21. februar

1598. - Krunisan je Boris Godunov, ruski car.

1804. - U Velsu je Ričard Trevetik (Richard Trevithick) provozao prvu lokomotivu.

1828. - U američkoj državi Džordžiji izašao je prvi broj prvog indijanskog časopisa na svetu - "Cheerokee Phoenix".

1848. - U Londonu je objavljen "Manifest komunističke partije", programski dokument naučnog komunizma. Napisali su ga Marks i Engels kao zvanični program prve komunističke partije radničke klase.

1858. - Edvin Ti Holms instalirao je prvi električni alarm.

1878. - U američkoj državi Konektikat izašao je prvi američki telefonski imenik, u kome se nalazilo 50 imena.

1885. - Osvećen je spomenik "Vašington" u čast prvog američkog predsednika Džordža Vašingtona. Tri godine kasnije, spomenik je otvoren za javnost, a do danas je ostao najviša zgrada u Vašingtonu.

1887. - U SAD je otvorena prva bakteriološka labaratorija.

1888. - Umro je srpski novinar i publicista Mita Cenić, sledbenik Svetozara Markovića, najistaknutija ličnost radničkog pokreta u Srbiji od 1875. do smrti. Kao student medicine, iz Francuske je proteran pod optužbom za pripremu atentata na kneza Milana Obrenovića, koji je tada boravio u Parizu. U Srbiji je potom optužen da priprema prevrat i osuđen na osam godina robije u teškim okovima. Po izlasku iz zatvora, pokrenuo je list "Radnik", zatim "Borbu", "Istinu" i političko-književnu reviju "Čas".

1925. - Izašao je prvi broj časopisa "New Yorker".

1961. - Osnovana je ruska agencija za štampu "Novosti".

1972. - Ričard Nikson je prvi američki predsednik koji je posetio Kinu. Interesantno je da pre toga SAD nisu izvršile zvanično priznanje kineske vlade.

1974. - U Skupštini SFRJ proglašen je Ustav za koji je rečeno da je "nova etapa u razvitku jugoslovenskog socijalističkog samoupravljanja". Usvajanju najvišeg pravnog akta države - kojim je Jugoslavija konfederalizovana, a Srbija dezintegrisana, pretvaranjem pokrajina Kosova i Metohije i Vojvodine u svojevrsne "države u državi" - nije prethodila demokratska procedura, svi njegovi kritičari su ućutkivani, a neki su poslati i u zatvor. Novi ustav je umnogome omogućio krvavo razbijanje Jugoslavije početkom devedesetih godina XX veka.

1984. - Ruski pisac Mihail Šolohov preminuo je u 79. godini. Šolohov se najpre javio sa pričama i crticama iz kozačkog života kao vrstan poznavalac kozačkih običaja i psihe. Roman "Tihi Don", na kojem je radio punih 15 godina, veličanstvena je epopeja iz života donskih kozaka 1912-1933, neobična slika revolucije viđena kroz tragičnu sudbinu Grigorija Melehova. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1965. godine. Ostala dela: "Priče sa Dona", "Azurna stepa", "Uzorana ledina", "Oni su se borili za otadžbinu"...

1997. - Predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić izabran je za gradonačelnika Beograda, na osnovu pobede opozicione koalicije "Zajedno" na lokalnim izborima u novembru 1996, čime je postao prvi nekomunistički gradonačelnik glavnog grada Jugoslavije posle Drugog svetskog rata.

22. februar

1483. - Izašla je prva knjiga štampana glagoljicom - "Misal po rimskom zakonu" (pretpostavlja se da je odštampana u Veneciji).

1788. - Rođen je Artur Šopenhauer, nemački filozof-idealist, klasični predstavnik pesimizma. Učio je da je volja osnova svega, Kantova "stvar po sebi", suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet je najgori mogući svet. Drugim rečima, sve što postoji, duhovni čovek ponajpre, u vlasti je jedne mučiteljske volje (volja je za Šopenhauera nešto nagonsko; sam termin "volja" inače je preuzet iz budizma), a umetnost je jedini način da se oslobodimo nagonskog, ali samo privremeno, dok konačno oslobođenje donosi tek "askeza sveta". Dakle, dok svetac putem svog asketizma može ugušiti volju u sebi, umetnik nas barem privremeno može osloboditi nagonskog, te je umetnost najplemenitija tvorevina ljudskog duha. Cilj svega je nirvana (budizam). Glavno delo: "Svet kao volja i predstava".

1826. - Rođen je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austrougarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, a potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Modri i Požunu (Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Još na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom. Prvi put je izabran za poslanika Srpskog crkvenog sabora 1864, a za poslanika u Hrvatskom i Ugarskom saboru 1865. Kao istaknuti srpski nacionalista, 1870. je osuđen na godinu dana zatvora, a 1876. uhapšen i posle godinu i po dana u istražnom zatvoru osuđen na pet godina robije za veleizdaju. Mada se posvetio političkoj borbi, pisao je i pesme - najznačajnija je "Spasova noć", a najpoznatija "Već se srpska zastava svuda vije javno". Literarni rad počeo je slobodarskim stihovima u časopisu "Slavjanka", koji je uređivao. Bio je prvi urednik lista "Zastava", koji je okupljao najbolje srpske pisce i javne radnike tog doba.

1882. - Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom a sebe kraljem. Knez je postao 1868. posle ubistva svoga oca, kneza Mihaila, a vlast je preuzeo od namesnika kad je 1872. postao punoletan.

1882. - Rodio se Artur Erik Routon Gil, poznati engleski tipograf, kaligraf, grafički dizajner i teoretičar umetnosti. Autor je nekih od najpoznatijih i najpopularnijih fontova današnjice, između ostalih i Perpetu-a, Gill Sans-a i Golden Cockerel-a.

1907. - Taksiji u Londonu su, prvi, opremljeni taksimetrom.

1935. - Stupila je na snagu zabrana letova iznad Bele kuće, Vašington.

1935. - Rođen je srpski pisac Danilo Kiš, izuzetan stilista širokog obrazovanja, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog XX veka, "zver-veka", kako ga je s pravom označio. Pisao je negovanim stilom, sa moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu. Bio je dramaturg pozorišta "Atelje 212" u Beogradu i lektor u Strazburu, Bordou i Lilu. Dela: romani "Psalam 44", "Mansarda", "Bašta, pepeo", "Peščanik", "Grobnica za Borisa Davidoviča", pripovetke "Rani jadi", "Enciklopedija mrtvih", drama "Elektra 70", polemički spis "Čas anatomije".

1956. - Prvi hit Elivisa Prislija, "Hartbrejk hotel", našao se na Bilbordovoj listi top-deset.

1980. - Na XIII zimskim olimpijskim igrama u Lejk Plasidu, sovjetska reprezentacija doživela je svoj prvi poraz (4:3) od 1968. godine, u utakmici protiv američke reprezentacije.

1995. - Stiv Foset je prvi čovek koji je preleteo Tihi okean (9.600 km) u balonu.

1996. - Francuska je kao prva zemlja Evropske unije normalizovala diplomatske odnose sa Saveznom Republikom Jugoslavijom i vratila ih na ambasadorski nivo.

1998. - Umro je vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, uključujući spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima poginulim u avionskom udesu, spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. U mladosti je bio vrhunski sportista - pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajač drugog mesta na Svetskom streljačkom prvenstvu.

23. februar

- Danas je praznik Sveti mučenik Haralampije. Ovaj veliki svetitelj bio je episkop u Magneziji, a u vreme svog stradanja za veru bio je starac od 113 godina. U vreme cara Septimija Severa, počeo je strašan progon hrišćana. Starac, sveštenik Haralampije nije se krio od progonitelja nego je slobodno i javno propovedao veru Hristovu, mnoge nevernike preobratio i priveo hrišćanstvu, čak i carevu kćer Galinu. Kad su ga zarobili, hrabro je podnosio sve muke, a kad su mu živom kožu odrali, stari svetac reče carskim vojnicima: "Hvala vam, braćo, zato što ostrugavši moje staro telo, vi obnoviste duh moj za večni život." Malo zatim starca su izveli na gubilište, a on se i tu molio Bogu za sve ljude, za njihovo zdravlje, blagostanje i spasenje. I dok je pored njega stajao dželat, on je govorio: "Gospode, ti znaš da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe i izlij blagodat Tvoju na sve!" Posle molitve, ispustio je dušu pre nego što je dželat spustio mač na njegov vrat. Sve se to dogodilo 202. godine, a carska kći Galina uzela je njegovo telo i časno ga sahranila.

1445. - Johan Gutenberg odštampao je prvu knjigu - Bibiliju.

1685. - Rođen je Georg Fridrih Hendl, nemački kompozitor, uz Baha najistaknutiji predstavnik perioda baroka u muzici. Živeo je i stvarao najviše u Londonu (blizu 50 godina), pa ga Englezi smatraju svojim (od 1726. engleski državljanin). Do 1717. bio je violinista, orguljaš i kapelmajstor u Nemačkoj, a od 1720. direktor Kraljevske muzičke akademije u Londonu. U prvom periodu pretežno je bio operski stvaralac (40 opera) uz manja muzička dela (kantate, psalmi i dr). Njegove opere u žanru italijanskih opera-serija ("Rodrigo", "Rinaldo", Radamisto", "Julije Cezar", "Kserks"...) pune su dramatike i melodijskog bogatstva. Naročito je značajan kao kompozitor i reformator oratorijuma, kom je dao vokalno-orkestarski oblik i izdvojio ga iz čisto crkvene muzike ("Mesija", "Izrael u Egiptu", "Juda Magbejac", "Samson" i dr).

1886. - Razvijen je postupak proizvodnje aluminijuma.

1886. - "London Times" su prve novine koje su počele sa objavljivanjem malih oglasa.

1910. - U redakciji lista "Novo vreme", na četvrtom spratu hotela "Moskva" u Beogradu, osnovan je Srpski olimpijski klub. To je i prva zvanična olimpijska organizacija Južnih Slovena. Za direktora je izabran kapetan Svetomir S. Đukić, a za počasnog predsednika đeneral u penziji Nikodije Stefanović. U to doba su se oficiri najčešće brinuli o širenju sporta. Zdravlje nacije bilo je od presudnog značaja za svaku vojsku. Srpski olimpijski klub je 1911. promenio ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 1912. je uzeo naziv Srpski olimpijski komitet.

1919. - Benito Musolini osnovao je fašističku partiju u Italiji.

1999. - U Rambujeu su posle 17 dana završeni pregovori između Srba i Albanaca, najavom albanskih predstavnika da u načelu prihvataju ponuđeni sporazum, dok su srpski predstavnici izričito odbacili strano vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji, a strani posrednici odredili dve sedmice kao rok za potpisivanje sporazuma.

Izvor: RTV

24. februar

1581. - Rimski papa Gregor XIII ozvaničio je zaključke istraživanja komisije za reformu kalendara.

1786. - Rođen je Vilhelm Grim, nemački književnik, germanist. S bratom Jakobom izdao je zbirku "Dečje i domaće bajke braće Grim". Izdao je i objasnio mnoge srednjovisokonemačke tekstove. Izdao je "Nemačke junačke bajke" i dr. Grimove bajke prevođene su više puta i kod nas i na mnoge druge jezike, pa su postale duhovna svojina čovečanstva. Umro je 1859. godine.

1803. - Rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević, kojeg je za "kapetana dunavskog" 1833. postavio knez Miloš Obrenović, s kojim je bio u poslovnom ortakluku. Otad je poznat kao Kapetan Miša. Imao je 74 broda, solane u Rumuniji i Mađarskoj i velika imanja u rumunskoj žitnici Vlaškoj. Veliku zgradu na Studentskom trgu u Beogradu, u kojem je sada Rektorat Beogradskog univerziteta, nazvanu Kapetan-Mišino zdanje, poklonio je 1863. "svom otečestvu".

1810. - Engleski naučnik, hemičar i fizičar, Henri Kevendiš, preminuo je u 79. godini. Kevendiš je otkrio hemijski element vodonik i dao niz radova iz hemije, fizike, astronomije i meteorologije (odredio je gustinu Zemlje, eksperimentalno dokazao privlačenje tela po zakonu gravitacije, odredio gravitacionu konstantu i dr).

1946. - Huan Domingo Peron, dotadašnji potpredsednik, izabran je za predsednika Argentine. Peronova vlada izradila je nov ustav, po kojem je imala velika ovlašćenja u sprovođenju ekonomske politike zemlje. U radu mu je mnogo pomagala supruga Evita. Godine 1955. odvojio je crkvu od države, što je izazvalo ogorčen otpor katoličke crkve i dovelo do pobune koja je ugušena, ali je Peron isključen iz crkve. Nova pobuna, iste godine, dovela je do njegovog pada, a vlast je preuzela vojna hunta.

1847. - Rođen je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

1974. - Umro je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti, direktor Biološkog instituta Srbije, koji je znatno doprineo ekološkom pravcu u biologiji uporednim istraživanjima porekla i razvića živog sveta balkanskih jezera, strukture i razvoja njihovih ekosistema. Prirodne nauke studirao je u Beogradu i Grenoblu, a redovni profesor Beogradskog univerziteta postao je 1934. Tokom nemačke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, bio je član Glavnog Narodnooslobodilačkog odbora Srbije i veći deo rata proveo je kao zatočenik u koncentracionom logoru na Banjici. Posle oslobođenja, izabran je za predsednika Prezidijuma Narodne skupštine Srbije i uspešno je zastupao interese Jugoslavije na međunarodnim konferencijama. U univerzitetsku nastavu uveo je ekologiju, citologiju, embriologiju, dinamiku razvića, uporednu anatomiju. Dela: "Ohridsko jezero i njegov živi svet" (sinteza njegovih naučnih istraživanja i shvatanja), univerzitetski udžbenici "Uporedna anatomija kičmenjaka", "Ekologija".

1981. - Britanski princ Čarls objavio je zaruke sa Ledi Dajanom Spenser.

1988. - U Beogradu je počeo sastanak ministara inostranih poslova balkanskih zemalja posvećen unapređenju multilateralne saradnje.

1990. - Umro je Malkolm Forbs, poznati američki izdavač.

1996. - Kuba srušila dva američka aviona.

1998. - Elton Džon postao je vitez, tj. ser Elton Džon.

25. februar

1815. - Ubijen je srpski vojvoda Stanoje Stamatović, poznat kao Stanoje Glavaš, jedan od čelnika Prvog srpskog ustanka, hajduk i borac protiv Turaka. Ubistvo je posle propasti Hadži-Prodanove bune naredio Sulejman-paša. Na zboru u Orašcu 1804. odbio je da predvodi Prvi srpski ustanak i na njegov predlog je za vožda izabran Karađorđe. Njegovo herojstvo u boju na Deligradu, u oslobađanju Prokuplja, opsadi Beograda i drugim bitkama opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je napisao istorijsku dramu "Stanoje Glavaš".

1870. - Hiram Revels postao je prvi crnac koji je ušao u američki senat.

1873. - Rođen je Enriko Karuzo, italijanski operski pevač, tenor, jedan od najboljih pevača svih vremena. Nalazi se među prvim pevačima čije je pevanje snimljeno na gramofonske ploče. Napisao je: "Uspomene", "Metodi pevanja". Umro je 1921. godine.

1888. - Umro je srpski botaničar i prirodnjak Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Medicinu je završio u Pešti, a u Beču je usavršavao botaničke studije i upoznao Vuka Karadžića, po čijem je savetu 1846. došao u Srbiju. Radio je kao lekar u Paraćinu, Jagodini i Kragujevcu, a 1856. postao je profesor Liceja, potom Velike škole u Beogradu, čiji je rektor bio šest puta. Proučavao je floru, faunu i mineralogiju Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. Opisao je oko 80 nepoznatih biljnih i životinjskih vrsta. Otkrio je endemsko-reliktni četinar poznat kao "Pančićeva omorika" (Picea omorika) i reliktne ramondije (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae). Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Objavio je oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Dela: "Flora Kraljevine Srbije", "Ptice Srbije", "Ribe Srbije".

1899. - Paul Julijus Rojter, osnivač novinske agencije "Rojters", preminuo je u 83. godini. Rojter je 1849. u Kaselu uveo prvu kontinentanu golubiju poštu sa Ahenom i Vervijeom, krajnjim tačkama nemačkih i francusko-belgijskih telegrafskih linija, a zatim se 1851. preselio u London, gde je osnovao Rojterovu agenciju. Iste godine, Rojterovim vestima je počeo da se služi londonski "Tajms". Tada Rojter organizuje telegrafsko-kablovske mreže za Nemačku, Francusku, podmorski kabl za SAD i uspostavlja mrežu dopisnika po celome svetu.

1932. - Imigrant Adolf Hitler dobio je nemačko državljanstvo.

1986. - Ferdinand Markos, filipinski dikator, pobegao je iz zemlje.

1987. - Majkl Džordan oborio je rekord Čikago bulsa postigavši 58 poena u utakmici.

26. februar

- Danas je praznik Sv. Simeon Mirotočivi. Simeon Mirotočivi je zapravo monaško ime Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjića. Stefan Nemanja rođen je 1118. godine u Ribnici. Vladao je Toplicom, Ibrom i Rasinom. Vlast je preuzeo 1166, kad je zbacio brata Tihomira, velikog župana, štićenika dvora u Carigradu. Ubrzo po preuzimanju vlasti, pokušao je da se otrgne vazalnog odnosa prema Romeji (Vizantija), protiv čije je vojske ratovao u savezu s Mletačkom republikom, ali je to uspeo tek posle smrti romejskog cara Manojla Komnina 1180. U savezu sa Ugarskom, napao je Romeju i Raškoj priključio Zetu, Trebinje, Zahumlje i Metohiju. Nemački car i jedan od vođa Trećeg krstaškog rata Fridrih I Barbarosa, koji je s vojskom na osnovu sporazuma s Nemanjom prošao kroz Rašku, 1189. nije prihvatio njegovu ponudu za savez protiv Romeje. Kad su krstaši prešli u Malu Aziju, Romeja je napala Rašku i preotela joj 1190. teritorije preko Morave, ali je Nemanja uspeo da očuva samostalnost države. U toku svoje 37-godišnje vladavne, Nemanja se surovo razračunavao sa bogumilima, činio je mnoga dobra dela, a podigao je manastire Đurđeve stupove, Studenicu, Bogorodičin manastir i Svetog Nikolu kod Kuršumlije. Godine 1196. on se zamonašio i dobio ime Simeon Monah. Neko vreme je proveo u Studenici, a zatim je otišao na Svetu goru u manastir Hilandar (koji je podigao sa svojim sinom Savom), gde je i umro, na današnji dan 1199. godine. Po svojoj želji, sahranjen je u Hilandaru. Godinu dana posle smrti, primetili su da iz Simeonove ruke izvire miro od kojeg je sva crkva mirisala. Zbog toga je Skup svetogorskih duhovnika kanonizovao Simeona za sveca, nazvavši ga Simeon novi Mirotočac, prvog u nizu svetaca iz loze Nemanjića.

1777. - Rođen je srpski državnik i pisac prota Mateja Nenadović, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta - prve srpske vlade. Sa stricem Jakovom pokrenuo je u Valjevskoj i Šabačkoj nahiji Prvi srpski ustanak. Komandovao je delom ustaničkih snaga 1806. u boju na Mišaru kod Šapca u kojem su Turci potučeni do nogu. Kao prvi diplomata obnovljene Srbije, putovao je u Petrograd da uspostavi diplomatske odnose s Rusijom i zainteresuje rusku vladu za podršku i pomoć, nabavljao je oružje u Austriji i igrao važnu ulogu u pregovorima s Turcima. Posle propasti ustanka 1813, u emigraciji je svim silama nastojao da zainteresuje velike sile za Srbiju i prisustvovao je Bečkom kongresu s punomoćjem srpskih vođa. Posle Drugog srpskog ustanka, postao je valjevski knez, ali je penzionisan zbog nesuglasica sa knezom Milošem Obrenovićem, a zbog sukoba sa knezom Mihailom 1840. prognan je iz Srbije. Vratio se 1842, kad su Obrenovići oboreni s vlasti i postao je državni savetnik. Napisao je "Memoare", jedno od najboljih memoarskih dela srpske književnosti, pune dragocenih podataka o događajima i ljudima u vreme Prvog srpskog ustanka.

1802. - Rođen je Viktor Igo, francuski pesnik romantičar, autor drama i romansijer, književni teoretičar i publicista, jedan od najvećih francuskih književnih stvaralaca 19. veka. Budući da je, kao Gete ili Volter, umro u dubokoj starosti (u 84. godini), Igo je manje-više dominirao svekolikom francuskom literaturom 19. veka. Osim toga, u francuskoj kulturnoj sredini važio je za arbitra, a imao je i ideju o tome da Dante i Šekspir čekaju na njega, tj. da upravo on pripada najslavnijem književnom trojstvu. Počeo je da piše već u 20. godini, u tradicionalnoj formi, kao ubeđeni monarhist, i tada objavljuje zbirku "Ode i balade", koja ga proslavlja i donosi mu stalnu novčanu pomoć kralja Luja XVIII. Od tada se u njegovom životu nižu značajni datumi, od kojih su neki značajni i za francusku književnost uopšte. To je pre svega pojava čuvenog predgovora drami "Kromvel" 1827. koji se uzima za manifest francuskog romantizma. Pojava Igoove drame "Ernani" 1830. označava konačnu pobedu romantizma nad klasicizmom u Francuskoj. Nakon toga, Igo 1831. objavljuje roman "Bogorodičina crkva u Parizu", kao i četiri zbirke pesama, a postaje i član francuske Akademije. Godina 1843. za Igoa je bila veoma bolna kako na ličnom, tako i na planu stvaralaštva: te godine njegova drama "Vlastela" doživljava neuspeh, a zatim, nesrećnim slučajem, pesnik ostaje bez svoje ćerke Leopoldine, kojoj će kasnije posvetiti pozamašan broj stihova. U ovom periodu Igo aktivno učestvuje u političkom životu Francuske, postaje član Gornjeg doma, poslanik u Ustavotvornoj skupštini, pošto se od nekadašnjeg rojaliste 1848. preobraća u republikanca i demokratu. Zbog smelog otpora koji je pružao Napoleonu i njegovom diktatorskom režimu, biva izgnan iz zemlje i u izgnanstvu provodi skoro 20 godina, s tim što odbija pomilovanje 1859, rekavši da će se vratiti tek kada se u zemlju vrati sloboda. I zaista: on ostaje u izgnanstvu sve do proglašenja Republike 1871. Pa ipak, njegov boravak u izgnanstvu obeležen je plodnim književnim radom: zbirka političko-satiričnih pesama uperenih protiv Napoleona III "Kazne" (napisana mahom u izgnanstvu), dve zbirke poezije, lirske i epske, "Kontemplacije" i "Legenda vekova", kao i roman "Jadnici". Sahranjen je u pariskom Panteonu kraj Emila Zole. Ostala dela: drame "Marlon Delorn", "Lukrecija Bordžija", "Ruj Blaz", zbirke poezije "Orijentalke", "Jesenje lišće", "Pesme sumraka", "Unutrašnji glasovi", "Zraci i senke", "Pesme ulica i šuma", romani "Pomorci", "Čovek koji se smeje", "Devedeset treća". Godine 1876. napisao je vatreni članak "Za Srbiju".

1917. - U okupiranoj Srbiji u Prvom svetskom ratu počeo je Toplički ustanak protiv bugarskih i austrougarskih trupa, izazvan masovnim terorom, pljačkom i paljevinom sela i prisilnom regrutacijom. Okupatori su uzvratili surovim represalijama - pobijeno je oko 20.000 ljudi, a u Toplici je uništeno 55 sela.

1930. - Postavljeni su prvi crveno-zeleni semafori, na Menhetnu.

1935. - Adolf Hitler izdao je dekret kojim je osnovano Ratno vojno vazduhoplovstvo Nemačke ("Luftwaffe") na čije čelo je postavljen Herman Gering.

1938. - Prvi put je postavljen radar na putnički brod.

1960. - Umro je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do 1960. i član svih slovenskih akademija. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise "Južnoslovenski filolog" i "Naš jezik". Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom, SANU je izdala prvu knjigu velikog "Rečnika književnog i narodnog jezika". Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Dela: "O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku" (dva toma), "Pravopis srpskohrvatskog jezika", "Dijalekti istočne i južne Srbije", "O dvojini u slovenskim jezicima", "Galički dijalekat".

1983. - Album Majkla Džeksona "Triler" dospeva na prvo mesto američke top-liste, i tu ostaje čitavih 37 nedelja.

1987. - Objavljen je prvi kompakt disk "Bitlsa".

1992. - Umro je srpski glumac Jovan Janićijević - Janaćko, dugogodišnji član Beogradskog dramskog pozorišta. Popularnost je stekao filmskim ulogama, posebno televizijskim serijama poput "Građana sela Luga", "Parničara" i "Muzikanata", a lik Burduša iz poslednje od tih serija postao je sastavni deo njegovog imena.

1993. - Izvršen je prvi terorističi napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku, eksplozijom bombe postavljene u garaži zgrade. Šest ljudi je poginulo i više od 1.000 je bilo povređeno, dok je šteta na zgradi procenjena na oko 500 miliona dolara. Posle obimne istrage koju je preduzeo FBI, uhapšeno je nekoliko radikalnih islamskih fundamentalista umešanih u ovaj napad, među kojima je bio i njihov vođa Ramzi Ahmed Jusuf. Svi su osuđeni na doživotnu robiju.

27. februar

1557. - Otvorena je prva ruska ambasada, u Londonu.

1822. - U Beču su prestale da izlaze "Novine serbske". List su 1. avgusta 1813. pokrenuli i uređivali studenti medicine u Beču Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić. Štampan je građanskom azbukom i na jeziku koji je u znatnoj meri bio narodni.

1869. - Džon Menard je prvi crnac koji je održao govor u Kongresu u Americi.

1883. - Oskar Hamerstajn (Oscar Hammerstein) patentirao je prvu mašinu za uvijanje duvana.

1905. - Velika škola je reorganizovana i prerasla je u Beogradski univerzitet, kojem je Skupština Srbije osigurala visok stepen autonomije. Zakonom je Univerzitet proglašen "najvišim samoupravnim telom za višu stručnu nastavu, sa slobodnom nastavom i slobodnim izlaganjem nauke" i određeno je da rektora - obavezno redovnog profesora Univerziteta - bira Univerzitetski savet, što ministar prosvete samo "prima k znanju". Naučna sloboda zajamčena je odredbom prema kojoj nijedan profesor nije mogao biti otpušten zbog naučnih ili političkih uverenja. Posle Prvog svetskog rata, pored Univerzitetskog saveta ustanovljeno je i Univerzitetsko veće i ni u jednom telu nije bilo ljudi van Univerziteta. Prva škola univerzitetskog ranga u Srbiji osnovana je 1808. odlukom vođe Prvog srpskog ustanka Đorđa Petrovića Karađorđa, ali je ugašena propašću ustanka 1813. Naredbom kneza Miloša Obrenovića obnovljena je 1830, a 1833. je premeštena u Kragujevac, gde je od 1838. radila pod nazivom Licej (Liceum) ili Veliko učilište. Licej je 1841. vraćen u Beograd i 1863. ukazom kneza Mihaila Obrenovića nazvan Velika škola.

1932. - U Londonu je rođena glumica Elizabet Tejlor. Glumačku karijeru započela je u trinaestoj godini, i ubrzo se probila u prve redove filmskih glumica SAD. Glavni filmovi: "Mesto pod suncem", Staza slonova", "Drvo života", "Džin", "Kleopatra", "Hotel Internacional" i dr.

1949. - Chaim Weizmann postao je prvi izraelski predsednik.

1956. - Žene u Egiptu dobile su pravo glasa.

1964. - Italijanska vlada objavila je da prihvata sugestije povodom toga kako sačuvati čuveni Krivi toranj u Pizi od rušenja. Poslednja istraživanja u tom trenutku pokazala su da se 55 metara visokom tornju sa 6 metara odstupanja po vertikali svake godine pomalo povećava nagib. Eksperti su upozoravali na to da je ova srednjovekovna građevina (kula je podignuta u periodu 1174- 1350. godine) podložna rušenju usled mogućeg zemljotresa ili oluje. Predlozi su stizali iz celog sveta, ali sve do 1999. godine nije započeta uspešna restauracija.

1967. - Pink Flojd izdaje svoj prvi singl "Arnold Layne".

1996. - Suspendovane su sankcije UN protiv Republike Srpske.

1997. - Šade (Sade) je uhapšena na Jamajci zbog nepokoravanja policajcu.

28. februar

1842. - Rođen je srpski filozof i pisac Milan Kujundžić Aberdar, jedan od prvih profesora filozofije na beogradskoj Velikoj školi, član Srpske kraljevske akademije, predsednik Skupštine i ministar prosvete. Studirao je u Beču, Minhenu i Parizu, diplomirao u Oksfordu. Dela: "Kratki pregled harmonije u svetu", "Ide li svet na bolje ili na gore?", "Filozofija u Srba", "Šta je i koliko u nas urađeno na lođici?", spev "Srpski patrijarh", balada "Nevesta hajdukova".

1862. - U Srbiji je zakonom uvedena advokatura. Ranije su stranke pred sudom zastupali iole pismeni ljudi, mahom činovnici, jer advokata nije bilo.

1913. - Na južnom Atlantiku uhvaćen je 6,8 metara dugačak i 4 tone težak morski slon.

1916. - U Prvom svetskom ratu završeno je prebacivanje na Krf glavnine od oko 140.000 srpskih vojnika. Početkom januara, prve srpske jedinice su dospele do Skadra, gde je trebalo da ih prihvate saveznički brodovi, koji se nisu pojavili, pa su, zbog mrcvarenja duž močvarnog albanskog primorja tokom dodatne golgote od 160 kilometara od Skadra do Valone, vojnici masovno umirali od gladi i iscrpljenosti. Od 23. januara do 23. marta 1916. u Krfskom zalivu je sahranjeno 4.847 srpskih vojnika i oficira.

1922. - Egipat je povratio nezavisnost od Britanije, ali su britanske trupe ostale.

1933. - Hitler je zabranio Nemačku komunističku partiju (KPD).

1940. - Prvi put je jedna košarkaška utakmica prenošena na televiziji u SAD. Bio je to meč između koledž ekipa Pitsburga i Fordshama, završena rezultatom, 50:37.

1953. - U Ankari su Jugoslavija, Grčka i Turska potpisale sporazum o političkoj, privrednoj i vojnoj saradnji.

1972. - Američki predsednik Nikson okončao je istorijsku (prvu zvaničnu američku) posetu Kini.

1994. - U prvoj vojnoj akciji za 45 godina postojanja Severnoatlantskog pakta (NATO) američki borbeni avioni oborili su četiri srpska aviona nad Bosnom.

1997. - U Americi je donesen zakon o zabrani prodaje cigareta maloletnicima.

1998. - Šiptarski teroristi su na Kosovu i Metohiji, u napadima iz zasede kod Glogovca i Srbice, ubili četiri srpska policajca, a u odgovoru na napade policija je usmrtila 16 i uhvatila devet terorista.

1. mart

1810. - Rođen je Frederik Šopen, najznačajniji poljski kompozitor, nacionalni romantičar. Pošto je 1830. napustio domovinu radi koncertiranja u inostranstvu, nastanio se u Parizu, gde je ostao do smrti. Pripadao je krugu pariske društvene i kulturne elite i poljskih političkih emigranata, što je uticalo na njegovo umetničko i idejno formiranje. Komponovao je u narodnom duhu, gotovo isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima, naročito u pogledu harmonije i pijanističke tehnike. Dela: dva koncerta za klavir i orkestar, etide, mazurke, prelidi, nokturni, valceri, poloneze, balade, skerca i dr.

1872. - Jeloustoun je postao prvi svetski nacionalni park. Jeloustoun je prirodni botanički i zoološki vrt u SAD, najvećim delom u državi Vajoming, površine 8.963 kilometara kvadratnih, u kojem je zabranjen svaki lov i oštećenje prirode.

1878. - Pobedom Srbije završen je Drugi srpsko-turski rat. Prvi rat s Otomanskim carstvom 1876. i 1877. okončan je neuspehom Srbije, ali joj je drugi 1877. i 1878. doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878. Ti ratovi bili su nastavak oslobodilačke borbe, a neposredan povod bio je ustanak Srba 1875. protiv turske vlasti u Bosni i Hercegovini.

1886. - Rođen je Oskar Kokoška, austrijski slikar, postimpresionist koji se približio ekspresionistima. U toku Drugog svetskog rata stvara velike kompozicije idejno-humanističkog sadržaja. Imao je znatnog uticaja na slikarstvo u Evropi.

1891. - Rođen je srpski pisac Stanislav Vinaver, jedan je od najznačajnijih i najraznovrsnijih stvaralaca u novijoj srpskoj literaturi. Studirao je matematiku i muziku u Parizu, a između dva svetska rata radio je kao novinar. U Prvom svetskom ratu učestvovao je kao dobrovoljac, okupaciju zemlje u Drugom svetskom ratu proveo je u nemačkom zarobljeništvu, a od 1945. radio je u Beogradu kao profesionalni pisac i prevodilac. Nemiran, radoznao, dinamičan duh, muzički obdaren, bio je jedan od protagonista moderne srpske književnosti posle Prvog svetskog rata, istraživač i kreator slobodnijeg pesničkog izraza i književnog jezika. Dela: zbirke pesama "Mjeća", "Varoš zlih volšebnika", "Čuvari sveta", "Evropska noć", "Pantologija novije srpske pelengirike", "Najnovija pantologija srpske i jugoslovenske pelengirike", proza "Priče koje su izgubile ravnotežu", "Godine poniženja i borbe, život u nemačkim 'oflazima'", "Ratni drugovi", "Šabac i njegove tradicije", eseji "Goč gori, jedna jugoslovenska simfonija", "Živi okviri", "Jezik naš nasušni", "Nadgramatika", "Zanosi i prkosi Laze Kostića", "Momčilo Nastasijević", "Gromobran svemira", "Nemačka u vrenju".

1912. - Albert Beri izveo je prvi skok sa padobranom iz aviona.

1919. - U Beogradu se sastao prvi jugoslovenski parlament - privremeno narodno predstavništvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je bilo 296 poslanika postavljenih ukazom vlade. Poslanici su mahom bili iz ranijih parlamenata jugoslovenskih zemalja, izabrani pre Prvog svetskog rata.

1946. - Rođen je srpski general-pukovnik, pilot Ljubiša Veličković, jedini general koji je poginuo tokom agresije NATO na Jugoslaviju 1999. Obavljao je sve letačke i najodgovornije komandne dužnosti u Ratnom vazduhoplovstvu i Protivvazdušnoj odbrani Jugoslovenske narodne armije i Vojske Jugoslavije i prvi je Srbin koji je leteo avionom "Mig 29". Bio je nastavnik letenja, komandant letačke eskadrile, puka i korpusa, sekretar Savezne direkcije za kontrolu letenja, načelnik Generalštabne škole VJ, načelnik Sektora za RV i PVO Generalštaba VJ i komandant RV i PVO VJ. S dužnosti komandanta RV i PVO smenjen je 1998. pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima. U trenutku pogibije, prilikom obilaska jedinica na prvoj liniji odbrane otadžbine, obavljao je dužnost pomoćnika načelnika Štaba Vrhovne komande za RV i PVO VJ.

1947. - Međunarodni monetarni fond počeo je sa radom.

1955. - Počela je sa radom ginekološko-akušerska klinika "Narodni front" u Beogradu, nakon što je izvršena rekonstrukcija bivšeg sanatorijuma "Živković" i susedne zgrade u ulici Narodnog fronta. Zgrade su adaptirane i opremljene, a bolnica je počela da radi sa 220 kreveta.

1958. - Umro je srpski vajar Toma Rosandić, prvi rektor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Kamenorezački zanat učio je u Splitu, a vajarstvo u Veneciji i Beču. Bio je odličan klesar, ali je najbolja dela stvorio u drvetu, s izvanrednim osećajem za njegovu strukturu i materiju. Izradio je mnoštvo javnih spomenika, uključujući veliku grupu "Igrali se konji vrani" ispred Skupštine Jugoslavije u Beogradu i skulpturu "Umorni borac" na Kalemegdanu.

1966. - "Venera 3", sovjetska kosmička sonda, srušila se na Veneru. Iako nije ispunila svoj zadatak - da izmeri atmosferu na Veneri, ona je postala prvi objekat koji je čovek napravio a koji je dotakao neku drugu planetu.

1970. - U Americi je zabranjen lov na kitove u komercijalne svrhe.

1977. - Američka banka daje ime VISA svojim kreditnim karticama.

1978. - Mrtvački sanduk Čarlija Čaplina ukraden je u Švajcarskoj.

1981. - Bobi Sends, član IRA, započeo je 65-dnevni štrajk glađu u zatvoru, nakon čega je umro.

1992. - Bosanski muslimani i Hrvati na referendumu su glasali za otcepljenje od Jugoslavije, a u Sarajevu su muslimani ispred srpske pravoslavne crkve pucali na srpske svatove, što je nagovestilo građanski rat u BiH. Istog dana, na referendumu u Crnoj Gori 63 odsto građana izjasnilo se za zajedničku državu sa Srbijom - Saveznu Republiku Jugoslaviju.

2. mart

- Danas je praznik Sveti velikomučenik Teodor Tiron. Tiron znači regrut. Tek što je sveti Teodor stigao u vojsku u puk marmaritski, u gradu Amasiji, počeo je strašan progon hrišćana pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Mladić nije hteo da krije da je hrišćanin, pa je žestoko kažnjen. Neki zločesti sudija naredi da ga strpaju u tamnicu i da tamnicu zapečate. Hteo je na taj način da ga umori glađu. U tamnici se Teodoru javi sam Hristos da ohrabri svoga mučenika i reče mu: "Ne boj se, Teodore, Ja sam sa tobom, ne uzimaj više zemaljske hrane i pića, jer ćeš biti u drugom životu, večnom i neprolaznom sa mnom na nebesima". U tamnici mladog mučenika tada se pojavilo mnoštvo anđela koji su svojim sjajem i belinom osvetlili tamnicu, a stražari su prestrašeni i u čudu sve ovo posmatrali. Malo zatim, sveti Teodor izveden je iz tamnice i mučen, a potom osuđen na smrt. Bacili su ga u oganj i u njemu on predade svoju dušu Gospodu 306. godine.

1824. - Rođen je Bedržih Smetana, češki kompozitor, dirigent i pijanista, najznačajniji predstavnik i začetnik češkog muzičkog nacionalizma. Glavna dela: "Prodana nevesta", "Dalibor", "Libuša" Poljubac", ciklus simfonijskih poema "Moja domovina", gudački kvartet "Iz moga života"...

1836. - Teksas je proglasio svoju nezavisnost od Meksika i postao republika. Tek je 1845. godine prisajedinjen SAD kao savezna država.

1855. - Aleksandar Romanov postao je ruski car.

1915. - Starešina Vojne pošte u Baru Ivan Stojanović izveo je podvig nezabeležen u njegovoj profesiji: kad je srpska vojska u Prvom svetskom ratu počela povlačenje, priključio joj se, ponevši u džaku pakete zatečene u njegovoj pošti. Posle tegobnog pešačenja do grčkog ostrva Krf, predao je pakete, koji su potom uručeni adresantima. Za podvig je javno pohvaljen i postavljen za upravnika Vojne pošte Timočke divizije na Solunskom frontu.

1921. - Umro je crnogorski kralj, vojskovođa i pisac srpskog porekla Nikola I Petrović Njegoš, koji je vladao bezmalo šest decenija - kao knjaz od 1860. do 1910, a potom kao kralj do 1918. godine. Crna Gora je u tom periodu dvostruko uvećana i međunarodno priznata. Vladavina mu je bila ispunjena oslobodilačkim borbama i nastojanjima da očuva nezavisnost države, u čemu je tesno sarađivao sa Srbijom. Posle invazije austrougarskih trupa, u januaru 1916. napustio je Crnu Goru. Velika narodna skupština u Podgorici ga je 26. novembra 1918. zbacila s prestola i proglasila prisajedinjenje Crne Gore Srbiji, o čemu je kao vatreni srpski nacionalista - da bi ironija tog istorijskog trenutka bila potpuna - sanjao celog života. Život je okončao kao izbeglica u Francuskoj. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneseni su u otadžbinu u oktobru 1989. i sahranjeni u Cetinju. Pisao je pesme i drame, od kojih su najpoznatije drama u stihovima "Balkanska carica" i patriotska pesma "Onamo, 'namo".

1949. - Postavljeno je prvo automatsko ulično osvetljenje, Nju Milford.

1951. - Prva NBA All-Star Game: Istok - Zapad 111:94, u Bostonu.

1962. - Vilt Čembrlen je u Heršiju, u utakmici protiv Njujorka, postavio rekord svih vremena, postigavši 100 poena na jednoj utakmici. Poređenja radi, maksimum Majkla Džordana je 69 poena u duelu sa Klivlendom 1990. godine, a naš rekorder je neprikosnoveni Radivoje Korać koji je postigao 99 poena za OKK u utakmici protiv švedskog Alvika 1965. godine. Inače, u Čembrlenovoj statistici interesantan je podatak da je 118 puta zabeležio više od 50 poena po utakmici.

1976. - Zabeležen je 50-milioniti posetilac Diznilenda.

1977. - Bet Dejvis postala je prva žena koja je dobila nagradu za životno delo.

1983. - Phillips i Sony predstavili su tehnologiju snimanja na kompakt disk.

1993. - Izabrana je nova vlada Savezne Republike Jugoslavije sa Radojem Kontićem na čelu, a za ministra odbrane postavljen je civil Pavle Bulatović. Od 1860. tu dužnost su u Srbiji, Crnoj Gori i Jugoslaviji obavljali isključivo generali ili šef države.