1540 - Papa Pavle III odobrio je bulom "Regimini militantis ecclesiae" osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola.

1601 - Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea, ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine, 1635. godine, osnovana je Francuska akademija.

1825 - Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson.

1862 - Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-19). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju.

1891 - Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana "Oblomov", u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam "oblomovština" - sinonim za parazitizam i apatiju ("Obična priča", "Ponor", "Uspomene o Bjelinskom").

1901 - Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora partizanskog ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima oktobra 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd.

1902 - Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne "Politike", dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta ("Od nemila do nedraga", "Malo vode na dlanu", "Pozorišne kritike").

1917 - Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu ("Balerina, "Kupačica", Pralja").

1922 - Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu s Turskom, dve godine pošto se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima.

1939 - Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli glavni grad Poljske.

1940 - Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt sila Osovine Berlin-Rim-Tokio.

1947 - U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). To savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu.

1962 - U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana pošto je nasledio umrlog oca imama Ahmada.

1964 - Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. u Dalasu. Drugi su tvrdili da Osvald koji je ubijen dva dana posle atentata, nije bio jedini atentator, a možda i da nije ni učestvovao u atentatu.

1968 - Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar koji je vladao od 1932, zbog moždanog udara se povukao s mesta premijera.

1970 - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu.

1990 - Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige "Satanski stihovi" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Rušdija. Odnosi su vraćeni na nivo ambasadora tek 1998, kada su vlasti Irana odustale od "fatve" - verske osude kojom je tražena smrt Rušdija.

1996 - Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha.

1998 - Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke.

2000 - Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno je pozdravilo proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije Vojislava Koštunice da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji je najavila vlast.

2000 - U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara.

2001 - Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Cug i ubio 13, ranio 15 ljudi, a potom je izvršio samoubistvo.

2002 - Istočni Timor je postao 191. članica Ujedinjenih nacija.

2003 - Umro je Donald O'Konor, najpoznatiji po solo plesu u mjuziklu "Pevajući na kiši".

2006 - Haški Tribunal osudio je bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske, Momčila Krajišnika, na 27 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti. Oslobođen je optužbi za genocid i saučesništvo u genocidu.

2009 - Umro je kolumnista NJujork tajmsa i dobitnik Pulicerove nagrade, Vilijam Sefajr, stručnjak za jezik i bivši pisac govora u Beloj kući.

2011 - Umro je australijski naučnik i ginekolog Karl Vud zaslužan za prvo vantelesno začeće.

2011. - Preminuo Dejvid Kroft, britanski TV producent i scenarista, autor serije "Alo, alo".

2012. - Umro Herbert Lom, britanski filmski i TV glumac, poznat po ulozi inspektora Drajfusa u serijalu "Pink panter" Blejka Edvardsa u kojem mu je partner bio Piter Selers.

48. p.n.e - U Egiptu je ubijen Gnej Pompej Veliki, jedan od najvećih rimskih državnika i vojskovođa, koji je 69. godine pre nove ere ugušio Spartakov ustanak, a 61. osvojio Jerusalim. Rimski Senat izabrao ga je za konzula 52, a vlast je izgubio nakon poraza od Gaja Julija Cezara u bici kod Farsale, posle čega se sklonio u Egipat.

1066 - Normanski vojvoda Vilijam, budući engleski kralj Vilijam I Osvajač, iskrcao se sa vojskom kod Pevensija u južnoj engleskoj pokrajini Saseks i počeo osvajanje Engleske.

1841 - Rođen je francuski državnik Žorž Benžamen Klemanso, premijer od 1906. do 1909. i od 1917. do 1920, kada se povukao iz političkog života. U vreme Drajfusove afere objavio je u svom listu "L'Oror" poznato Zolino pismo predsedniku Republike "Optužujem".

1864 - U Londonu je osnovana Prva internacionala (Međunarodno udruženje radnika), za koju je osnivački dokument pod nazivom "Inauguralna adresa i Statut" napisao Karl Marks.

1895 - Umro je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je i postupak konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je kasnije nazvan "pasterizacija". Osnivač je naučnih grana mikrobiologije i stereohemije. Organizovao je 1888. čuveni institut u Parizu, nazvan po njemu.

1902 - Umro je francuski pisac Emil Zola, tvorac i najizrazitiji predstavnik naturalističkog romana, autor "Tereze Raken", "Žerminala", "Nane" i drugih romana. Poznat je i po otvorenom pismu (1898) predsedniku Francuske pod naslovom "Optužujem" u kojem je otkrio mahinacije najviših vojnih krugova u "Drajfusovoj aferi".

1914 - Umro je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije i horovođa Beogradskog pevačkog društva. Njegovo delo smatra se najznačajnijom etapom u razvoju srpske nacionalne muzike u 19. veku ("Rukoveti", "Primorski napjevi", "Liturgija").

1944 - Jedinice Crvene armije su u Drugom svetskom ratu prešle u Srbiju na osnovu jugoslovensko-sovjetskog dogovora.

1949 - Moskva je jednostrano otkazala ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći SSSR i Jugoslavije, što su potom učinile i ostale zemlje "socijalističkog lagera" - Mađarska 30. septembra, Bugarska i Rumunija 1. oktobra, Čehoslovačka 4. oktobra.

1958 - U Francuskoj je održan referendum na kojem je prihvaćen novi ustav, čime je počelo razdoblje Pete Republike. Novim ustavom ojačana je predsednička vlast.

1965 - Prilikom erupcije vulkana na Filipinima, 56 kilometara južno od Manile, 184 osobe izgubile su život.

1966 - Umro je francuski pisac Andre Breton, teoretičar i osnivač nadrealističkog pokreta. Svoje stavove o psihoanalizi i automatizmu podsvesti kao osnovi umetničkog stvaralaštva izneo je u Manifestima nadrealizma (1924, 1930) ("Nadrealistička revolucija", "Nađa", "Sjaj zemlje", "Izgubljeni koraci", "Praskozorje", "Fatamorgana", "Nadrealizam i slikarstvo").

1970 - Umro je egipatski državnik Gamal Abdel Naser. Jedan od inicijatora vojnog udara kojim je 23. jula 1952. svrgnut kralj Faruk I, proglasio se premijerom dve godine kasnije, a 1956. izabran je za predsednika Egipta. Nacionalizovao je Suecku kompaniju, što je u jesen 1956. dovelo do neuspešnog anglo-francusko-izraelskog napada na Egipat, a u junu 1967. vodio je i izgubio šestodnevni rat sa Izraelom. Bio je jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1989 - U izbeglištvu na Havajima umro je bivši filipinski diktator Ferdinand Markos. Predsednik Filipina postao je 1965, kao jedan od najpopularnijih političara, a 1986. je na talasu masovnih protesta zbačen sa vlasti, posle čega je izbegao na Havaje.

1990 - U Skupštini Srbije usvojen je novi Ustav, uveden je višestranački politički sistem, a pokrajine Vojvodina i Kosovo izgubile su atribute državnosti i postale teritorijalne autonomije.

1994 - U nevremenu u Baltičkom moru u blizini finske obale potonuo je feribot "Estonija". U toj najvećoj mirnodopskoj pomorskoj nesreći u Evropi, poginulo je više od 900 ljudi.

1996 - U Vučitrnu, na Kosovu, bačene su dve eksplozivne naprave u krug vojne kasarne, a u selu Rudnik i mestu Podujevo napadnute su policijske stanice. Oružani napadi kosovskih Albanaca na punktove srpske policije učestali su u narednim mesecima, što je početkom 1998. dovelo do otvorenih sukoba.

1998 - Nakon dve nedelje uličnih nemira i nasilja koji su zapretili da će oboriti vladu silom, albanski premijer Fatos Nano podneo je ostavku.

2000 - Savezna izborna komisija saopštila je konačne rezultate predsedničkih izbora u SR Jugoslaviji, prema kojima Slobodan Milošević i Vojislav Koštunica idu u drugi izborni krug. Smatrajući da su rezultati falsifikovani, pristalice Demokratske opozicije Srbije počele su masovne proteste širom zemlje, a narednih 11 dana Srbija prolazi kroz najtežu političku krizu od dolaska Miloševića na vlast.

2000 - Počeo je palestinski ustanak (intifada). Neposredan povod bila je poseta tadašnjeg lidera izraelske opozicije svetim mestima u jerusalimskom starom gradu. U naredne dve godine poginulo je više od 1.000 Palestinaca i više stotina Izraelaca.

2001 - Savet bezbednosti UN ukinuo je sankcije Sudanu, uvedene 1996. nakon što je ta zemlja odbila da isporuči osumnjičene za pokušaj atentata na egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, 1995. u Etiopiji. Ukidanje sankcija su tražile i Egipat i Etiopija.

2003 - Umro je Altea Gibson, prvi teniski igrač tamne puti koji je osvojio Vimbldon i državno prvenstvo SAD.

2007 - U Njujorku su počeli direktni pregovori delegacija Beograda i Prištine o statusu Kosova u novom pregovaračkom procesu uz posredovanje "trojke" Kontakt grupe. Beograd je saopštio svoje viđenje suštinske autonomije u okviru granica Srbije, dok je Priština ponudila "prijateljstvo i saradnju dve nezavisne države".

2010 - Umro je Artur Pen režiser filmskih klasika među kojima su "Potera bez milosti", "Boni i Klajd" i "Mali veliki čovek".

2012 - Posmrtni ostaci kneza Pavla Karađorđevića, njegove supruge Olge i sina Nikole ekshumirani su u Lozani u Švajcarskoj i preneti u Srbiju, gde su sahranjeni u porodičnoj grobnici u Crkvi svetog Đorđa na Oplencu kod Topole.

2013 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je izglasao rezoluciju o obezbeđivanju i uništenju sirijskog hemijskog oružja. To je prva rezolucija Saveta bezbednosti od početka sirijskog konflikta (mart 2011), pošto su Rusija i Kina vetom blokirale tri ranije predložene rezolucije u kojima se vršio pritisak na sirijskog predsednika Bašara al Asada da okonča nasilje u svojoj zemlji.

2014 - U Beogradu je bez incidenata protekla Parada ponosa, a nešto više od 1.000 učesnika koji se zalažu za prava LGBT zajednice, obezbeđivale su višetruko brojnije policijske snage. Prethodna Parada održana je 2010. kada je došlo do sukoba i nasilja između učesnika Parade i ekstremnih nacionalista i huligana, zbog čega je, iz bezbednosnih razloga, ova manifestacija zabranjivana tokom tri naredne godine.

2015 - Nekoliko miliona ljudi svake godine umre od izlečivog oblika raka jer ti pacijenti nemaju pristup radioterapiji ili hirurgiji, navodi medicinski časopis Lanset onkolodži.

2015 - Saudijska Arabija je stranim diplomatama predala oko 1.100 fotografija nastradalih u metežu na hadžiluku blizu Meke.

1399 - Kralj Ričard II postao je prvi engleski monarh koji je abdicirao. Na abdikaciju su ga primorali plemići koji su se pobunili protiv njegove apsolutističke vladavine.

1518 - RoĐen je italijanski slikar Jakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora 16. veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata. Imao je veliki uticaj na evropsko slikarstvo, posebno na impresioniste ("Tajna večera", "Poslednji sud").

1758 - RoĐen je engleski admiral Horacio Nelson jedan od najvećih stratega u istoriji pomorskih ratova. Odneo je ključne pobede nad Napoleonovom flotom, a 1805. je naneo katastrofalan poraz udruženoj špansko-francuskoj floti kod Trafalgara.

1854 - U Valjevu je umro prota Matija Nenadović, vojvoda i jedan od voĐa Prvog srpskog ustanka. Bio je prvi diplomata obnovljene Srbije i tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujušćeg sovjeta. Njegovi "Memoari" dragoceno su svedočanstvo o ljudima i dogaĐajima iz tog vremena.

1901 - RoĐen je italijanski nuklearni fizičar Enriko Fermi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1938. Zaslužan je za niz osnovnih otkrića u fizici atomskog jezgra, a 2. decembra 1942. u Čikagu pustio je u pogon prvi nuklearni reaktor. Taj datum uzima se i kao početak atomskog doba.

1911 - Italija je objavila rat Turskoj i upala u libijsku provinciju Tripolitaniju.

1918 - Bugarska je nakon poraza na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu potpisala primirje sa saveznicima ("Solunsko primirje").

1913 - Rudolf Dizel, nemački inženjer, konstruktor prvog motora sa unutrašnjim sagorevanjem na principu samopaljenja (1893), nestao je u moru u kanalu Lamanš prilikom putovanja iz Antverpena u London.

1923 - Na osnovu mandata Društva naroda, Velika Britanija je uspostavila vlast u Palestini.

1930 - Umro je ruski slikar Ilja Jefimovič Rjepin, glavni predstavnik realizma u ruskom slikarstvu. Izvršio je veliki uticaj na umetnike svoga vremena i bio je uzor sovjetskih socijalističkih realista ("Burlaci na Volgi", "Litija", "Ivan Grozni i njegov sin Ivan", "Hapšenje propagandista").

1938 - Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka potpisale su sporazum u Minhenu kojim je Nemačkoj dozvoljeno da pripoji Sudetsku oblast, deo Čehoslovačke sa nemačkom nacionalnom manjinom. Minhenski sporazum smatra se presudnim aktom kojim je Hitleru otvoren put za otpočinjanje Drugog svetskog rata.

1940 - Rumunija je u Drugom svetskom ratu istupila iz Balkanskog pakta koji je 9. februara 1934. u Atini zaključila s Jugoslavijom, Turskom i Grčkom.

1941 - U Babi Jaru, kod Kijeva, Nemci su u Drugom svetskom ratu u masakru nad Jevrejima, koji je trajao dva dana, pobili 33.771 civila, uključujući žene i decu.

1957 - U Zapadnom Pakistanu je poginulo oko 300 ljudi kada je ekspresni voz udario u kompoziciju cisterni sa naftom.

1958 - Emitovan je prvi zajednički program TV odašiljača u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani.

1967 - Međunarodni monetarni fond okupio je svojih 106 članica na sastanku u Rio de Žaneiru, gde je odobrena reforma svetskog monetarnog sistema.

1970 - Potpredsednik Egipta Anvar el Sadat preuzeo je dužnost šefa države posle smrti Gamala Abdela Nasera, a 5. oktobra je formalno postao predsednik države.

1972 - Japan i Kina su normalizovali diplomatske odnose.

1979 - Papa Jovan Pavle II tokom prve papske posete Irskoj, uputio je apel za mir u Severnoj Irskoj pred više od milion ljudi u Dablinu.

1979 - Predsednik Ekvatorijalne Gvineje Fransisko Masijas Nguema zbačen sa vlasti u avgustu 1979, a potom streljan pod optužbom da je kriv za "genocid, izdaju, proneveru i sistematsko kršenje ljudskih prava".

1988 - Mirovne snage UN su za svoj 40-godišnji rad dobile Nobelovu nagradu za mir.

1993 - Jedan od komunističkih veterana i predstavnik tvrde linije evropskih komunista Žorž Marše povukao se zbog lošeg zdravlja sa mesta predsednika Komunističke partije Francuske, na čijem čelu je bio dve decenije.

1994 - Ministri odbrane članica NATO na sastanku u Sevilji odlučili su da NATO pojača vazdušne napade na položaje bosanskih Srba.

1999 - Specijalne policijske snage za razbijanje demonstracija brutalno su pretukle demonstrante u Beogradu kada su pokušali da doĐu do rezidencije predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića i izraze nezadovoljstvo njegovom devetogodišnjom vladavinom.

2000 - Pozivu lidera Demokratske opozicije Srbije na graĐansku neposlušnost i generalni štrajk zbog pokušaja režima da falsifikuje izborne rezultate od 24. septembra, prvi su se odazvali srednjoškolci u Gornjem Milanovcu i rudari kolubarskog rudnika Tamnava. U narednim danima talas štrajkova zahvatio je celu Srbiju, počela je blokada magistralnih puteva.

2000 - Bivši kanadski premijer Pjer Trido umro je u 80. godini. Premijer Kanade od 1968. do 1979. i od 1980. do 1984, Trido je nakon prvog izbora za premijera pokrenuo pravu "tridomaniju", koja je političarima donela, za njih do tada nedostižan, status zvezda.

2001 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o borbi protiv terorizma i sprečavanju finansiranja terorista. Rezolucijom je predviđeno uvođenje sankcija svakoj zemlji koja ne bude poštovala antiterorističke mere.

2002 - Učešće avganistanskih sportista na 14. Azijskim igrama, koje su počele u Pusanu u Južnoj Koreji, označilo je njihov povratak na međunarodna takmičenja, posle osam godina odsustva.

2004 - Sultan Hasanl Bolkiah od Bruneja potpisao je novi Ustav koji će omogućiti održavanje prvih izbora od 1962. godine u ovom, naftom bogatom kraljevstvu.

2009 - Francuski državljanin Bris Taton preminuo je u Kliničkom centru Srbije od posledica napada huligana u Beogradu. Tatona su huligani pretukli 17. septembra na Obilićevom vencu u centru Beograda, uoči fudbalske utakmice beogradskog Partizana i francuskog Tuluza.

2010 - Umro je američki glumac Toni Kertis koji je slavu stekao ulogom u filmu Bilija Vajldera "Neki to vole vruće" u kome je igrao sa Merlin Monro i Džekom Lemonom.

2010 - Umro Vojislav Voki Kostić, srpski kompozitor i pisac.

2013 – Na parlamentarnim izborima u Austriji vladajuće partije Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) i Narodna partija (OVP) zadržale su većinu u parlamentu.

2013 - Umro Šri Satja Narajan Goenka, vodeći laički učitelj Vipasana meditacije.

2014 - Gojko Eror, Srbin iz Hrvatske, optužen za ratne zločine protiv civila 1991. godine u Berku kod Vukovara, pušten je na slobodu nakon što mu je optužnica prekvalifikovana i pošto je Županijski sud u Osijeku primenio Zakon o oprostu. Eror je u osječkom zatvoru boravio od proleća, kada je na osnovu evropskog naloga za hapšenje izručen sa Malte.

1399 - Osnivač engleske dinastije Lankaster Henri Bolingbrok (Henry Bolingbroke) postao je kralj Henri IV, dan nakon što je abdicirao Ričard II (Richard), prvi monarh u istoriji Engleske koji je napustio presto.

1846 - Američki zubar Vilijam Morton (William) prvi je upotrebio anesteziju (etar) prilikom vađenja zuba.

1876 - Rođen je srpski pisac, pozorišni kritičar i diplomata Milan Rakić. Pesnik modernog senzibiliteta sledio je u savršenstvu forme francuske parnasovce i simboliste. Bio je član Srpske kraljevske akademije i predsednik srpskog PEN kluba ("Jefimija", "Dolap", "Simonida", "Napuštena crkva", "Orhideja", "Ljubavna pesma", "Na Gazimestanu").

1882 - Rođen je nemački fizičar Hans Vilhelm Gajger (Wilhelm Geiger), koji je 1928. izumeo napravu za otkrivanje i brojanje naelektrisanih čestica i gama-zraka (merenje radioaktivnosti), poznatu kao "Gajgerov brojač".

1891 - U egzilu u Briselu izvršio je samoubistvo francuski general Žorž Ernest Bulanže (Georges, Boulanger), lider reakcionarnog antiparlamentarnog pokreta "bulanžista" koji je zapretio da sruši Treću Republiku.

1912 - Srbija i Bugarska su objavile mobilizaciju za rat protiv Turske. Prvi balkanski rat, od oktobra 1912. do maja 1913, u kojem su se protiv Turske borile i Grčka i Crna Gora, završen je oslobađanjem balkanskih naroda od turske vlasti.

1941 - Počela je prva nemačka ofanziva na Moskvu u jednoj od najvećih bitaka Drugog svetskog rata, koja je okončana u januaru 1942. porazom Nemaca.

1949 - Okončan je berlinski "vazdušni most" uspostavljen posle sovjetske blokade Zapadnog Berlina krajem juna 1948, tokom kojeg su američki i britanski avioni obavili 277.264 letova i dopremili 2.323.738 tona namirnica.

1955 - U automobilskoj nesreći u 24. godini poginuo je američki glumac Džejms Din (James Dean), simbol uznemirene i pobunjene mladosti posle Drugog svetskog rata. Iako je snimio samo tri filma, "Istočno od raja", "Buntovnik bez razloga" i "Div", postao je kultna ličnost mladih tog vremena.

1962 - Beli rasisti su izazvali nerede u Oksfordu u američkoj državi Misisipi kada je na osnovu odluke federalnog suda crnac Džejms Meredit (James Meredith) upisan na Univerzitet Misisipija, koji su do tada pohađali samo belci.

1965 - Pripadnici indonežanskog "Pokreta 30. septembar" oteli su šest generala i pokušali državni udar. Generali su nađeni mrtvi 3. oktobra, a protivudarom na vlast je došao general Suharto. Smatra se da je u represalijama protiv komunista i njihovih simpatizera, koje su usledile, pobijeno oko pola miliona ljudi.

1966 - Bivši britanski protektorat u Africi Becuanalend stekao je nezavisnost pod nazivom Republika Bocvana. Prvi predsednik postao je Serece Kama (Seretse Khama).

1966 - Nemački ratni zločinci Albert Šper (Speer) i Baldur fon Širah (von Schirach) izašli su iz zatvora Špandau u kojem su odslužili kaznu od 20 godina robije. U zatvoru koji je bio napravljen za 600 stanara, ostao je samo jedan - Rudolf Hes (Hess).

1970 - Ričard Nikson (Richard Nixon) je doputovao u Beograd, u prvu posetu jednog američkog predsednika SFRJ.

1980 - U simboličnom podsećanju na biblijska vremena, Izrael je uveo valutu šekel, koja je zamenila funtu.

1985 - Umro je američki seizmolog Čarls Rihter (Charles Richter), po kojem je nazvana skala za merenje jačine zemljotresa.

1988 - U SSSR-u je penzionisano pet visokih funkcionera, među kojima i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Andrej Gromiko.

1990 - SSSR je normalizovao diplomatske odnose sa Izraelom, prekinute tokom šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. i uspostavio pune diplomatske odnose sa Južnom Korejom.

1991 - Vojnim udarom u Haitiju oboren je sa vlasti predsednik Žan-Bertran Aristid (Jean-Bertrand Aristide).

1992 - Pod pokroviteljstvom i u prisustvu kopredsednika Međunarodne konferencije o Jugoslaviji, predsednici SRJ i Hrvatske Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman potpisali su zajedničku Deklaraciju kojom su se obavezali na prestanak neprijateljstava i rešavanje spornih pitanja pregovorima.

1992 - Moskovska banka distribuirala je vaučere za privatizaciju kao deo vladinih ekonomskih reformi koje bi trebalo da milione Rusa pretvore u kapitaliste.

1993 - U seriji jakih zemljotresa u jugozapadnoj Indiji razoreno je 36 sela, a poginulo je najmanje 22.000 ljudi.

1999 - Jedan od najvećih nemačkih književnika 20. veka Ginter Gras (Guenter Grass) dobio je Nobelovu nagradu za književnost. U avgustu 2006. Gras je obelodanio da je kao 17-godišnjak bio pripadnik zloglasne nacističke "Vafen-SS" jedinice. Ovo otkriće pisca "Limenog doboša" šokiralo je javnost i izazvalo žestoke kritike pisaca, istoričara i političara u Evropi.

2000 - Uz punu podršku Demokratskoj opoziciji Srbije i novoizabranom predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Koštunici, svetska demokratska javnost je sa zebnjom iščekivala rasplet postizborne krize u Jugoslaviji. Rusija je upozorila poraženog Slobodana Miloševića da ne koristi silu radi opstanka na vlasti.

2002 - Petnaest ministara inostranih poslova Evropske unije glasalo je da se državama članicama dozvoli da potpišu individualne ugovore sa SAD, kojima su američki vojnici i oficiri izuzeti od krivičnog gonjenja Međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

2005 - Danske novine Jiland-Posten objavile su karikature Muhameda, izazvaši proteste u muslimanskim zemljama koji su ih videli kao bogohulne i islamofobične.

2006 - U avionskoj nesreći brazilske kompanije Gol kada se avion na liniji Manaus-Brazilija srušio u državi Mato Groso u veoma nepristupačnoj oblasti, stradalo je 155 putnika i članova posade.

2007 - Na vanrednim parlamentarnim izborima u Ukrajini najviše glasova osvojila je partija proruski orijentisanog premijera Viktora Janukoviča, na drugom mestu je "narandžasta heroina" Julija Timošenko, a trećem koalicija ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka.

2009 - U zemljotresu magnitude 7,9 stepeni po Rihterovoj skali koji je pogodio ostrvo Sumatru poginulo je 1,115 ljudi i 1,214 je ozbiljnije povređeno.

2014 - Avganistan je potpisao bezbednosni sporazum sa SAD koji će omogućiti američkoj vojsci da ostane u toj zemlji tokom 2015. godine.

2015 - Grad Pariz, na čije se ulice godišnje baci 350 tona opušaka, uveo je kaznu od 68 evra za pušače koji gase cigarete na ulicama.

1684 - Umro je francuski pisac Pjer Kornej, pesnik moralne veličine i patriotskog i epskog zanosa, jedan od najznačajnijih predstavnika francuske klasične tragedije ("Sid", "Horacije", "Sina", "Poliekt").

1754 - Rodjen je Pavle I Petrović Romanov, ruski car (1796-1801), sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu je štitio represijom i terorom, a 1798. pristupio je "Drugoj koaliciji" (sa Engleskom i Austrijom) protiv Napoleona. Ubijen je 1801. u zaveri dvorskih oficira.

1878 - U Nišu je otvorena prva gimnazija, a prve školske godine je upisano 49 učenika.

1892 - Rodjena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesorka Univerziteta u Beogradu ("Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni problemi").

1904 - Rodjen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR je napustio 1925, a kada se prvi put vratio 1986. doživeo je trijumf na koncertima u Moskvi i Lenjingradu.

1910 - Japan je izvršio aneksiju Koreje i uključio je u Japansko carstvo.

1914 - Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

1918 - Predvodjeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom, poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924 - Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen kao dan RTV Srbije.

1926 - U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu.

1928 - U SSSR-u je proglašena Prva petoljetka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.

1938 - Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete nakon Minhenskog sporazuma Nemačke sa Velikom Britanijom i Francuskom.

1943 - Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946 - Medjunarodni vojni sud u Nirnbergu je 22 zvaničnika nacističke Nemačke proglasio je krivim za ratne zločine u Drugom svetskom ratu. Na smrt je osudjeno 12, trojica na doživotni zatvor, a ostali na kazne od 10 do 20 godina zatvora.

1949 - U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina na čelu sa Mao Cedungom. Za prvog premijera i ministra spoljnih poslova postavljen je Ču Enlaj.

1957 - Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Džaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohladjenog organizma stekao svetski renome.

1979 - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1982 - Lider Hrišansko-demokratske unije Helmut Kol postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita.

1988 - Umro je srpski i jugoslovenski filmski glumac Pavle Vujisić, koji se proslavio u mnogobrojnim filmovima i televizijskim serijama ("Šešir gospodina Vujića", "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug", "Parče plavog neba").

1988 - Mihail Sergejevič Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR umesto Andreja Gromika koji je prethodnog dana penzionisan. Tvorac političkih i privrednih reformi, Gorbačov je bio i poslednji lider Sovjetskog Saveza.

1989 - Danska je kao prva zemlja u svetu dozvolila brak homoseksualaca.

1996 - Savet bezbednosti UN ukinuo je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. zbog njene umešanosti u rat u Bosni.

1997 - Policija je grubom silom rasturila mirne demonstracije albanskih studenata u Prištini i još pet gradova na Kosovu. Studenti su zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.

1999 - U Beogradu je umro doajen beogradske operske scene, prvak Opere Narodnog pozorišta Miroslav Čangalović.

1999 - Ruske snage ušle su u Čečeniju nakon što su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.

2000 - Širom Srbije nastavljeni su protesti gradjana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle su u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.

2003 - Na parlamentarnim izborima u Ruandi pobedila je partija Patriotski front Ruande, predsednika Pola Kagame. To su bili prvi višestranački izbori u Ugandi od 1962. godine, kada je zemlja prestala da bude belgijska kolonija.

2006 - U Bosni i Hercegovini održani opšti izbori, šesti po redu otkako je u ovoj zemlji okončan grdajanski rat U Austriji održani parlamentarni izbori U Madjarskoj održani lokalni izbori Održani lokalni izbori u sedam opština u Srbiji.

2012 - Na parlamentskim izborima u Gruziji pobedila je koalicija „Gruzijski san“ Bidžina Ivanišvilija i preuzela vlast od partije dotadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija „Jedinstveni nacionalni pokret“.

2012 - Počeo popis poljoprivrede Srbije, prvi nakon 1960. godine.

2013 - U Bosni i Hercegovini počeo popis stanovništva, prvi posle 22 godine.

2015 - Trinaest ubijenih, sedam ranjenih, bilans je oružanog napada 26-ogodišneg mladića na koledžu Umkva u američkoj severozapadnoj državi Oregon.

1187 - Arapski vojskovođa i egipatski sultan Saladin preoteo je Jerusalim od hrišćana, što je 1189. izazvalo Treći krstaški rat.

1608 - Holandski optičar Hans Liperšej (Lippershey) prikazao je u Hagu prvi teleskop.

1803 - Umro je američki političar Semjuel Adams (Samuel), organizator i ideolog borbe severnoameričkih kolonija za nezavisnost, jedan od potpisnika Deklaracije o nezavisnosti 1776.

1810 - Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku pod vođstvom Karađorđa potukli kod Loznice tursku vojsku poslatu iz Bosne da uguši ustanak.

1836 - Engleski prirodnjak Čarls Darvin (Charles Darwin) uplovio je na brodu "Bigl" u englesku luku Falmut posle petogodišnjih istraživanja živog sveta u Južnoj Americi i na ostrvima u južnom Pacifiku, koja su značajno doprinela razvoju njegove teorije o evoluciji.

1847 - Rođen je nemački državnik i feldmaršal Paul fon Hindenburg, načelnik štaba nemačke Vrhovne komande u Prvom svetskom ratu, a od 1925. do smrti 1934. predsednik Nemačke. Posle njegove smrti, lider nacista, kancelar Adolf Hitler, pruzeo je apsolutnu vlast.

1851 - Rođen je francuski maršal Ferdinan Foš (Ferdinand Foch), komandant savezničkih armija u završnim operacijama u Prvom svetskom ratu, koje su dovele do kapitulacije Nemačke. Po završetku rata postao je član Francuske akademije, i kao prvi stranac, feldmaršal Velike Britanije.

1869 - Rođen je indijski nacionalni vođa Mohandas Karamčand Gandi (Karamchand Gandhi), nazvan Mahatma (Velika duša), predvodnik borbe za oslobođenje Indije od britanske kolonijalne vlasti, otac moderne Indije. Najpoznatiji pobornik nenasilja u postizanju političkih ciljeva, poginuo je u atentatu koji je na njega izvršio jedan hinduistički fanatik u januaru 1948.

1870 - Papske države su plebiscitom odlučile da se ujedine sa Italijom, a prestonica Italije premeštena je iz Firence u Rim.

1895 - U Splitu je rođen jugoslovenski dirigent i kompozitor Jakov Gotovac. Autor popularne komične opere "Ero s onog sveta" (1935) inspiraciju za svoja dela nalazio je prevashodno u folkloru ("Simfonijsko kolo", "Koleda", "Orači", "Guslar").

1924 - Liga naroda je izglasala Ženevski protokol za mirno rešavanje međunarodnih sporova.

1935 - Italija je napala Abisiniju (Etiopija) i slomivši otpor njenih vojnika okupirala tu zemlju. Liga naroda je osudila agresiju i 19. oktobra uvela sankcije protiv Italije.

1944 - Posle 63 dana teških borbi, nemački nacisiti su ugušili ustanak stanovnika Varšave okupirane u Drugom svetskom ratu. Poginulo je 250.000 Varšavljana, veliki broj je završio u nacističkim koncentracionim logorima, a grad je gotovo potpuno uništen.

1946 - Zrenjanin je dobio današnje ime. Na svečanoj sednici Gradskog narodnog odbora tadašnjeg Petrovgrada odlučeno je da, povodom dvogodišnjice oslobođenja grada od nacističke nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, taj banatski grad dobije ime po narodnom heroju Žarku Zrenjaninu (1902 — 1942), članu CK KPJ, političkom sekretaru Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i organizatoru ustanka u Vojvodini.

1973 - Umro je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi (Paavo), koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Svetske rekorde obarao je 29 puta.

1975 - Car Hirohito je stigao u Vašington, u prvu posetu nekog japanskog suverena SAD.

1985 - Umro je američki filmski glumac Rok Hadson (Rock Hudson). U dugoj i veoma uspešnoj karijeri snimio je 63 filma u kojima je uglavnom igrao uloge romantičnih junaka. U poslednjoj godini života veliku pažnju skrenuo je javnim priznanjem da boluje od side.

1990 - Na aerodromu u kineskom gradu Guangdžou poginulo je 127 ljudi kad je oteti kineski avion udario u dva aviona na pisti.

1990 - Nezadovoljni politikom nove hrvatske vlasti, Srbi iz Kninske krajine blokirali su železnički i drumski saobraćaj i time prekinuli sve veze iz Zagreba ka jadranskoj obali.

1991 - Počeli su sukobi hrvatskih snaga i Jugoslovenske narodne armije kod Dubrovnika. Narednih dana je opustošena okolina tog grada, a stari dubrovački grad je granatiran i ostao je bez struje i vode.

1996 - Bivši bugarski premijer Andrej Lukanov ubijen je iz vatrenog oružja ispred svoje kuće u Sofiji.

1998 - Žan Pol Akajesu (Jean Paul Akayesu), bivši major armije Ruande, optužen za genocid i zločine protiv čovečnosti, osuđen je u Hagu na tri doživotna zatvora.

1999 - Kina i Rusija proslavile su prvom zajedničkom vojnom vežbom 50. godišnjicu svojih diplomatskih odnosa.

2000 - Tokom postizborne krize u Srbiji Slobodan Milošević je putem državne televizije poručio da mu je "savest potpuno mirna", iako se talas nezadovoljstva njegovom višegodišnjom vladavinom širio zemljom. Generalni štrajk i blokade puteva paralisali su Srbiju, a štrajkovi i protesti počeli su i u državnim medijima koji su do tada bili pod Miloševićevom kontrolom.

2003 - Južnoafrikanac Džon Maksvel Kuci (John Maxwell Coetzee) dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

2009 - Irska je na "popravnom referendumu" ratifikovala Lisabonski sporazum sa 67,13 odsto glasova "Za". Strahujući za suverenitet svoje države, Irci su ranije, juna 2008, odbacili ovaj sporazum.

2010 - Letonska koaliciona vlada desnog centra osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima, a premijer Valdis Dombrovskis je ostao na toj dužnosti.

2012 - U oružanom napadu na studentski dom u Mubi, u severoistočnoj Nigeriji, u vreme studentskih izbora, ubijeno je 20 ljudi.

2013 - Italijanski glumac Đulijano Đema (Giuliano Gemma), poznat po ulozi "Ringa" u "špageti-vesternima", poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Igrao je u više od 100 filmova i na televiziji - od komedije do avanture i istorijskih filmova.

2014 - Lider socijaldemokrata Stefan Lofven izabran je za novog premijera Švedske.

1226 - Umro je italijanski fratar Djovani Bernardone (Giovanni), poznat kao Franjo Asiški (Francesco d'Assisi), osnivač rimokatoličkog Franjevačkog reda.

1796 - Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.

1824 - Skupština Meksika je donela Ustav, prema kojem je država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.

1866 - Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji su pripali oblast Veneto i grad Venecija.

1888 - Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki (Carl von Ossietzky), dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. je umro od posledica mučenja.

1895 - Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesnisštvo ("Kafanska Moskva", "Povratak u zavičaj", "Ispovest mangupa", "Sovjetska Rusija").

1897 - Rođen je francuski pisac Luj Aragon (Louis), jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredelio se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara (Eluard), bio najznačajniji pesnik Pokreta otpora u Francuskoj ("Vatra radosti", "Elzine oči", "Ura Ural", "Blanša ili zaborav').

1906 - Na Radio konferenciji u Berlinu SOS je ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć. Najčešće se tumači kao skraćenica engleskih reči "Save Our Souls". Konvencija je stupila na snagu u julu 1908.

1929 - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je promenila naziv u Kraljevina Jugoslavija, a državna teritorija je podeljena na devet oblasti - banovina.

1932 - Irak je, po isteku britanskog mandata, stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.

1952 - Velika Britanija je na ostrvima Monte Belo, pored severozapadne obale Australije, isprobala svoju prvu atomsku bombu.

1968 - Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri (Terry) oboren je s vlasti vojnim udarom Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado (Juan Velasco). Po dolasku na vlast, vojna hunta je nacionalizovala izvore nafte i počela agrarnu reformu.

1977 - Umro je književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta.

1981 - Posle sedam meseci, irski nacionalisti su u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kojeg je umrlo deset štrajkača.

1989 - U okružnom sudu u Prištini počelo je suđenje Azemu Vlasiju i još trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za "kontrarevolucionarno delovanje" i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku Stari Trg.

1990 - Istočna i Zapadna Nemačka su se, posle 45 godina, ponovo zvanično ujedinile, dok je taj proces neformalno počeo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.

1991 - Predsedništvo SFR Jugoslavije u nepotpunom sastavu odlučilo je da pređe na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni Ustavom. Od tada sednicama Predsedništva prisustvovali su samo članovi iz Srbije, Vojvodine, s Kosova i iz Crne Gore, te je nazvano "krnje Predsedništvo".

1995 - Predsednik Makedonije Kiro Gligorov ranjen je u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan prolaznik su poginuli.

1997 - Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj pruzi kod od Tokija.

1999 - U saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula su četiri člana Srpskog pokreta obnove, jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik SPO Vuk Drašković koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je srpske vlasti za ubistvo i atentat na njega.

1999 - Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jorga Hajdera (Joerg Haider) osvojila je drugo mesto i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju vlade.

2001 - Senat Kongresa SAD je odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je toj zemlji obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.

2003 - Pakistan je uspešno izvršio testiranje nuklearnog projektila Hatf-III, dometa 290 kilometara.

2010 - Ustoličen je 45. patrijarh Srpske pravoslavne crkve, Irinej.

2013 - Brod sa oko 400 imigranata iz Somalije zapalio se i potonuo kod Lampeduze, italijanske vlasti su spasle 155 osoba.

2016 - Referendumu o izbegličkim kvotama EU održan u Mađarskoj proglasen je nevažećim zbog nedovoljnog odziva birača. Mađarska se oštro usprotivila planu EK o raspodeli više od 160.000 izbeglica među članicama EU, zbog čega je i raspisala referendum na kome je glasalo 43,9 odsto birača, od čega je 98,3 odsto protiv kvota. Za valido glasanje bila je neophodna izlaznost od 50 odsto plus jedan glas.

1209 - Nemački kralj Oto IV (Otto) krunisan je za rimsko-nemačkog cara. Tokom tri naredne godine napao je Toskanu, Siciliju i južnu Italiju, zbog čega ga je papa Inokentije III ekskomunicirao.

1582 - Četvrti oktobar označen je kao poslednji dan Julijanskog kalendara u Papskoj državi, Španiji i Portugalu. Gregorijanski kalendar stupio je na snagu narednog dana sa datumom 15. oktobar, a ubrzo su ga prihvatile gotovo sve katoličke države. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca prihvatila je taj kalendar za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije 19. odnosno 31. januara 1919.

1669 - Umro je holandski slikar Harmens fan Rajn Rembrant (Harmensz van Rijn Rembrandt), jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.500 crteža, uključujući remek dela svetske baštine kao što su "Noćna straža", "Izgubljeni sin", "Čas anatomije doktora Tulpa".

1830 - Belgija je postala nezavisna država, izdvojivši se iz Ujedinjenog Kraljevstva Holandije koje je osnovano na Bečkom kongresu 1815.

1853 - Turska je, uz podršku Velike Britanije i Francuske, objavila rat Rusiji, nakon što je Rusija odbila da se povuče iz podunavskih kneževina Vlaške i Moldavije koje je okupirala da bi, kako je obrazložila, zaštitila pravoslavne podanike na teritoriji Otomanskog carstva.

1865 - Pruski kancelar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck) i francuski car Napoleon III postigli su u Bijaricu sporazum da Pruska preuzme vrhovno vođstvo u Nemačkoj. Pet godina kasnije izbio je francusko-pruski rat u kojem je Napoleon III zarobljen, a u Francuskoj je 4. oktobra 1870. ponovo uspostavljena republika.

1878 - Prvi ambasador Kine u SAD Čen Lan Pin predao je akreditive američkom predsedniku Raterfordu Hejsu (Rutherford Hayes).

1892 - Rođen je austrijski državnik Engelbert Dolfus (Dollfuss), kancelar od 1932 do 1934, koji se protivio pripajanju Austrije nacističkoj Nemačkoj. Zbog upornog odupiranja Hitlerovoj nameri, austrijski nacisti su ga ubili u Beču u julu 1934.

1918 - Boris III postao je car Bugarske, nakon što je njegov otac Ferdinand I abdicirao. Godine 1923. zaveo je diktaturu u zemlji, a u Drugom svetskom ratu bio je saveznik nacističke Nemačke.

1944 - Raspušten je koncentracioni logor na Banjici u Beogradu, koji su nemačke okupacione vlasti osnovale u junu 1941. Prema nepotpunim podacima, kroz taj logor prošlo je oko 100.000 zatvorenika, od kojih je oko 80.000 ubijeno.

1957 - SSSR je lansirao u orbitu oko Zemlje prvi veštački satelit, "Sputnjik 1", nakon čega je počelo sovjetsko-američko nadmetanje u osvajanju svemira.

1965 - Papa Pavle VI postao je prvi papa koji je posetio SAD i koji se obratio narodima sveta sa govornice UN u Njujorku, pozivajući ih na uspostavljanje trajnog i pravednog mira u svetu.

1966 - Britanska afrička kolonija Basutolend stekla je nezavisnost pod nazivom Lesoto.

1970 - Od prekomerne doze droge umrla je američka pevačica Dženis Džoplin (Janis Joplin), najpoznatija bela pevačica bluza.

1974 - Amerikanac Dejvid Kunst (David) postao je prvi čovek koji je obišao svet pešice. Na putovanje dugo 23.250 kilometara on je krenuo 20. juna 1970.

1977 - UN su proklamovale Opštu deklaraciju o zaštiti životinja, a 4. oktobar proglašen je Svetskim danom zaštite životinja.

1992 - Vlada Mozambika i pobunjenici potpisali su mirovni sporazum, čime je okončan 16-godišnji građanski rat u toj afričkoj zemlji.

1993 - Predsednik Rusije Boris Jeljcin upotrebio je tenkove da bi zauzeo zgradu parlamenta u koju su se zabarikadirali poslanici, nakon što je 21. septembra raspušten parlament. Potpredsednik Rusije Aleksandar Ruckoj i lideri parlamenta predali su se vojnicima lojalnim Jeljcinu posle desetočasovnog tenkovskog napada i pogibije najmanje 300 ljudi.

1999 - Komandant ustaškog logora u Jasenovcu u Drugom svetskom ratu Dinko Šakić osuđen je u Zagrebu na 20 godina zatvora. U tom, najvećem koncentracionom logoru u Jugoslaviji, ubijeno je nekoliko stotina hiljada ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma, kao i hrvatskih antifašista.

2000 - Ustavni sud SR Jugoslavije poništio je predsedničke izbore odrzzane 24. septembra na kojima je kandidat opozicije Vojislav Koštunica pobedio kandidata levice i dotadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Na poziv Demokratske opozicije Srbije (DOS) da se 5. oktobra okupe u protestu isped Savezne skupštine, građani iz cele Srbije krenuli su prema Beogradu probijajući policijske blokade na putevima.

2001 - Ruski avion Tupoljev-154 koji je iz Izraela leteo za Moskvu pao je u Crno more pogođen raketom koju je greškom ispalila ukrajinska vojska na vojnoj vežbi. Poginulo je 78 putnika i članova posade.

2004 - Umrla je američka glumica Dženet Li (Janet Leigh), poznata po ulozi u Hičkokovom filmu "Psiho".

2005 - Turska je započela pregovore sa Evropskom unijom, 42 godine nakon što je podnela zahtev za članstvo u toj organizaciji.

2010 - Britanac dr Robert Edvards (Edwards) dobio je Nobelovu nagradu za medicinu za doprinos u lečenju neplodnosti veštačkom oplodnjom.

2011 - Ministri finansija EU usvojili su uredbu na osnovu koje mogu uvesti sankcije zemljama koje su finansijski neodgovorne.

2013 - Umro je general Vo Ngujen Djap, heroj vijetnamskog rata protiv Francuske i SAD, jedan od najvećih vojnih stratega u istoriji, zaslužan za poraz francuskih kolonijalnih snaga u bici kod Dijen Bijen Fua 1954., a osvajanje Sajgona pod njegovom komandom 1975. bilo je presudno za kraj vijetnamskog rata.

2014 - Pobedom na izborima u Letoniji Koalicija desnog centra osvojila je još jedan mandat na vlasti.

1511 - Papa Julije II osnovao je Svetu ligu Aragonije, Venecije i Papske države sa ciljem da odbrani jedinstvo crkve, ali i da istera Francuze iz Italije.

1713 - Rođen je francuski filozof i pisac Deni Didro, predstavnik slobodarskog duha revolucionarne buržoazije XVIII veka, jedan od najznačajnijih autora velike francuske "Enciklopedije" ("Razgovor Dalambera i Didroa", "Misli o tumačenju prirode", "Dalamberov san", "Žak fatalista", "Ramoov sinovac").

1796 - Pod pritiskom Francuske, Španija je objavila rat Velikoj Britaniji, koji je završen katastrofalnim porazom francusko-španske flote 1805. u bici kod Trafalgara.

1864 - Rođen je francuski hemičar i industrijalac Luj Limijer, pionir svetske kinematografije, koji je s bratom Ogistom izumeo postupak snimanja u prirodnim bojama.

1880 - Umro je francuski kompozitor nemačkog porekla Žak Ofenbah koji je izgradio prototip francuske operete i značajno doprineo njenoj popularnosti. Komponovao je oko 100 muzičkih dela od kojih su najpoznatije operete "Plavobradi", "Orfej u paklu", "Lepa Jelena" i opera "Hofmanove priče".

1908 - Bugarski knez, nemački princ Ferdinand Koburg proglasio je nezavisnost Bugarske od Otomanskog carstva, a sebe carem Ferdinandom I.

1910 - Portugalija je posle obaranja kralja Manuela II proglašena republikom pod predsednikom Žuakimom Teofilom Fernandešom Bragom.

1915 - Snažnom artiljerijskom vatrom duž celog fronta na Dunavu, Savi i Drini, u Prvom svetskom ratu počela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju.

1938 - Predsednik Čehoslovačke Eduard Beneš podneo je ostavku i otišao u izbeglištvo, nakon što je pod pritiskom Velike Britanije i Francuske prihvatio Minhenski sporazum kojim je Sudetska oblast ustupljena Hitlerovoj Nemačkoj.

1954 - Velika Britanija, SAD, FNR Jugoslavija i Italija su potpisale Londonski sporazum o ukidanju Slobodne zone Trsta i dodeli zone B i manjeg dela zone A Jugoslaviji, a većeg dela zone A sa gradom Trstom Italiji.

1964 - U Zapadni Berlin je kroz tajno iskopan tunel ispod Berlinskog zida pobeglo 57 državljana Istočne Nemačke, što je bilo najveće masovno bekstvo od izgradnje zida 1961.

1969 - BBC je emitovao prvu epizodu serije "Leteći cirkus Monti Pajtona", koja je postala kultna emisija širom sveta.

1974 - Pet ljudi je poginulo, a 35 ranjeno u eksploziji bombi koje su irski nacionalisti bacili u dva bara u mestu Gildford u Engleskoj.

1983 - Lider poljskog pokreta "Solidarnost" Leh Valensa dobio je Nobelovu nagradu za mir.

1988 - Čileanci su se na plebiscitu izjasnili protiv predloga da predsedniku Čilea Augustu Pinočeu bude produžen mandat do 1997. godine.

1994 - U Švajcarskoj su pronađena tela 48 pripadnika sekte "Hram Sunca" koji su izvršili obredno masovno samoubistvo.

1995 - Američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk uspeo je nakon dva meseca pregovora sa Srbijom i Hrvatskom i liderima zaraćenih strana u Bosni, da postigne sporazum o prekidu vatre, koji je bio uvod u mirovne pregovore u Dejtonu.

2000 - Posle neuspelih pokušaja policije da suzavcem rastera stotine hiljada demonstranata u centru Beograda, koji su protestovali zbog poništavanja predsedničkih izbora, građani su ušli u Saveznu skupštinu, a nešto kasnije i u zgradu državne Radio televizije Srbije. Pod pritiskom masa Slobodan Milošević, destogodišnji neprikosnoveni lider Srbije, sledećeg dana je priznao izborni poraz od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice.

2001 - Umrla je Emili Šindler koja je zajedno sa suprugom Oskarom, pomogla stotinama Jevreja da pobegnu iz nacističkih koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata.

2004 - Umro je Moris Vilkins britanski naučnik i nobelovac, jedan od trojice naučnika koji su zajedno otkrili strukturu DNK. Nobelovu nagradu za medicinu dobio je 1962. godine, zajedno sa Fransisom Krikom i Džejmsom Votsonom.

2005 - U naletu uragana Sten, koji je izazvao blatno klizište u planinskom delu Gvatemale gde žive potomci Maja, poginulo je oko 2.000 ljudi.

2011 - Umro je jedan od osnivača i glavni rukovodilac Epla Stiv Džobs. Izumeo je i majstorski reklamirao sofisticirane "spravice" koje su izmenile svakodnevicu-počev od kućnog računara (PC) preko ajpoda (iPod) do ajfona (iPhone).

2012 - Umro je Vojin Dimitrijević, jedan od najuglednijih srpskih stručnjaka za međunarodno pravo i međunarodne odnose, osnivač i direktor Beogradskog centra za ljudska prava.

2015 - Švedski pisac Hening Mankel, poznat po serijalu romana o policijskom inspektoru Kurtu Valanderu, preminuo je u 67 godini.

1014 - Umro je car Samuilo koji je 976. digao ustanak protiv Romeje (Vizantija) i osnovao Makedonsko carstvo. Njegovo carstvo propalo je 1014, nakon teškog poraza od vizantijskog cara Vasilija II u bici kod Belasice. Prema predanju, umro je od srčanog udara kada je video svojih 14.000 vojnika koji su bili zarobljeni, a potom po naređenju vizantijskog cara Vasilija II oslepljeni i pušteni.

1536 - Engleski verski reformator i prevodilac Biblije Vilijam Tindejl spaljen je na lomači kao jeretik, prema naređenju kralja Henrija VIII.

1552 - Rođen je Mateo Riči, italijanski jezuita, prvi katolički misionar u Kini (1581), gde je tokom 30 godina uspešno upoznavao Kineze sa dostignućima zapadne civilizacije, a na Zapadu proširio oskudno poznavanje Kine.

1767 - Rođen je haićanski državnik Henri Kristof, doveden sa ostrva Grenade kao rob na Haiti, gde se krajem 18. veka priključio pobuni protiv Francuza. Godine 1807. postao je predsednik Haitija, a 1811. proglasio se kraljem.

1846 - Rođen je američki inženjer Džordž Vestinghaus, pronalazač vazdušne kočnice za lokomotive i tramvaje, osnivač "Vestinghaus ilektrik korporejšn" (1886).

1878 - Umro je srpski trgovac Ilija Milosavljević Kolarac, koji je svoju imovinu zaveštao za prosvećivanje naroda. Iz njegove zadužbine izdat je veliki broj knjiga i podignut Kolarčev narodni univerzitet u Beogradu.

1887 - Rođen je francuski arhitekta i teoretičar švajcarskog porekla Šarl Eduar Žanre, poznat kao Le Korbizje, jedan od najvećih arhitekata 20. veka, koji je korišćenjem armiranog betona, stakla i gvožđa radikalno promenio tradicionalni način gradnje.

1903 - Rođen je irski fizičar Ernest Tomas Sinton Volton, jedan od pionira nuklearne fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1951. Sa Džonom Daglasom Kokroftom, sa kojim je podelio Nobelovu nagradu, razvio je 1929. prvi atomski akcelerator.

1908 - Austrougarska je anektirala Bosnu i Hercegovinu što je izazvalo duboku krizu u odnosima evropskih sila. Da bi izbegle rat, vodeće evropske zemlje priznale su aneksiju u martu 1909. Pod pritiskom evropskih sila aneksiju je priznala i kraljevina Srbija.

1914 - Rođen je norveški etnolog i istraživač Tor Hejerdal. Godine 1947. predvodio je šestočlanu ekspediciju koja je splavom "Kon-Tiki" preplovila oko 9.000 kilometara između Perua i pacifičkog ostrva Tuamotu blizu Tahitija, da bi dokazao da su drevni narodi mogli da plove iz Južne Amerike do polinežanskih ostrva.

1915 - Napadom na Srbiju, Bugarska, koja je na početku rata proglasila neutralnost, uključila se u Prvi svetski rat na strani Centralnih sila. Suočena istovremeno sa nemačko-austrougarskom ofanzivom na severu, srpska vojska je bila prisiljena da se povuče na Kosovo, a potom preko Albanije do Jadranskog mora odakle su je savezničke snage prebacile na ostrvo Krf.

1927 - Premijerom filma "Pevač džeza" u Njujorku, sa tada vrlo popularnim pevačem Alom Džonsonom u glavnoj ulozi, počela je era zvučnog filma.

1930 - Rođen je sirijski državnik i general Hafez al Asad, koji je na vlast došao u novembru 1970. udarom vojnog krila Arapske socijalističke partije BAAS. Predsednik Sirije bio je od 1971. do juna 2000. kada je umro u svom kabinetu.

1958 - Američka nuklearna podmornica "Sivulf" izronila je na površinu kod obale Nove Engleske nakon dva meseca provedena u morskim dubinama, što je bio svetski rekord u ostajanju pod morem.

1972 - Više od 200 ljudi je poginulo i više od hiljadu povređeno u železničkoj nesreći kod meksičkog grada Saltiljo.

1973 - Napadom Egipta i Sirije na izraelske položaje na istočnoj obali Sueca i na Golanskoj visoravni počeo je četvrti vojni sukob Izraela i Arapa, okončan 22. oktobra rezolucijom Saveta bezbednosti UN o prekidu vatre.

1976 - Vojna hunta je u Tajlandu srušila vladu Senija Pramođa, a vojska je na univerzitetu u Bangkoku masakrirala veliki broj studenata levičara.

1981 - Na vojnoj paradi u Kairu islamski ekstremisti ubili su Anvara el Sadata, predsednika Egipta od oktobra 1970. Bilans spektakularnog atentata bio je 12 mrtvih i više od 25 ranjenih.

1988 - Pod pritiskom demonstracija, tokom kojih je Slobodan Milošević učvršćivao svoju vlast u Srbiji, rukovodstvo Vojvodine podnelo je ostavke. Tokom protesta, demonstranti su na funkcionere koji su pokušali da im se obrate, bacali jogurt, zbog čega je ovaj događaj kasnije popularno nazvan "jogurt revolucija".

1989 - Umrla je američka filmska glumica Bet Dejvis, dobitnica dva Oskara za filmove "Opasna" i "Džezabel", a proslavila se i filmovima "Sve o Evi", "Male lisice" , "Šta se dogodilo sa Bebi Džejn".

1990 - Umrla je prva žena-ratni pilot u Jugoslaviji Marija Draženović Đorđević koja je u sastavu 113. lovačkog puka učestvovala u Drugom svetskom ratu u borbama na Sremskom frontu 1945. Letački ispit je položila 1939. kada je imala 15 godina.

1991 - Indonežanski vojni avion udario je u Džakarti u zgradu vlade, poginule su 102 osobe, a ranjeno više od 5.000.

1998 - Pod pritiskom međunarodne zajednice i pretnjama vazduhoplovnim napadom NATO-a, počelo je povlačenje srpskih snaga bezbednosti sa Kosova prema centralnoj Srbiji.

2002 - Premijer Belgije Gaj Verhoštat uputio je prvo zvanično izvinjenje za deportovanje desetine hiljada Jevreja u koncentracione logore u nacističkoj Nemačkoj, koje su činili lokalni zvaničnici.

2007 - Preminuo je muzičar i kompozitor, klavijaturista Laza Ristovski. Svirao je u rok grupama "Smak" i "Bijelo dugme" i pripadao muzičarima koji su obeležili jugoslovensku rok scenu.

2012 - Umro je bivši alžirski predsednik Šadli Bendžedid, koji je svrgnut sa vlasti 1992, nakon čega je izbio desetogodišnji građanski rat u kome je stradalo više od 200.000 ljudi. Na čelo Alžira došao je 1979. posle čega je sprovedeno više političkih reformi koje su dovele do višestranačkog političkog sistema.