1580 - Rođen je španski pisac Fransisko Gomez de Kevedo i Viljegas, velikan Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti ("Snoviđenja", "Život lupeža") .

1631 - U Tridesetogodišnjem ratu Šveđani i nemački protestanti pod komandom švedskog kralja Gustava Adolfa pobedili su carsku vojsku (Katolička liga) pod vođstvom grofa Tilija (Tilly) kod Lajpciga.

1665 - U Londonu je izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.

1787 - Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD potpisali su Ustav SAD. Uz kasnije dodate amandmane, taj ustav je i sada na snazi i najstariji je važeći ustav u svetu. U njemu je prvi put primenjena ideja francuskog filozofa Monteskjea o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

1796 - Prvi predsednik SAD Džordž Vašington uputio je američkom narodu oproštajnu poruku i povukao se na svoje imanje. Za predsednika je izabran 1788.

1809 - Mirom u Fredrikshamu završen je švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku.

1826 - Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvoja matematike i njene primene u fizici i mehanici. Niz matematičkih pojmova ima po njemu naziv.

1857 - Rođen je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, čije su teorije i otkrića bili osnova za razvoj astronautike. Godine 1903. objavio je prvo delo iz teorije astronautike "Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima".

1889 - Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke, u kraljevini Srbiji ustanovljen je "Orden kneza Lazara", koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.

1900 - Britanska kraljica Viktorija I Aleksandrina potpisala je dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao federalna unija šest bivših britanskih kolonija.

1908 - Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. Proslavio se 1935. na međunarodnom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom "Isaj" u Briselu, a potom je sa velikim uspehom nastupao širom sveta.

1918 - Posle trodnevne ofanzive, Prva i Druga srpska armija su uz pomoć dve francuske divizije probile Solunski front u Prvom svetskom ratu. Nemci i Bugari bili su primorani da se povuku. Proboj Solunskog fronta omogućio je srpskoj vojsci povratak u domovinu i, kao jedna od najuspešnijih operacija u Prvom svetskom ratu, doprineo konačnom slomu Centralnih sila.

1931 - RCA Viktor kompanija predstavila je prvu long-plej gramofonsku ploču na 33 obrtaja u hotelu Savoj u Njujorku.

1939 - Sovjetska Crvena armija ušla je u Poljsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217.000 Poljaka. Istovremeno Nemci su napali Varšavu iz vazduha i sa kopna.

1944 - Spuštanjem britanskih padobranaca kod grada Arnhema u Holandiji počela je operacija "Market Garden" u Drugom svetskom ratu, s ciljem da se uspostavi mostobran na reci Rajni i zaobiđe nemačka linija odbrane. Savezničke trupe naišle su na neočekivano jak otpor Nemaca i operacija je propala uz velike savezničke gubitke.

1961 - Obešen je bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela i osudila na smrt zbog izdaje reformskih principa Kemala Ataturka.

1978 - Potpisivanjem okvirnog plana za mir na Bliskom istoku, u Kemp Dejvidu su završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, premijera Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.

1980 - Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa Debajle ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja sa vlasti u julu 1979.

1994 - Umro je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rajmund Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka ("Logika istraživanja", "Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji", "Beda istoricizma").

1997 - U blizini Fojnice, u centralnoj Bosni, srušio se helikopter UN u kojem su poginuli 12 predstavnika međunarodne zajednice i pomoćnik Visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu Gerd Vagner.

2001 - Makedonska vlada je saopštila da će NATO trupama dozvoliti da ostanu u zemlji i po završetku njihovog mandata.

2004 - Ministri odbrane pet zemalja EU (Holandija, Francuska, Italija, Španija i Portugal) potpisali su sporazum o osnivanju Evropske žandarmerije sa sedištem u Vićenci, na severoistoku Italije.

2006 - U moldavskoj oblasti Pridnjestrovlje je održan referendum o nezavisnosti za koji je većina evropskih zemalja unaprijed rekla da ga neće priznati. Pridnjestrovlje je teritorija između Moldavije i Ukraine, u kojoj većuna stanovnika govori ruski i koja je 1992. godine, u vreme raspada Sovjetskog saveza, proglasilo otcepljenje od Republike Moldavije, uz vojne sukobe i brojne zrtve.

2008 - Somčaj Vingsavat, izabran je za 26. premijera u Tajlandu, uprkos protivljenju opozicije. Somčaj (61) pravnik po struci, zamenjuje premijera Samaka Sundaraveja (73), koji je podneo oostavku nakon masovnih demonstracija i optužbe o primanju mita.

2009 - Bris Taton, navijač francuskog fudbalskog kluba brutalno je prebijen u centru Beograda, bejzbol palicama, šipkama i bakljama uoči utakmice fudbalskih klubova Partizan i Tuluz. Od posledica povreda preminuo 29. septembra 2009. Za teško ubistvo Brisa Tatona osuđena je grupa od 15 navijača fudbalskog klub Partizan.

2011 - U nesreći na aeromitingu u Rinou u Nevadi poginulo je devet osoba, a 54 ljudi je povređeno, kada je jedna letelica udarila u ivicu tribina gde su se nalazili gledaoci i mediji koji su pratili događaj.

2011 - Nemački dirigent Kurt Sanderling umro je u Berlinu u 98. godini. Poreklom Jevrejin pobegao je 1936. pred nacizmom u Sovjetski Savez, gde je upravljao Lenjingradskom filharmonijom do 1960. godine. U tadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR) rukovodio je simfonijskim orkestrima iz istočnog Berlina i Drezdena.

2014 - Južnokorejska Nagrada za mir dodeljena je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel zbog njene "stalne svesti" o odgovornosti Nemačke u nacističkim zločinima.

2016 – Preminuo je američki dramski pisac Edvard Olbi, autor više od 30 komada o fenomenima američke kulture. Dobitnik je tri Pulicerove nagrade i proglašen "piscem generacije" pošto je 1962. napisao kultni komad "Ko se boji Virdžinije Vulf?"

1502 - Španski moreplovac italijanskog porekla Kristofer Kolumbo stigao je u Kostariku na svom četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.

1709 - Rođen je engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson (Samuel Johnson), autor prvog modernog rečnika engleskog jezika (A Dictionary of the English Language) koji je objavljen 1755, a potom bio temelj engleske književnosti više od jednog veka (poema "Taština ljudskih želja", tragedija "Irena", satira "London").

1739 - Potpisivanjem Beogradskog mira okončan je rat izmđu Austrije i Turske, započet 1736. Austrija je potisnuta sa Balkana, a Turska se vratila na Dunav i Savu. Srbija je ponovo postala deo Otomanskog carstva, a Austrija je bila prisiljena da Turcima vrati i Malu Vlašku i delove Bosne koje je dobila Požarevačkim mirom 1718.

1759 - Francuzi su posle vojnog poraza morali da prepuste Englezima provinciju Kvebek u Kanadi, a u poslednjoj bici su poginula oba komandanta - engleski Džejms Volf (James Wolfe) i francuski Luj Monkalm (Louis Montcalm).

1810 - U Čileu je počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O'Iginsa (O'Higgins), kasnije predsednika Čilea (1817-23).

1819 - Rođen je francuski fizičar Leon Fuko (Foucault), koji je ogledom s klatnom (Fukoovo klatno) dokazao rotaciju Zemlje. Pronašao je žiroskop, usavršio teleskop i otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

1822 - Francuski egiptolog Žan Fransoa Šanpolion (Jean Francois Champollion) dešifrovao je egipatsko pismo (hijeroglife).

1851 - Izašao je prvi broj američkog dnevnika "Njujork tajms", koji je osnovao Henri Džervis Rejmond (Henry Jarvis Raymond).

1905 - Rođena je švedska filmska glumica Greta Luiza Gustafson (Luisa Gustaffson), poznata kao Greta Garbo, jedna od najvećih glumica nemog i zvučnog filma. Svetsku slavu stekla je u Holivudu, a sa filma se povukla kada je bila na vrhuncu karijere. ("Ana Karenjina", "Mata Hari", Dama s kamelijama").

1931 - Japan je počeo napad na severoistočnu Kinu, Mandžuriju, a 3. marta 1932. proglasio je nezavisnost Mandžurije na čelu sa svrgnutim kineskim carem Pu Jiem (Yi) (carevima Mandžuko).

1934 - SSSR je pristupio Ligi naroda.

1944 - Nakon teških borbi, američke oklopne jedinice pod komandom generala Džordža Patona (George Smith Patton) zauzele su u Drugom svetskom ratu luku Brest, značajno vojno pomorsko uporište u severozapadnoj Francuskoj.

1961 - U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije poginuo je generalni sekretar UN od 1953, Šveđanin Hjalmar Agne Dag Hamaršeld (Hammarskjoeld). Smrt je prekinula njegovu misiju rešavanja kongoanske krize. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1970 - Američki pevač i najčuveniji rok gitarista 20. veka Džimi Hendriks (Jimi Hendrix) umro je u 27. godini od prekomerne doze droge.

1973 - Generalna skupština UN aklamacijom je primila u članstvo obe nemačke države - Istočnu i Zapadnu Nemačku. U članstvo UN primljeni su i Bahami.

1982 - U masakru koji je, uz podršku izraelske vojske, počinila libanska hrišćanska milicija u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, ubijeno je najmanje 800 ljudi. To je bila odmazda za atentat izvršen četiri dana ranije, u kojem je ubijen predsednik Libana Bešir Džemajel. (Bashir Gemayel).

1988 - Tokom antivladinih demonstracija, u kojima je ubijeno hiljade ljudi, vojna hunta je oborila vladu predsednika Burme Maunga Maunga.

1989 - Indijska vlada odlučila je da obustavi vojne operacije protiv Tamilskih tigrova i da do kraja godine povuče trupe iz Šri Lanke.

1997 - Islamski teroristi su u centru Kaira napali turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.

2005 - Posle 30 godina sukoba u Avganistanu su održani prvi parlamentarni i pokrajinski izbori od 1969. godine.

2007 - Umrla je Ljiljana Molnar-Talajić, jedan od najvećih operskih umetnica u bivšoj Jugoslaviji i dugogodišnja profesorka na zagrebačkoj akademiji.

2008 - Umro je kubanski sineasta Umberto Solas (Humberto) jedan od najznačajnijih latinoameričkih reditelja. Među njegovim najpoznatijim filmovima su "Barrio Cuba", "Lucia" i "El Siglo de as Luces".

2010 – U Avganistanu su održani parlamentarni izbori u kojima je učestvovalo preko 40 odsto stanovnika. Izbori su održani uprkos pretnji talibana bombaškim napadima, pratilo ih je nasilje, a u napadima ekstremista ubijeno je 14 ljudi i više desetina ranjeno.

2014 - Na referendumu o nezavisnosti Škotske građani su sa 55,3 odsto glasova odlučili da Škotska ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva.

1551 - Rođen je francuski kralj Anri III, poslednji vladar iz dinastije Valoa. Tokom njegove vladavine od 1574. zemlja je bila zahvaćena sukobima rimokatolika i hugenota (francuskih protestanata).

1802 - Rođen je mađarski revolucionar Lajoš Košut, vođa Mađarske revolucije 1848. i rata za nezavisnost od Austrije, guverner oslobođene Mađarske od aprila do avgusta 1849. Nakon mađarske kapitulacije 13. avgusta 1849. živeo je u izbeglištvu (Turska, Engleska, SAD, Italija) gde je kao vođa emigracije agitovao za nezavisnost Mađarske.

1814 - U Požeškoj nahiji u Srbiji počela je Hadži-Prodanova buna. Ustanak pod vođstvom igumana Pajsija i Hadži-Prodana proširio se i na Kragujevačku i Jagodinsku nahiju, ali nije dobio podršku Miloša Obrenovića koji je smatrao da je ustanak preuranjen. I pored obećanja da će ustanicima biti oprošteno, Turci su pogubili oko 300 ustanika među kojima i igumana Pajsija, a Hadži-Prodan je prebegao u Austriju.

1837 - Kod Požarevca su održani prvi vojni manevri regularne srpske vojske, koji su trajali 20 dana uz učešće 1.700 vojnika.

1888 - Prvo svetsko takmičenje za izbor lepotice održano je u belgijskoj banji Spa, a prva zvanično najlepša žena na planeti je postala 18-godišnja Kreolka iz Gvadelupe Berta Sukare.

1911 - Rođen je engleski pisac Vilijam Golding, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1983. Njegov prvi objavljeni i najpoznatiji roman "Gospodar muva" postao je svetski bestseler.

1914 - Počela je bitka na Mačkovom kamenu u Prvom svetskom ratu. Nakon četvorodnevnih borbi, nadmoćnija austrougarska vojska prisilila je Srbe na povlačenje.

1922 - Rođen je češki atletičar Emil Zatopek, koji je na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. osvojio zlatnu medalju u trci na 10.000 metara, a na Igrama 1952. u Helsinkiju na 5.000, 10.000 i u maratonu. Oborio je 18 svetskih rekorda i pobedio zaredom u 69 trka između 1949. i 1951.

1928 - "Parobrod Vili", prvi animirani crtani film u kojem se pojavio Miki Maus, prikazan je u njujorškom bioskopu "Koloni teatar".

1939 - Sovjetske trupe stigle su na mađarsku granicu i istovremeno su na severu Evrope okupirale Vilnus (danas glavni grad Litvanije), koji je bio pod poljskom upravom.

1941 - Nemci su u Drugom svetskom ratu zauzeli Kijev, posle bitke koja je trajala 45 dana; britanske trupe ušle su u Teheran.

1955 - U Argentini je vojska oborila sa vlasti predsednika Huana Dominga Perona, koji je izbegao i do 1973. živeo u inostranstvu. Po povratku u zemlju, ponovo je izabran za predsednika i bio na čelu države do smrti 1974.

1957 - Amerikanci su u Nevadi izvršili prve podzemne nuklearne probe.

1961 - Građani Jamajke su se na referendumu izjasnili za izdvajanje zemlje iz Zapadnoindijske Federacije.

1985 - U glavnom gradu Meksika Sjudad Meksiku i okolini u zemljotresu poginulo je oko 12.000, a ranjeno 40.000 ljudi.

1989 - U eksploziji aviona DC-10 francuske kompanije UTA, na liniji Brazavil-Pariz, iznad Nigera, za koju je kasnije optužena Libija, poginuli su svi putnici i članovi posade (171).

1991 - Kolone tenkova Jugoslovenske narodne armije krenule su iz Beograda prema Hrvatskoj, gde su počeli sukobi srpskih naoružanih grupa i hrvatske policije. Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost i izdvojila se iz SFR Jugoslavije.

1992 - Savet bezbednosti UN iskljucio je SR Jugoslaviju iz svetske organizacije, osporivši joj pravo da automatski nasledi SFRJ. SRJ je ponovo postala članica UN 2. novembra 2000. godine, nakon što je demokratska opozicija preuzela vlast u Srbiji.

1994 - Američke trupe iskrcale su se na Haiti u operaciji koju je Vašington označio kao "ponovno uspostavljanje demokratije" u toj zemlji.

1999 - U Beogradu je umro Pavle Ivić, jedan od vodećih jugoslovenskih lingvista, član Srpske akademije nauka ("O govoru galipoljskih Srba", "Srpski narod i njegov jezik").

2000 - U Pragu je počelo petodnevno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, tokom kojeg se više hiljada demonstranata, protivnika globalizacije sukobilo sa policijom. U sukobima su povređena 142 demonstranta i 123 policajca, a centar Praga je demoliran.

2001 - Islamski sveštenici su pozvali terorističkog lidera Osamu Bin Ladena da dobrovoljno napusti Avganistan, ali mu nisu odredili rok za izlazak iz zemlje. SAD zapretile da će napasti Talibane, ukoliko ne predaju Bin Ladena.

2003 - Bivši američki predsednik Bil Klinton posetio je Prištinu gde je proglašen za počasnog doktora prištinskog univerziteta.

2008 - Umro je Mauricio Kagel, jedan od najznačajnijih savremenih kompozitora, koji se bavio filmom, esejistikom, kamernom muzikom, komponovao je za radio drame i imao ključan uticaj u oblasti instrumentalnog teatra.

480. p.n.e. - U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru, Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla (Themistokles) porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I (Xerxes), čime je osigurana prevlast Atine na moru.

1519 - Portugalski moreplovac Fernando Magelan (Magalhanes) isplovio je iz Sevilje sa pet brodova na put oko sveta. Magelan je poginuo u borbi sa domorocima na ostrvu Muktan 1521, a u Sevilju se u septembru 1522. vratio samo jedan brod "Viktorija" sa 18 mornara. Tim putovanjem je prvi put oplovljena Zemlja.

1697 - U Rejsvijku kod Haga, Engleska, Španija, Holandija i Nemačko Carstvo potpisali su mirovni ugovor sa Francuskom, čime je okončan rat Velike alijanse. Veštom diplomatijom, Francuska je uspela da zadrži gotovo sve osvojene teritorije.

1833 - Rođen je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista "Il Secolo" i predsednik Internacionalnog kongresa za mir u Milanu 1906, a u mladosti Garibaldijev sledbenik i borac.

1842 - Rođen je škotski hemičar i fizičar Džejms Djuer (James Dewar), pronalazač termos-boce. Prvi je proizveo tečan (1898), a zatim i čvrst vodonik (1899).

1863 - Umro je nemački filolog i pisac Jakob Grim (Grimm) osnivač savremene germanistike. Sa bratom Vilhelmom (Wilhelm) sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom "Nemačkom rečniku" (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.

1870 - Snage italijanskog kralja Vitorija Emanuela II (Vittorio Emmanuele) ušle su u Rim čime je završeno ujedinjenje Italije. Papa Pije IX povukao se u Vatikan i proglasio se zatvorenikom.

1928 - Veliki fašistički savet postao je vrhovno zakonodavno telo u Italiji, umesto dotadašnjeg Veća poslanika.

1934 - Rođena je italijanska filmska glumica Sofija Šikolone (Sofia Scicolone), poznata kao Sofija Loren, dobitnica Oskara 1961. za film "Dve žene". Proslavila se filmovima "Čočara", "Crna orhideja", "Hleb, ljubav i ...", "Čežnja pod brestovima".

1945 - Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili su britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.

1957 - Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus (Jean Sibelius) autor sedam simfonija, popularnog violinskog koncerta i čuvene simfonijske poeme "Finlandija".

1960 - Trinaest afričkih država koje su stekle nezavisnost i bivša britanska kolonija Kipar primljeni su u UN.

1970 - Sovjetski kosmički brod "Luna 16" spustio se na Mesec i pokupio uzorke mesečevog tla.

1976 - Švedska Socijaldemokratska partija izgubila je na parlamentarnim izborima, prvi put posle više od 40 godina.

1977 - Vijetnam i Džibuti primljeni su u UN kao 149. i 150. članica međunarodne organizacije.

1979 - Žan Badel Bokasa, vladar Centralnoafričkog carstva, oboren je sa vlasti. Novi šef države, bivši predsednik Dejvid Dako (David Dacko) vratio je zemlji status republike. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka, a 1976. ukinuo republiku i proglasio se carem.

1981 - Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora (bivši Britanski Honduras) stekla je nezavisnost od Velike Britanije.

1984 - U napadu automobila-bombe na američku ambasadu u Bejrutu poginulo je 16 ljudi, a američki ambasador je povređen.

1990 - Parlamenti Istočne i Zapadne Nemačke potvrdili su ugovor o ujedinjenju dveju država.

1990 - Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letilica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda.

1991 - Crnogorski parlament je u Žabljaku proglasio Crnu Goru ekološkom državom i prihvatio deklaraciju o zaštiti prirode. Projekat prve ekološke države u svetu prihvaćen je 1992. na svetskom eko-samitu u Brazilu pod pokroviteljstvom UN.

2000 - U Moskvi je umro ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je avgusta 1961, u brodu "Vostok 2", proveo 25 sati u svemiru, obišavši zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja SSSR.

2001 - Albanski teroristi započeli su predaju poslednjih količina oružja NATO trupama u Makedoniji. Tog dana je u makedonskom parlamentu počela diskusija o ustavnim amandmanima kojima bi se albanskoj manjini garantovala veća prava.

2003 - Bivši američki predsednik Bil (Bill) Klinton zvanično je otvorio Memorijalni centar u Potočarima (BiH) posvećen žrtvama masakra u Srebrenici 1995. godine, kada su snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 Bošnjaka.

2005 - U Beču je umro poznati "lovac na naciste" Simon Vizental koji je zaslužan za hapšenje više od 1.000 pripadnika nemačkog nacističkog režima, među kojima je jedan od najbližih Hitlerovih saradnika Adolf Ajhman, kao i bivši komandant koncentracionog logora Treblinka, Franc Štangl.

2008 - Više hiljada ljudi učestvovalo je na mirovnim protestima u Berlinu i Štutgartu u Nemačkoj, i Mančesteru u Velikoj Britaniji protiveći se ratu u Avganistanu.

2011 - U sukobima u Jemenu nakon što je policija upotrebila snajpere i minobacačku vatru u masovnim protestima protiv predsednika Jemena Ali Abdulaha Saleha, koji je na vlasti skoro 33 godine, poginulo je 60 ljudi tokom tri dana.

2011 - Slovenački parlament izglasao je nepoverenje vladi premijera Boruta Pahora.

2012 - Francuski muzej Luvr otvorio je odeljenje posvećeno islamskoj umetnosti, sa oko 18.000 umetničkih predmeta koji datiraju od sedmog do 19. veka, u čiju 11-godišnju izgradnju je uloženo 100 miliona evra.

2014 - Nacionalna partija desnog centra pobedila je na parlamentarnim izborima u Novom Zelandu, što je novozelandskom premijeru Džonu Keju obezbedilo treći uzastopni mandat.

2015 – Na prevremenim izborima u Grčkoj, drugim od početka godine, pobedila je Siriza (Syriza) na čelu sa Aleksisom Ciprasom (Alexis Tsipras), koja će vladu formirati sa desničarskom strankom "Nezavisni Grci". Nova koaliciona vlada Grčke i nakon drugih prevremenih izbora ostaje u istom sastavu kao i prethodna, čija je ostavka te izbore izazvala.

2016 – Pet miliona ljudi u Somaliji ne dobija dovoljno hrane, od kojih više od 300.000 dece mlađe od pet godina je akutno neuhranjeno. Suša u južnoj i centralnoj Somaliji glavni je krivac dramatične nestašice hrane.

19. p.n.e. Umro Publije Vergilije Maron, pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa "Eneida". Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga uzeo za vodiča kroz podzemlje u "Božanstvenoj komediji".

1327. Engleski kralj Edvard II ubijen u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer, koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.

1452. Rođen italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba s papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao mnoga književna dela i kontroverzne rasprave. Smatran mračnim fanatikom, ali i pretečom reformacije, mučenikom i svecem.

1792. Na prvoj javnoj sednici Konventa, revolucionarnog parlamenta, ukinuta monarhija u Francuskoj.

1832. Umro škotski pisac Valter Skot, autor istorijskih romana "Rob Roj", "Ajvanho", "Veverli". Skupljao i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. U engleskom prevodu objavio srpsku narodnu pesmu "Hasanaginica". Izvršio uticaj na evropski roman.

1846. Rođen srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo prvi socijalistički list u Srbiji Radenik, 1871. Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalističke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu.

1860. Umro nemački filozof Artur Šopenhauer. Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848. u Evropi, u filozofiji i književnosti našla odraz u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana.

1866. Rođen engleski književnik Herbert Džordž Vels. Prvim romanom, "Vremeplov", utemeljio naučnu fantastiku.

1938. Vlada Čehoslovačke prihvatila britansko-francuski plan o prepuštanju Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj.

1939. Rumunski fašisti, pripadnici Gvozdene garde, ubili premijera Rumunije Armanda Kalineskua.

1949. U Kini formirana Centralna narodna vlada, na čelu s Mao Cedungom. Cedung 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu.

1956. U atentatu smrtno ranjen nikaragvanski diktator Anastazio Somoza. Umro osam dana kasnije, nasledio ga sin Luis.

1957. Umro norveški kralj Hakon VII. Vladao od 1905, kada ga je, po ukidanju norveško-švedske unije, parlament Norveške izabrao za kralja. U I svetskom ratu održao neutralnost Norveške, kada su Nemci u II svetskom ratu okupirali Norvešku izbegao u London i formirao izbegličku vladu. Nasledio ga sin Olaf V.

1964. Malta postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine.

1972. Predsednik Filipina Ferdinand Markos zaveo vanredno stanje u zemlji i stavio u zatvor na hiljade protivnika režima. Markos ostao na vlasti do 1986.

1973. Jugoslavija prekinula diplomatske odnose s Čileom, 10 dana posle puča generala Augusta Pinočea, u kom je ubijen predsednik Salvador Aljende.

1974. Umro američki filmski glumac Volter Brenan, prvi glumac koji je dobio tri Oskara. Poznat pre svega po brojnim epizodnim ulogama u vesternima.

1992. Meksiko i Vatikan uspostavili pune diplomatske odnose, posle 130 godina dugog prekida.

1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio Parlament pod optužbom da poslanici blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobunjeni poslanici zabarikadirali se u zgradi Parlamenta, odakle su isterani uz pomoć vojske 4. oktobra.

1996. Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, nađeno oko četiri kilograma heroina. Predsednik osumnjičen za veze s narko-mafijom, Vlada saopštila da se radi o nameštaljci.

1999. Na Tajvanu u zemljotresu poginulo više od 2.100 osoba, povređeno oko 8.700.

2000. Vlada Rusije odlučila da zamrzne ugovor sa Iranom o prodaji laserske tehnologije pošto su SAD navele zabrinutost zbog mogućnosti njenog korišćenja u izradi nuklearnog oružja.

2003. Posle 14 godina osmatranja planete Jupiter i njenih satelita, uništen posmatrački brod Galileo, deo programa NASA.

1241 - Ubijen je Sturulson Snori, najznačajniji pisac stare islandske književnosti, autor dela "Snorra Edda" koje sadrži legende iz drevne severnjačke mitologije i "Orbis terrarum", sage o norveškim mitskim počecima. Smatra se da je ubistvo naručio norveški kralj Hakon VI iz političkih razloga.

1499 - Mirom u Bazelu okončan je Švapski rat između Švajcarske lige i nemačkog kralja Maksimilijana I, a Švajcarska je stekla nezavisnost.

1735 - Robert Volpol postao je prvi britanski premijer koji se uselio u rezidenciju u Dauning stritu broj 10 u Londonu.

1789 - Rusko-austrijske snage pod komandom ruskog vojskovođe Aleksandra Suvorova nanele su težak poraz Turcima u bici kod Rimnika.

1791 - Rođen je engleski fizičar i hemičar Majkl Faradej, koji je 1831. otkrio zakon elektromagnetske indukcije, a 1833. dva osnovna zakona elektrolize.

1792 - Dan posle obaranja monarhije, Francuska je proglašena republikom i na snagu je stupio novi kalendar, kojim je za početak računanja nove ere uzet jesenji ekvinocij - 23. septembar 1792.

1862 - Oto fon Bizmark postao je pruski kancelar. Pod geslom "krv i gvožđe" ujedinio je 25 nemačkih država u Nemačko Carstvo, osnovano 1871. sa Vilhelmom Hoencolernom kao carem.

1862 - Predsednik SAD Abraham Linkoln objavio je dekret prema kojem svi američki robovi postaju slobodni građani od 1. januara 1863.

1882 - Umrla je srpska slikarka Katarina Ivanović, prva žena član Srpskog učenog društva. Slikala je portrete, istorijske žanr-kompozicije i vrlo uspešne mrtve prirode. Neke njene slike su među najboljima u srpskom klasicizmu, poput "Portreta knjeginje Perside Karađorđević", "Autoportreta", "Korpe s grožđem".

1885 - Rođen je američki filmski režiser i glumac austrijskog porekla Erih fon Štrohajm, jedan od najvećih režisera nemog filma ("Kraljica Keli", "Velika iluzija", "Nestali iz Sent-Ažila", "Bulevar sumraka").

1918 - Rođen je meksički violinista poreklom poljski Jevrejin Henrik Šering, jedan od najvećih majstora violine 20. veka. Emigrirao je kada je nacistička Nemačka 1939. napala Poljsku i do 1945. u Londonu je bio oficir za vezu poljske izbegličke vlade i prevodilac premijera, generala Vladislava Sikorskog. Od 1945. je profesor na Muzičkom fakultetu u Meksiku.

1923 - U Ljubljani je održana skupština feminističkih društava Kraljevine Jugoslavije na kojoj je osnovana Feministička alijansa (kasnije Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije).

1934 - U eksploziji u rudniku Gresford u Velsu poginulo je više od 260 rudara.

1940 - Japanske trupe ušle su u Drugom svetskom ratu u Francusku Indokinu.

1949 - Vlade SAD, Velike Britanije i Kanade saopštile su da je SSSR izveo prvu eksploziju atomske bombe 29. avgusta 1949.

1955 - U Velikoj Britaniji je počela da radi komercijalna televizija. Prvi plaćeni oglas bila je reklama za pastu za zube.

1960 - Proglašena je nezavisnost afričke države Mali (bivši Francuski Sudan) sa predsednikom Modibom Keitom.

1974 - U uraganu u centralnoameričkoj državi Honduras poginulo je oko 5.000 ljudi.

1980 - Kopnene snage Iraka ušle su u Iran sa namerom da preuzmu kontrolu nad Šat-el-Arabom, čime je iračko-iranski sukob prerastao u pravi rat, koji je trajao narednih osam godina.

1985 - Francuski premijer Loran Fabijis priznao je da su francuski tajni agenti, na osnovu naređenja vlade, potopili u Novom Zelandu brod organizacije "Grinpis", "Dugin ratnik". "Grinpis" je vodio kampanju protiv francuskih nuklearnih proba.

1989 - Umro je američki pevač Irvin Berlin, autor više od 1.000 šlagera. Njegova pesma "White Christmas" iz filma "Holiday Inn" (1942) ubraja se i danas u bestselere američkog muzičkog tržišta.

1992 - SAD su uputile zahtev generalnom sekretaru UN da se formira komisija za ispitivanje ratnih zločina u Jugoslaviji. U priloženom izveštaju, rukovodstva Srbije i Jugoslovenske narodne armije, kao i srpske oružane snage u Hrvatskoj i BiH, optuženi su za teške zločine počinjene tokom 15 meseci rata u bivšoj Jugoslaviji.

1993 - U jeku jedne od najvećih inflacija zabeleženih u svetu, SR Jugoslavija je donela zakon o denominaciji nacionalne valute, prema kojem je od 1. oktobra milion dinara vredelo jedan dinar.

1998 - Na planini Ćićevici obnovljene su borbe između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, a ministar pravde u Vladi Srbije Dragoljub Janković saopštio je da su protiv 178 kosovskih Albanaca podignute optuznice zbog terorizma, da je pod istragom 927, a u pritvoru 538 Albanaca sa Kosova.

2001 - Umro je Isak Štern, jedan od najvećih violinista dvadesetog veka. Poznat je i po tome što je spasao Karnegi Hol od propasti 60-tih godina prošlog veka.

2001 - SAD su ukinule sankcije Indiji i Pakistanu, uvedene 1998, kada su te dve zemlje izvršile nuklearne probe.

2007 - Umro je Marsel Marso francuski pantomimičar, koji se proslavio svojim likom Bipom. Poznat kao Čarli Čaplin pantomime, Marso je bio inspirisan glumcima ere nemog filma, a širom sveta postao je poznat 1947. po liku klovna belog lica, u puloveru i sa šeširom.

2010 - Umro je američki pevač Edi Fišer jedan od najpopularnijih izvođača pedesetih godina u svetu. Među njegovim najuspešnijim pesmama su "Thinking of you", "Any Time" i "Oh, My Pa-pa".

2013 – Na nemačkim saveznim parlamentarnim izborima za 18. saziv Bundestaga najviše glasova osvojila je Hršćansko-demokratska unija premijerke Angele Merkel, koja je dobila treći uzastopni mandat za sastav vlade.

2014 - Oko 100.000 Kurda iz Sirije u nekoliko dana prebeglo u Tursku pred vojskom ekstremističke organizacije "Islamska država", saopštio je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).

2016 - Internet grupa Jahu (yahoo) priznala je da je krajem 2014. hakovano oko 500 miliona njenih korisnika, da su hakeri ukrali lične podatke - imena, prezimena, elektronsku poštu, lozinke, brojeve telefona i da nisu dirali brojeve bankarskih računa.

3. p.n.e - Rođen je Cezar Oktavijan Avgust, usvojeni sin Julija Cezara, prvi rimski car. Nakon što je pobedio vojsku Marka Aurelija i Kleopatre kod Akcija 31. godine p.n.e, preuzeo je svu vlast i zaveo novi oblik vladavine - principat i ustanovio Pax Romana - mir u celom Rimskom carstvu. Njegova vladavina smatra se najsjajnijim periodom rimske istorije i naziva Avgustov ili Zlatni vek.

1687 - U borbi sa Turcima, prilikom napada na Duvno, poginuo je uskočki vojvoda Stojan Janković, vojni starešina Ravnih Kotara u mletačkoj službi. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti su ga odlikovale titulom "kavalijera" i dale mu imanje u Kotarima. Opevan je u narodnoj pesmi "Ropstvo Janković Stojana".

1719 - Lihtenštajn je postao nezavisna kneževina u okviru Svetog rimskog carstva.

1817 - Španija i Velika Britanija potpisale su sporazum o zabrani trgovine robljem.

1819 - Rođen je francuski fizičar Arman Fizo, koji je 1849. prvi izračunao brzinu svetlosti bez primene astronomskih proračuna.

1840 - Crnogorci su na Mljetičku, na Durmitoru, ubili 80 turskih vojnika i muselima Smail-agu Čengića koji je krenuo da skuplja harač. O tom događaju hrvatski pesnik Ivan Mažuranić ispevao je herojski ep "Smrt Smail-age Čengića".

1846 - Nemački astronom Johan Gotfrid Gale otkrio je planetu Neptun.

1866 - Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o zajedničkoj borbi za oslobođenje od Turaka i ujedinjenje srpskih zemalja. Knez Nikola se obavezao da će se u slučaju ujedinjenja dve države odreći prestola u korist kneza Mihaila.

1870 - Umro je francuski pisac Prosper Merime. Kao veliki erudit, poznavalac istorije, arheologije i arhitekture, postao je 1834. inspektor u Upravi istorijskih spomenika, a od 1844. je član Francuske akademije. Njegova novela "Karmen" inspirisala je francuskog kompozitora Žorža Bizea da napiše istoimenu operu. ("Gusle", "Hronika vremena Šarla IX", "Tamango", "Ertrurska vaza").

1893 - U Beogradu je stavljena u pogon prva javna električna centrala u Srbiji.

1914 - U prvom vazdušnom napadu na Nemačku, britansko vazduhoplovstvo bombardovalo je u Prvom svetskom ratu grad Diseldorf.

1916 - Rođen je italijanski političar Aldo Moro, premijer Italije (1963-68. i 1974-76), lider Hrišćansko-demokratske stranke. Teroristička grupa "Crvene brigade" kidnapovala ga je u martu 1978, a u maju je ubijen.

1932 - Nedžd, Hedžas i više drugih oblasti koje je pod patronatom Velike Britanije na Arabijskom poluostrvu pripojila dinastija Saudita, ujedinilo se u državu Saudijska Arabija.

1939 - Umro je austrijski psihijatar Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, posebno zaslužan za istraživanja podsvesne psihe i njene povezanosti sa seksualnim nagonom ("Tumačenje snova", "O psihoanalizi", "Psihopatologija svakodnevnog života").

1956 - Velika Britanija i Francuska prepustile su Savetu bezbednosti UN problem Sueckog kanala.

1957 - Grčka je odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska. Balkanski savez osnovan je kao odgovor na vojni pritisak zemalja istočnog bloka na Jugoslaviju.

1973 - Huan Peron izabran je treći put za predsednika Argentine. Njegova žena Izabela postala je potpredsednik.

1973 - Umro je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda (70) jedan od najvećih pesnika Latinske Amerike i španskog jezika, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. ("Praznična pesma", "Dvadeset ljubavnih pesama i jedna očajna", "Španija u srcu").

1987 - U Beogradu je održana 8. sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, na kojoj je došlo do prekretnice u idelogiji i politici srpskih komunista. U sukobu dve frakcije pobedila je tvrda struja tadašnjeg predsednika CK SK Srbije Slobodana Miloševića, nad umerenom politikom predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Milošević je potom izvršio čistke u partiji i medijima i obezbedio osnov za svoju nacionalističku politiku.

1991 - Jermenija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.

1997 - Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestanski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali direktno sa vođama Šin Fejna, političkog krila Irske republikanske armije.

1998 - Savet bezbednosti UN doneo je rezoluciju 1199 kojom se zahteva prekid vatre između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, preduzimanje mera za sprečavanje humanitarne katastrofe i nastavljenje pregovora o okončanju krize na Kosovu. Najavljene su dalje akcije i dodatne mere ukoliko rezolucija ne bude poštovana.

2001 - Levičarska partija, koja potiče iz bivšeg poljskog komunističkog režima, osvojila je većinu glasova na parlamentarnim izborima u Poljskoj.

2004 - Tropski uragan Džin, koji je pogodio Haiti, odneo je 1.147 života, a oko 1.250 ljudi se vode kao nestali.

2008 - Preminula je Sonja Savić (47), filmska i TV glumica prepoznatljiva po promuklom glasu i imidžu urbane devojke. Zapažene uloge ostvarila je u filmovima "Život je lep", "Živeti kao sav normalan svet", "Šećerna vodica", "Balkanski špijun", "Davitelj protiv davitelja", "Kako je propao rokenrol", "Mi nismo anđeli"...

2010 - Nepoznata slika iz 16. veka flamanskog majstora Pitera Brojgela Starijeg pronađena je u Španiji. Slika "The Wine of St. Martin's Day" je rađena u tehnici tempera na platnu i datira iz perioda između 1565. i 1568. godine. Na njoj je oslikana skupina od stotinak ljudi koji se guraju oko bačve kako bi probali prvo vino na Dan svetog Martina.

2011 - Predstavnici više od 100 država apelovali su na sve članice UN da ratifikuju Povelju o zabrani nuklearnih testova, 15 godina od kako je ona predstavljena. Da bi stupila na snagu neophodno je da Povelju ratifikuju još 44 države potpisnice za koje se veruju da raspolažu nuklearnom tehnologijom među kojima SAD, Kina, Severna Koreja, Egipat, Indija, Indonezija, Iran, Izrael i Pakistan.

2016 - Iz Sredozemnog mora izvučeno je 148 tela pošto se prevrnuo brod sa oko 600 migranata kod obale Egipta. Nesreću je preživelo 150 ljudi.

768 - Umro je franački kralj Pipin III Mali (Pepin le Bref) prvi monarh iz dinastije Karolinga. Tokom vladavine od 747. ratovao je protiv Langobarda u Italiji, osvojio Ravenski egzarhat, koji je potom poklonio papi 756. (Donatio Pippini) i time udario temelje Papskoj državi u Italiji.

1227 - Umro je prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, za vreme čije vladavine je Srpska pravoslavna crkva stekla autokefalnost. Da bi učvrstio nezavisnost od Vizantije, napravio je zaokret u spoljnoj politici okrenuvši se novim saveznicima, Mletačkoj republici i papi. Napisao je "Žitije svetog Simeona" (Stefana Nemanje).

1706 - Švedska i Saksonija sklopile su mir u Altrantštatu kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog (Stanislaw Leszczynski).

1834 - Umro je portugalski kralj Pedro IV (Dom Pedro). Godine 1807, kada su Francuzi napali Portugal, pobegao je u Brazil, gde se 1822. pridružio Brazilcima u borbi protiv portugalske kolonijalne uprave, osnovao Brazilsko Carstvo, a sebe proglasio carem. Nakon smrti oca Huana VI 1831. odrekao se brazilskog prestola, vratio u Lisabon i postao kralj Portugala.

1852 - Francuski inženjer Anri Žifar (Henri Giffard) izveo je prvi let dirižablom na parni pogon i preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa.

1863 - U Beogradu je osnovana Velika škola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava je održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola je prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.

1868 - U Subotici je osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.

1884 - Rođen je turski državnik i vojskovođa Mustafa Ismet Ineni (Inoenu), učesnik mladoturske revolucije 1908, predsednik Turske od 1938. nakon smrti Kemala Ataturka. Demokratizovao je autoritarni režim u Turskoj, dozvolio je 1946. formiranje političkih stranaka, a 1950. je podneo ostavku kada je na izborima pobedila Demokratska stranka.

1911 - Rođen je ruski državnik Konstantin Ustinovič Černjenko, koji je 13 meseci bio lider SSSR i generalni sekretar sovjetske Komunističke partije. Na ove funkcije je došao već oštećenog zdravlja, posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984. godine i ostao do svoje smrti 1985. godine.

1915 - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upućene snage sa fronta u Galipolju.

1941 - Vlade 15 zemalja, među kojima i Kraljevine Jugoslavije, potpisale su na konferenciji u Londonu Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka proklamovali su 14. avgusta američki predsednik Ruzvelt (Roosvelt) i britanski premijer Čerčil (Churchill) kao politički program saveznika u borbi protiv sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument je kasnije poslužio kao osnova Povelje UN.

1941 - Partizani su u Drugom svetskom ratu zauzeli grad Užice, u Srbiji, koji je potom bio sedište Užičke republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.

1960 - U Njuportu je porinut "Enterprajz", prvi američki nosač aviona na atomski pogon.

1971 - Velika Britanija proterala je 90 sovjetskih diplomata zbog navodne špijunske delatnosti.

1986 - Beogradski list "Večernje novosti" objavio je Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj.

1988 - Na Olimpijskim igrama u Seulu, kanadski sprinter Ben Džonson (Johnson) postavio je svetski rekord u finalnoj trci na 100 metara od 9,79 sekundi. Šest dana kasnije utvrđeno je da je bio dopingovan, rezultat je poništen, a Džonsonu je oduzeta zlatna medalja.

1990 - Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker (Richard von Weizsaecker) potpisao je sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene Istočna Nemačka je formalno napustila Varšavski pakt.

1993 - Kralj Norodom Sihanuk (Sihanouk) ponovo je preuzeo kambodžanski presto i potpisao novi ustav prema kojem je Kambodža postala ustavna monarhija. Godine 1970. Sihanuk je oboren sa vlasti u državnom udaru desničara Lon Nola, a Kambodža je proglašena republikom.

1996 - SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska potpisale su dokument o zabrani nuklearnih proba.

1996 - Umro je ruski špijun Pavel Sudoplatov, koji je, prema zapadnim izvorima, ukrao američki plan za atomsku bombu i organizovao ubistvo ruskog revolucionara Lava Trockog.

1998 - Dan nakon poziva UN jugoslovenskoj vladi i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu, Savet NATO-a odobrio je izdavanje Akta upozorenja (Act Warn) za ograničenu akciju iz vazduha i za "fazne vazdušne operacije" na Kosovu.

2000 - Pobedom udružene opozicije na izborima u Srbiji i SR Jugoslaviji, završila se desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, dotada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali su postizbornu krizu koja je zapretila građanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra nakon masovnih protesta širom Srbije, a novi predsednik SR Jugoslavije postao je Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS-a.

2000 - Vladimiro Montesinos, šef tajne službe za bezbednost peruanskog predsednika Alberta Fudžimorija, napustio je Peru u jeku političke krize koja je vodila ka novim izborima i zatražio politički azil u Panami.

2001 - Predsednik SAD Džordž Buš naredio je američkim finansijskim institucijama da zamrznu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.

2003 - Izveštaj OLAF-a, anti-korupcijskog tela EU, je pokazao da su milioni eura otišli na neregularne račune u poslovanju agencije Eurostat.

2004 - Umrla je francuska književnica Fransoaz Sagan (Françoise Sagan Kuarez) Sagan, koja je 1954. godine postigla ogroman uspeh svojim prvim romanom "Dobar dan tugo"(Bonjour Tristesse).

2006 - Umro je britanski kompozitor Malkom Arnold (Malcolm), autor muzike za film "Most na reci Kvaj" za koju je 1958. dobio Oskara. Komponovao je muziku za više od 130 filmova, devet simfonija, sedam baleta, dve opere, mjuzikl i više od 20 koncerta.

2009 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju čiji je cilj oslobađanje sveta od nuklearnog naoružanja. Sednicom je predsedavao američki predsednik Barak Obama.

2010 - Oko dva miliona ljudi je raseljeno usled poplava na severu Nigerije, nakon što su tamošnje vlasti bile prinuđene da otvore ustave na dve rečne brane, preopterećene od nabujalih voda.

2013 - Okončana je četvorodneva akcija protiv somalijske terorističke organizacije El Šabab koja je 21. septembra oružjem zauzela tržni centar u Najrobiju. U napadu terorista i reakciji vojske Kenije poginulo je 72 ljudi, 62 je hospitalizovano, a 157 povređeno.

2013 - U zemljotresu jačine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali koji je pogodio zapad Pakistana, poginulo je 376 ljudi, povređeno je 550.

1345 - Nakon tri godine bezuspešnih pokušaja, srpski car Dušan osvojio je Ser, čime je došao u posed puteva koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvu Halkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.

1493 - Kristofor Kolumbo isplovio je iz luke Kadis na drugo putovanje u Novi svet, koji je otkrio 1492.

1513 - Španski istraživač Vasko Nunjes de Balboa prešao je Panamski zemljouz i kao prvi Evropljanin video Tihi okean.

1555 - Sklopljen je Augsburški verski mir između nemačkog kralja Ferdinanda I i luteranskih knezova kojim su izjednačena prava luterana (protestanata) i rimokatolika. Donet je zakon o slobodi veroispovesti po principu "Cuius regio, illius religio" (čija je zemlja, onoga je i vera).

1744 - Rođen je pruski kralj Fridrih Vilhelm II, koji je tokom vladavine (1786-97) ratovao protiv Francuske Republike (1792-95), a u drugoj i trećoj podeli Poljske (1793, 1795) anektirao je velike delove te države.

1823 - Srpskom piscu i jezičkom reformatoru Vuku Stefanoviću Karadžiću dodeljen je počasni doktorat Univerziteta u Jeni.

1849 - Umro je austrijski violinist, dirigent i kompozitor Johan Štraus Stariji koji je bečkom valceru dao klasični oblik i učinio ga popularnim širom Evrope. Komponovao je više od 150 valcera (najpoznatiji "Zvuci Rajne") kadrile, marševe ("Radetzky-marš") i polke.

1866 - Rođen je američki biolog Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava.

1896 - Rođen je Alesandro Pertini, predsednik Italije (1978-1985), najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član Socijalističke partije Italije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao u pokretu otpora, a potom bio poslanik i senator.

1897 - Rođen je američki pisac Vilijam Fokner, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1949, koji je u delima razmatrao problem zla.

1897 - Rođen je pisac Aleksandar Vučo, jedan od osnivača nadrealističkog pokreta u Srbiji između dva svetska rata, tvorac moderne poezije za decu. Njegova poema "Podvizi družine 'Pet petlića'" smatra se najznačjanijim delom srpske dečije poezije posle Jovana Jovanovića Zmaja. Pisao je i filmske scenarije i bavio se filmskom kritikom.

1906 - Rođen je ruski kompozitor Dmitrij Šostakovič, koji je prvi među muzičkim umetnicima sovjetske Rusije stekao međunarodnu slavu. Uspešno je spojio rusku tradiciju i modernu zapadnoevropsku muziku i razvio vlastiti muzički izraz. Napisao je monumentalnu "Petu simfoniju" i u najtežim danima blokade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu "Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju".

1932 - Španska pokrajina Katalonija dobila je autonomiju - pravo na zastavu, lokalnu skupštinu i jezik. Autonomija je ukinuta 1939. kada je diktator, general Franko, došao na vlast.

1943 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Smolensk, jedno od poslednjih značajnih uporišta nemačkih nacističkih snaga na teritoriji SSSR-a.

1956 - U upotrebu je pušten prvi transatlantski telefonski kabl, između Obena u Škotskoj i Njufaundlenda u Kanadi.

1959 - Razočaran politikom vlade jedan budistički monah izvršio je u Kolombu atentat na premijera Cejlona (Šri Lanke) Solomona Bandaranaikea, koji je narednog dana umro.

1962 - Soni Liston postao je svetski bokserski šampion teške kategorije kada je u Čikagu u prvoj rundi nokautirao Flojda Patersona.

1963 - Vojska je u Dominikanskoj Republici oborila liberalnu vladu Huana Boša Gavinja i suspendovala Ustav.

1970 - Umro je nemački pisac Erih Marija Remark koji se proslavio antimilitarističkim romanom "Na zapadu ništa novo". Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a on prisiljen da emigrira i od 1947. je bio američki državljanin ("Trijumfalna kapija", "Crni Obelisk").

1973 - Tri člana posade prve američke svemirske stanice "Skajlab 2"koji su proveli 59 dana u orbiti oko Zemlje spustila su se u Pacifik.

1990 - Savet bezbednosti UN zabranio je letove nad Irakom i okupiranim Kuvajtom.

1991 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o embargu na oružje Jugoslaviji i pozvao jugoslovenske lidere da prekinu sukobe.

1992 - Moskva i Vašington su odbacili jedan od poslednjih ostataka "Hladnog rata", dozvolivši slobodno putovanje ruskih i američkih novinara i poslovnih ljudi koji rade u Rusiji, odnosno u SAD.

1994 - Švajcarci su na referendumu prihvatili plan vlade za donošenje zakona protiv rasizma.

1997 - Britanski supersonični automobil postavio je u Nevadi novi svetski rekord postigavši brzinu od 1.142 kilometra na čas.

2001 - Bivši komandant Armije BiH i ministar za izbeglice i socijalni rad u Vladi Federacije BiH Sefer Halilović dobrovoljno se predao Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Halilović je optužen za zločine počinjene u selima Grabovica i Uzdol, počinjene septembra 1993. godine kada je ubijeno 60 civila, bosanskih Hrvata.

2011 - Umrla Vangari Muta Matai, kenijska aktivistkinja za zaštitu životne sredine, prva Afrikanka dobitnica Nobelove nagradu za mir.

2012 - Američka kompanija Tesla Motors Inc. predstavila je solarne stanice za punjenje električnih vozila. Stanice su postavljene na šest mesta na autoputu u Kaliforniji što omogućava duža putovanja ovih vozila.

2016 - Jordanski novinar i pisac Nahed Hatar ubijen je ispred suda u Amanu u kome mu je suđeno zbog objavljivanja karikature koja se smatra uvredljivom za islam.

1371 - U bici na reci Marici, kod Črnomena, Turci su porazili srpsku vojsku braće Mrnjavčević, kralja Vukašina i despota Uglješe, koji su u boju poginuli. To je bila jedna od presudnih bitaka u turskom pohodu na Balkan.

1580 - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk uplovio je u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk je bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete.

1687 - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo je eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala skladište municije.

1815 - Rusija, Austrija i Pruska formirale su Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio je da uguši revolucionarne pokrete u Evropi nakon Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.

1826 - Rođen je Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, autor čuvenih putopisa i jedan od najčitanijih srpskih pisaca druge polovine 19. veka ("Pisma iz Italije", "Pisma iz Nemačke", "Pisma iz Švajcarske", "O Crnogorcima").

1849 - Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.

1907 - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao je dominion u okviru Britanskog komonvelta.

1918 - Saveznici su u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.

1945 - U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika "nove muzike" XX veka (simfonijska poema "Košut", opera "Dvorac Modrobradog", baleti "Drveni princ" i "Čudesni mandarin" i brojna simfonijska i kamerna dela).

1960 - Održan je prvi TV duel između predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili su se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson i senator Džon Kenedi.

1969 - U Boliviji je vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.

1980 - U Minhenu je na festivalu piva u eksploziji podmetnute bombe poginulo 13, a ranjeno više od 200 ljudi.

1984 - Velika Britanija i Kina su se sporazumeli o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong je pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, nakon Opijumskog rata (1839-42).

1989 - Vijetnam je povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije "Crveni Kmeri".

1990 - U Rimu je u 83. godini umro italijanski književnik Alberto Moravija (Moravia), jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti XX veka ("Rimske priče", "Čočara", "Rimljanka").

1994 - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatog kao Abu Abdala.

1995 - Počelo je suđenje bivšem premijeru Italije Đuliju Andreotiju, pod optužbom da je imao bliske veze sa mafijom. Andreoti je sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.

1997 - Italijanski sud osudio je mafijaškog bosa Salvatora Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotni zatvor zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea 1992.

1997 - U zemljotresu u centralnoj Italiji, 11 ljudi je izgubilo život i teško je oštećena srednjovekovna bazilika Svetog Franje Asiškog u Asiziju.

2000 - Grčki feribot "Ekspres Samina" naleteo je na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. U udesu broda koji je prevozio preko 500 putnika, život su izgubile 72 osobe.

2002 - U nesreći senegalskog feribota u vodama Gambije u Atlanskom okeanu utopilo se oko 1.034, a preživelo 64 osobe.

2003 - Nakon 11 godina prekida, zbog izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji, avion srpske aviokompanije Jat ervejz sleteo je na sarajevski aerodrom, čime je ponovo uspostavljena direktna avionska linija između Beograda i Sarajeva.