10. februar

1635. - Kardinal Rišelje osnovao je Francusku akademiju.

1878. - Rođen je srpski pisac Vasa Stajić, istaknuti kulturni i nacionalni radnik u Vojvodini, sekretar Matice srpske i njen predsednik, izdavač više časopisa. Zalagao se za saradnju Srba i Mađara. Posle neuspelog pokušaja okupljanja omladine na humanističkim i racionalističkim osnovama posle I svetskog rata, povukao se i radio u arhivama karlovačkog i novosadskog magistrata. Objavio je više knjiga arhivske građe iz istorije Novog Sada i monografije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju. Umro je 1947. godine.

1890. - Rođen je Boris Pasternak, ruski književnik. Pisao je pesme, novele i romane. Poeziju je počeo da piše pre revolucije u grupi "Centrifuga", bliskoj futuristima. Nije prihvatio orijentaciju futurista ka revolucionarnoj angažovanosti i zatvorio se u krug svojih intelektualnih preokupacija, ali su revolucionarna zbivanja ipak prodrla u ritam njegovih stihova. Prevodio je Šekspira, Getea, Petefija... Glavna dela: "Iznad barijera", "Poručnik Šmit", "Visoka bolest", "Detinjstvo Ljuversove"... Za roman "Doktor Živago" dobio je 1958. godine Nobelovu nagradu.

1891. - Na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji. Njegov duhovni tvorac bio je osnivač srpske geologije Jovan Žujović.

1892. - Srpsko (Srbsko) učeno društvo ujedinilo se sa Srbskom kraljevskom akademijom, pretečom Srpske kraljevske akademije, tj. Srpske akademije nauka i umetnosti. To društvo, nastavljač tradicije Društva srbske slovesnosti, nije se odmah ujedinilo sa Kraljevsko-srpskom akademijom osnovanom 1886. (od 1887. Srbska kraljevska akademija), nastavljajući još šest godina da radi kao samostalna institucija.

1901. - Umro je bivši srpski kralj Milan IV Obrenović, tokom čije je vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država. Postao je knez 1868, posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića, i u spoljnoj politici isprva se oslanjao na Rusiju. Pod pritiskom javnog mnjenja, objavio je 1876. rat Otomanskom carstvu koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je, pod uticajem Rusije, ponovo zaratio s Turcima, ovog puta uspešno, pa je Srbija 1878. iz rata izašla ojačana, dobivši vranjski, niški, pirotski i toplički okrug, a u julu iste godine na Belinskom kongresu i formalno joj je priznata nezavisnost. Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora sklopljenog u martu 1878. na štetu Srbije, oslonio se na Austrougarsku, s kojom je 1881. zaključio tajnu konvenciju. Njome se obavezao da neće raditi protiv austrougarskih interesa u Bosni i Hercegovini niti sklapati sporazume s trećim zemljama bez prethodnog dogovora sa Austrougarskom. Beč je zauzvrat garantovao njegov ostanak na prestolu i diplomatsku pomoć za širenje Srbije ka jugu, ali je nagodba u narodu shvaćena kao izdaja nacionalnih interesa. Proglasio je 1882. Srbiju kraljevinom a sebe kraljem, a 1883. je u krvi ugušio Timočku bunu. Kad se Bugarska 1885. ujedinila sa Istočnom Rumelijom, objavio joj je rat da bi zauzeo deo bugarske teritorije i tako povratio navodno poremećenu ravnotežu na Balkanu. Postao je još nepopularniji posle neuspeha u tom ratu, koji je uz to neodlučno i nevešto vodio, pa je 1888. morao da prihvati liberalni ustav kojim je Srbija postala parlamentarna monarhija. Izazvao je nezadovoljstvo pokušajem da izigra ustavne odredbe, 1889. je abdicirao u korist maloletnog sina Aleksandra, a 12 godina kasnije umro je u Beču.

1931. - Nju Delhi postao je glavni grad Indije. Grad je osnovan početkom XI veka i bio je pod vlašću Engleske od 1803. do proglašenja indijske nezavisnosti.

1933. - Isporučen je prvi muzički telegram.

1991. - Litvanija je izglasala samostalnost, odvajanje od SSSR.

1993. - Predstavnicima Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića u Oplencu uručena je odluka vlade Srbije o formiranju i obnovi tog zadužbinskog kompleksa. Petar I je osnovao zadužbinu 1914, ali je ona dekretom režima Josipa Broza posle Drugog svetskog rata ugašena oduzimanjem celokupne imovine Karađorđevića. Zadužbina obuhvata 163 hektara, s vinskim podrumom, vinogradima i parkovima, crkvu svetog Đorđa s mauzolejom, hotel, bolnicu i stari Karađorđev grad.

11. februar

1752. - Otvorena je prva bolnica u Americi, u Pensilvaniji.

1794. - Prvo javno zasedanje američkog Senata.

1814. - Proglašena je samostalnost Norveške.

1826. - Otvoren je Londonski univerzitet.

1847. - Rođen je Tomas Alva Edison, američki tehničar i pronalazač (preko hiljadu patenata, uglavnom u elektrotehnici). Služio je najpre u novinskoj redakciji, a zatim je bio telegrafist. Uzdigao se sopstvenim marljivim radom i talentom. Pronašao je električnu sijalicu sa ugljenim vlaknom, među prvima sagradio električnu centralu, pronašao fonograf (gramofon), mikrofon, usavršio telefon i akumulator, pronašao kinetoskop i prvi put primenio danas uobičajenu filmsku pantljiku od celuloida (format 35 mm), vršio eksperimente u sinhronizovanju filmske slike s tonom reprodukovanim sa ploča i kasetofona i sagradio prvi filmski atelje u svetu.

1928. - Otvorene su II zimske olimpijske igre u Sent Moricu, Švajcarska.

1929. - Lateranskim ugovorom skopljenim između Italije i pape Pija XI regulisani su odnosi između Italije i Svete Stolice (koja od 1870. nije priznavala pripajanje Rima i bivše teritorije srednjovekovne papske države ujedinjenoj Italiji). Ugovorom je Italija priznala papsku državu u minijaturnim granicama od 44 hektara i papi pun svetovni suverenitet. Papa se sa druge strane odrekao teritorijalnih pretenzija na Rim i nekadašnju teritoriju papske države. Za ovo odricanje dobio je naknadu (milijardu i 750 miliona lira) i velike privilegije za Katoličku crkvu u Italiji.

1945. - Posle sedam dana, završena je konferencija na Jalti (Krimska konferencija) između Ruzvelta, Čerčila i Staljina, na kojoj su donesene odluke o koordinaciji vojnih operacija, podeli Nemačke na četiri okupacione zone, ulasku SSSR-a u rat protiv Japana na tri meseca posle kapitulacije Nemačke, o priznavanju SSSR-u prava na Kurilska ostrva i Južni Sahalin, o uspostavljanju statusa od 1904. u Port Arturu i Daljniju, o zajedničkoj kinesko-sovjetskoj upravi nad mandžurskim železnicama...

1964. - Prvi nastup Bitlsa u Americi.

1953. - Umro je srpski slikar Uroš Predić, izraziti akademski realista, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu, a 13 kompozicija iz klasične mitologije koje je izradio za dvoranu gornjeg doma u zgradi novog bečkog parlamenta donelo mu je mesto asistenta na Bečkoj akademiji. Više od pola veka stvarao je u rodnom Orlovatu i u Beogradu. Portretisao je gotovo sve istaknute ličnosti političkog i kulturnog života u Srbiji krajem XIX i u prvoj polovini XX veka. Izradio je i više od hiljadu ikona i niz ikonostasa. Radio je i istorijske kompozicije: "Vesela braća", "Bosanski begunci", "Kosovka devojka", "Siroče na majčinom grobu".

1967. - Umro je srpski slikar Milo Milunović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu. Slikarstvo je učio u Firenci. Posle Prvog svetskog rata, u kojem je učestvovao na bojištima u Crnoj Gori, otišao je na studije u Pariz, gde je s prekidima ostao do 1932, kad je došao u Beograd, gde je 1937. postao profesor Umetničke akademije. Slikao je predele i mrtvu prirodu, kompozicije, figure, portrete, monumentalne freske i mozaike. Njegova dela odlikuje arhitektonska jasnoća kompozicije, prefinjenost kolorita i pikturalne forme. Snažno je uticao na mlađe slikarske generacije u Beogradu.

1970. - Japan je lansirao svoj prvi satelit ("Ohsumi") u orbitu i time postao četvrta kosmička sila na svetu, posle SSSR-a, koji je to učinio 1957. godine, SAD-a 1958. i Francuske 1965. godine.

1990. - Nelson Mandela, lider pokreta za okončanje aparthejda u Južnoj Africi, izašao je iz zatvora posle 27 godina.

1993. - Irina Privalova obara rekord za žene u trci na 60 metara (6,92 sekunde).

1993. - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se poezija odlikuje toplinom, senzibilnošću, neposrednošću, muzikalnošću, rodoljubljem i humanošću. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela: zbirke pesama "Pesme", "Zeleni vitez", "Pesnik i zavičaj", "Otadžbino, tu sam", "Miris zemlje", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Pesme iz Norveške", "Letopis Perunovih potomaka", "Ničija zemlja", "Slovo o ljubavi", priče "Ludilo srca", romani "Otvoren prozor", "Ne zaboraviti", dečji roman "Pradevojčica", zbirka bajki i proze u stihu "Oraščići palčići", putopis "Snimci iz Švajcarske".

12. februar

- Danas je praznik Sveta tri jerarha. Reč je zapravo o svetiteljima Vasiliju Velikom, Grigoriju Bogoslovu i Jovanu Zlatoustom, iako svaki od njih ima svoj dan praznovanja u mesecu januaru. Ovaj zajednički praznik sva tri svetitelja ustanovljen je u XI veku u vreme cara Alekseja Komnena zbog čudne rasprave u narodu oko toga ko je od trojice svetih najveći: Grigorije zbog dubine uma, Vasilije zbog čistote i hrabrosti ili Zlatousti zbog čudesne rečitosti i jasnoće izlaganja vere. Njihove pristalice čak su se i različito nazivale: vasilijani, grigorijani i jovaniti. Promislom Božjim ovaj spor je rešen u korist Crkve i slavu svetitelja, jer se oni, svaki ponaosob, a potom i sva trojica, javiše u snu episkopu evhaitskom Jovanu rečima da su jedno u Boga i da među njima ne postoji ništa protivrečno. Posavetovali su episkopa da im napiše jednu zajedničku službu i odredi zajednički dan praznika. Tako je spor srećno rešen i određen je 30. januar (sada 12. februar) kao zajednički praznik ovih svetitelja. Proslavljaju ga svi pravoslavni narodi, a u Grčkoj je to najveći nacionalni i školski praznik.

1709. - Aleksandar Selkirk, švedski moreplovac, prototip Robinsona Krusoa Danijela Defoa, spasen je posle četiri godine provedene na ostrvu Fernandez, gde je dospeo nakon brodoloma.

1809. - Rođen je Čarls Darvin, slavni engleski prirodnjak i fiziolog, tvorac materijalističke teorije koja razjašnjava proces nastanka živog sveta i posledice tog procesa. Od 1831. do 1836. učestvovao je u naučnoj ekspediciji broda "Bigl" koju je opisao u knjizi "Put prirodnjaka oko sveta". Putovanje je imalo presudan značaj za njegovo shvatanje o nestalnosti i promenljivosti organskog sveta. Glavna dela: "Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja" (1859), "Promenljivost životinja i biljaka pod domaćim uslovima", "Poreklo čoveka".

1877. - Prva vest prenesena je telefonom iz Bostona u Salem.

1882. - Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović, pionir srpske grafike. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu crtež je od pomoćne slikarske discipline razvio do samostalnog umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži s motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza - "Stari Pariz" i "Iz naših krajeva" - i tri albuma crteža olovkom - "Iz Južne Srbije", "Predeli Šumadije i Južne Srbije" i "Jugoslovenski predeli".

1909. - Robert Foler oborio je svetski rekord u maratonu (2:46:52,6)

1912. - Kina prihvata Gregorijanski kalendar.

1924. - Premijera "Rapsodije u plavom" Džordža Geršvina u Njujorku.

1942. - Prilikom bekstva iz koncentracionog logora u Crvenom krstu kraj Niša, u Drugom svetskom ratu su u obračunu s Nemcima poginula 42 logoraša, a 105 se dokopalo slobode. Nemci su u znak odmazde streljali 850 ljudi. Kroz logor je tokom rata prošlo oko 30.000 ljudi, a više od 10.000 streljano je na brdu Bubanj.

1947. - Ulovljena je morska riba teška 100,5 kg kod ostrva Galapagos.

1949. - U Beogradu je počela nastava na Akademiji za pozorišnu umetnost, osnovanoj 1948.

1967. - Kit Ričards i Mik Džeger uhapšeni su zbog droge.

1979. - Lansiran je Kosmos 1076, prvi ruski okeanografski satelit.

1998. - Intel je proizveo svoj prvi grafički čip i740.

13. februar

1633. - Italijanski astronom Galileo Galilej stigao je u Rim za suđenje pred Inkvizicijom zbog tvrdnje da se Zemlja okreće oko Sunca. Osuđen je na kućni pritvor na svom malom imanju nedaleko od Firence. Umro je u 77. godini života iznemogao i slep, 8. januara 1642. Vatikan je tek 359 godina kasnije (1992) priznao svoj poraz.

1787. - Umro je srpski matematičar, fizičar, astronom, filozof, pesnik i univerzitetski profesor Josip Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih umova svetske nauke svog vremena. U 15. godini iz rodnog Dubrovnika otišao je u Rim, gde je završio isusovački kolegijum. Postavio je dve geometrijske metode za određivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu određivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile, pretpostavio da tela ne samo da se privlače nego se i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na četiri osnovne, izračunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saću. Nasuprot Isaku Njutnu, vreme i prostor smatrao je relativnim, po čemu je preteča Alberta Ajnštajna. Dela: "Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium", "Opera partientia ad opticam et astronomiam", "Elementorum universae matheseos", "O morskoj plimi", "O zakonu sila u prirodi", "O svetlu", "Teorija konusnih preseka", "Elementi matematike".

1831. - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa srpske Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata XIX veka, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, koji je dvaput bio regent i četiri puta premijer Srbije. Posle okončanja studija u Francuskoj i na nemačkom univerzitetu u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Otomanskom carstvu od 1861. do 1867. uspešno je okončao duge pregovore o opozivanju turskih garnizona iz srbijanskih gradova. Potom je postao ministar inostranih poslova kneževine Srbije, a u razdoblju od 1867. do 1888. bio je, s prekidima, premijer kneževine i kraljevine Srbije. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868, a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao regent kneza Milana, najviše je doprineo donošenju novog ustava 1869, a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu. Odbio je 1881. da potpiše trgovinski sporazum sa Austrougarskom, smatrajući da će takav dokument Srbiju učiniti ekonomski previše zavisnom od Dvojne monarhije, zbog čega je podneo ostavku na položaj šefa vlade. Po povratku na vlast 1887. i kasnije kao regent kralja Aleksandra, nastojao je da Srbija oslonac nađe u Rusiji, a u unutrašnjoj politici pokušao je da suzbije uticaj radikala, ali je položaj regenta napustio 1893, kad je kralj Aleksandar uz podršku radikala izvršio državni udar i zaveo apsolutistički režim. Dela: "Spoljašnji odnošaji Srbije 1848-1872", "Diplomatska istorija Srbije za vreme srpskih ratova za oslobođenje i nezavisnost 1875-1878".

1832. - U Londonu se prvi put pojavila kolera.

1861. - Ruski car Aleksandar I (1818-1881) oslobodio je carskim manifestom seljake kmetstva i feudalnih obaveza, i sve to dopunio reorganizacijom uprave, vojske i sudstva, što je stvorilo uslove za brži razvoj kapitalizma.

1867. - Premijera valcera "Na lepom plavom Dunavu" Johana Štrausa, u Beču.

1895. - Patentiran je filmski projektor.

1920. - Društvo naroda priznalo je Švajcarskoj status stalno neutralne zemlje. Neutralnost Švajcarske ustanovljena je još 1815. godine, što je bilo posledica politike ravoteže sila, ali i geopolitičkih uslova Švajcarske. Danas je, uz Vatikan, Švajcarska jedina stalno neutralna država.

1938. - Umro je srpski pisac Momčilo Nastasijević, jedna od najsnažnijih pesničkih ličnosti srpske literature između dva svetska rata i preteča moderne srpske drame, koji se odlikovao originalnim stilom i izuzetnom jezičkom invencijom. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do smrti bio profesor gimnazije. Dela: pesme "Lirski krugovi", pripovetke "Iz tamnog vilajeta", libreto "Međuluško blago", drame "Kod večne slavine", "Nedozvani", "Gazda-Mladenova kći".

1945. - Odigrala se najkontroverznija epizoda iz rata saveznika protiv Nemačke, kada je stotinak britanskih bombardera započelo bombardovanje Drezdena, istorijskog grada u istočnoj Nemačkoj. Drezden nije bio ni industrijski ni vojni centar, i pre ovog vazdušnog napada nije bio meta saveznika. U ovom bombardovanju uništene su dve trećine grada a poginulo je između 35.000 i 135.000 ljudi.

1959. - Barbika je puštena u prodaju.

1968. - Amerika šalje pojačanje od 10.500 vojnika u Vijetnam.

1972. - "Briljantin" je premijerno prikazan na Brodveju.

1974. - Umro je srpski slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih srpskih likovnih umetnika XX veka, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Slikarstvo je studirao u Beogradu i Parizu. Pre Drugog svetskog rata je postimpresionističkim i ekspresionističkim postupkom stvarao slike guste materije i zasićene atmosfere. Posle rata, postepeno je menjao orijentaciju, a stvaralački impuls i snažan slikarski temperament uputili su ga na dinamične kompozicije jarkih boja u funkciji dramskih sadržaja i nacionalnog epskog karaktera.

1981. - Objavljena je najduža rečenica u Njujork tajmsu - rečenica od 1.286 reči.

1988. - Otvorene su XV zimske olimpijske igre, u Kalgariju, Kanada.

14. februar

- Danas se po pravoslavnom kalendaru slavi Sveti mučenik Trifun. Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme, zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan, čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kada se pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo mnogi darovima. Sve to bogatstvo mladić je na povratku razdelio siromasima, a nastavio je da čuva guske i da se moli Bogu. Kada je na rimski presto došao car Dekije, sveti Trifun je mnogo postradao, ali je sva mučenja rado podnosio govoreći: "O, kad bih se mogao udostojiti da ognjem i mukama skončam u ime Isusa Hrista i Boga moga!". Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem 250. godine.

- Danas se po katoličkom kalendaru slavi Sveti Valentin. Njegovo ime danas u svetu, i to ne samo hrišćanskom, simbolizuje sreću zaljubljenih, pa se ovaj dan proslavlja kao dan ljubavi i zaljubljenih. Sveštenik Valentin, kasnije proglašen za sveca, usudio se da tajno venča jedan zaljubljeni par i tako se suprotstavi zabrani sklapanja braka u celom Rimskom carstvu koju je zloglasni imperator Klaudije doneo smatrajući da će se oženjeni muškarci teže regrutovati za njegovu vojsku. Valentin je zbog toga bio utamničen i lišen života.

869. - Umro je slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna rođen kao Konstantin, koji je sa starijim bratom Metodijem sastavio slovensku azbuku glagoljicu. On i Metodije zauzimali su visoke položaje u Vizantiji - Kirilo je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi svete Sofije, a Metodije visoki državni činovnik. Vizantijski car Mihailo III ih je, na molbu moravskog kneza Rastislava, poslao u Moravsku da propovedaju hrišćanstvo među moravskim Slovenima. Misija je trebalo da osigura vizantijski uticaj u tom delu Evrope. Braća su prethodno sastavila glagoljicu i prevela potrebne crkvene knjige na jezik makedonskih Slovena koji su dobro znala iz detinjstva. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Njihov misionarski rad zasmetao je nemačkom sveštenstvu, koje ih je tužilo rimskom papi. Da bi se opravdali, otišli su u Rim, gde je Kirilo ubrzo umro, a papa je Metodiju odobrio rad i postavio ga za arhiepiskopa panonskog i moravskog.

1779. - Na Havajskim ostrvima, u sukobu sa domorodcima, poginuo je engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk. On je otkrio istočnu obalu Australije i mnogobrojna ostrva u Južnom Pacifiku. Prvi je oplovio obale Aljaske i obišao oko Zemlje od zapada na istok.

1804. - Zbor uglednih Srba doneo je u Orašcu kod Aranđelovca odluku o dizanju ustanka protiv Turaka i za vožda izabrao Đorđa Petrovića, nazvanog Karađorđe. Sukobi Srba i Turaka izbili su posle Seče kneževa, koju su započele beogradske dahije da bi zastrašile srpski narod i njegove vođe. Prvi srpski ustanak isprva je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje, a bezmalo ceo Beogradski pašaluk oslobođen je 1807, ali je sudbinu ustanka odredio ishod rusko-turskog rata. Kad su Rusija i Otomansko carstvo potpisali mir u Bukureštu 1812, Porta je dobila pravo da zaposedne srpske gradove i 1813. je ugušila ustanak.

1835. - Pod nazivom "Knjaževsko-serbski teatar", u Kragujevcu je, na inicijativu Joakima Vujića i uz novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, osnovano prvo pozorište u Srbiji. Predstave su, jednom sedmično i prazničnim danima, priređivane za kneza i njegove činovnike i goste. Na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1912. - Rođen je jugoslovenski istraživač i putopisac mađarskog porekla Tibor Sekelj, učesnik ekspedicija širom sveta. Napisao je mnoštvo putopisa i udžbenik za esperanto. Dela: putopisi "Oluja nad Akonkagvom", "Osvojenje vrhova", "Kroz zemlju Indijanaca", "Putovanje izvan vremena", "Nepal otvara vrata", "Gde civilizacija prestaje", "Karavana prijateljstva", roman "Nađena sreća", knjiga za decu "Kumenana" (prevedena na 16 jezika).

1918. - SSSR usvaja Gregorijanski kalendar.

1924. - Tomas Votson osnovao je korporaciju IBM.

1952. - Otvorene su VI zimske olimpijske igre u Oslu, u Norveškoj.

1971. - TV premijera filma "Ben Hur".

1971. - Ričard Nikson instalirao je sistem za prisluškivanje u Beloj kući.

1972. - Lansiran je ruski satelit Luna 20.

1980. - Otvorene su XIII zimske olimpijske igre u Lejk Plasidu, Njujork.

1984. - Evropski parlament usvojio je projekat sporazuma o osnivanju Evropske unije.

1989. - Uspostavljena je prva telefonska veza preko satelita.

1990. - Fotografisan je čitav solarni sistem svemirskom sondom Vojažer 1.

2000. - Ministri inostranih poslova Evropske unije (EU) suspendovali su na šest meseci sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji na vazdušni saobraćaj, zavedene godinu i po dana ranije, čime je JAT-u i aviokompanijama zemalja EU omogućeno da obnove komercijalne letove. Ministri su naglasili da time žele da "pošalju snažnu i pozitivnu poruku ne samo narodu SRJ već i (srpskoj) opoziciji, koja se za takvu meru neprekidno zalagala".

15. februar

- Danas je hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje. Praznik je ustanovljen još u najstarijem dobu hrišćanstva, ali se svečano počeo proslavljati tek oko 541-542. godine, za vreme cara Justinijana. U Carigradu i okolini beše se, naime, pojavio veliki pomor, koji je za tri meseca odneo deset hiljada ljudi, a u Antiohiji se javiše jaki zemljotresi, no kada su na Sretenje održana sva velika narodno-svečana molepstvija, sve nevolje su prestale. Ovaj dan praznuje se 15. februara (2. februara po starom kalendaru), no ako se desi da padne prve nedelje Velikog posta, njegovo se praznovanje prenosi u Sirnu, tj. Belu nedelju. Od Sretenja, po narodnom verovanju, dani postaju duži, a noći kraće, te stoga postoji izraz "Sretenje - obretenje". Od ovog dana više ne može biti zime kao pre toga. Na Sretenje, kažu, medved izlazi iz svoje jazbine i pogleda niz sunce: ako spazi svoju senku, vraća se u jazbinu da produži spavanje još šest nedelja jer će i zima još toliko trajati, a ako senku ne vidi, uputi se u šumu da traži hranu.

399. - Sokrat, grčki filozof o kom jedine podatke imamo zahvaljujući sačuvanim Platonovim spisima, osuđen je na smrt. Presuda je glasila: "Kriv je Sokrat što ne veruje u bogove u koje veruje država, nego uvodi druga nova božanstva, a kriv je i zato što kvari omladinu." Odbio je da se spase bekstvom i mirno je ispio dosuđeni vrč otrova. Njegova najpoznatija izreka je: "Ja znam da ništa ne znam (Scio me nihil scire)."

1804. - Karađorđe je na zboru u Orašcu izabran za vođu Prvog srpskog ustanka. U znak sećanja na početak ustanka, kao i na događaj iz 1835. kada je donet Sretenjski ustav, današnji dan slavi se kao centralni državni praznik - Dan državnosti Republike Srbije (od 2002. godine).

1832. - U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije. Jedno vreme bila je u sastavu Državne štamparije, zatim Ministarstva prosvete, a 1871. postala je samostalna ustanova. Za njenu organizaciju i napredovanje najzaslužniji su Đura Daničić, Janko Šafarik, Stojan Novaković, Jaša Tomić. U nemačkom bombardovanju Beograda 1941. potpuno je uništena zgrada Biblioteke na Kosančićevom vencu i izgorelo je svih 300.000 knjiga, od kojih su neke bile raritetne i od neprocenjive vrednosti, ne samo za srpsku kulturu. Posle Drugog svetskog rata, Biblioteka je obnovljena i već 1958. imala je 335.000 knjiga. Sada je u namenskoj zgradi na Svetosavskom platou u Beogradu.

1835. - Donesen je liberalni Sretenjski ustav Srbije, koji je po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio Dimitrije Davidović. To je prvi ustav na Balkanu. Po tom ustavu je zakonodavna i izvršna vlast pripadala knezu i Savetu, što je značilo ograničenje Miloševe do tada apsolutne vlasti. Protiv Ustava su istupile Austrija, Rusija i Turska, ocenjujući ga ne samo kao liberalan već i kao nesaglasan vazalnom položaju Srbije zbog nekih odredaba koje je sadržao (npr. o grbu i zastavi). Rusija i Turska posebno su bile nezadovoljne zato što nije donesen uz njihovu saglasnost, pa ga je Knez Miloš Obrenović već u martu 1835. suspendovao.

1882. - Ostvarena je prva isporuka zamrznutog mesa, sa Novog Zelanda u Britaniju.

1926. - Ugovoren je početak servisa avionske pošte u Americi.

1931. - Prikazan je prvi film o Drakuli.

1942. - Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor "Marša na Drinu", direktor Beogradske opere. Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom Manojlovićem osnovao je 1899. Srpsku muzičku školu, koja sada nosi ime "Mokranjac". Ostala dela: prva srpska opera "Na uranku", horske pesme (zbirka "Seljančice"), solo pesme, muzika za dramske komade, vojni marševi.

1942. - Odigrao se jedan od najvećih poraza u britanskoj vojnoj istoriji, kada su Britanci posle nedelju dana opsade predali navodno neosvojivu tvrđavu Singapur Japancima. Više od 60.000 britanskih, australijskih i indijskih vojnika tada je zarobljeno.

1950. - Objavljena je "Pepeljuga" Volta Diznija.

1965. - Kanađani su progasili zvaničnom svoju crveno-belu zastavu sa javorovim listom u sredini.

1992. - Svetom liturgijom Jovana Zlatoustog, koju je služio patrijarh srpski Pavle, u Beogradu je, na praznik Sretenja Gospodnjeg, svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Činu izmirenja Crkve u zemlji i njenog dela u SAD, Kanadi, Australiji i zapadnoj Evropi prisustvovali su najviši crkveni velikodostojnici iz otadžbine i inostranstva.

16. februar

- Danas je praznik Sveti Simeon Bogoprimac. U vreme cara Ptolomeja Filadelfa, svetitelj Simeon je, kao jedan od znamenite sedamdesetorice, izabran da prevede Bibliju sa hebrejskog na grčki jezik. Radio je savesno svoj posao, ali kada je prevodio Knjigu proroka Isaije zbunio se kod reči "djeva će zatrudnjeti i rodiće sina" i odlučio da napiše "mlada žena". U tom trenutku, javio se Simeonu anđeo Božji i objasnio mu da je proročanstvo istinito i da će se u njega uveriti jer, po Božjoj volji, neće umreti dok ne vidi Mesiju rođenog od devojke. Obradovan ovim glasom s neba, pravedni Simeon ostavio je proročanstvo neizmenjeno i zahvalio Bogu što će videti Obećanoga. Kada je Deva sa Mladencem došla u hram jerusalimski, Duh Božji javio je Simeonu srećan događaj. Radosan starac uzeo je Hrista u ruke, a potom zamolio Boga da ga, sada srećnog, otpusti iz ovog života. Ubrzo zatim izdahnuo je sveti Simeon; ovaj pravedni starac smatra se i danas zaštitnikom male dece.

1854. - Premijera "Orfeja" Franca Lista.

1871. - Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, najveći srpski satiričar, koji je sarkastično i duhovito slikao vlast ogrezlu u korupciju i nasilje, lažno rodoljublje i do servilnosti poslušno građanstvo. Posle završetka Velike škole u Beogradu, bio je nastavnik u Vranju, Pirotu i Leskovcu, a iz službe je otpušten kao protivnik režima Obrenovića. Od 1905. do smrti 1908. bio je šef korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list "Stradija". Počeo je realističkim pripovetkama iz seoskog života, ali je ubrzo počeo da piše satiru, stvorivši dela univerzalne vrednosti. Dela: satirične pripovetke "Stradija", "Vođa", "Danga", "Mrtvo more", "Kraljević Marko po drugi put među Srbima".

1877. - Rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanani posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kritičari je smatraju klasikom srpske književnosti, a povodom njene smrti 1958. jedan od njih ocenio je da je umro "literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra". Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sarađivala je u svim boljim srpskim i hrvatskim književnim časopisima. Bila je znalac mnogih jezika i izvrstan prevodilac, a naročito je mnogo prevodila sa engleskog. Dela: putopis "Pisma iz Norveške", roman "Đakon Bogorodičine crkve", pripovetke "Hronika palanačkog groblja", "Saputnici", "Gospa Nola", eseji "Analitički trenuci i teme", "Zapisi o mome narodu", "Mir i nemir", "Njegošu - knjiga duboke odanosti", "Govor i jezik - kulturna smotra naroda".

1933. - U strahu od sve češćih nemačkih pretnji, Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija reorganizovale su odbrambeni savez Malu Antantu, koja je dobila stalni Savet sastavljen od ministara inostranih poslova. Nemačka okupacija Čehoslovačke u martu 1939. praktično je ugasila savez, koji je saradnjom Jugoslavije i Rumunije još neko vreme životario, ali je sa slomom Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle napada nacističke Nemačke u aprilu 1941, definitivno prestao da postoji.

1940. - Britanski razarači napali su "Altmark", nemački ratni brod, u jednom norveškom fjordu i oslobodili oko 300 zarobljenih engleskih moranara. Nemci su objavili da su Englezi povredili norvešku neutralnost i izvršili agresivan napad na Norvešku.

1946. - Testiran je prvi helikopter u komercijalne svrhe.

1945. - Prvi put je fotografisan Uranov mesec Miranda.

1959. - Fidel Kastro proglasio je sebe premijerom Kube. Kastro je rođen 1927. godine, a već sa dvadeset godina učestvovao je u pokušaju obaranja diktature Truhilja u Dominikanskoj Republici. Kada se Batista 1952. godine proglasio za kubanskog diktatora, Kastro je digao ustanak u provinciji Orijente, ali je uhapšen i osuđen na 15 godina robije. Već 1955. je pomilovan i sa grupom od 80 demokratskih pristalica osniva Pokret za borbu za politička i socijalna prava kubanskog naroda. Pokret se omasovio u celoj Kubi i vodio borbu portiv Batiste do njegovog beksta iz Kube 1. januara 1959. godine, kada je Kastro preuzeo vlast na celoj teritoriji. Kastro je i danas na vlasti u Kubi, prvoj komunističkoj zemlji u zapadnoj hemisferi.

1961. - Kina je upotrebila svoj prvi nuklearni reaktor.

17. februar

1598. - Boris Godunov postao je car Rusije. Godunov je najpre vladao (1584-1598) kao namesnik Fjodora I, maloumnog sina Ivana IV Groznog. Kao car, do 1605. godine, nastavio je politiku centralizacije zemlje, ograničio privilegije sveštenstva, uspešno vodio rusko-švedski rat (1590-1593) i dobio izlaz na Baltičko more. Godine 1589. osnovao je Rusku patrijaršiju. Njegov život poslužio je Puškinu kao motiv za dramu i Musorgorskom za operu "Boris Godunov".

1673. - U Parizu je, prilikom izvođenja komada "Uobraženi bolesnik", preminuo Žan Batist Molijer, slavni francuski komediograf i glumac. Posle neuspeha svoje trupe u Parizu, krstario je 14 godina po unutrašnjosti Francuske, a zatim se vratio u prestonicu, gde je upravljao do smrti svojim pozorištem, neumorno pišući lakrdije i komedije u kojima je najčešće sam igrao glavne uloge. Svojom neodoljivom komikom i scenskom veštinom, privoleo je publiku u svim zemljama i svim vremenima. Prvi veći uspeh postigao je "Smešnim preciozama" (1659), a iza njega je ostalo još 20-tak raznovrsnih komada, između ostalih: "Škola za muževe", "Škola za žene", "Mizantrop", "Tartif", "Žorž Danden", "Tvrdica"...

1795. - Paradajz težak čak 8,3 kg ubrao je Tomas Sidal u svojoj bašti u Česteru, Engleska.

1817. - Baltimor je postao prvi američki grad osvetljen uz pomoć gasa.

1863. - Srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević poklonio je državi zgradu u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mišino zdanje. U pismu Ministarstvu prosvete poručio je da kuću ustupa "svom otečestvu" za smeštaj "učenih i prosvetnih zavoda". U njoj je sada Rektorat Beogradskog univerziteta.

1867. - Kroz Suecki kanal prošao je prvi brod.

1871. - Rođen je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čije je stvaralaštvo izuzetne versifikacije udarilo pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini XX veka. Završio je učiteljsku školu u Somboru i bio učitelj u srpskim školama u Bosni i Hercegovini, posle čega je studirao prava u Ženevi i Parizu, gde je diplomirao. Od 1912. do 1941. bio je diplomata kraljevina Srbije i Jugoslavije i ambasador u velikim evropskim gradovima. Zajedno s piscima Aleksom Šantićem i Svetozarom Ćorovićem, takođe istaknutim srpskim nacionalistima, u Mostaru je pokrenuo književni list "Zora". Već prvom pesničkom zbirkom "Pjesme" (1901) predstavio se kao nadahnut liričar obuzet temama bola i usamljenosti, ljubavi i smrti. Umro je 1943. u SAD i njegove mošti prebačene su u otadžbinu tek u jesen 2000. i sahranjene u grobnici manastira Nova Gračanica iznad Trebinja. Pod režimom Josipa Broza bio je prokažen i optuživan za četničko opredeljenje. Osim pesama, od kojih su mnoge neprolazne umetničke vrednosti, pisao je i prozu ("Jutra sa Leutara"), putopise ("Gradovi i himere", "Pismo iz Ženeve", "Pismo s Alpa", "Pismo iz Španije"), eseje ("Blago cara Radovana", "Moji saputnici", "Staza pored puta"), studije ("Grof Sava Vladislavić").

1904. - U Milanu je premijerno izvedena Pučinijeva opera "Madam Baterflaj".

1932. - Umro je srpski general Mihailo Rašić, komandant Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u Beograd i plotunima s Banovog brda razorila most na Savi preko kojeg su se povlačile austrougarske trupe.

1959. - Lansiran je prvi satelit u meteorološke svrhe - Vangard 2.

1969. - Golda Meir položila je zakletvu kao prva žena premijer Izraela.

1979. - Kao odgovor na vijetnamsku invaziju na Kambodžu, Kina je izvršila invaziju na Vijetnam.

18. februar

1861. - Kralj Sardinije Vitorio Emanuel II postao je prvi italijanski kralj. On je prethodno sa Kavurom izveo ujedinjenje Italije.

1866. - Rođen je srpski vojskovođa Janko Vukotić, divizijar crnogorske i general jugoslovenske vojske, jedan od najvećih vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Kao načelnik štaba crnogorske Vrhovne komande, komandovao je 1915. sandžačkom vojskom, čijih je 6.500 boraca u odsudnoj bici kod Mojkovca sprečilo 53. i 62. diviziju austrougarske armije sa 20.000 vojnika i neuporedivo nadmoćnijom artiljerijom da udare u bok Srbima koji su se povlačili ka Albaniji. U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. komandovao je Istočnim odredom crnogorske vojske, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Crnogorskom divizijom u sastavu srpske vojske.

1877. - Rođen je srpski kompozitor, dirigent i muzički pedagog Petar Krstić, koji je pretežno komponovao na osnovama srpske narodne muzike. Završio je Konzervatorijum u Beču, bio direktor muzičkih škola "Stanković" i "Mokranjac" u Beogradu, kapelnik Narodnog pozorišta, šef muzičkog odeljenja Radio Beograda, urednik "Muzičkog glasnika". Dela: muzika za komade ("Ajša", "Koštana", "Dorćolska posla", "Kosovska tragedija"), opera "Zulumćar", "Ženidba Janković Stojana" (nedovršena), orkestarski "Skerco d-mol".

1885. - Objavljene su "Avanture Haklberi Fina" Marka Tvena.

1915. - Umro je srpski političar, diplomata, filolog i istoričar Stojan Novaković, član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Napredne stranke 1880. Bio je bibliotekar Narodne biblioteke u Beogradu, profesor gimnazije i Velike škole u Beogradu, član Državnog saveta, ambasador Srbije u Carigradu, Parizu i Petrogradu, ministar prosvete, unutrašnjih i spoljnih poslova i dvaput premijer. Kao šef srpske delegacije, zaključio je 1912. mir s Turskom posle Prvog balkanskog rata. Objavio je više od 400 naučnih radova, najviše iz istorije, slovenske filologije, teorije književnosti, političke i pravne istorije, istorijske geografije. U mladosti je pisao pesme i romane i prevodio, bio je učenik Đure Daničića, a od 1865. do 1868. uređivao je i izdavao časopis "Vila". Njegovom zaslugom štampani su "Zakonski spomenici srpskih država srednjeg veka" i "Zakonik Stefana Dušana cara srpskog". Dela: "Vaskrs države srpske", "Srbi i Turci XIV i XV veka", "Selo", "Balkanska pitanja", "Istorija srpske književosti", "Srpska gramatika".

1930. - Astronom Clyde W. Tombaugh iz Arizone otkrio je planetu Pluton. Pluton je deveta velika planeta po udaljenosti od Sunca. Oko Sunca obilazi na prosečnoj udaljenosti od 395 astronomskih jedinica, po prilično izduženoj i relativno strmoj putanji, za 248 godina i 5 meseci. Vidljiv je samo većim teleskopima. Prečnik mu iznosi 5.700 km. Pluton je druga planeta po veličini, polazeći od najmanje.

1968. - Dejvid Gilmor postao je član grupe "Pink Floyd".

1967. - "Otac atomske bombe", Robert Openhajmer, preminuo je u 63. godini. Ovaj američki fizičar, profesor Univerziteta u Kaliforniji, godinama se bavio eksperimentima i imao je više pronalazaka na polju atomske fizike. Njegov je pronalazak "Openhajmer-Filipsova reakcija". Na poziv Ministarstva rata SAD, napušta Univerzitet da bi odigrao vodeću ulogu u rešavanju problema na izgradnji prve atomske bombe. Do 1945. godine bio je direktor laboratorije za izradu atomske bombe u Los Alamosu, kada mu je Ministasrtvo rata poverilo da radi na "primeni atomske energije u vojne svrhe". Zbog sumnje da održava veze sa komunistima, od 1953. mu je onemogućen dalji rad na atomskim pronalascima jer je bio protivnik proizvođenja vodoničnih bombi i zalagao se za korišćenje nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Rehabilitovan je 1963. godine.

1973. - Uhvaćena je hobotnica teška čak 54 kg u Hud kanalu, Vašington.

1979. - Pao je sneg u Sahari.

19. februar

1473. - Rođen je Nikola Kopernik, slavni reformator astronomije koji je, umesto dotadašnjeg geocentričnog (Ptolomejevog), uspostavio heliocentrični sistem sveta. Uspostavljanje heliocentrizma, tzv. kopernikanski preokret, imalo je dalekosežne posledice, ne samo za astronomiju već i za ostale prirodne nauke i duhovni napredak čovečanstva.

1700. - Poslednji dan Julijanskog kalendara u Nemačkoj.

1878. - Tomas Alva Edison patentirao je gramofon.

1881. - Država Kanzas je prva država koja je zabranila sva alkoholna pića.

1878. - Sanstefanskim ugovorom okončan je srpsko-turski rat. Ugovor kojim je Rusija pokušala da stvori Veliku Bugarsku na račun Srbije poništen je na zahtev ostalih evropskih sila na Berlinskom kongresu u julu 1878.

1922. - U Zagrebu je izašao prvi broj lista "Borba", iza kojeg je stajala ilegalna Komunistička partija Jugoslavije. List je zabranjen 13. januara 1929. Ponovo je izlazio kao organ KPJ u Drugom svetskom ratu u Užicu, od 19. oktobra do 27. novembra 1941, i u Bosanskoj krajini od 1. oktobra 1942. do 27. februara 1943. Posle oslobođenja Beograda, 15. novembra 1944. postao je dnevni list kao organ KPJ.

1940. - Umro je srpski političar Ljuba Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a 1901. je s Jašom Prodanovićem osnovao Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Prvi put je postao ministar prosvete 1904, na tom položaju je bio i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919, postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine premijer, a vladu je drugi put sastavio 1924.

1977. - U Bukureštu je potpisan jugoslovensko-rumunski sporazum o daljem zajedničkom korišćenju Dunava i izgradnji hidrocentrale "Đerdap 2".

1984. - Zatvorene su XIV zimske olimpijske igre u Sarajevu.

1986. - Rusi su lansirali svemirsku stanicu "Mir".