni Dan žena. Druga međunarodna konferencija žena socijalista je 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu nemačke revolucionarke Klare Cetkin, ustanovila praznik u znak sećanja na demonstracije američkih žena u Čikagu 8. marta 1909. Prva proslava Dana žena u Srbiji održana je 1914.

1801. - U pristaništu Abukir u Egiptu udružene englesko-otomanske snage porazile su francusku vojsku.

1846. - Otvorena je prva čitaonica u Srbiji, nazvana Srpsko čitalište, kasnije Čitalište beogradsko. Slične čitaonice ubrzo su osnovane i u drugim gradovima Srbije.

1855. - Prvi voz prešao je preko prvog američkog železničkog mosta, na Nijagarinim vodopadima.

1865. - Rodio se Frederik Vilijam Gaudi, američki tipograf i izdavač, autor preko stotinu nacrta za tipografska pisma.

1879. - Rođen je srpski slikar, vajar i pisac Mihailo Milovanović, jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnika Srbije, ratni slikar Vrhovne komande srpske vojske u Prvom svetskom ratu, autor čuvenih portreta srpskih vojvoda Radomira Putnika, Živojina Mišića, Stepe Stepanovića i Petra Bojovića, generala Pavla Jurišića Šturma, kralja Petra I Karađorđevića i regenta Aleksandra Karađorđevića. Diplomirao je 1909. na Likovnoj akademiji u Minhenu, a u Prvom svetskom ratu je sa srpskom vojskom preživeo njenu golgotu. Njegovo slikarstvo karakteriše preplitanje realizma, simbolizma i impresionizma, u dinamičkom procesu stalnih preobražaja i potrage za prepoznatljivim izrazom, lakoća prilagođavanja različitim formama, uz postojano uverenje da je narodna tradicija i izvor i ishodište umetničkog poduhvata. Izložbe njegovih slika u periodu imeđu dva svetska rata bile su prvorazredan kulturni događaj, a hroničari su zabeležili da je izložba 1938. u paviljonu "Cvijeta Zuzorić" u Beogradu bila najposećenija postavka u dotadašnjoj istoriji te kuće. Izradio je spomenike arhimandritu račanskog manastira i knezu Sokolske nahije Hadži-Melentiju u manastiru Rača, komandantu Zlatiborskog komitskog odreda majoru Kosti Todoroviću u Srebrenici (koji su porušile ustaše u Drugom svetskom ratu), srpskim ratnicima u Mladenovcu (oskrnavljen 1947. uklanjanjem grba Srbije i dvoglavog orla s krstom i krunom iznad grba), spomenik na Krfu poginulim vojnicima Drinske divizije, mermerni ikonostas u pravoslavnoj crkvi u Mladenovcu. Napisao je roman "Lendina vodenica", štampan više od pola veka posle njegove nasilne smrti. Tog nosioca Albanske spomenice i Ordena svetog Save, koji je 1912. došao u Srbiju iz Minhena da bi kao dobrovoljac učestvovao u balkanskim ratovima, komunisti su streljali u Užicu krajem novembra 1941, pod optužbom da je "engleski špijun". Posle Drugog svetskog rata i dolaska na vlast njegovih ubica, decenijama je bio pod najstrožim velom ćutanja - i kad su mu slike izlagane, ime autora nije pominjano, a prećutale su ga i sve enciklopedije, čak i Likovna enciklopedija.

1914. - Izašao je prvi broj ruskog magazina Rabotnica.

1917. - U Petrogradu je počela februarska (zbog starog kalendara) revolucija. Po karakteru buržoasko-demojkratska, ova revolucija bila je značajna etapa u pripremi socijalističke revolucije. Sprovedena je relativno lako i za nekoliko dana, a okončana je abdikacijom cara Nikolaja II.

1957. - Sledeći izraelsko povlačenje sa okupirane egipatske teritorije, Suecki kanal ponovo je otvoren za međunarodni saobraćaj.

1971. - Osnovan je hor "Kolegijum muzikum", akademski kamerni hor studentkinja Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.

1973. - Otvoren je najviši tunel na svetu a najduži u Americi - Ajzenhauer tunel.

1974. - U Parizu je otvoren aerodrom "Šarl de Gol".

1976. - Najveći ikad viđeni kameni meteorit, težak 1.774 kg, pao je u Džilin, Kina.

1983. - IBM izbacuje na tržište PC DOS verziju 2.0.

1986. - Martina Navratilova postaje prva teniserka koja je zaradila deset miliona dolara.

1992. - U Beograd je doputovao komandni sastav 14.000 "plavih šlemova", koji su potom, prema planu bivšeg državnog sekretara SAD i izaslanika generalnog sekretara UN Sajrusa Vensa, raspoređeni u Hrvatskoj i Krajini.

9. mart

1454. - Rođen je Amerigo Vespuči, italijanski moreplovac iz Firence, savremenik Kolumbov. Od 1490. bio je u službi španskog i portugalskog kralja. Preduzimao je više putovanja u Novi svet i stigao na obale Srednje i Južne Amerike. Opisao ih je u pismima Lorencu Medičiju i Pjeru Soderiniju. Po Vespučijevom latinskom imenu (Americus), nemački geograf M. Valdzemiler nazvao je zemlje novog sveta - Amerika, što je kasnije i usvojeno.

1497. - Kopernik je prvi put zabeležio astronomska zapažanja.

1796. - Napoleon Bonaparta oženio se Žosefinom de Boarne.

1807. - Predvođeni Karađorđem, srpski ustanici su potpuno oslobodili Beograd od Turaka, iako je grad, kao politički centar pašaluka, bio čvrsto utvrđen i posednut jakim janičarskim snagama. Ustanici su tokom 1804, 1805. i 1806. bezuspešno pokušavali da zauzmu beogradsku tvrđavu i tek 8. januara 1807. beogradski vezir Sulejman-paša bio je prinuđen da preda Karađorđu Gornji grad, a dva meseca potom i Donji grad. Beograd je postao politički, vojni i kulturni centar nove Srbije i ostao je u srpskoj vlasti do propasti Prvog srpskog ustanka 1813.

1817. - Srpski vojvoda i popečitelj (ministar) finansija u Prvom srpskom ustanku knez Sima Marković pogubljen je u beogradskoj tvrđavi prema naređenju Marašli Ali-paše. Od početka ustanka bio je blizak saradnik Karađorđa, s kojim je emigrirao posle propasti ustanka. Vratio se u Srbiju zahvaljujući nagodbi Miloša Obrenovića i Ali-paše, ali je nastavio prepisku sa srpskim starešinama u Besarabiji, pozivajući ih da se vrate i nastave borbu protiv Turaka. S vojvodom Pavlom Cukićem i bivšim Karađorđevim kapetanom Dragićem Gorunovićem podigao je bunu koju su Miloš i Turci brzo ugušili, a Marković i Gorunović su uhvaćeni i pogubljeni.

1841. - Vrhovni sud SAD doneo je presudu kojom je afričke robove sa broda "Amistad" proglasio slobodnima.

1842. - Premijera opere "Nabuko" Đuzepea Verdija, u Milanu.

1847. - U toku američko-meksičkog rata, američke snage pod generalom Skotom izvršile su invaziju na Meksiko tri milje južno od Vera Kruza. Naišavši na neočekivano slab otpor Meksikanaca, 10.000 američkih vojnika zauzelo je Vera Kruz, pri čemu nijedan vojnik nije poginuo. Ovo je bilo najveće vodozemno iskrcavanje u američkoj istoriji koje nije prevaziđeno sve do Drugog svetskog rata.

1858. - Albert Pots patentirao je poštansko sanduče.

1934. - Rođen je Jurij Gagarin, sovjetski pilot-kosmonaut, pukovnik i vojni novinar za pitanja astronautike, prvi čovek koji je Zemlju obleteo u veštačkom stelitu i boravio u vasioni. U Luberecku je završio zanatsku školu 1951, a u Saratovu 1955. industrijski tehnikum i pilotski kurs u aeroklubu. Po završetku Orenburškog vazduhoplovnog učilišta 1957, postao je pilot-lovac. Dvanaestog aprila 1961. obleteo je Zemlju za 108 minuta u kosmičkom brodu satelitu "Vastok".

1959. - Barbika je proglašena za najpopularniju lutku na svetu - prodato je 800 miliona ovih lutaka.

1961. - Pas Černuška je prva životinja koja se vratila iz svemira, na brodu Sputnik 9.

1964. - Proizveden je prvi "ford mustang".

1991. - Na velikim demonstracijama u Beogradu opozicione partije zahtevale su slobodno informisanje na TV Beograd. Bilo je predviđeno da desetine hiljada demonstranata s Trga republike krenu ka sedištu TV. U sukobu demonstranata i milicije - za koji su krivicu dve strane pripisale jedna drugoj - poginuli su učenik Branivoje Milinović i milicionar Nedeljko Kosović. Pod pritiskom demonstranata, rukovodeća ekipa Informativnog programa TV Beograd i generalni direktor RTV Beograd Dušan Mitević podneli su ostavke. Ostavku je dao i ministar unutrašnjih poslova Srbije Radmilo Bogdanović. Uveče, posle demonstracija, centar Beograda zaposela je armija s desetinama tenkova.

1993. - Srpski neuropsihijatar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Milan Popović dobio je nagradu "20. vek" Međunarodnog instituta u Kembridžu za dostignuća u nauci. Prethodno je na kongresu Svetskog udruženja lekara za prevenciju u Beču ukazao na moralnu neopravdanost sankcija i to izlaganje je objavio prestižni časopis "Medicina i rat".

1993. - Umro je srpski građevinski inženjer Siniša Obradović, projektant pruge Beograd-Bar, brzih pruga u Srbiji i železničkog čvora u Kosovu Polju.

2000. - NATO je odbacio izveštaje o tome da je špijun unutar Zapadne alijanse snabdevao Srbe tajnim detaljima tokom agresije NATO na Jugoslaviju u proleće 1999.

10. mart

1856. - Umro je srpski pisac Jovan Sterija Popović, prvi srpski komediograf, koji je u delima ismevao mane tadašnjeg društva, naročito pomodarstvo, pokondirenost i nadriučenost. Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovačkoj, radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije, obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Dečanskog". U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je "Romanom bez romana" napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije "Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Zla žena", "Tvrdica ili Kir-Janja", "Rodoljupci", zbirka pesama "Davorje".

1862. - SAD izdaje prve papirne novčanice u vrednosti od 5, 10, 20, 50, 100, 500 i 1000 $.

1864. - General Grant izabran je za glavnokomandujućeg vojske Severa u američkom građanskom ratu. Julisiz Simpson Grant rođen je 1822. godine i pripadao je Republikanskoj partiji. U građanskom ratu između Severa i Juga (1861-1865) stekao je veliku popularnost, te je dva puta biran za predsednika SAD (1868. i 1872. godine). Vodio je politiku u interesu krupnih kapitalista Severa koji su se koristili narodnom pobedom u građanskom ratu. Umro je 1885. godine.

1875. - Umro je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu - "Radenik". Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove "Javnost" i "Glas Javnosti", a 1875. "Oslobođenje". Zbog navodne štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Izučavao je samoupravu i nacionalno pitanje jugoslovenskih naroda, zalažući se za federativno rešenje. Člancima "Realni pravac u nauci i životu", "Pevanje i mišljenje" i "Realnost" snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje je razradio u delu "Srbija na istoku", svom najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.

1876. - Obavljen je prvi telefonski razgovor na svetu - Aleksandar Bel pozvao je Tomasa Votsona, svog asistenta koji se nalazio u susednoj sobi, obrativši mu se rečima: "Gospodine Votsone, dođite. Potrebni ste mi." Bel je samo tri dana pre toga dobio patent za svoj izum.

1908. - Rođen je srpski pravnik Jovan Đorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, stručnjak za ustavno pravo. Od 1945. učestvovao je u pisanju jugoslovenskih ustava i zakona i bio jedan od glavnih urednika "Arhiva za pravne i društvene nauke". Dela: "Državno uređenje FNRJ", "Narodni odbori", "Ustavno pravo SFRJ", "Osnovna pitanja federalne države", "Novo ustavno pravo".

1910. - U Kini je ukinuto ropstvo.

1945. - Tri stotine američkih bombardera bombardovalo je Tokio. Prilikom toga poginulo je 100.000 civila.

1969. - Džejms Erl Rej proglašen je krivim zbog ubistva američkog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga i osuđen na 99 godina zatvora.

1982. - Jugoslavija je osvojila prvo mesto u evropskoj stonoteniskoj superligi.

11. mart

1302. - Dan venčanja Romea i Julije po Šekspiru.

1702. - Objavljene su prve engleske dnevne novine - Daily Courant.

1861. - U Montgomeriju (Alabama) su delegati Južne Karoline, Misisipija, Floride, Alabame, Džordžije, Luzijane i Teksasa usvojili Ustav Konfederacije. Ovaj Ustav je dosta podsećao na Ustav SAD-a, ali je štitio ustanovu ropstva.

1887. - U Nišu su Stevan Sremac, Milorad Petrović, Đoka Protić, Spiro Kalik i Stevan Nikšić - Lala osnovali prvo pozorište pod imenom "Sinđelić". Posle Drugog svetskog rata, naziv mu je promenjen u Narodno pozorište.

1915. - U Čikagu je završen prvi jugoslovenski narodni sabor, na kojem je 468 delegata iz SAD-a i Kanade podržalo ujedinjenje svih jugoslovenskih naroda u zajedničku državu Jugoslaviju. Iseljenici su u rezoluciji istakli da jedini spas vide "u kidanju svake veze sa Austrougarskom" i formiranju jedinstvene države svih Jugoslovena.

1918. - Moskva postaje glavni grad revolucionarne Rusije.

1974. - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih stručnjaka za međunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i član mnogih delegacija Jugoslavije na zasedanjima UN. Dela: "Stvarno pravo", "Osnove privatnog prava", "Međunarodno javno pravo".

1990. - Litvanija je prva sovjetska republika koja je proglasila svoju nezavisnost. Sovjetska vlada je na to odgovorila najpre uvođenjem ekonomskog embarga protiv ove baltičke republike, a kasnije slanjem vojnih trupa.

1991. - U Beogradu su dva dana posle krvavih nereda izbile studentske demonstracije, kojima su se pridružili i srednjoškolci. Tokom "plišane revolucije" do 14. marta demonstracije su podržali lideri opozicije i mnoge ugledne ličnosti javnog i kulturnog života Beograda i Srbije, a okupljenima kraj Terazijske česme u centru grada obratio se i patrijarh srpski gospodin Pavle. Studenti su tražili oslobađanje svih uhapšenih u demonstracijama 9. marta, krivično gonjenje vinovnika krvoprolića, ostavke ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića i urednika TV Beograd koje su ubrzo usledile.

1991. - Monika Seleš je pobedivši Štefi Graf dospela na prvo mesto liste najboljih deset teniserki sveta, čime je okončala 186-nedeljno prvo mesto Štefi Graf.

1997. - Pola Makartnija je engleska kraljica Elizabeta II proglasila vitezom, tako da je postao ser Pol.

12. mart

1365. - Osnovan je Bečki univerzitet.

1737. - Mošti Galileja prenesene su u crkvu Santa Kroče u Firenci, Italija.

1755. - U Americi je instalirana prva parna mašina - za ispumpavanje vode iz izvora.

1856. - Rođen je srpski vojvoda Stepan - Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u dva balkanska i Prvom svetskom ratu. U Cerskoj bici u avgustu 1914. Druga armija je pod njegovom komandom razbila austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu s Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u srpsko-bugarskom ratu 1885, a nekoliko godina kasnije postao je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen je za komandanta Šumadijske divizije, 1908. je postao ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, posle čega je krajem 1912. i početkom 1913. učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu uspešno je s Drugom armijom odbranio pravac dolinom Nišave prema Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke, u septembru 1914, njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju da forsira Drinu. Potom su u Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile teške borbe na području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da s juga obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916, uspeo je da s Drugom armijom, u sadejstvu s Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

1868. - S pravopisa Vuka Karadžića skinuta je zabrana. Rešenje o tome potpisao je, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Konačnu pobedu svog pravopisa Karadžić nije doživeo.

1880. - Rođen je srpski pisac Vladislav Petković Dis, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti. Posle završene gimnazije, bio je učitelj u selu Prliti, potom carinski činovnik u Beogradu, ali je najmanje bio sklon činovničkom redu - živeo je boemskim životom. S piscem Simom Pandurovićem, jednim od osnivača srpske moderne, uređivao je časopis "Književna nedelja". Prvi svetski rat ga je odveo u tuđinu, a utopio se u moru kraj grčkog ostrva Krf 1917, kad je nemačka podmornica torpedovala brod kojim se iz Francuske vraćao u otadžbinu. Lirika mu je autentična, veoma senzibilna i fluidna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutrašnjem životu, maštanju i halucinacijama. Njegov pesimizam iskazuje viziju smrti, zlosutnosti i dubok lični bol. Dela: zbirke pesama "Utopljene duše", "Mi čekamo cara".

1935. - Umro je srpski fizičar, elektrotehničar i pronalazač Mihailo Pupin, naučnik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu 1874. je, posle školovanja u Pančevu i Pragu, otišao u SAD, gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku, na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Električni rezonator koji preko istog provodnika omogućuje istovremeni prenos vesti na različitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najvećim otkrićem - samoindukcionim kalemovima ("Pupinovi kalemovi") - omogućio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takođe, otkrio je sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike. Za naučni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu "Immigrant to Inventor", kod nas prevedenu pod naslovom "Od pašnjaka do naučenjaka", dobio je 1924. Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizičke laboratorije Kolumbija univerziteta.

1938. - Nemačka je izvršila aneksiju Austrije.

1964. - Umro je srpski slikar Jovan Bijelić, član Srpske akademije nauka, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih stvaralaca između dva svetska rata. Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Postao je 1919. scenograf (potom i šef slikarske radionice) Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je živeo do smrti. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Prošao je nekoliko faza u kojima je izražen uticaj kubizma u skulpturskoj koncepciji čvrsto modelovane forme i škrtosti palete, a potom je, pod uticajem fovizma, stvarao koloritna dela izuzetne sočnosti i čulne ekspresije. U poslednjoj fazi rastvarao je predmete uznemirenim potezima boje. Imao je privatnu školu, iz koje je izašao niz slikara. Dela: "Portret devojke", "Kupačica", "Jajce", "Kći umetnikova", "Dvorište", "Ženski akt", "Sarajevo", "Portret starice".

1970. - SAD su snizile starosnu granicu glasača - sa 21 na 18 godina.

2000. - Umro je srpski trener Aleksandar Nikolić, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznačajniji stručnjak evropske košarke u 20. veku. Košarku je počeo da igra 1946. i nastupao je za više ekipa uključujući "Crvenu zvezdu" i "Partizan". Za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a 1951. je postao trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu, kao i tutule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. Kao trener "OKK Beograda", osvojio je prvenstvo i Kup Jugoslavije, s "Crvenom zvezdom" Kup Jugoslavije i Kup pobednika kupova, a sa "Injisom" iz Varezea sve što se moglo osvojiti - tri titule prvaka Italije, tri kupa te zemlje, tri Kupa evropskih šampiona i dva Interkontinentalna kupa. U košarkaškim krugovima najčešće su ga nazivali Profesor, a bio je učitelj i plejade srpskih trenera, čije su ekipe praktično monopolizovale evropske klupske titule. Zbog ogromnih zasluga za košarku, 1998. je uvršten u čuvenu "Kuću slavnih" u američkom gradu Springfild, kolevci košarkaške igre.

2003. - Na predsednika Vlade Republike Srbije, dr Zorana Đinđića, izvršen je atentat ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Dr Zoran Đinđić je podlegao ranama u 13:30 u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije. Na predlog Vlade Srbije, vršilac dužnosti predsednika Srbije, Nataša Mićić, uvela je vanredno stanje u zemlji.