1588 - Tokom zasedanja Skupštine staleža u dvorcu Bloa, po nalogu francuskog kralja Anrija III, ubijene su vođe katoličke Lige vojvoda od Gize, njegov brat Luj i kardinal od Gize. Kardinal Burbonski uhapšen je i do kraja života bio je u zatočeništvu.

1732 - Rođen je engleski pronalazač i industrijalac Ričard Arkrajt, koji je usavršio i prvi u proizvodnji primenio mehaničku predilicu, što je imalo presudan uticaj na procvat pamučne industrije u Engleskoj u 19. veku.

1777 - Rođen je ruski car Aleksandar I Romanov, koji je tokom vladavine od 1801. sproveo liberalne reforme i teritorijalno proširio Rusiju pripojivši Finsku, velike delove Poljske i Besarabiju. Nakon Napoleonovog neuspešnog pohoda na Rusiju 1812, uništio je njegovu vojsku u povlačenju, a 1814. trijumfalno je ušao u Pariz gde su vođeni mirovni pregovori posle Napoleonove kapitulacije.

1790 - Rođen je francuski egiptolog Žan Fransoa Šampolion, osnivač egiptologije. Dešifrovao je 1822. hijeroglife s ploče pronađene 1799. u egipatskom mestu Rešid i utvrdio da oni nisu samo simboličko nego i fonetsko pismo.

1810 - Rođen je nemački egiptolog Karl Ričard Lepsijus, koji se smatra osnivačem moderne arheologije. Njegove "Egipatske hronologije" utemeljile su naučno izučavanje rane egipatske istorije.

1832 - Francuska je zauzela Antverpen i prisilila Holandiju da prizna nezavisnost Belgije.

1861 - Turska je prihvatila ujedinjenje Vlaške i Moldavije, Dunavskih kneževina pod njenim suverenitetom, u jednu državu pod nazivom Rumunija.

1920 - Francuska i Velika Britanija su odobrile konvenciju kojom su utvrđene granice Sirije i Palestine.

1933 - Rođen je japanski car Akihito, koji je na presto stupio 1990, posle smrti oca, cara Hirohita.

1943 - Vrhovna komanda savezničkih snaga za Sredozemlje i Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije postigli su u Drugom svetskom ratu sporazum o prihvatanju jugoslovenskih izbeglica i njihovom prebacivanju u severnu Afriku.

1948 - U Tokiju su pogubljeni bivši japanski premijer Hidekija Tođo i još šestorica bivših visokih funkcionera, koje je Međunarodni vojni sud osudio na smrt zbog zločina protiv čovečnosti u Drugom svetskom ratu.

1953 - Streljan je bivši šef zloglasne sovjetske političke policije NKVD i potpredsednik sovjetske vlade Lavrentije Berija, ključna ličnost u Staljinovim "velikim čistkama". Osuđen je na smrt pod optužbom da je kovao zaveru s ciljem da nasledi Staljina.

1963 - Na grčkom putničkom brodu "Lakonija", zahvaćenom požarom posle eksplozije u severnom Atlantiku, poginulo je 128 ljudi, a 908 je spašeno pre potonuća broda 29. decembra.

1964 - Veoma snažan ciklon na Cejlonu (Šri Lanka) prouzrokovao je smrt najmanje 2.000 ljudi.

1972 - Umro je sovjetski konstruktor aviona Andrej Nikolajevič Tupoljev, koji je rukovodio izradom više od sto tipova aviona, uključujući bombardere i džinovski ANT-20 "Maksim Gorki". Posle Drugog svetskog rata konstruisao je putničke avione, među kojima i "TU-144", prvi supersonični avion u svetu.

1972 - U zemljotresu koji je pogodio glavni grad Nikaragve Managvu poginulo je 7.000 ljudi.

1989 - SAD su ojačale svoje trupe od 24.000 vojnika u Panami sa još 2.000 da bi savladale neočekivano jak otpor pristalica bivšeg panamskog premijera generala Manuela Antonija Norijege.

1990 - Slovenci su se na plebiscitu izjasnili za izdvajanje iz SFR Jugoslavije.

1994 - Republika Srpska i bosanska vlada u Sarajevu, uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera, potpisale su četvoromesečno primirje koje će stupiti na snagu 1. januara 1995.

1995 - U indijskom gradu Dabali, severno od Nju Delhija, u požaru koji je izbio u svečanoj sali za vreme školske zabave život je izgubilo 538 ljudi, među kojima najveći broj dece između pet i 14 godina.

1997 - Umro je japanski glumac Toširo Mifune, koji je svetsku slavu stekao tumačenjem uloga samuraja, posebno u filmovima režisera Akire Kurosave ("Rašomon", "Sedam samuraja", "Legenda o Musašiju", "Šogun", "Krvavi presto").

2000 - Na prvim parlamentarnim izborima u Srbiji nakon odlaska sa vlasti Slobodana Miloševića početkom oktobra, ubedljivu pobedu odnela je Demokratska opozicija Srbije (DOS).

2001 - Nigerijski državni tužilac, Bola Ige, ubijen je u svojoj kući u mestu Ibadan u jugozapadnoj Nigeriji.

2003 - U eksploziji prirodnog gasa, na jugozapadu Kine, poginulo je najmanje 198 osoba, a oko 16.000 ljudi je evakuisano.

2003 - U Americi je, u državi Vašington, otkriven prvi slučaj smrtonosnog kravljeg ludila.

2005 - Poslednji preživeli član takozvane četvoročlane bande Jao Venjuan (74) preminuo je u Kini. On je proveo 20 godina u zatvoru zbog političkog nasilja tokom kineske Kulturne revolucije (1966-1976).

 1691. Umro engleski hemičar i fizičar Robert Bojl. Prvi uočio razliku između hemijskih elemenata i spojeva i postavio zakon o odnosu pritiska i zapremine. Izolovao metil-alkohol i aceton.

1803. Bivša francuska kolonija Luizijana, koju je ranije iste godine francuski car Napoleon I prodao Amerikancima, ušla u sastav SAD i tako skoro udvostručila teritoriju SAD.

1864. Rođen srpski slikar Marko Murat, jedan od osnivača umetničkog društva Lada 1904. u Beogradu. Najuspešnijim njegovim delima smatraju se pejsaži u kojima prikazuje autentičnu atmosferu Dalmacije.

1865. U Bombaju rođen engleski pisac Radjard Kipling, majstor kratkih priča u kojima je prikazao život u Indiji. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907.

1886. Nemačka i Portugal potpisali sporazum kojim su odredile granice između Angole i nemačke Jugozapadne Afrike, kasnije Namibije.

1903. U požaru u čikaškom pozorištu Irikvoi poginulo 588 ljudi.

1906. Rođen Kerol Rid, uz Dejvida Lina vodeći britanski filmski režiser posle Drugog svetskog rata. Dobitnik Oskara za mjuzikl "Oliver".

1915. Nemačka podmornica kod Krita, u Prvom svetskom ratu, torpedovala britanski putnički brod Persija. Poginulo 330 od 501 putnika i člana posade.

1916. U Petrogradu ubijen i u reku Nevu bačen kaluđer-mistik Grigorij Jefimovič Raspućin, veoma uticajna ličnost na dvoru ruskog cara Nikolaja II Romanova i miljenik carice Aleksandre. Ubistvo izvršila grupa oficira koja je želela da spase ugled monarhije.

1922. Zvanično osnovan Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika, stvaranjem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije.

1933. Pripadnik rumunske organizacije Gvozdena garda ubio premijera Jona Duku. Na mesto premijera došao profašista George Tartaresku, koji je potom Rumuniju približio silama Osovine.

1944. Umro francuski pisac i muzikolog Romen Rolan, kosmopolit, pacifista, često nazivan francuskim Tolstojem i savešću vremena. Njegov književni opus sadrži 75 knjiga iz različitih oblasti. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1915.

1947. Rumunski kralj Mihal I abdicirao pod pritiskom komunista, koji su potom proglasili Narodnu Republiku Rumuniju.

1968. Umro norveški državnik Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija, od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

1988. Premijer SFRJ Branko Mikulić i njegova vlada podneli ostavke zbog brojnih kritika da Vlada nije u stanju da reši ekonomsku krizu u zemlji.

1990. Vlasti Albanije su prvi put dozvolile Jevrejima iseljavanje u Izrael.

1991. Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Država, nastale po raspada SSSR-a, nisu uspeli da se dogovore o zajedničkoj vojsci, pa je svim bivšim sovjetskim republikama prepušteno da formiraju sopstvene oružane snage.

1993. Izrael i Vatikan, posle dva milenijuma uglavnom neprijateljskih odnosa rimokatoličke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o međusobnom priznavanju i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa.

1997. Kina i Južna Afrika su potpisale sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa od 1. januara 1998.

2000. General Omar el Bašir po drugi put izabran za predsednika Sudana i obećao da će nastaviti napore za uspostavljenje mira u zemlji u kojoj je oko dva miliona ljudi poginulo u sukobima u građanskom ratu ili umrlo od gladi. El Bašir došao na vlast državnim udarom 1989, pobedio na izborima 1995.

2002. Predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću istekao mandat. Funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije preuzela predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić.

 1494. U Rim ušle snage francuskog kralja Šarla VIII. U nameri da osvoji Italiju i pripremi krstaški rat protiv Turske, francuski kralj prodro do Napulja, ali prisiljen da se povuče pred vojnim savezom pape, Španije, Mletaka i milanskog vojvode.

1600. Engleska kraljica Elizabeta I izdala povelju o osnivanju Istočnoindijske kompanije za trgovinu, koja je krajem XVII veka imala znatna suverena prava, kao što su pravo na vođenje rata i sklapanje mira, kovanje novca. 1757. kompanija postala najjača vlast u Indiji. Velika Britanija 1858. preuzela sve upravne funkcije kompanije.

1617. Rođen španski slikar Bartolomeo Esteban Muriljo. Stvorio tip Madone po modelu crnokose španske žene. Pored religioznih tema, slikao prizore sa ulice.

1719. Umro engleski astronom Džon Flemstid, prvi kraljevski astronom, osnivač nacionalne opservatorije u Griniču.

1845. Rođen srpski državnik Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke. Prvi put bio predsednik Vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio 22 vlade u vreme kraljeva Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Šef jugoslovenske delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919. i 1920.

1877. U Švajcarskoj umro francuski slikar Gistav Kurbe, osnivač realističke škole i jedan od prvih umetnika koji je radio u prirodi. Učesnik Pariske komune 1871. Osuđivan i progonjen zbog demokratske političke delatnosti emigrirao u Švajcarsku 1873.

1879. Američki izumitelj Tomas Alva Edison prvi put javno demonstrirao, u Menlo Parku, u Nju Džersiju, električnu sijalicu.
1880. Rođen američki general Džordž Maršal, načelnik Generalštaba kopnene vojske SAD. Kao državni sekretar SAD sačinio plan za obnovu posleratne Evrope, Maršalov plan, prihvaćen na konferenciji 16 zemalja 1947. u Parizu. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953.

1911. Marija Sklodovska Kiri dobila drugu Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje radioaktivnih elemenata. Prvu, 1903, podelila sa suprugom Pjerom i Bekerelom.

1938. U Indijanapolisu, SAD, prvi put zvanično uveden test na alkohol za vozače.

1945. U saobraćaj pušten treći put obnovljen Železnički most preko Save u Beogradu.

1946. Predsednik SAD Hari Truman formalno proglasio kraj II svetskog rata.

1968. Sovjetski putnički avion TU-144 obavio prvi supersonični let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letelice konkord.

1971. Austrijski političar i diplomata Kurt Valdhajm preuzeo dužnost generalnog sekretara Ujedinjenih nacija pošto se sa tog mesta povukao burmanski političar U Tant.

1981, U vojnom udaru koji je predvodio poručnik vazduhoplovstva Džeri Rolings, u Gani oborena civilna vlada Hile Limana.

1983. U vojnom udaru u Nigeriji svrgnut predsednik Šehu Šagari, koji je na vlast došao 1979. na izborima na kojima je okončana 13 godina duga vojna vladavina. Predsednik postao šef vojne hunte, general Mohamed Buhari.

1988. Vlade Indije i Pakistana sklopile sporazum kojim su se obavezale da neće napadati nuklearna postrojenja u Pakistanu i Indiji.

1995. Inženjerci SAD završili pontonski most preko Save, tenkovi SAD i trupe iz sastava snaga UN za održanje mira ušli u Bosnu.

1996. Širom Srbije na stotine hiljada gradjana, koji su gotovo dva meseca svakodnevno protestovali tražeći priznavanje rezultata
lokalnih izbora na kojima je pobedila opozicija, okupili se na centralnim gradskim trgovima da dočekaju Novu godinu.

1998. Ministri finansija Evropske unije saopštili kurseve prema kojima će nacionalne valute 11 zemalja EU biti menjane u evro kada jedinstvena evropska valuta 1. januara 1999. bude zvanično puštena u promet.

1999. Predsednik Rusije Boris Jeljcin podneo ostavku i za vršioca dužnosti šefa države imenovao premijera Vladimira Putina.

1999. Predsednik Paname Mireja Moskoso od SAD formalno vratio kontrolu zemlje nad Panamskih kanalom.

2000. Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i Ujedinjeni Arapski Emirati potpisali pakt o zajedničkoj odbrani, po kom se napad na jednu od članica smatra napadom na svih šest zemalja.

2001. Vlasti Pakistana uhapsile više od 20 članova jedne od dve muslimanske militantne grupe, Laškar e Taiba, koju je
Indija optužila za napad na Parlament, kada je ubijeno 14 osoba.

2004. U Tajvanu otvorena najviša zgrada na svetu, Tajpeh 101, visoka 508 metara.

2004 - U požaru tokom koncerta u jednom noćnom klubu u Buenos Airesu u Brazilu poginulo je 186 ljudi, više stotina je povređeno.

492. Španija, pod kraljem Ferdinandom Aragonskim, preuzela od Mavara grad Granadu, poslednje mavarsko uporište na Pirinejskom poluostrvu.

1799. Trupe francuskog generala Napoleona Bonaparte ušle u Siriju.

1837. Rođen ruski kompozitor, pijanista i dirigent Milij Balakirjev, pokretač i idejni vođa kompozitorske grupe Balakirjevljev kružok ili Velika petorica, koju su činili i Kjuj, Musorgski, Rimski-Korsakov i Borodin. U muzička dela unosio elemente ruskog i orijentalnog folklora.

1839. Francuski izumitelja i začetnik fotografije Luj Dager snimio prvu fotografiju Meseca.

1898. Rođena srpska glumica Ljubinka Bobić, članica Narodnog pozorišta u Beogradu od 1920. Tokom duge karijere tumačila najrazličitije likove, a nenadmašnom se smatra njena interpretacija Živke u komediji "Gospođa ministarka" Branislava Nušića.

1905. Rusija u rusko-japanskom ratu prinuđena da Japanu preda lučki grad Port Artur. Japanci zarobili rusku flotu u luci tako što su potopili trgovačke brodove i zatvorili ulaz u luku.

1915. Okončana petodnevna bitka kod Sarikamisa u I svetskom ratu, tokom koje je ruska vojska nanela težak poraz vojsci Ahmet-paše. Turci izgubili 77.000 od 95.000 vojnika.

1918. Umro francuski pisac Edmon Rostan. U jeku naturalizma oživeo romantični teatar i pokušao da mu vrati stari sjaj. Njegov "Sirano de Beržerak" osvojio publiku i održao se na pozorišnim repertoarima do danas.

1920. Rođen Isak Asimov, američki pisac naučno-fantastične proze. Ciklusom pripovedaka o robotima i nizom knjiga značajno uticao na razvoj naučne fantastike kao književnog žanra.

1942. Japanci u II svetskom ratu zauzeli glavni grad Filipina Manilu.

1943. Odstupajući pred sovjetskom Crvenom armijom Nemci u II svetskom ratu počeli povlačenje sa Kavkaza.

1955. U Panami ubijen predsednik, pukovnik Hose Antonio Remon. Nasledio ga prvi potpredsednik Hose Ramon Gisado, koji je bio na vlasti manje od dve sedmice, oboren pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen Remon.

1959. Lansiran prvi vasionski brod ka Mesecu, sovjetska Luna I, bez ljudske posade.

1971. Na fudbalskom stadionu Ajbroks park u Glazgovu poginulo 66 navijača kada se, tokom utakmice Seltika i Rendžersa, srušio deo tribine.

1980. U Velikoj Britaniji počeo štrajk radnika u čeličanama, prvi od 1926. Štrajk prekinut 2. aprila.

1992. Predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman prihvatili Sporazum o planu mirovnih operacija u Jugoslaviji, Vensov plan, kojim je prediviđena demilitarizacija zona u Hrvatskoj zahvaćenih ratom, povlačenje Jugoslovenske narodne armije iz tih oblasti i stavljanje tih zona pod zaštitu Ujedinjenih nacija. Vojni komandanti u Hrvatskoj prihvatili prekid vatre radi raspoređivanja 10.000 pripadnika mirovnih snaga UN.

1994. Više od 70 ljudi poginulo, najmanje 670 povređeno tokom dvodnevnih borbi sukobljenih islamskih frakcija u glavnom gradu Avganistana Kabulu.

1995. Bivši predsednik Somalije Mohamed Sijad Bare, koji je na vlast došao pučem 1969. i na isti način zbačen 1991, umro u izbeglištvu u Nigeriji.

1998. Vlasti Nigera uhapsile bivšeg premijera Hamu Amadua pod optužbom da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen šef države Ibrahim Bare Mainasara.

2002. Peronista Eduardo Dualde postao predsednik Argentine preuzevši težak zadatak da izvuče zemlju iz najveće ekonomske i finansijske krize u istoriji zemlje. Peti izbor predsednika države u periodu od dve nedelje.

2003. Komitet za zaštitu novinara objavio da je 2002. u svetu ubijeno 19 novinara, najmanje od 1985, otkada se beleže stradanja novinara.

 106. p.n.e. Rođen je rimski pisac, filozof, političar i čuveni govornik Marko Tulije Ciceron. Zaslužan je za prenošenje i popularizaciju grčke kulture i najznačajniji je predstavnik eklekticizma u filozofiji poslednjeg veka p.n.e. Ubijen je 43. po nalogu Marka Antonija kojeg je oštro napao u svojim besedama. "filipikama" ("Besede o besedništvu", "O besedniku", "O prijateljstvu").

1795. Nakon poraza ustanka Tadeuša Košćuškog, Pruska, Austrija i Rusija sklopile su tajni ugovor o trećoj podeli Poljske.

1815. Austrija, Britanija i Francuska su stvorile vojni savez protiv Pruske i Rusije.

1868. U Japanu je ukinuta institucija šoguna i započela"prosvetiteljska era" dinastije Meidži. Car Mucuhito uspostavio je centralnu carsku vlast, sproveo reforme po evropskom uzoru i otvorio put ka brzom razvoju Japana.

1875. Umro je francuski leksikograf i enciklopedista Pjer Atanaz Larus, izdavač "Velikog svetskog rečnika XIX veka" u 17 tomova (1866). Izdavačka kuća "Larus" kasnije je postala jedna od najpoznatijih u svetu.

1924. Engleski egiptolog Hauard Karter pronašao je u Dolini kraljeva u blizini Luksora u Egiptu sarkofag faraona Tutankamona.

1926. Umro je češki pisac Jaroslav Hašek, koji je svetsku slavu stekao nedovršenim humorističko-satiričnim romanom "Doživljaji dobrog vojnika Švejka u svetskom ratu". Roman je preveden na mnoge jezike, po njemu je snimljeno više filmova, a adaptiran je i za pozornicu.

1931. Umro je francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik bitke na Marni 1914. Krajem 1916. je smenjen s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

1961. SAD su prekinule diplomatske odnose s Kubom.

1967. Džek Rubi, koji je ubio Lija Harvija Osvalda pre nego što je Osvald stigao na sud zbog ubistva predsednika SAD Džona Kenedija, umro je u bolnici.

1970. U Brazavilu je usvojen ustav kojim je Kongo-Brazavil proglašen Narodnom Republikom Kongo.

1977. Međunarodni monetarni fond odobrio je Velikoj Britaniji oko četiri milijarde dolara zajma za podršku britanskoj valuti. To je bio najveći zajam u tridesetgodišnjoj istoriji MMF-a.

1980. Predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito primljen je u Klinički centar u Ljubljani. Pošto operacija na krvnim sudovima nije uspela, 3. februara mu je amputirana noga.

1990. Panamski general Manuel Antonio Norijega predao se trupama SAD nakon 10 dana provedenih u vatikanskoj ambasadi. Norijega je potom deportovan na Floridu gde mu se sudilo.

1990. U železničkoj nesreći na jugu Pakistana poginulo je 307 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju teretnog voza.

1993. Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Džordž Buš potpisali su sporazum o smanjenju nuklearnog oružja za dve trećine (START-II).

1994. U Sibiru se srušio ruski putnički avion "Tupoljev-154". Poginulo je svih 124 putnika i članova posade.

1996. Predstavnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni saopštili su da je u toj zemlji, nakon završetka rata, ostalo četiri do pet miliona mina i da će ćišćenje minskih polja trajati oko 30 godina.

1997. Širom Srbije nastavljeni su masovni građanski i studentski protesti, uprkos jakim policijskim snagama, koje su od 26. decembra 1996. počele da sprečavaju protestne šetnje. Protesti su počeli u novembru 1996. zbog falsifikovanja rezultata na lokalnim izborima na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno".

2000. Na prvim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj nakon smrti predsednika Franje Tuđmana, ubedljivo je pobedila koalicija opozicionih stranaka, a odziv birača bio je 80 odsto, najveći od 1990, kada su održani prvi višestranački izbori.

2001. Letonski supermaratonac Georg Jermolajev postavio je novi svetski rekord u trčanju na duge staze, pretrčavši 5.000 kilometara za 888 časova i 42 minuta. To je bio prvi svetski rekord u novom milenijumu.

2002. Generalni sekretar UN Kofi Anan odobrio je osnivanje suda za ratne zločine počinjene tokom desetogodišnjeg rata u Sijera Leoneu.

2003. U intervenciji policije na smirivanju uličnih protesta u Karakasu, u Venecueli, između grupe simpatizera i protivnika predsednika Uga Čaveza, poginule su najmanje dve osobe, a 78 je povređeno.

2004. Egipatski avion "boing 737" srušio se u Crveno more. Poginulo je svih 148 putnika i članova posade, uglavnom Francuza koji letovali u Egiptu.

2006. Umro je Urbano Lacaro, koji je uhvatio fašističkog diktatora Benita Musolinija u trenutku kada je on pokušao da izbegne savezničke snage. Lacaro je bio pripadnik italijanskog pokreta Otpor za vreme II svetskog rata.

2007. Odlukom švedskog parlamenta najstarije novine na svetu,"Post-ok inrikes tidnigar", prestale su da izlaze u štampanoj formi i od tada su dostupne samo na Internetu. Te novine su počele da izlaze 1645. godine.

 1066. Umro Eduard Ispovednik, anglosaksonski kralj od 1042. Po njemu nazvani anglosaksonski pravni običaji, kodifikovani posle njegove smrti, Leges Edwardi confessoris.

1589. Umrla francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, kćerka gospodara Firence Lorenca II. Posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala Francuskom kao regentkinja. Uz podršku pape Grgura XIII 1572. organizovala pokolj protestanata, Vartolomejsku noć.

1592. Rođen je Šah Džehan, poznat kao princ Haram, mogulski car od 1628. do 1658, kada ga je zbacio sin Aurangzeb. Sagradio mauzolej Tadž Mahal, za caricu Mumtaz Mahal, u kom je i on sahranjen, 1666. 1648. prestonicu iz Agre premestio u Delhi.

1834. U Kragujevcu izašle Novine serbske, prvi srpski informativni list štampan u zemlji, službeno glasilo kneževine Srbije. Prvi urednik bio Dimitrije Davidović, osnivač Novina serbskih u Beču.

1895. Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rentgen objavio da je pronašao x-zrake, kasnije nazvane po njemu.

1916. Pred Medovskim zalivom u Albaniji potonuo italijanski brod Brindizi s južnoslovenskim iseljenicima, dobrovoljcima iz Kanade i SAD, koji su krenuli da pomognu Srbiji i Crnoj Gori u I svetskom ratu. Poginulo 390 osoba, spasene 102.

1919. Osnovana Nemačka radnička partija, kasnije nazvana Nacional-socijalistička. Na vlast došla 1933, njen lider Adolf Hitler postao kancelar Nemačke.

1919. U Berlinu počeo ustanak predvođen komunističkom organizacijom Savez Spartaka, s Rozom Luksemburg i Karlom Libknehtom na čelu.

1925. Guvernerka američke savezne države Vajoming postala Neli Tejlor Ros. Prva guvernerka u istoriji SAD.

1928. Rođen Zulfikar Ali Buto, predsednik Pakistana. Od avgusta 1973. predsednik vlade koja je priznala nezavisnost Bangladeša. U julu 1977. vojnim pučem ga zbacio general Mohamed Zija ul Hak, u martu 1978. osuđen na smrt pod optužbom da je naredio ubistva političkih protivnika. Obešen u aprilu 1979.

1938. Rođen španski kralj Huan Karlos I. Posle smrti diktatora Fransiska Franka 1975. imao presudnu ulogu u uspostavljanju demokratskog poretka u Španiji.

1942. Na osnovu sporazuma s nacističkom Nemačkom, Prvi korpus bugarske fašističke vojske u Drugom svetskom ratu počeo okupaciju jugoistoka Srbije.

1949. Na sastanku u Moskvi, vlade SSSR, Bugarske, Čehoslovačke, Mađarske, Poljske i Rumunije donele odluku o stvaranju Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć radi organizacije i usklađivanja dugoročnog razvoja članica. Iste godine SEV-u pristupila Albanija, a 1950. Istočna Nemačka. Savet rasformiran 1991.

1964. Tokom posete Svetoj zemlji papa Pavle VI sastao se u Jerusalimu s patrijarhom Atinagorom I. Prvi susret poglavara dve crkve od XV veka i prva poseta rimokatoličkog poglavara Svetoj zemlji.

1969. SSSR lansirao vasionski brod Veneru 5 u pravcu Venere, pet dana potom i Veneru 6. Brodovi do te planete stigli 16, odnosno 17. maja.

1976. U Kambodži u vreme režima Crvenih Kmera proglašen novi ustav kojim je naziv zemlje promenjen u Demokratska Kampućija.

1991. Umro srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini XX veka. Nazivan jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom.

1993. Tanker Braer ispustio 85.000 tona sirove nafte pored obala Velike Britanije.

1996. U Gazi ubijen palestinski terorista Jahja Ajaš Inženjer, osumnjičen za organizaciju talasa samoubilačkih terorističkih napada u Izraelu u kojima je poginulo na desetine jevrejskih civila. Poginuo pošto je u njegovim rukama eksplodirao mobilni telefon.

1997. Rusija povukla poslednje jedinice Ministarstva odbrane iz Čečenije, privremeno okončavši vojnu kampanju protiv islamskih terorista u toj republici.

1999. SAD produžile ekonomske sankcije protiv Jugoslavije, uvedene u junu 1998. zbog kosovske krize.

1999. Beogradski Fond za humanitarno pravo objavio podatke prema kojima je 2.000 ljudi nasilno izgubilo život tokom 1998. na Kosovu.

2001. Neurohirurg iz Njujorka, optužen da je u dva slučaja izvršio operacije na pogrešnim stranama mozga, oslobođen optužbi. Vraćena mu dozvola za rad.

2003. U istovremenim samoubilačkim napadima dva Palestinca u Tel Avivu poginule 22 osobe, više od 100 ih povređeno.

2003. U 85. godini umro Masimo Điroti, jedan od najpopularnijih filmskih umetnika u posleratnoj italijanskoj kinematografiji.

2004. Vlasti u Kini naredile da oko 10.000 civetki, životinja sličnih mačkama, na buvljim pijacama u južnoj provinciji Gvandong budu ubijene pošto su testovi pokazali da su one mogući prenosioci smrtonosnog virusa SARS.

1804. Umro nemački filozof Imanuel Kant, začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa, čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji.

1809. Rođen američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo da sačuva Uniju. 1863. proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. Čile proglasio nezavisnost od Španije.

1832. Pacifička ostrva Galapagos pripojena Ekvadoru.

1851. Edvard Hargrejvs našao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882. Rođen srpski slikar Ljubomir Ivanović. Doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke, imaju izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899. Nemačka od Španije kupila ostrvo Karolina i Marijanina Ostrva u Pacifiku.

1912. Poslednji kineski car Pu Ji, iz dinastije Manču, abdicirao, Kina postala republika, prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. Tokom bekstva 42 logoraša iz logora kod Niša, u Drugom svetskom ratu, nemački vojnici ubili 42, 105 uspelo da pobegne. Za odmazdu streljano 850 ljudi.

1953. SSSR prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na poslanstvo SSSR-a u Tel Avivu.

1961. Saopšteno da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili kongoanskog premijera i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Datum i okolnosti pod kojima je ubijen nikada nisu otkriveni.

1973. Severni Vijetnam tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. U Moskvi uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu državljanstvo i proteran je iz zemlje. Posle dve decenije u emigraciji u Vermontu, SAD, u Rusiju se vratio 1994.
1979. U Rodeziji poginulo 59 ljudi u putničkom avionu Er Rodezija, koji su oborili gerilci.

1986. SAD SFRJ izručile ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti Artukovića, koji je posle rata pobegao iz zemlje, optužile za ratne zločine nad civilima, među njima najviše Srba i Jevreja.

1993. Bivši predsednik Malija Musa Traore i tri oficira osuđeni na smrt pošto ih je sud proglasio krivim za masovna ubistva 1991.

1999. Senat SAD oslobodio predsednika Bila Klintona optužbi za krivokletstvo i ometanje pravde, čime je, posle godinu dana, okončana afera s Monikom Levinski i izbegnut "impičment".

1999. Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica sovjetskog bloka, priključile se NATO-u.

2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo suđenje bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kom je suđeno pred tim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom sukoba u Hrvatskoj 1992, Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. i na Kosovu 1999. Početak tzv. procesa veka pratilo više od 1.000 najvećih svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala, vlasti Srbije izručile Miloševića sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002. Vlasti Pakistana uhapsile militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, državljanina Velike Britanije, glavnog osumnjičenog za otmicu američkog reportera Danijela Perla, koji je izveštavao za Vol strit džurnal.

2003. U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu, Bolivija, 30 ljudi poginulo, 160 povređeno.

2004. Svetska zdravstvena organizacija potvrdila testove koji su dokazali da smrtonosni ptičji grip, koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.

 1199. U Hilandaru umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića, koja je vladala Srbijom 200 godina. Veliki župan od 1166, postavio osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana, kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog i zamonašio pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića.

1571. Umro italijanski vajar i pisac Benvenuto Čelini, dvorski zlatar Kozima Medičija, rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I, najbolji izrađivač sitnih zlatarskih predmeta u svoje vreme. Njegova autobiografija "Moj život" značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1633. Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila slobode astronoma Galilea Galileja zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik proveo pod stalnim nadzorom Inkvizicije, zabrana sa njegovih dela skinuta 1757.

1668. Sporazumom potpisanim u Lisabonu Španija priznala nezavisnost Portugala.

1689. Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža i njegova žena Meri, kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili suverenitet nad Velikom Britanijom i Irskom.

1787. Umro dubrovački matematičar, fizičar, astronom, filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba.

1793. Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska Kraljevina sklopile savez protiv revolucionarne Francuske.

1831. Rođen srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih političara XIX veka. Namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviću, predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, predsednik Vlade Kneževine i Kraljevine Srbije i namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Napisao "Diplomatsku istoriju Srbije".

1883. Umro nemački kompozitor Rihard Vagner, stvaralac kasnog romantizma. Srušio tradicionalnu strukturu opere da bi ostvario zamisao o sveobuhvatnom umetničkom delu, muzičkoj drami.

1945. Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nemačkih vojnika.

1945. Američki i britanski avioni u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad tokom dva dana bombardovanja razoren, računa se da je poginulo oko 135.000 ljudi.

1961. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo odluku o upućivanju međunarodnih mirovnih snaga u Kongo kako bi bilo sprečeno izbijanje građanskog rata u toj zemlji.

1974. Umro slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih likovnih umetnika XX veka.

1975. Kiparski Turci u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili Tursku Federalnu Državu Kipar i formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.

1984. Šef Komunističke partije SSSR-a i države postao Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider SSSR-a.
1990. SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države objavili plan o ujedinjenju Nemačke.

1991. Američki bombarderi razorili jedno sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni položaj, a u kom su, međutim, civili potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo oko 500 ljudi, među njima mnogo dece i žena.

1999. U Beogradu sahranjen Peko Dapčević, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Učesnik i Španskog građanskog rata. Posle Drugog svetskog rata bio načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, državni funkcioner i diplomata.

2000. Papa Jovan Pavle II tražio oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući odnos prema Jevrejima i jereticima.

2001. Amerikanka En Bankroft i Norvežanka Liv Arnesen postale prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo putovanje od 2.700 kilometara trajalo 90 dana.

2004. U bombaškom napadu na njegov automobil u Dohi, ubijen bivši predsednik Čečenije u egzilu Zelimkan Jandarbijev, njegov maloletni sin povređen. Rusija više puta tražila njegovo izručenje, smatrajući ga odgovornim za smrt više stotina građana u Čečeniji i zbog veza sa Al kaidom.

 269. Tokom progona hrišćana, u vreme cara Klaudija II, na lomači spaljen rimski sveštenik i lekar Valentin, kasnije hrišćanski mučenik Sv. Valentin.

869. Umro slovenski prosvetitelj poznat po monaškom imenu Kirilo, Grk iz Soluna, rođen kao Konstantin. S bratom Metodijem osnivač slovenske pismenosti i književnosti. Smatra se da je Kirilo tvorac oble glagoljice. Braća su na slovenski jezik prevela veliki broj biblijskih tekstova i crkvenih rukopisa.

1468. Umro nemački štampar Johan Gutenberg, izumitelj tipografije, pronalaska koji je označio civilizacijski preokret. Usavršio štamparsku mašinu i osnovao štampariju u rodnom Majncu. 1455. štampao Bibliju u više od 100 primeraka, od kojih je četrdesetak sačuvano.

1663. Kanada postala francuska kraljevska provincija.

1779. Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk ubijen na Havajima u iznenadnom okršaju sa ostrvljanima. Njegova putovanja i otkrića značajno doprinela širenju britanskog kolonijalnog carstva.

1797. Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horacija Nelsona potukla špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugala.

1804. Na skupštini srpskih starešina u Orašcu kod Aranđelovca doneta odluka o podizanju ustanka protiv Turaka. Za vođu izabran Karađorđe Petrović.

1835. Na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića, uz novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu osnovano prvo pozorište u Srbiji. Knjaževsko-serbski teatar jednom sedmično i prazničnim danima priređivao predstave za kneza i njegove činovnike i goste, a na repertoaru bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1922. Italijanski inženjer Guljelmo Markoni počeo prvo redovno emitovanje radio programa iz Engleske.

1929. Gangsteri Al Kaponea u Čikagu ubili sedam članova rivalske bande Bagsa Morena da bi sprečili krađu krijumčarenog viskija. Događaj nazvan Masakr na Svetog Valentina.

1943. Sovjetska Crvena armija u Drugom svetskom ratu oslobodila Rostov od Nemaca.

1946. Na Univerzitetu Pensilvanija, SAD, počeo da radi elektronski mozak, kompjuter koji je sate normalnog računanja pretvorio u sekunde. Nazvan Elektronski numerički integrator i kompjuter, ENIAC.

1956. U Moskvi počeo 20. kongres Komunističke partije SSSR, na kom je šef partije Nikita Hruščov osudio politiku Staljina i otvorio put procesu destaljinizacije zemlje.

1958. Irački kralj Fejsal i jordanski kralj Husein objavili ujedinjenje dva kraljevstva u Arapsku Federaciju s Fejsalom kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena u julu iste godine, kralj ubijen, a Federacija se raspala.

1972. Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade Luna 20 lansiran ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke tla.

1989. Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini, fatvom naredio smrtnu kaznu za engleskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija zbog njegovog dela "Satanski stihovi", koje je u Iranu ocenjeno kao blasfemija islama. Vlada Irana se 1998. javno ogradila od primene smrtne kazne.

1997. Međunarodna arbitražna komisija donela odluku da sporno područje grada Brčkog u Bosni bude stavljeno pod međunarodni nadzor do marta 1998.

1998. Bosanski Srbi Miroslav Tadić i Milan Simić predali se Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Prvi optuženi za ratne zločine tokom ratova na prostoru SFRJ koji su se predali tom sudu.

2000. U nastojanju da izoluje predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, Evropska unija proširila spisak saradnika predsednika i ljudi bliskih njegovom režimu kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU, sa 600 na 900.

2001. Skupština Srbije ukinula Zakon o javnom informisanju, na osnovu kog je režim Slobodana Miloševića vršio represiju nad slobodnim i nezavisnim medijima u Srbiji. Od oktobra 1998, kada je Zakon usvojen, do septembra 2000, mediji kažnjeni s više od 30 miliona dinara, a jednom broju zabranjen rad.

2002. Istraživači Univerziteta Teksas A&M izvršili uspešno kloniranje mačke, od šest rasa mačaka.

2002. U 90. godini umro nemački dirigent Ginter Vand, poznat po zahtevnom stilu rada i velikom broju koncerata Bruknera, Betovena i Mocarta.

2003. Tribunal u Hagu podigao optužnicu protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata. Šešelj se predao sudu 24. februara te godine.

2003. Posle šest godina života, prvom kloniranom sisaru, ovci Doli, ubrizgana smrtonosna injekcija zbog simptoma progresivne bolesti pluća.

2004. Predsednik Srbije Boris Tadić obišao srpske enklave na Kosovu, u Prištini razgovarao sa šefom UNMIK-a Sorenom Jesenom Petersenom. Prvi predsednik Srbije koji je posetio Kosovo od 1999, kada su vlast u Pokrajini preuzele Ujedinjene nacije.

2005. U eksploziji bombe u Bejrutu, poginuo je bivši libanski premijer Rafik al Hariri.

 1115. Papa Paskal II priznao red Malteških vitezova, osnovan u Jerusalimu, gde su pored crkve Svetog Jovana imali samostan i azil za bolesnike i putnike. Kasnije dobili zadatak da brane Svetu zemlju.

1573. U Zagrebu, posle sloma Seljačke bune, pogubljen vođa ustanka Matija Gubec.

1763. Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije i postala jedna od vodećih evropskih vojnih sila.

1804. U Orašcu počeo Prvi srpski ustanak protiv Turaka. Vođa ustanka bio Đorđe Petrović Karađorđe.

1835. U Kneževini Srbiji usvojen Sretenjski ustav, prvi ustav u modernoj srpskoj istoriji. Napisao ga sekretar kneza Miloša Obrenovića Dimitrije Davidović, po uzoru na francuski i belgijski ustav. Koristeći negodovanje Austrije i Rusije, koje nisu imale razumevanja za liberalizam Davidovićevog dokumenta, knez u martu ukinuo Ustav.

1857. Umro ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila romantičarske epohe. Njegove opere "Život za cara" i "Ruslan i Ljudmila" imale značajan uticaj na razvoj ruske opere u XIX veku.

1922. U Hagu održana prva sednica stalnog Međunarodnog suda pravde koji je 1920. osnovala Liga naroda radi rešavanja sporova među državama. Novi Međunarodni sud osnovan pri Ujedinjenim nacijama posle Drugog svetskog rata, po ukidanju Lige naroda.

1928. Iz Beograda prema Zagrebu poleteo prvi avion jugoslovenske civilne avijacije potez 29-2, jedina letelica prve jugoslovenske aviokompanije Aeroput. Prvi putnici bili direktor avio-kompanije i pet novinara.

1942. Umro srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor "Marša na Drinu", direktor Beogradske opere. 1899. osnovao Beogradski vojni orkestar, a sa Stevanom Stojanovićem Mokranjcem Srpsku muzičku školu. Komponovao prvu izvedenu srpsku operu "Na uranku", na tekst Branislava Nušića.

1942. Procenivši da nisu u stanju da odbrane grad, Britanci u Drugom svetskom ratu predali Singapur japanskim snagama, što se smatra najvećim vojnim porazom Velike Britanije u njenoj vojnoj istoriji.

1944. Trupe SAD u Drugom svetskom ratu zauzele Solomonska ostrva u Pacifiku. Britanski avioni izbacili oko 1.000 bombi na Berlin.

1965. Umro američki džez-pevač i pijanist Net King Kol.

1971. Velika Britanija prešla na decimalan novčani sistem, umesto dotadašnjih funti, šilinga i penija.

1988. Predsednik Austrije Kurt Valdhajm, optužen da je, kao pripadnik SS-jedinica u Drugom svetskom ratu, odgovoran za ratne zločine u Bosni i Grčkoj, odbio da podnese ostavku.

1989. Deset godina pošto je Moskva poslala trupe da podrže prokomunističku vladu u Kabulu, poslednji sovjetski vojnici napustili Avganistan. U desetogodišnjem neobjavljenom ratu poginulo 15.000 sovjetskih vojnika i najmanje 100.000 Avganistanaca.

1990. Velika Britanija i Argentina obnovile diplomatske odnose prekinute 1982, u vreme rata za Foklandska ostrva.

1993. Parlament Slovačke izabrao ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika nove države, po raspadu Čehoslovačke.

1996. Vlada Bosne i Hercegovine saopštila da je u ratu od 1992. do 1995. nestalo oko 30.000 ljudi, od kojih više od 22.000 civila i oko 2.500 pripadnika oružanih snaga.

1997. Srpska opoziciona koalicija Zajedno održala poslednji, 88. dan protesta, pošto je 11. februara ispunjen njen osnovni zahtev - priznavanje rezultata lokalnih izbora u Srbiji iz novembra 1996.

1999. U Keniji uhapšen lider kurdskih pobunjenika Abdulah Odžalan i izručen Turskoj, gde je osuđen na smrt zbog izdaje i prebačen u ostrvski zatvor Imrali.

2002. Predsednik SAD Džordž Buš objavio da njegova zemlja ima alternativan plan za smanjenje emisije gasova, što je regulisano Protokolom o globalnom zagrevanju u Kjotu 1997. Iako emituju četvrtinu gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, SAD odbacile Protokol iz Kjota zbog štete po nacionalnu industriju.

2003. U talasu demonstracija, najvećim od vijetnamskog rata, više od šest miliona ljudi, u više od 600 gradova u svetu, protestovalo protiv rata u Iraku.

2003. Vatikan otvorio zapečaćenu arhivu o vezama te države s Nemačkom od 1922. do 1939, kada je Euđenio Pačeli, kasnije Papa Pije XII, bio državni sekretar Vatikana. Otvaranje arhiva usledilo kao odgovor kritičarima pape da nije dovoljno učinio da zaustavi ubijanje miliona Jevreja koje je nacistička Nemačka počinila tokom holokausta.

2004. U Kini pogubljen Jang Ksinhai, jedan od najvećih serijskih ubica, čovek koji je za četiri godine ubio 67 osoba i silovao 12 žena.