1632 - Švedski kralj Gustav II Adolf, velikivojskovođa i vojni reformator, poginuo je u Tridesetogodišnjem ratu u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla snage Protivreformacije pod komandom generala Valenštajna.

1661 - Rođen je španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habsburga (1665-1700). Posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasleđe (1701-14). Pošto nije imao muškog potomka, za naslednika je odredio Filipa Anžujskog, unuka Luja XIV i osnivača burbonske dinastije u Španiji koji je kao Filip V stupio na presto nakon Utrehtskog mira 1714.

1771 - Rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder, koji je 1796. pronašao hemijski postupak štampanja, autografiju i litografiju, a 1826. litografiju u više boja. Napisao je "Udžbenik litografije".

1787 - Rođen je Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Uređivao je almanah "Danica" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Umro je u Beču 1864, a njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča u Beograd i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.

1814 - Rođen je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1860 - Za predsednika SAD izabran je Abraham Linkoln, koji je u januaru 1863. proglasio oslobađanje američkih robova. Tokom njegovog mandata vođen je Američki građanski rat (1861-65) u kojem je Unija severnih država pobedila robovlasnički Jug. Šest dana po završetku rata ubijen je u pozorišnoj loži u atentatu koji je
izvršio glumac J.W. But.

1861 - Rođen je kanadski trener Džejms Nejsmit, koji je 1891. izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa. U Evropu je stigla preko američkih vojnika, a u naše krajeve košarku je doneo izaslanik Crvenog krsta Amerikanac Vilijem Viland 1923. prikazavši je na kursu za učitelje u Beogradu.

1880 - Francuski mikrobiolog Šarl Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio je uzročnika malarije, ali nije mogao da objasni na koji način dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.

1893 - U Petrogradu je umro slavni ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, kojeg mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatiji su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere "Evgenije Onjegin" i "Pikova dama", balet
"Labudovo jezero" i uvertira "Romeo i Julija".

1911 - Predsednik Meksika je postao Fransisko Madero, vođa revolucije protiv diktatora Porfirija Dijasa.

1917 - Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipr. Linija fronta pomerena je za nepunih deset kilometara, a poginulo je najmanje 240.000 vojnika.

1931 - Održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, nakon kojeg su studenti krenuli u protestnu šetnju Knez Mihailovom ulicom. Policija je uhapsila 13 i ranila šest studenata.

1943 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Kijev nakon dvogodišnje nemačke okupacije.

1950 - U Beogradu je osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.

1964 - U saobraćajnoj nesreći je poginuo Slobodan Penezić Krcun, predsednik vlade Srbije i visoki funkcioner Komunističke partije. Posle Drugog svetskog rata bio je načelnik OZNE za Srbiju, a potom ministar unutrašnjih poslova Srbije.

1975 - Na inicijativu kralja Hasana počeo je "Zeleni marš" u kojem je 350.000 Marokanaca sa zastavicama i Kuranom u rukama prešlo u Zapadnu Saharu, tražeći dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu je potpisan sporazum kojim je Spanija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji.

1996 - Bivša jugoslovenska republika Hrvatska postala je 40. član Saveta Evrope.

1999 - Australijanci su na referendumu sa 55 prema 45 odsto glasova odbacili predlog da britanski monarh kao šef države bude zamenjen republikanskim ustrojstvom države.

2001 - Medijski magnat, republikanac Majkl Blumberg izabran je za novog gradonačelnika Njujorka. On je na tom mestu nasledio Rudolfa Đulijanija, koji je bio gradonačelnik u vreme septembarskih terorističkih napada.

2005 - Monsinjor Kiro Stojanov postavljen je u Skoplju u katedrali Presvetog srca Isusovog za skopskog biskupa i apostolskog egzarha u Makedoniji. On je prvi Makedonac koji je posle 104. godine preuzeo rukovođenje katoličkom crkvom u zemlji.

2006 - Preminuo je srpski slikar, akademik Radomir Reljić. Rođen 1938. u Skoplju, diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu 1961. Bio je redovi profesor na katedri za slikarstvo i crtanje FLU. Dobitnik je više priznanja: nagrada "Politike" 1965. prve nagrade na 3. trijenalu jugoslovenske umetnosti 1967. treće nagrade na izložbi u Lajbnicu iste godine. Veliku plaketu Univerziteta umetnosti dobio je 1988. a nagradu 18. Memorijala Nadežde Petrović 1994.

2007 - Najmanje 90 osoba je poginulo, a oko 50 je ranjeno u samoubilačkom bombaškom napadu na grupu avganistanskih poslanika. Eksplozija se dogodila u trenutku dok je delegacija avganistanskih poslanika boravila na severu Avganistana, u industrijskom delu Baglana, u poseti fabrici šećera.

2007 - Umro je Enco Bjađi, proslavljeni italijanski novinar. Od 1952. do 1960. uredjivao je nedeljnik "Epoka". Godine 1961. postao je glavni urednik informativnog programa RAI-a. Pisao je za torinsku "Stampu", rimsku "Republiku", milanski "Korijere dela sera" i nedeljnik "Panorama". Prestao je da radi za državnu televiziju 2002. nakon 700 emisija informativnog programa "Il Fatto" (Činjenica) koji je vodio godinama. Napisao je više desetina knjiga, od publicistike do školskih udžbenika.

2007 - Umro je srpski književnik Raša Livada, osnivač književnog društva "Pismo", pokretač istoimenog tromesečnika za svetsku književnost i osnivač časopisa "Ruski almanah", "Istočnik", "Erazmo", "Mezuza" i "Šekspir i kompanija". Osamdesetih je bio potpredsednik srpskog PEN-a, kao i predsednik beogradske sekcije Udruženja književnika Srbije. Jedan je od osnivača Srpskog književnog društva 2000. Prevodio je poeziju Grejvsa, Eliota, Himenesa, Jehude Amihaja i B.S. Mervina. Priredio je antologije "Svetska poezija danas" i "Moderno svetsko pesništvo". Dela: zbirke poezije "Poprskan znojem kazaljki", "Atlantida", "Karantin".

2012 - Održan je referendum o statusu Portorika, na kojem se tesna većina glasalih izjasnila da Portoriko postane 51. američka država. Reč je o neobavezujućem referendumu, četvrtom po redu o statusu ostrva. Na prethodna tri referenduma, 1967, 1993. i 1998. većina je glasala za status kvo. Odluka referenduma, koji nije bio
iniciran iz Vašingtona, nikog ne obavezuje dok njegove rezultate ne usvoji Kongres SAD.

1598 - Rođen je španski slikar Fransisko de Surbaran, čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza, predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio je dvorski slikar kralja Filipa IV (1638), a njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.

1659 - Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat dve zemlje započet 1635.

1867 - Rođena je poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri, prva žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Radeći sa suprugom Pjerom na istraživanju radioaktinosti, otkrila je radijum (1898) i polonijum. Supružnici Kiri su 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku sa Bekerelom, a 1911. Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

1875 - Britanski istraživač Vernej Kameron stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. iz Zanzibara.

1879 - Rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštejn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz SSSR, a u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, našla je sledbenike u pokretu trockista.

1913 - Rođen je francuski pisac Alber Kami, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. ("Stranac", "Kuga", "Mit o Sizifu", "Pisma nemačkom prijatelju", "Pobunjeni čovek").

1917 - U Petrogradu je pod vođstvom vođe boljševika Vladimira Iljiča Lenjina počela Oktobarska socijalistička revolucija. Crvena garda zauzela je sve značajne punktove u gradu, srušena je privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lenjinom na čelu.

1944 - Frenklin Ruzvelt izabran je četvrti put za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji.

1946 - Završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.

1956 - Tokom Suecke krize, Generalna skupština UN izglasala je rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.

1972 - Ričard Nikson izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.

1973 - SAD i Egipat su uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.

1987 - U Tunisu je u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali oboren Habib Burgiba, predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ben Ali je za 84-godišnjeg lidera, koji je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.

1990 - Meri Robinson je na predsedničkim izborima održanim nakon 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.

1992 - Umro je slovački državnik Aleksander Dubček, vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem '60-tih godina 20. veka nazvanog "Praško proleće", promoter "socijalizma sa ljudskim likom". U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPCC, a u avgustu iste godine je smenjen nakon vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika čehoslovačkog parlamenta.

2000 - Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat Džordž Buš Mlađi.

2001 - Belgijska nacionalna avio kompanija Sabena podnela je zahtev za bankrot i time postala prva evropska avio kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio industriji, nakon terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.

2002 - Na referendumu na Gibraltaru, velikom većinom glasova odbijen je britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, što je izazvalo zastoj u pregovorima između Londona i Madrida.

2004 - Umro je južno-afrički scenarista Gibson Kente, osnivač pozorišta Crnaca, koji je otvoreno priznao da ima AIDS.

2007 - U Briselu je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren. Pregovori sa EU trajali su dve godine, uključujući i jednogodišnji prekid.

2010 - U Mjanmaru su održani parlamentarni izbori, prvi put posle 20 godina. U toj zemlji (bivša Burma) od 1962. je na vlasti vojna hunta.

2015 - Umro Jicak Navon, peti predsednik Izraela, glavni savetnik jednog od osnivača Izraela, Davida Ben-Guriona, prvog premijera Izraela.

1519 - Španski osvajač Hernana Kortez stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatl, primili s najvećim počastima.

1520 - Po naredbi danskog kralja Kristijana II izvršen je pokolj više od 80 švedskih sveštenika i plemića. "Stokholmsko krvoproliće" podstaklo je ustanak kojim je, pod vođstvom Gustava Vase 1521. Švedska oslobođena danske vlasti.

1656 - Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, koji je prvi odredio putanju jedne komete i predvideo njeno periodično pojavljivanje (Halejeva kometa). Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

1674 - Umro je engleski pisac Džon Milton, po mnogima najveći engleski pesnik uz Šekspira. Pristalica Olivera Kromvela i građanske revolucije postaje 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i piše političke religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je nakon restauracije, slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo ("Izgubljeni raj", "Ponovo zadobijeni raj", "Samson Borac").

1793 - Prvi put je za javnost otvoren Luvr, dvorac francuskih kraljeva od 1204, koji je odlukom revolucionarne vlade 1791. pretvoren u muzej.

1805 - Smederevski dizdar Muharem Guša Bošnjak predao je ključeve grada vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Tim činom Smederevo se uvrstilo među prve srpske varoši koje je Karađorđe oslobodio od Turaka.

1847 - Rođen je irski književnik i pozorišni kritičar Bram Stoker, autor romana o Drakuli (1897), koji je za autorova života ostao potpuno nezapažen. Otkrila ga je filmska produkcija ostvarivši niz filmova o egzotičnom transilvanskom grofu-vampiru.

1858 - Posle pobede nad turskom vojskom na Grahovu, Crna Gora je dobila međunarodno utvrđene granice prema Otomanskom carstvu, za koje su garantovale velike sile - Rusija, Austrija, Francuska i Pruska.

1895 - Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen otkrio je X zrake koji su po njemu nazvani Rendgenovi zraci. Za taj izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.

1900 - Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Srbija", "Svetli grobovi", "Vezilja slobode", solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika).

1917 - Savet narodnih komesara uspostavljen je kao nova vlada Rusije s Lenjinom na ccelu. Lav Trocki postao je komesar za inostrane poslove, a Staljin komesar za narodnosti.

1917 - Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme "Plava grobnica" posvećene masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući "Kraljevu jesen" i "Uroševu ženidbu".

1923 - Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da s generalom Ludendorfom izvede puč. Vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije i osuđen na pet godina zatvora, ali je krajem 1924. amnestiran. Tokom boravka u zatvoru napisao je knjigu "Maj kampf" (Moja borba), koja je kasnije postala biblija nacizma.

1942 - Savezničke snage pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera počele su iskrcavanje u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. Borbe protiv nemačko-italijanskih trupa završene su 13. maja 1943. pobedom Saveznika.

1960 - Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi postao je u 43. godini najmlađi predsednik u istoriji SAD. Ubijen je u atentatu u Dalasu 22. novembra 1963.

1986 - Umro je ruski političar Vjačeslav Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač sa nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju (1939). Od 1931. do 1941. bio je i predsednik Saveta narodnih komesara (vlade). Jedan od najbližih Staljinovih saradnika, isključen je iz partije u junu 1957. i smenjen sa svih funkcija. Vraćen je u partiju 1984. u 95. godini života.

1989 - Daglas Vajlder izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner jedne američke države. Istog dana Dejvid Dinkins je izabran za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.

1998 - Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana u vojnom udaru u avgustu 1975.

1999 - Umro je slovenački i jugoslovenski gimnastičar Leon Štukelj, najstariji olimpijski šampion i prvi olimpijski pobednik sa prostora bivše Jugoslavije. Štukelj je osvojio šest olimpijskih medalja, među kojima tri zlatne, dve u Parizu 1924. i jednu u Amsterdamu 1928.

2001 - Pripadnici jedinica za specijalne operacije Srbije ("Crvene beretke") počeli su protest u centru za obuku u Kuli. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo autoputa u Beogradu. Protest je završen 17. novembra nakon pregovora s vladom Srbije.

2001 - Francuski gornji dom parlamenta, Senat, usvojio je zakon kojim se Korzici dozvoljava ograničena autonomija, iz kojeg su prethodno izbačeni mnogi ključni članovi.

2002 - Savet bezbednosti UN je na javnoj sednici jednoglasno usvojio Rezoluciju 1441 o razoružanju Iraka.

2004 - Ubila se Iris Čang, autorka knjige "Silovanje Nankinga", koja predstavlja osvedočenu istoriju japanske brutalnosti u Kini tokom 30-tih godina prošlog veka. Knjiga je pokrenula preispitivanje tamne istorije japanske okupacije Kine.

2010 - Nobelovu nagradu za mir dobio je kineski disident Lju Sjaobo "zbog svoje dugogodišnje i nenasilne borbe za fundamentalna ljudska prava u Kini".

2010 - Savet ministara Evropske unije ukinuo je vize Bosni i Hercegovini i Albaniji.

2012 - Francuskinja Mirej Balestrazi izabrana je za predsednicu Interpola kao prva žena na čelu te međunarodne organizacije za policijsku saradnju.

2015 - U Hrvatskoj održani parlamentarni izbori na kojima ni jedna od lista nije osvojila apsolutnu većinu.

1799 - Napoleon Bonaparta je vojnim udarom srušio vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj (18. brimer). Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donoseći, pored ratnih nevolja, kapitalne društvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne režime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja.

1818 - Rođen je Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana "Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana", "Prolećne vode". Poznata je i njegova drama "Mesec dana na selu".

1835 - Rođen je Davorin Jenko, jedan od najznačajnijih kompozitora romantičara u slovenačkoj i srpskoj muzici. Autor je srpske himne "Bože pravde" i slovenačke "Naprej, zastava slave". Kao dirigent beogradskog Narodnog pozorišta (1871-1902) komponovao je muziku za više od 80 pozorišnih komada. Autor je prve srpske operete "Vračara".

1841 - Rođen je Eduard VII, kralj Velike Britanije i Irske i car Indije, najstariji sin kraljice Viktorije. Tokom njegove vladavine od 1901. završen je Burski rat, sklopljen je sporazum s Japanom 1902, s Francuskom 1904. i s Rusijom dogovor o podeli sfera u Aziji 1907.

1888 - Rođen je francuski političar, ekonomista i diplomata Žan Mone, tvorac plana o modernizaciji francuske privrede posle Drugog svetskog rata, prvi predsednik Evropske zajednice za ugalj i čelik (1952-55) i predsednik Akcione komisije za stvaranje Sjedinjenih država Evrope (1956-75).

1918 - U Berlinu su posle generalnog štrajka radnici izašli na ulice, vojnici su odbili da intervenišu protiv njih i pridružili su se pobuni. Vlast u gradu preuzeo je Radnički sovjet, a car Vilhelm II je abdicirao i pobegao u Holandiju. Dva dana kasnije Nemačka je potpisala mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat.

1937 - U japansko-kineskom ratu, japanske trupe su zauzele Šangaj.

1938 - Tokom noći nacisti su u Nemačkoj demolirali više od 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spalili stotine sinagoga. Ubijeno je preko 90 Jevreja. Ovaj pogrom Jevreja dobio je naziv "Kristalna noć" jer su ulice nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom.

1940 - Umro je britanski državnik Artur Nevil Čembrlen, vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s Nemačkom, potpisao je 1938. Minhenski sporazum s Adolfom Hitlerom.

1952 - Umro je izraelski državnik i hemičar Haim Vajcman, prvi predsednik novoformirane države Izrael 1948, predsednik Svetske cionističke organizacije (1920-31) i Jevrejske agencije (1929-31. i 1935-46). Kao hemičar pronašao je postupak za proizvodnju acetona i butanola.

1953 - Umro je kralj Abdul-Aziz Ibn Saud, koji je 1932. osnovao kraljevinu Saudijsku Arabiju, osvojivši pre toga čitavu centralnu Arabiju.

1963 - U japanskom rudniku uglja Omuta u eksploziji gasa poginula su 452 rudara, a 470 ih je ranjeno. Istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru teretnog voza s putničkim vozom na pruzi za Tokijo.

1970 - Umro je francuski državnik i general Šarl de Gol, vođa pokreta "Slobodna Francuska" u Drugom svetskom ratu kojim je rukovodio iz Londona, prvi posleratni premijer, osnivač i prvi predsednik Pete republike od 1958. do 1969, kada se povukao jer nije dobio većinu na referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju Senata. Suprotstavljao se prestižu SAD u Evropi, povukao francuske snage iz NATO pakta, a američkim snagama onemogućio da drže svoje baze u Francuskoj (1966). Okončao je sedmogodišnji rat u Alžiru nakon čega je ta zemlja stekla nezavisnost. Napisao je "Ratne memoare".

1977 - Izraelski avioni napali su ciljeve u južnom Libanu i tom prilikom, kako je saopštila libanska vlada, uništili su dva sela i ubili najmanje 60 civila.

1985 - Ruski velemajstor Gari Kasparov je u 23. godini postao najmlađi svetski prvak u istoriji šaha. U meču za titulu pobedio je ruskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11.

1989 - Stotine hiljada Istočnih Nemaca krenulo je prema Zapadnoj Nemačkoj, a veliki broj Zapadnih Nemaca krenuo je u suprotnom pravcu, samo nekoliko sati nakon što je vlada objavila da je otvorena granica prema Zapadu. Pad "Berlinskog zida", simbola podele Evrope posle Drugog svetskog rata, bio je prvi korak ka ponovnom ujedinjenju dve Nemačke.

1993 - U muslimansko-hrvatskim sukobima u bosanskom ratu Hrvati su srušili Stari most na reci Neretvi u Mostaru, simbol grada sagrađen u vreme Otomanskog carstva u 16. veku.

1995 - Predsednik PLO Jaser Arafat prvi put je posetio Izrael i tom prilikom izrazio saučešće udovici izraelskog premijera Jicaka Rabina koji je ubijen u atentatu 4. novembra.

2001 - Umro je bivši italijanski predsednik Đovani Leone, koji je 1978. bio primoran da podnese ostavku zbog optužbi za korupciju.

2002 - U Dženinu, gradu na Zapadnoj obali, izraelske snage su ubile Ijada Savalu, lidera miltantnog krila islamskog Džihada, koji je bio među prvima na izraelskim poternicama.

2003 - Umro je američki saksofonista Badi Arnold, jedan od osnivača Programa za pomoć muzičarima zavisnim od droge ili alkohola.

2005 - U terorističkim napadima bombaša samoubica na tri međunarodna hotela u Amanu, glavnom gradu Jordana, ubijeno je 60 osoba.

2007 - U višednevnim vremenskim nepogodama na Filipinima poginulo je više od 800 osoba, a preko 750 se vodi kao nestalo.

2009 - Umro je ruski fizičar i nobelovac Vitalij Ginzburg, koji je pedesetuh učestvovao u izradi sovjetske hidrogenske bombe, zbog čega je dobio Staljinovu nagradu i razne privilegije.

2013 - U naletu tajfuna Haijan na centralni deo Filipina poginulo je preko 5.000 osoba, a 1.611 se vode kao nestale.

2014 - Preminuo je Nikola Simić, pozorišni, televizijski i filmski glumac. Igrao je u mnogobrojnim filmovima i TV-serijama, kao i predstavi "Buba u uhu" koja se na repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) nalazila više od 40 godina.

2016 - Republikanski kandidat Donald Tramp izabran je za 45. predsednika SAD. Tramp koji u svojoj biografiji ima titule milijardera, televizijskog producenta i rijaliti zvezde, preuzima 20. januara 2017. mesto američkog predsednika od Baraka Obame, koji je u kabinetu proveo dva mandata.

1444 - U bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II pobedile su poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava III Jagjeloviča (Wladyslaw Jagiello) i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija (Janos Hunyadi), u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav je u toj bici poginuo. To je bio poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj (Carigrad) od turskog osvajanja.

1493 - Rođen je švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm (Teophrastus Bombastus von Hohenheim), poznat kao Paracelzus (Paracelsus), pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnivač je jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.

1759 - Rođen je nemački pisac Johan Kristof Fridrih fon Šiler (Johann Christoph Friedrich von Schiller), u čijem delu se sa poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame, od kojih su najpoznatije "Razbojnici", "Don Karlos" i "Vilhelm Tel", imale su ogroman uspeh, njegove balade su bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu odu radosti ("An die Freude") Betoven (Beethoven) je komponovao čuveni završni stav Devete simfonije.

1796 - Umrla je ruska carica Katarina II Aleksejevna (Katarina Velika). Na presto je došla 1762. posle dvorskog udara u kojem je svrgnut, a potom ubijen njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja, stekla je veliku popularnost. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen je seljački ustanak pod vođstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova (1773-75).

1891 - Umro je francuski pisac Artur Rembo (Arthur Rimbaud) koji je svoja najbolja dela napisao između 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste ("Pijani brod", "Iluminacije", "Boravak u paklu").

1919 - Rođen je ruski inženjer Mihail (Timofejevič) Kalašnjikov, konstruktor automatske puške AK-47 ("kalašnjikov").

1928 - Regent Japana od 1920. Hirohito krunisan je za cara. Tokom njegove vladavine Japan je napao Kinu 1931. (Mandžurija) i 1937, godine 1936. s Hitlerovom Nemačkom sklopio Antikominternski pakt, a 1940. Trojni savez s Nemačkom i Italijom. Proglasio je kapitulaciju Japana 1945. Na prestolu je ostao do smrti 1989.

1938 - Umro je državnik i prvi predsednik turske republike Mustafa Kemal-paša, poznat kao Ataturk ("otac svih Turaka"). Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska je proglašena republikom.

1963 - U epidemiji kolere u Indiji i Pakistanu je za nekoliko nedelja umrlo više od 1.500 ljudi.

1975 - Vlade SFR Jugoslavije i Italije potpisale su Osimski sporazum kojim je regulisana granica između dve zemlje. Ugovorom je regulisan i deo sporne granice od Međe Vasi do zaliva Sveti Jernej, kao i granica u vodama Tršćanskog zaliva.

1982 - Umro je Leonid (Iljič) Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1964, kada je smenjen Nikita Hruščov. Zamenio ga je Jurij Andropov.

1989 - Centralni komitet Komunističke partije Bugarske smenio je Todora Živkova koji je 35 godina bio na čelu partije, a od 1971. i predsednik Državnog saveta. Vođstvo partije preuzeo je Petar Mladenov. Živkov je potom izbačen iz partije i optužen za korupciju.

1989 - Počelo je rušenje Berlinskog zida koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.

1994 - Irak je priznao Kuvajt kao suverenu državu.

1995 - Vojne vlasti u Nigeriji su, pod optužbom za ubistvo, obesile aktivistu za prava manjina Kena Saro Vivu (Wiwa) i osam njegovih saradnika.

1997 - Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đijang Cemin (Jiang Zemin) potpisali su deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dveju zemalja.

2001 - Umro je američki pisac Ken Kesi (Kesey) koji je 1962. godine objavio čuveni roman "Let iznad kukavičjeg gnezda", koji je podržavao pobunu protiv rigidnih autoriteta i inspirisao hipi pokret 1960-tih godina.

2001 - Članovi Svetske trgovinske organizacije (STO) formalno su prihvatili uslove za ulazak Kine u tu organizaciju.

2003 - Ministri odbrane SAD i Vijetnama Donald Ramsfeld (Rumsfeld) i Pam Van Tra, sastali su se u Vašingtonu. To je prvi ministarski susret od kraja Vijetnamskog rata 1975. godine.

2003 - U Londonu je umro Kanan (Canaan) Banana, prvi predsednik nezavisnog Zimbabvea.

2004 - Vlada Republike Srpske uputila je javno izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici u julu 1995. godine, konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima".

2007 - Umro je američki pisac Norman Majler (Mailer) dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, koji je skoro sedam decenija dominirao američkom literarnom scenom. Objavio je više od 40 knjiga i eseja, a njegov prvi roman "Goli i mrtvi" smatra se jednim od najboljih romana o Drugom svetskom ratu, doneo mu mu je slavu odmah po objavljivanju 1948. godine.

2008 - Umrla je južnoafrička pevačica i svetski simbol borbe protiv aparthejda Mirijam Makeba, poznata kao "Mama Afrika" i "kraljica afričke muzike". Gremi nagradu dobila je 1966. za album "An Evening with Belafonte and Makeba" koji je snimila sa Harijem Belafonteom.

2011 - U Beogradu je umro pozorišni i filmski velikan, glumac Petar Kralj, dobitnik brojnih priznanja i četiri nagrade za životno delo.

2014 - Ukupno 80,7 odsto, ili 1,6 miliona Katalonaca izjasnilo se za nezavisnost španske pokrajine Katalonije na neobavezujućem glasanju održanom uprkos protivljenju vlasti u Madridu.

2015 - Vlada Portugala je podnela ostavku, dve sedmice od formiranja, pošto su poslanici koji se protive oštrim merama štednje odbacili njen četvorogodišnji plan.

2015 - Preminuo je Helmut Šmit, nemački kancelar od 1974. do 1982. Kao ministar finansija od 1972. do 1974. uveo je mere kojima je učvrstio nemačku marku i ojačao ekonomsku poziciju Nemačke u svetu.

1331 - Umro je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine od 1322. osigurao je Srbiji premoć na Balkanu pobedivši Bugare u bici kod Velbužda 1330. S prestola ga je zbacio sin Dušan 1331. i držao u zatočeništvu u Zvečanu, gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Podigao je manastir Dečane, a njegova Dečanska hrisovulja dragocen je dokument sa popisom sela i stanovnika dečanskog vlastelinstva.

1405 - Umrla je srpska kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kasnije se zamonašila i podigla manastir Ljubostinja, gde je sahranjena kao monahinja Evgenija.

1500 - Francuski kralj Luj XII i Ferdinand Aragonski potpisali su tajni sporazum u Granadi o podeli Italije.

1821 - Rođen je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika. Njegovo delo postalo je u 20. veku neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno često su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Zapisi iz mrtvog doma, "Idiot").

1855 - Umro je danski filozof Obi Seren Kjerkegor (Aabye Soeren Kierkegaard), zastupnik antihegelijanskog pravca, kritičar hrišćanstva kao crkvene dogme i začetnik egzistencijalizma ("Ili-ili: fragmenti života", "Pojam strepnje", "Bolest na smrt", "Filozofske mrvice").

1869 - Rođen je Vitorio Emanuele III (Vittorio), italijanski kralj od 1900. do 1946, oženjen Jelenom, ćerkom crnogorskog kralja Nikole I. Podržao je Musolinijev režim i 1936. je proglašen carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je 1946. u korist sina Umberta, nadajući se da će tako spasiti Savojsku dinastiju, ali su se Italijani u junu 1946. na plebiscitu izjasnili za republiku.

1878 - Umro je crnogorski pisac i političar Stefan Mitrov Ljubiša, često nazivan "Njegošem u prozi". Prvu pripovetku objavio je 1868. i odmah postao jedan od najistaknutijih i najcenjenijih pripovedača. U njegovim pripovetkama, od kojih su najpoznatije "Kanjoš Macedonović" i "Pričanje Vuka Dojčevića" stapaju se epska legenda i realizam.

1918 - Kapitulacijom Nemačke završen je Prvi svetski rat u kojem je učestvovalo 36 država. Život je izgubili oko 10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nemačka morala da napusti sve okupirane zemlje na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj.

1918 - Maršal Jozef Pilsudski proglasio je nezavisnu republiku Poljsku.

1941 - S teritorije SSSR-a u Drugom svetskom ratu počelo je emitovanje programa radio stanice "Slobodna Jugoslavija".

1942 - Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu zaposele i neokupirani deo Francuske, pod kontrolom kvislinške vlade u Višiju. Istog dana nemačke i italijanske trupe su okupirale i francusko ostrvo Korzika.

1944 - Počela je Batinska bitka u kojoj su jedinice sovjetske Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle teških borbi 23. novembra porazile nemačke snage.

1945 - Održani su prvi posleratni izbori u Jugoslaviji na osnovu kojih je konstituisana Ustavotvorna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije.

1952 - Džon Mulin (John Mullin) i Vejn Džonson (Wayne Johnson) u Los Anđelesu su prvi put prikazali svoj izum - video rekorder.

1961 - Sovjetski grad Staljingrad je preimenovan u Volgograd.

1965 - Premijer Rodezije Jan Smit (Ian Smith) jednostrano je proglasio nezavisnost od Velike Britanije.

1971 - Senat SAD je ratifikovao ugovor kojim je Japanu vraćeno ostrvo Okinava, oduzeto krajem Drugog svetskog rata.

1975 - Proglašena je nezavisnost Angole, posle pet vekova portugalske kolonijalne vlasti. Prvi predsednik Narodne Republike Angole postao je Agoštinjo Neto (Agostinho).

1992 - Engleska anglikanska crkva je napustila vekovnu tradiciju i dopustila ženama da budu sveštenice.

1996 - Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu (Arzu) je saopštio da je s gerilskim pokretom postignut sporazum o okočanju 36-godišnjeg građanskog rata u toj centralnoameričkoj zemlji.

2000 - U zapaljenoj žičari u jednom tunelu ispod glečera Kicštajnhorna u masivu Hohen Tauern, u austrijskim Alpima, život je izgubilo 159 osoba.

2000 - Stupio je na snagu Zakon o Centralnoj banci Crne Gore, čime je zaokružena monetarna vlast u Crnoj Gori, inaugurisana pre godinu dana, uvođenjem nemačke marke u platni promet te republike.

2001 - Dan nakon prijema Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, član te organizacije postao je i Tajvan.

2002 - Predsednik kompanije Majkrosoft Bil Gejts (Bill Gates) poklonio je 100 miliona dolara za borbu protiv AIDS-a u Indiji.

2003 - Bugarski predsednik Georgi Parvanov doputovao je u dvodnevnu posetu Srbiji i Crnoj Gori. On je prvi bugarski šef države koji je nakon 53 godine, zvanično posetio Beograd.

2003 - Sjedinjene Američke Države uvele su ekonomske i diplomatske sankcije Siriji, zbog podrške "palestinskom otporu izraelskoj okupaciji".

2004 - U vojnoj bolnici u Parizu umro je palestinski predsednik Jaser Arafat, koji je na čelu Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) bio preko 30 godina.

2004 - Parlament Litvanije ratifikovao je novi Ustav Evropske unije. Litvanija je prva članica Unije koja je usvojila evropski ustav.

2005 - Umro je Briton Patrik Ličfild (Patrick Lichfield), jedan od najpoznatijih svetskih fotografa.

2008 - Umrla je Nikica Marinović, prva mis SFRJ i prva Jugoslovenka koja se pojavila na takmičenju za izbor mis sveta 1966. na kome je osvojila titulu prve pratilje i najlepše Evropljanke.

2010 - Irački parlamet izglasao je kurdskog lidera Džalala Talabanija za predsednika države a na osnovu postignutog sporazuma o podeli vlasti prema kojem premijersko mesto dobija šiitski političar Al-Maliki, a suniti dobijaju predsednika parlamenta. Sporazumom o podeli vlasti okočana je osmomesečna politička kriza u toj zemlji.

2015 - Ustavni sud Španije suspendovao je rezoluciju katalonskog parlamenta kojim se pokreće proces otcepljenja tog regiona od Španije, dok sud ne razmotri taj dokument.

1812 - Nakon povlačenja iz Moskve, ostaci Napoleonovih trupa pretrpeli su teške gubitke na reci Berezini.

1833 - Rođen je ruski kompozitor i hemičar Aleksandar Porfirijevič Borodin, jedan od "Velike petorice", čije je delo značajno doprinelo razvoju ruske simfonijske i kamerne muzike. Na svom životnom delu, operi "Knez Igor" radio je 18 godina, a dovršili su ga Rimski-Korsakov i Glazunov, stvorivši remek-delo ruske romantične opere. Autor je i značajnih radova iz hemije i biohemije.

1840 - Rođen je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo ("Mislilac", "Poljubac", "Balzak", "Građani Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol").

1859 - Rođen je srpski arhitekta Andra Stevanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Velike škole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je više značajnih građevina, među kojima zgrade Narodnog muzeja i Akademije nauka u Beogradu.

1866 - Rođen je kineski revolucionar i državnik Sun Jat Sen, prvi predsednik Kine nakon zbacivanja dinastije Mandžu 1911. Osnovao je 1905. Saveznu ligu (Tun-men-hoj) iz koje je nastala politička stranka Koumintang. Nakon njegove smrti 1925. vođstvo stranke preuzelo je desno krilo na čelu sa Čang Kaj Šekom.

1918 - Proglašena je prva austrijska republika, dan posle kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu i abdikacije cara Karla I.

1920 - Potpisan je Rapalski ugovor kojim je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, pod pritiskom Velike Britanije i Francuske, ustupila Italiji Istru, Julijsku krajinu, Zadar i ostrva Cres, Lošinj, Lastovo i Palagružu, kasnije i Rijeku.

1927 - Lav Bronštejn, jedan od lidera "leve opozicije" unutar partije, isključen je iz boljševičke partije, a Staljin je postao neprikosnoveni lider SSSR. Trocki je interniran u Alma Atu, potom 1929. prognan iz zemlje, a 1940. po nalogu Staljina ubijen u Meksiku.

1933 - Nacional-socijalistička radnička partija Adolfa Hitlera dobila je izbore i preuzela vlast u Nemačkoj.

1942 - Britanska Osma armija generala Bernarda Montgomerija je u Drugom svetskom ratu zauzela Tobruk u Libiji i zarobila najmanje 30.000 nemačkih i italijanskih vojnika.

1944 - U fjordu Tromzo na severu Norveške saveznici su u Drugom svetskom ratu potopili "Tirpic", poslednji veliki ratni brod nacističke Nemačke.

1948 - Japanski sud za ratne zločine osudio je na smrt bivšeg premijera, generala Hideki Tođoa i još šest japanskih vođa u Drugom svetskom ratu.

1955 - Umro je hrvatski pesnik Tin Ujević koji je svojom lirikom, ali i boemskim životom obeležio razdoblje između dva svetska rata u jugoslovenskoj književnosti ("Lelek sebra", "Kolajna", "Žedan kamen na studencu").

1956 - Beogradsko pozorište "Atelje 212" je u adaptiranom delu zgrade "Borbe" izvelo prvu predstavu, "Fausta" Johana Volfganga Getea.

1969 - Ruski pisac Aleksandar Solženjicin izbačen je iz Saveza sovjetskih pisaca zbog žestokih kritika staljinizma u romanu "U prvom krugu". Ukazom Vrhovnog sovjeta, najčuveniji sovjetski disident je 1974. proteran iz SSSR.

1970 - U snažnom ciklonu i visokim talasima u Istočnom Pakistanu (Bangladeš) život je izgubilo najmanje 200.000 ljudi.

1974 - Južna Afrika je suspendovana iz Generalne skupštine UN zbog politike aparthejda.

1977 - Jedna od osnivača i vođa zpadnonemačke levičarske terorističke organizacije Bader-Majnhof Ingrid Šubert izvršila je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji.

1981 - Američki spejs-šatl "Kolumbija" drugi put je poleteo u orbitu oko Zemlje, postavši prva svemirska letelica koja je upotrebljena po drugi put.

1989 - Umrla je španska revolucionarka Dolores Ibaruri, legendarna La Pasionarija, predsednica Komunističke partije Španije (od 1960). Pripisane su joj reči "No pasaran", parola pod kojom su republikanci u Španskom građanskom ratu branili Madrid od fašista. Posle pada Republike provela je 38 godina u inostranstvu, najviše u SSSR. Vratila se u Španiju 1977. i postala član parlamenta.

1995 - Potpisan je Erdutski sporazum kojim se teritorija Sremsko-baranjske oblasti (deo samoproklamovane Republike Srpske Krajine) utvrđuje kao deo Republike Hrvatske. Sporazumom je predviđen jednogodišnji period pod međunarodnom upravom.

1999 - Na području planine Bajgora, na Kosovu se srušio avion Svetskog programa UN za hranu tipa "ATR-42". U nesreći su poginuli svi putnici (21) i tri člana posade.

2001 - Jugoslovenski viceadmiral u penziji Miodrag Jokić, optužen za ratne zločine na području Dubrovnika 1991, dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Nakon priznanja krivice osuđen je na sedam godina zatvora.

2001 - U udesu aviona američke kompanije Airbus-300 koji je pao na obližnje kuće odmah po poletanju sa njujorškog aerodroma "Džon F. Kenedi", poginulo je svih 260 putnika i pet osoba koje su se našle na mestu nesreće.

2004 - Trajan Boseku, gradonačelnik Bukurešta, izabran je za predsednika Rumunije. Na ovoj funkciji je bio tokom dva mandata (do 2014 godine) i dva puta je organizovan referendum na kojima su se građani izjašnjavali o njegovom opozivu.

2006 – U Poljskoj održani lokalni izbori ocenjeni kao svojevrstan nacionalni referendum o prvoj godini vladavine konzervativaca braće blizanaca Kačinjski, premijera Jaroslava i predsednika Poljske Leha.

2007 - Danilo Turk, bivši pomoćnik generalnog sekretara UN, profesor međunarodnog prava, izabran je za predsednika Slovenije.

2010. - Umro Henrik Mikolaj Gorecki, poljski kompozitor, svetski poznat po Simfoniji broj 3 zvanoj i Simfonija tužnih pesama za sopran i orkestar, iz 1976.

2011 - Italijanski premijer Silvio Berluskoni podneo je ostavku na tu funkciju.

2014 - Broj umrlih od ebole prešao je 5.000, objavila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

2014 - Haški optuženik i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj doputovao je u Beograd, nakon što ga je Tribunal u Hagu zbog zdravstvenih razloga pustio na privremenu slobodu. Šešelj je u pritvoru u Hagu proveo skoro 12 godina.

1093 - Umro je škotski kralj Malkolm III (Malcolm), tokom petog bezuspešnog pokušaja da pokori Englesku. Na vlast je došao 1057, pošto je pobedio i ubio kralja Makbeta (Macbeth). Time je osvetio svog oca kralja Dankana I (Duncan), kojeg je Makbet ubio 1040.

1782 - Rođen je Esajas Tegner (Esaias), jedan od najvećih švedskih pesnika autor čuvene "Sage o Fritjofu".

1813 - U Njegušima je rođen Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladika, filozof i državnik, veliki epski pesnik, autor slavnog dramsko-epskog dela "Gorski vijenac". Kao državnik postavio je temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana je prva štamparija u Cetinju 1834. i podignuta prva škola. U književnoj baštini ostavio je i ep "Luča mikrokozma", dramu "Lažni car Šćepan Mali", pesme.

1868 - Umro je italijanski kompozitor Đoakino Antonio Rosini (Gioacchino, Rossini), autor 39 opera od kojih su načuvenije "Seviljski berberin", "Viljem Tel", "Otelo".

1871 - Rođen je Vladislav Ribnikar, osnivač, prvi direktor i glavni urednik lista "Politika" (1904). Jedan je od osnivača TANJUG-a i prvi direktor te agencije (1943). Bio je ministar prosvete FNR Jugoslavije 1945. i predsednik Komiteta za kulturu i umetnost 1946.

1912 - Rođen je francuski pisac rumunskog porekla Ežen Jonesko (Eugene Ionesco), koji se svojom antidramom suprotstavio klasičnom pozorištu odbacivši svaku akciju, uzročnu povezanost i tradicionalne šeme klasičnih dramskih dela ("Ćelava pevačica", "Lekcija", "Stolice", "Nosorog", "Makbet").

1941 - Prvi britanski nosač aviona "Ark Rojal" pogođen je u Drugom svetskom ratu nemačkim torpedom u blizini Gibraltara i narednog dana je potonuo.

1942 - Počela je odlučujuća vazdušno-pomorska bitka japanskih i američkih trupa kod Gvadalkanala u Tihom okeanu. U trodnevnim borbama obe strane su pretrpele velike gubitke u brodovima, ali su strateški uspeh postigli Amerikanci.

1944 - Partizanske jedinice Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije oslobodile su Skoplje u Drugom svetskom ratu.

1945 - Francuski general Šarl de Gol (Charles, Gaule) izabran je glasovima svih 555 poslanika za predsednika privremene vlade, posle čega je formirao koalicioni kabinet u koji je ušlo i pet komunista.

1965 - Umro je srpski arheolog Vladimir Petković, profesor Beogradskog univerziteta, upravnik Narodnog muzeja u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, stručnjak za srpsku srednjevekovnu umetnost. Rukovodio je otkopavanjima Stobija i Caričinog grada.

1970 - Hafez al Asad (Assad) je vojnim udarom preuzeo vlast u Siriji.

1974 - Umro je italijanski filmski režiser i glumac Vitorio de Sika (Vittorio, Sica), jedan od tvoraca neorealizma ("Kradljivci bicikala", "Stanica Termini", "Ćoćara", "Vrt Finci Kontinijevih".

1975 - Svetska zdravstvena organizacija objavila je da su u Aziji, prvi put u istoriji, iskorenjene velike boginje.

1980 - Američki svemirski brod "Vojadžer I" je poslao prve snimke Saturna napravljene iz blizine.

1985 - U erupciji vulkana Nevado del Ruis u centralnoj Kolumbiji razoren je grad Armero. Poginulo je oko 25.000 ljudi.

1994 - Šveđani su na referendumu sa 52,2 odsto glasova odlučili da se njihova zemlja priključi Evropskoj uniji.

1999 - U zemljotresu u Turskoj poginulo je više od 450 ljudi, a oko 2.500 je povređeno.

2000 - Predsednik Filipina Džozef Estrada (Joseph) optužen je za korupciju. Pod pritiskom protesta građana i vojske on se 2002. povukao s vlasti i predao Specijalnom sudu za borbu protiv korupcije.

2001 - Borci antitalibanske Severne Alijanse ušli su u glavni grad Avganistana Kabul.

2005 - Nekoliko hiljada francuskih policajaca angažovano je na obezbeđivanju Ajfelovog tornja, Jelisejskih polja i stanica metroa u Parizu, posle poruke emitovane na Internetu koja poziva na "nasilne akcije". Nemiri u predgrađima francuskih gradova traju od 27. oktobra, posle pogibije dvojice tinejdžera afričkog porekla, koji su misleći da ih policija progoni nastradali nesrećnim slučajem.

2006 - Vlada Čada je proglasila vanredno stanje zbog jačanja sukoba Arapa i drugog stanovništva, u kojem su poginule stotine ljudi.

2006 - Preminuo je italijanski pevač Mario Merola koji je smatran "kraljem" klasične napolitanske pesme.

2007 - Generalni sekretar UN Ban Ki Mun imenovao je za glavnog tužioca Haškog tribunala belgijskog sudiju Serža Bramerca (Serge Brammertz), koji je na toj funkciji zamenio Karlu del Ponte (Carla).

2010 - Ostavkom na mesto premijera Francuske, Fransoa Fijon (Francois Fillon) je otvorio put rekonstrukciji vlade na čijem čelu će ponovo biti. Francuski predsednik Sarkozi najavio ovu rekonstrukciju vlade po usvajanju reforme penzionog sistema.

2011 - Bivši evropski komesar Mario Monti imenovan je za mandatara nove italijanske vlade. Pre njega tu funkciju je obavljao Silvio Berluskoni, optužen da je ugrozio kredibilitet zemlje skandalima i sudskim procesima.

2015 - U terorističkim napadima širom Pariza ubijeno je 129 osoba i povređeno 352. Napadnuti su restoran, kafić, nacionalni stadion i koncertna dvorana, a odgovornost za napade je preuzela Islamska država.

565 - Umro je romejski (vizantijski) car Justinijan I Veliki koji je po dolasku na presto 527. težio da obnovi Rimsko carstvo sa sedištem u Carigradu. Pokorio je 534. Vandale u severnoj Africi, 555. Ostrogote u Italiji i osvojio deo Španije. Po njegovom nalogu pripremljen je zbornik "Corpus juris civilis" u kojem je kodifikovno rimsko pravo. Sagradio je baziliku Sveta Sofija u Carigradu (532-37) koja je 1453. pretvorena u džamiju (Aja Sofija), a 1934. u muzej.

1533 - Španski osvajači pod komandom Fransiska Pisara zauzeli su grad Kusko, prestonicu carstva Inka, u današnjem Peruu.

1770 - Škotski istraživač Džejms Brus je otkrio da je izvorište Plavog Nila u jezeru Tana u severozapadnoj Etiopiji.

1840 - Rođen je francuski slikar Klod Mone, jedan od osnivača impresionizma. Po njegovoj slici "Impresija, izlazak sunca", izloženoj 1874. u Parizu, nazvan je ceo slikarski pravac koji će imati veliki uticaj na razvoj likovnog stvaralaštva.

1847 - U Švajcarskoj je izbio građanski rat snaga Švajcarske konfederacije i sedam katoličkih kantona (Zonderbund), koji je okončan krajem istog meseca porazom Zonderbunda.

1863 - Rođen je belgijski hemičar Leo Bakeland, koji je postupkom kondenzacije formaldehida i fenola pronašao čvrstu plastičnu masu bakelit.

1889 - Rođen je indijski državnik Džavaharlal Nehru, prvi premijer Indije po sticanju nezavisnosti (1947-64), jedan od osnivača i istaknuti lider Pokreta nesvrstanih zemalja.

1891 - Rođen je kanadski fiziolog Frederik Grant Banting koji je s Čarlsom Bestom 1921. izolovao insulin. Godine 1923. podelio je Nobelovu nagradu za medicinu s
Džonom Meklaudom, profesorom koji je nadgledao njihov rad. Smatrajući da je Best neuporedivo zaslužniji od Meklauda, svoju nagradu je podelio s njim.

1910 - Avion kapetana Eugena Elaja prvi je u istoriji vazduhopolovstva koji je uzleteo sa broda. Brod je bio "Birmingem", usidren u američkoj luci Hempton Rouds.

1918 - Tomaš Masarik je izabran za prvog predsednika Čehoslovačke.

1935 - Rođen je kralj Jordana Husein koji je u 18. godini nasledio oca, svrgnutog kralja Talala. Godine 1956. otkazao je britansko-jordanski ugovor iz 1948, nakon čega su Britanci napustili Jordan. U ratu sa Izraelom juna 1967. borio se na strani Egipta, ali su njegove vojne snage 1970. likvidirale oružane formacije Palestinskog oslobodilačkog pokreta u Jordanu.

1946 - U Argentini je umro Manuel de Falja, jedan od najznačajnijih španskih kompozitora i pijanista 20. veka. Usvoje delo uspešno je ukomponovao andaluzijsku i kastiljansku narodnu muziku ("Noći u španskim vrtovima", "Sedam španskih narodnih
pesama", baleti "Ljubav čarobnica", "Trorogi šešir").

1979 - U zemljotresu u provinciji Korasan na istoku Irana poginulo je 385 ljudi.

1983 - Prve američke krstareće rakete stigle su u britansku vazduhoplovnu bazu Grinhem Komon, uprkos protestima pacifista.

1984 - U Los Anđelosu je uhapšen ratni zločinac Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. U SAD je pobegao 1948. ali su američke vlasti uporno dobijale da ispune zahtev Jugoslavije za ekstradiciju. Izručen je 12. februara 1986, a u maju te godine osuđen na smrt. Umro je u zatvoru 1989.

1988 - Palestinsko nacionalno veće prihvatilo je rezoluciju 242 UN, a time i novu političku strategiju koja sadrži priznavanje države Izrael, mirovne pregovore i odbacivanje terorizma.

1989 - Crnački nacionalni pokret SWAPO izvojevao je ubedljivu pobedu na prvim izborima u Namibiji.

1991 - Princ Norodom Sihanuk vratio se u Kambodžu posle 13 godina izgnanstva.

1994 - U tropskoj oluji "Gordon" na Haitiju poginulo je 829 ljudi.

1999 - Stupile su na snagu sankcije UN donete zbog odbijanja Avganistana da izruči Osamu bin Ladena koji je, prema tvrdnjama SAD, bio glavni inspirator bombaških napada na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji.

2000 - Na konferenciji Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, koja je prvi put održana u Beogradu, SR Jugoslaviji je obećana pomoć od pola milijarde evra.

2001 - Pet država naslednica bivše SFRJ postiglo je dogovor o početku pripreme za preraspodelu 74,5 miliona dolara u zlatu što bi bila prva tranša ukupne zaostavštine od oko dve milijarde dolara.

2003 - Kralj Svazilenda - Msvati III prihvatio je formalno novi Ustav po kojem svu vlast ima kralj.

2007 - Umro je Ajra Levin autor bestselera "Rozmarina beba" i "Momci iz Brazila", po kojima su snimljeni uspešni filmovi. Tokom duge karijere Levin je pisao i za televiziju i za Brodvej.

1492 - Španski moreplovac Kristofer Kolumbo napravio je belešku o upotrebi duvana među američkim Indijancima, što je prvi pisani dokument o toj biljci koja je kasnije osvojila svet.

1577 - Engleski gusar i admiral Frensis Drejk krenuo je na put oko sveta i nakon trogodišnjeg uspešnog putovanja postao prvi Englez koji je oplovio Zemlju. Tokom putovanja obišao je obale Afrike i Amerike, napadajući i pljačkajući španske brodove.

1630 - Umro je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler koji je sa tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.

1787 - Umro je nemački kompozitor Kristof Vilibald Gluk. Autor oko 100 opera od kojih je sačuvano 40, među kojima su najpoznatije "Orfej i Euridika" i "Alčesta", zaslužan je za reformu opere. Gluk je u svojim delima muziku podredio tekstu i prilagodio je dramskoj radnji.

1889 - Pobornici republike kojima su se, nakon ukidanja ropstva pridružili veleposednici, svrgnuli su drugog i poslednjeg brazilskog cara Pedra II i proglasili Brazil republikom s predsednikom Manuelom Deodorom.

1899 - Tokom burskog rata, na području Johanesburga burski vojnik Piter Bota zarobio je ratnog dopisnika londonskog "Morning posta" Vinstona Čerčila, kasnije čuvenog britanskog premijera. Bota je potom postao vrhovni komandant burskih snaga i premijer, nakon rata osnovane Južnoafričke unije.

1916 - Umro je poljski pisac Henrik Sjenkjevič, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905, koji je svetsku slavu stekao istorijskim romanima ("Quo vadis", "Ognjem i mačem", "Kroz pustinju i prašumu").

1920 - U Ženevi je održana prva skupština Lige naroda.

1923 - Galopirajuća inflacija u Nemačkoj je dostigla vrhunac - osam milijardi maraka za jedan američki dolar.

1954 - Umro je američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Barimor koji se kao dete proslavio u ulozi Olivera Tvista, a pred kraj života, kao težak invalid vezan za kolica, odigrao je više zapaženih uloga ("Grand hotel", "Ostrvo Largo", "Dama s kamelijama", "Raspućin i carica").

1971 - Delegacija Narodne Republike Kine učestvovala je prvi put na zasedanju Generalne skupštine UN.

1976 - Umro je Žan Gaben, popularan i darovit francuski filmski i pozorišni glumac. Snimio je oko 90 filmova, najčešće sa režiserima veteranima francuske kinematografije ("Obala u magli", "Velika iluzija", "Dan se rađa").

1976 - Umro je srpski glumac Milivoje Živanović, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Karijeru je počeo u putujućem pozorištu Udruženja glumaca. Zalaganjem Branislava Nušića postao je stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Potom je igrao u Skoplju, od 1932. u Narodnom pozorištu u Beogradu, a od 1947. u Jugoslovenskom dramskom.

1976 - Sirijska armija je preuzela punu kontrolu nad Bejrutom, u pokušaju da okonča 18-mesečni građanski rat u Libanu.

1978 - U Šri Lanki se srušio islandski putnički avion DC-8, koji je iz Meke prevozio indonežanske muslimanske hodočasnike. Poginulo je svih 175 putnika i osam članova posade.

1983 - Lider kiparskih Turaka Rauf Denktaš proglasio je Republiku Severni Kipar.

1988 - Nacionalno veće Palestinske oslobodilačke organizacije na zasedanju u Alžiru proglasilo je nezavisnost Palestine na Zapadnoj obali i u Gazi sa glavnim gradom Jerusalimom.

1990 - NATO i Varšavski pakt dogovorili su se u načelu o drastičnom smanjenju konvencionalnog naoružanja. To je bio prvi dogovor o konvencionalnom naoružanju dva vojna saveza posle Drugog svetskog rata.

1994 - Predsednik Austrije Tomas Klestil priznao je, prilikom obraćanja članovima izraelskog parlamenta, da je njegova zemlja propustila da u prošlosti prizna sopstvenu ulogu u nacističkom holokaustu.

1999 - Policija je rasturila antiameričke demonstracije u Turskoj i Grčkoj organizovane povodom posete predsednika SAD Bila Klintona tim zemljama.

2000 - Od 28. septembra kada su na području Zapadne obale i Gaze počeli okršaji između Palestinaca i Izraelaca poginule su 223 osobe, uglavnom civili.

2003 - U bombaškim napadima na dve sinagoge u centru Istanbula poginulo je najmanje 25 ljudi, a više od 300 osoba je povređeno. Turske vlasti su saopštile da su napad izvršili turski državljani.

2004 - Pred Tribunalom u Hagu počelo je prvo suđenje kosovskim Albancima za ratne zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu. Fatmir Ljimaj, Haradin Baljaj i Isak Musliju optuženi su za nezakonito pritvaranje, mučenje i ubistva albanskih i srpskih zarobljenika u logoru Lapušnik kod Glogovca u leto 1998. godine. U novembru 2005. Ljimaj i Musliju oslobođeni su krivice, a Haradin Baljaj je proglašen krivim i osuđen na 13 godina zatvora.

2004 - Hrvatski premijer Ivo Sanader doputovao je u zvaničnu posetu Srbiji i Crnoj Gori. On je prvi hrvatski premijer koji je došao u Beograd nakon raspada bivše SFRJ i osamostaljenja Hrvatske.

2009 - Umro je patrijarh srpski Pavle. Sahranjen je u manastiru Rakovica uz prisustvo najviših državnih funkcionera, crkvenih velikodostojnika i više stotina hiljada građana. Za novog poglavara SPC izabran je 22. januara 2010. vladika niški Irinej.

2010 - Na Kosovu su održani lokalni izbori, prvi posle proglašenja nezavisnosti koje su u potpunosti sprovele kosovske vlasti.

2013 - Umro je bivši predsednik Kipra Glafkos Kliridis koji je svoju političku karijeru proveo pokušavajući da ujedini etnički podeljen Kipar. Za njegova mandata Kipar je ušao u Evropsku uniju.