1667 - Žan Batist Deni (Jean-Baptiste Denys), lekar Luja XIV, izveo je prvu uspešnu transfuziju krvi petnaestogodišnjem dečaku koristeći krv ovce.

1683 - Turska vojska je počela drugu opsadu Beča. Grad je u septembru iste godine oslobodio poljski kralj Jan Sobjecki.

1691 - Ahmed II je na turskom prestolu nasledio sultana Sulejmana III u veoma teškim prilikama za carstvo. Vodio je neuspešne ratove protiv Austrije, Venecije i Rusije i bio prisiljen da prihvati nepovoljne uslove Karlovačkog mira 1699.

1759 - Umro je Vilijam Kolins (William Collins), jedan od najznačajnjih engleskih lirskih pesnika 18. veka ("Veče", "škotske praznoverice", "Sloboda").

1798 - U pohodu na Egipat Napoleon Bonaparta zauzeo je ostrvo Malta.

1848 - Mađarska vojska napala je Sremske Karlovce, sedište Srba u Ugarskoj, što se smatra početkom mađarsko-srpskog rata 1848. godine.

1849 - Mađari su topovima sa Petrovaradina skoro potpuno uništili Novi Sad braneći se od napada vojske hrvatskog bana Jelačića, koji je kao austrijski oficir imao naređenje da uguši mađarsku revoluciju.

1897 - Rođen je engleski državnik Robert Entoni Idn (Anthony Eden), lider Konzervativne stranke od 1955, ministar inostranih poslova (1935-38; 1941-45; 1951-55), premijer (1955-57). Pod pritiskom javnog mnenja, zbog britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat u novembru 1956, podneo je ostavku i povukao se iz javnog života.

1898 - Tokom Američko-španskog rata lider filipinskog revolucionarnog pokreta general Emilio Aginaldo (Aguinaldo) proglasio je, uz podršku SAD, nezavisnost Filipina.

1900 - Nemački Rajhstag usvojio je zakon o povećanju nemačke ratne pomorske flote, koja će potom postati jedna od najjačih u svetu.

1917 - Grčki kralj Konstantin I (Constantine) abdicirao je u korist starijeg sina, princa Aleksandra.

1929 - Rođena je Ana Frank (Anne), autor dnevnika o stradanju Jevreja u okupiranom Amsterdamu u Drugom svetskom ratu, koji je pisala u tajnom skrovištu. Ubijena je u martu 1945. u nacističkom logoru Bergen-Belzen. Od porodice Frank rat je preživeo jedino Anin otac.

1934 - Vlada Bugarske, koja je došla na vlast prevratom u maju 1934, zabranila je političke partije.

1936 - Na Malom Kalemegdanu u Beogradu otvoren je Zoološki vrt, u kojem je do 1941. sakupljeno oko 1.200 životinja.

1964 - Nelson Mandela, Volter Sisulu (Walter) i još šest vođa antirasističkog pokreta u Južnoj Africi, osuđeni su na doživotnu robiju.

1976 - U državnom udaru u Urugvaju oboren je predsednik Huan Bordaberi (Juan Bordaberry) i počela je devetogodišnja vojna diktatura.

1987 - Bivši car Centralnoafričke Republike Žan Bedel Bokasa (Jean, Bokassa) osuđen je na smrt zbog zločina izvršenih tokom 13-godišnje vladavine.

1988 - U Bangladešu su izbile demonstracije zbog ustavnog amandmana usvojenog pet dana ranije, kojim je islam postao državna religija.

1991 - Boris Jeljcin je izabran za predsednika Rusije na prvim neposrednim predsedničkim izborima u toj zemlji. Drugi predsednički mandat Jeljcin je osvojio u julu 1996, da bi se u decembru 1999. dobrovoljno povukao s vlasti i za svog naslednika predložio Vladimira Putina.

1993 - Američki avioni su bombardovali glavni grad Somalije Mogadiš u pokušaju da unište gerilce generala Mohameda Faraha Aidida (Farrah).

1995 - Umro je italijanski muzičar Arturo Benedeti Mikelanđeli (Benedetti Mićelangeli), jedan od najvećih pijanista 20. veka.

1999 - Na Kosovu i Metohiji počelo je razmeštanje međunarodnih bezbednosnih snaga (Kfor), na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

2001 - Makedonija je poništila priznanje Tajvana, koji je priznala dve godine ranije i okrenula se političkoj saradnji sa Kinom.

2001 - Mohamed Rašid Daud Al-Ovali, sledbenik teroriste Osame Bin Ladena, osuđen je u Njujorku na doživotni zatvor, bez prava na žalbu, za ubistvo 213 osoba u eksploziji bombe koju je postavio 1998. u ambasadi SAD u Keniji i učešće u istom terorističkom napadu na ambasadu u Tanzaniji.

2003 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju kojom je za godinu dana produženo izuzeće Amerikanaca od Međuarodnog krivičnog suda.

2003 - Umro je Gregori Pek (Gregory Peck), jedan od poslednjih filmskih velikana njegovog doba. Ostao je upamćen po ulogama u filmovima "Praznik u Rimu", "Džentlmenski sporazum", "Snegovi Kilimandžara"... Oskara je dobio 1962. za ulogu u filmu "Ubiti pticu rugalicu".

2005 - Masume al-Mubarak, dugogodišnji borac za prava žena, imenovana je na funkciju ministra za planiranje i razvoj administracije i ona je prva žena u istoriji Kuvajta koja je postala ministar u vladi te zemlje.

2006 - Umro je mađarski kompozitor Giorgi Ligeti (Gyorgy) koji se proslavio operom "Le Grand Macabre" i muzikom za film "2001: Odiseja u svemiru" Stenlija Kjubrika.

2006 - Umro je kanadski medijski tajkun Ken Tomspon, koji je od štamparskog carstva svog oca napravio najvećeg elektronskog izdavača na svetu - Korporaciju Tomson.

2007 - Haški tribunal osudio je bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Milana Martića na 35 godina zatvora, za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Kninskoj krajini, zapadnoj Bosni i Zagrebu 1991-95.

2008 - Kanadski premijer Stiven Harper zvanično se u ime vlade izvinio starosedocima Kanade zbog prakse odvajanja dece domorodaca od njihovih porodica i primoravanja da pohađaju državne škole u cilju asimilacije u kanadsko društvo. Od 19. veka pa sve do 1970-tih godina više od 150.000 dece odvedeno je prisilno iz svojih domova.

2010. - Broj žrtava u sukobima većinskih Kirgiza i manjinskih Uzbeka na jugu Kirgizije porastao je na 62, a prelazne vlasti te centralnoazijske zemlje zatražile su vojnu pomoć Rusije.

2014 - Ministar prosvete i nauke Srbije Srđan Verbić pozvao je rektora Megatrend univerziteta Miću Jovanovića da podnese ostavku pošto nije pronađen njegov doktorat na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

2015 - Premijer Moldavije Ćiril Gaburuči podneo je ostavku na funkciju zbog sporne autentičnosti njegove visokoškolske i univerzitetske diplome. Ovaj biznismen je na mestu premijera bio od februara.

323. p.n.e. - U Vavilonu je umro Aleksandar III Makedonski (Aleksandar Veliki), jedan od najvećih vojskovođa u svetskoj istoriji. Njegove legendarne pobede su vekovima inspiracija likovnih umetnika i pesnika.

823 - Rođen je francuski kralj Karlo II Ćelavi (Charles le Chauve), kojem je Verdunskim ugovorom 843. pripao zapadni i srednji deo franačke države (danas Francuska).

1381 - Pod vođstvom Vota Tajlera (Wat Tyler), u engleskim pokrajinama Kent, Norfok, Safok i Kembridžšir počeo je ustanak seljaka protiv feudalaca, izazvan visokim porezima.

1811 - Rođen je književni kritičar i filozof Visarion Grigorjevič Bjelinski, osnivač realističke estetike u ruskoj književnoj kritici. Formulisao je teorijsku osnovu novog pravca u ruskoj književnosti nazvanog "naturalna škola", a kao uzor isticao je Gogoljevo delo ("Pismo Gogolju", "Književne maštarije").

1839 - Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Knez Milan je umro nekoliko nedelja pošto je izabran za vladara, a namesnici su pozvali njegovog mlađeg brata Mihaila da preuzme presto.

1865 - Rođen je irski pesnik i dramski pisac Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats), uz Šoa (Shawa) i Džojsa (Joyce) jedan od najvećih irskih pisaca. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1923. ("Oisinova lutanja", "Vetar u trsci", "Grofica Ketlin", "Žuđena zemlja").

1876 - Srpsko učeno društvo izabralo je slikarku Katarinu Ivanović za prvu ženu akademika.

1886 - Pod misterioznim okolnostima utopio se bavarski kralj Ludvig II (Ludwig), tri dana nakon što je proglašen umobolnim i svrgnut s prestola. Pod njegovim pokroviteljstvom Rihard Vagner (Richard Wagner) je 1864-85. u Minhenu radio na reformi muzike i drame, i izveo svoje čuvene muzičke drame "Tristan i Izolda" i "Nirnbeški majstori pevači".

1897 - Rođen je finski trkač na duge staze Pavo Nurmi (Paavo) koji je osvojio devet zlatnih medalja na Olimpijskim igrama 1920, 1924. i 1928. Oborio je 29 svetskih rekorda.

1899 - Rođen je meksički kompozitor i dirigent Karlos Čaves (Carlos Chavez), osnivač Simfonijskog orkestra Meksika. U svoje kompozicije uneo je obeležja meksičkog muzičkog folklora i instrumente meksičkih Indijanaca ("India", "Četiri sunca").

1900 - U Kini je počeo tzv. Bokserski ustanak - pobuna seljaka i gradske sirotinje protiv stranog kapitala i domaćih feudalaca. Ustanak su u septembru 1901. ugušile evropske sile, Japan i SAD.

1917 - Sa 14 bombardera tipa "Gota" Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put iz vazduha bombardovali London. Poginule su 162 osobe. Pre toga, napadi na britansku prestonicu su vršeni iz cepelina.

1943 - U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je Sava Kovačević, komandant Treće divizije i član Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Posthumno je proglašen za narodnog heroja.

1944 - Prve nemačke rakete F-1 ispaljene su u Drugom svetskom ratu na južnu Englesku. Do kraja rata 1945. na teritoriju Velike Britanije palo je više od 1.000 raketnih bombi, od kojih 660 na London.

1953 - Državnim udarom na vlast u Kolumbiji došao je Gustav Rojas Pinilja (Gustavo, Pinilla) koji je diktatorski vladao do 1957. kada je u Kolumbiji vraćen demokratski režim.

1956 - Poslednji britanski vojnici napustili su bazu kod Sueckog kanala kojim je Velika Britanija upravljala 74 godine. Upravu nad Kanalom preuzeo je Egipat.

1965 - Umro je jevrejski filozof i teolog Martin Buber, rođen u Austriji. Pred nacistima je 1938. pobegao u Palestinu i postao jedan od prvih profesora Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Zalagao se za zajedničku jevrejsko-arapsku državu ("Priče rabi Nahmana", "Ja i ti", "Hasidske priče", "Gog i Magog", "Slike o dobru i zlu").

1982 - Umro je kralj Saudijske Arabije Halid ibn Abdul Aziz (Khalid). Nasledio ga je brat princ Fahd.

1983 - Američka svemirska sonda "Pionir 10" prošla je kroz orbitu Neptuna. To je bila prva letelica sa Zemlje koja je izašla izvan Sunčevog sistema.

1986 - Umro je američki klarinetista Beni Gudmen (Benny Goodmann), najpopularniji muzičar džeza 1930-ih godina. Jedan je od prvih muzičara među belcima koji se usprotivio rasnoj segregaciji i crne muzičare uključio u svoj džez orkestar, osnovan 1934.

1990 - Zbog neuspelog početka pregovora vlasti i opozicije u Srbiji (8. juna), u Beogradu je na Trgu Republike održan prvi protestni miting opozicije protiv vlasti Slobodana Miloševića.

1990 - U Bukureštu su poginule četiri, a ranjeno je 200 ljudi kada je policija pokušala da suzbije proteste studenata.

1992 - U organizaciji Udruženja kompozitora ispred zgrade Predsedništva Srbije u Beogradu je održan "Miting klečanja", u znak protesta protiv ratne politike predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

1994 - Severna Koreja je saopštila da se povlači iz Agencije za atomsku energiju UN i da više neće dozvoliti dolazak stranih inspektora.

2000 - U Pjongjangu je počeo istorijski samit dve Koreje na kojem su predsednici južne - Republike Koreje i severne - Demokratske Narodne Reblike Koreje, Kim Dae-Džung i Kim Džong-Il razgovarali o pomirenju dve države. Lideri dve Koreje sastali su se prvi put posle raspada jedinstvene zemlje 1948.

2002 - Na prvim slobodnim izborima u istoriji Avganistana za predsednika te države izabran je Hamid Karzai.

2003 - U Briselu je usvojen prvi nacrt ustava EU, 46 godina posle potpisivanja Rimskog sporazuma, odnosno osnivanja Unije.

2004 - Na izborima za Evropski parlament partija nemačkog kancelara Gerharda Šredera (Schroeder) pretrpela je najveći poraz od II svetskog rata, a francuska opozicija - socijalisti, velikom većinom glasova porazili su konzervativnu partiju predsednika Žaka Širaka (Jacques Chirac).

2005 - Umro je bivši komunistički lider Portugala Alvaro Kunjal, koji je 31 godinu predvodio komuniste. Bio je simbol otpora nekadašnjem fašističkom režimu Antonia Oliveire Salazara.

2006 - Umro je bivši irski premijer Čarls Hjui (Charles Haughey) koji je dominirao političkom scenom u Irskoj od 1970. do početka 1990-ih godina.

2008 - Irski birači odbacili su na referendumu sporazum o reformi institucija EU - Lisabonski ugovor. Irsko "Ne" bacilo je EU u novu krizu poverenja, jer su donošenje prvobitnog, "evropskog ustava" 2005. odbili i francuski i danski birači, te je taj dokument ublažen i pretvoren u Lisabonski sporazum.

2009 - Nakon objavljivanja pobede Mahmuda Ahmadinedžada na predsedničkim izborima u Iranu, koju je osporio protivkandidat Mir Hosein Musavi, u Teheranu su izbili protesti.

2010 - Pobedu na ; parlamentarnim izborima u Belgiji ostvarila je Nova flamanska alijansa (NVA) koja se zalaže za nezavisnost Flandrije. Izbori u Belgiji su usledili posle oštrih sporova oko veće samostalnosti Flandrije i Valonije.

2011 - Na dvodnevnom referendumu ogromna većina Italijana izjasnila se za ukidanje zakona Berluskonijeve vlade o povratku nuklearnoj energiji, privatizaciji vodosnabdevanja i imunitetu premijera.

2012 - Vojnim sud Tunisa osudio je u odsustvu bivšeg predsednika te zemlje Zina El Abidina Ben Alija na 20 godina zatvora zbog podsticanja na nerede, ubistva i pljačku.

2015 – Izborom sudije u penziji Manulene Karmen za gradonačelnicu Madrida, i Ade Colau, liderke koalicije Barselona en komu (Zajedno za Barselonu) za gradonačelnicu tog grada, vlast je u ta dva grada prešla u ruke krajnjih levičara, protivnika vladajuće konzervativne Narodne stranke premijera Marijana Rahoja.

1645 - U građanskom ratu u Engleskoj snage parlamentarista pod vođstvom Olivera Kromvela i Tomasa Ferfaksa porazile su kod Nejzbija rojaliste pod vođstvom princa Ruperta od Palatinejta.

1777 - Kongres SAD je prihvatio, kao zvaničnu, državnu zastavu "zvezda i pruga" koja se, osavremenjena, koristi i danas.

1789 - Engleski kapetan Vilijam Blaj sa 18 pristalica, posle dramatičnog putovanja i više od 3.500 pređenih milja, stigao je na ostrvo Timor blizu Jave. Blaj je 48 dana ranije ostavljen u vodama Tahitija pošto se posada broda "Baunti" pobunila i preuzela komandu nad brodom.

1798 - Rođen je češki istoričar i političar František Palacki, vođa češkog preporoda u 19. veku. Kao lider Federalističke stranke zalagao se, u skladu sa svojom idejom austroslavizma, za federativno preuređenje Austro-Ugarske.

1800 - Napoleon Bonaparta porazio je austrijske trupe u presudnoj bici kod Marenga u Italiji.

1811 - Rođena je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou, borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova, autor romana "Čiča Tomina koliba".

1837 - U Napulju je umro italijanski pisac Đakomo Leopardi, najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih pesnika evropske poezije 19. veka ("Silviji", "Dijalozi i eseji" "Zibaldon", dnevnik "Misli").

1894 - Rođena je Ljubica Janković, etnomuzikolog, saradnica Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i članica više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture. Sa sestrom Danicom izdala je knjigu "Narodne igre" u sedam tomova.

1904 - Umro je pisac i lekar Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), najpoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti ("Đulići" i "Đulići uveoci").

1924 - Rođen je pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin, koji je u rusku književnost uveo nefabularnu prozu slobodne kompozicije ("Kako ispiti sunce", "Živeti na zemlji").

1928 - Umrla je Emelin Pankherst, britanska sufražetkinja, osnivač Socijalno-političke unije žena (1903). Organizovala je brojne mitinge i demonstracije za žensko pravo glasa zbog čega je osam puta bila u zatvoru.

1928 - Rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto "Če" Gevara. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj vladi (1961-65). U novembru 1966. postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.

1936 - Umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti ("Makar Čudra", "Mati", "Na dnu").

1940 - Zastava sa kukastim krstom podignuta je na Ajfelovoj kuli dok su trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ulazile u centar Pariza.

1941 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt naredio je zamrzavanje imovine Nemačke i Italije u Americi.

1943 - U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je banjalučki književnik, novinar, revolucionar, učesnik Narodno-oslobodilačke borbe Veselin Masleša. Posthumno je proglašen Narodnim herojem Jugoslavije.

1946 - Umro je škotski pronalazač Džon Logi Berd, koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike, a 1928. prvi prekookeanski TV prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.

1962 - U Parizu je osnovana Evropska organizacija za istraživanje svemira.

1966 - Vatikan je objavio aboliciju na Indeks zabranjenih knjiga. Popis dela koje po crkvenoj zabrani katolički vernici nisu smeli da čitaju, 1559. je objavio papa Pavle IV.

1968 - Umro je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. ("Vode i zemlje", "A veče je tu", "Život nije san" "Utopljena oboa").

1986 - Umro je argentinski pisac Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih i najuticajnijih književnika 20. veka. Presudno je obeležio hispanoameričku literaturu i značajno uticao na svetske književne tokove ("Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Alef", "Izveštaj o Brodiju", "Peščana knjiga").

1990 - U Bukureštu je 10.000 rudara, uz podršku nove vlasti - kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali protiv vlasti u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i sedišta opozicionih stranaka.

1992 - U Beogradu je prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom. Istog dana je u organizaciji Građanskog saveza Srbije nekoliko hiljada Beograđana učestvovalo na manifestaciji "Poslednje zvono" s porukom režimu Slobodana Miloševića da je njegovo vreme isteklo.

1993 - Tansu Čiler je postala prva žena na dužnosti premijera Turske.

1995 - Pobunjeni Čečeni napali su grad Buđonovsk na jugu Rusije, uzeli 1.500 talaca i zauzeli državne zgrade. U napadu je poginulo oko 100 ljudi, a taoci su oslobođeni posle pregovora sa premijerom Rusije, Viktorom Černomirdinom.

2000 - Italijanske vlasti izručile su Turskoj Mehmeda Ali Agdžu pošto ga je predsednik Italije pomilovao. Agdža je zbog atentata 1981. na papu Jovana Pavla II, proveo 19 godina u italijanskom zatvoru.

2003 - Na referendumu u Češkoj, 81 odsto građana je glasalo za pristupanje EU.

2005 - Umro je Italijan Karlo Maria Đulini, jedan od najvećih dirigenata 20. veka.

2007 - Umro je bivši predsednik Austrije i generalni sekretar UN u dva mandata, Kurt Valdhajm.

2012 - Rukovodstvo Demokratske liberalne partije (PDL) Rumunije podnelo je ostavku nakon poraza na lokalnim izborima i osvojenih oko 15 odsto glasova. Bivša opozicija, objedinjena u Socijal-liberalnu uniju (USL), pobedila sa gotovo 50 odsto glasova.

2012 - Bivši teksaški tajkun R. Alen Stanford osuđen je na 110 godina zatvora zbog organizoavanja jedne od najvećih piramidalnih šema u istoriji preko koje je tokom 20 godina izmanipulisao investitore za sedam milijardi dolara.

2013 - Ministar spoljnih poslova Islanda Gunar Bragi Sveinson je tokom posete Briselu saopštio Evropskoj komisiji da je Island odustao od ulaska u EU.

2013 - Na predsedničkim izborima u Iranu pobedio je umereni konzervativac Hasan Rohani.

2014 - Proruski separatisti su kod grada Luganska oborili ukrajinski vojni transportni avion, kada je stradalo 49 ljudi. Avion iljušin-76 prevozio je opremu, hranu i vojnike.

1215. Engleski kralj Džon prihvatio je, pod pritiskom plemstva, dokument Magna Carta Libertatum - temelj engleskog državnog uredjenja, simbol borbe protiv apsolutizma i jedan od najznačajnijih dokumenata britanske i evropske ustavne istorije.

1467. Umro je vojvoda od Burgundije Filip Dobri, osnivač Burgundije, države koja je u 15. veku bila rival Francuske, a od 1678. pripada Francuskoj.

1520. Papa Lav X ekskomunicirao je Martina Lutera bulom u kojoj je osudio kao jeres Luterove teze o indulgencijama, o dogmama i uredjenju katoličke crkve. Ideje o reformi crkve sistematizovane u 95 teza Luter je 1517. prikovao na vrata Dvorske crkve u Vitembergu, označivši početak raskola katoličke Evrope.

1843. Rodjen je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig, koji je, inspirišući se nacionalnim folklorom, afirmisao norvešku muziku u svetu ("Per Gint", "Lirski komadi").

1862. Na Čukur-česmi u Beogradu turski vojnik ubio je srpskog dečaka što je izazvalo sukobe u gradu. Turci su potom sa beogradske tvrdjave, gde je bio smešten njihov garnizon, bombardovali Beograd.

1882. Rodjen je rumunski general i državnik Jon Antonesku, diktator pronemačke vlade u Drugom svetskom ratu. Uveo je zemlju u Trojni pakt i priključio se napadu na ŠSR 1941. Osudjen je 1946. na smrt kao ratni zločinac i streljan.

1903. Nakon ubistva Aleksandra Obrenovića u Majskom prevratu, Skupština Srbije izabrala je Petra Karadjordjevića za kralja Srbije. Tokom njegove vladavine učvršćen je parlamentarizam i ubrzan privredni i kulturni razvoj zemlje. Povukao se s vlasti 22. juna 1914, a kraljevska ovlašećenja dobio je njegov drugio sin Aleksandar.

1904. Više od hiljadu ljudi, većinom žena i dece, poginulo je blizu Njujorka u požaru koji je zahvatio brod "General Slokam".

1907. Počela je Druga haška mirovna konferencija, na kojoj su 44 države, uključujući Srbiju i Crnu Goru, usvojile 13 konvencija o zakonima i običajima ratovanja ("Haške konvencije"). Četvrtom konvencijom osnovan je Stalni arbitražni sud u Hagu.

1919. Engleski piloti Artur Braun i Džon Olkok okončali su prvi direktni let preko Atlantika.

1920. Italijanski inženjer, jedan od osnivača bežične telegrafije Djulielmo Markoni emitovao je u Engleskoj prvi muzički radio prenos u živo. Bila je to muzička numera čuvene australijske operske pevačice Neli Melba.

1940. Nemačke trupe su probile Mažino liniju kod Sedana. Sistem utvrdjenja dugačak 360 kilometara koji su Francuzi izgradili duž granice prema Nemačkoj izmedju dva svetska rata, smatran je remek delom gradjevinarstva i fortifikacije.

1969. Nakon povlačenja Šarla de Gola s političke scene, za predsednika Francuske izabran je Žorž Pompidu .

1975. Košarkaši Jugoslavije postali su šampioni Evrope pobedom nad reprezentacijom SSSR u Beogradu.

1977. Adolfo Suares i njegova koalicija Demokratskog centra pobedili su na prvim slobodnim izborima u Španiji nakon smrti Franciska Franka koji je diktatorski vladao od 1939.

1982. Argentinske snage na Foklandskim ostrvima predale su se Britancima. Time je okončan rat u kojem je poginulo oko 1000 ljudi.

1988. Pakistanski predsednik Zija ul Hak objavio je da će islamsko šerijatsko pravo postati vrhovni zakon u Pakistanu.

1992. Srpski književnik Dobrica Ćosić izabran je za prvog predsednika SR Jugoslavije. Za prvog premijera novoformirane države prethodnog dana izabran je američki biznismen srpskog porekla Milan Panić.

1992. Parlament Japana je, prvi put od Drugog svetskog rata, odobrio angažovanje japanskih vojnika u inostranstvu.

1994. Izrael i Vatikan uspostavili su pune diplomatske odnose, potvrdjujući dogovor o medjusobnom priznanju i pomirenju nakon vekovnih sukobljavanja Jevreja i rimokatolika.

1995. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o proširenju snaga UN u Bosni trupama za brza dejstva, sastavljenih od 12.000 francuskih, britanskih i holandskih vojnika. Rusija i Kina su se uzdržale od glasanja.

1996. Umrla je američka pevačica Ela Ficdžerald, "kraljica džeza", čuvena po "skat" dijalozima sa velikim džez muzičarima Armstrongom, Elingtonom i Bejzijem.

2000. U pokušaju atentata u Budvi je lakše ranjen Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, u to vreme jedne od najvećih opozicionih političkih stranaka u Srbiji.

2000. Rimsko-katolički biskup, Augustin Misago, optužen za saučesništvo u masakru više od pola miliona stanovnika Ruande 1994. i genocid, oslobodjen je optužbi i pušten na slobodu.

2001. Kraj Petrovog Sela kod mesta Kladovo otkrivena je masovna grobnica u kojoj je zakopano oko 30 tela za koja se pretpostavlja da su žrtve rata na Kosovu u prvoj polovini 1999.

2001. Šangajska petorka - Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan su nakon prijema Uzbekistana u članstvo preimenovali svoju organizaciju u Šangajska Organizacija za saradnju (SCO), regionalnu organizaciju za borbu protiv islamskog militarizma.

2003. Vaterpolo reprezentacija Srbije i Crne Gore osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Sloveniji.

2003. Umro je američki glumac Hjum Kronin čija je karijera na Brodveju i u Holivudu trajala preko šest decenija. Na filmu je debitovao ulogom u Hičkokovom filmu "Senka sumnje" 1943, a zapažene uloge imao je u filmovima "Poštar uvek zvoni dvaput", "Dvanaest ljutih muškaraca" i "Čaura".

2006. Vlada Republike Srbije priznala je Republiku Crnu Goru, dvanaest dana nakon proglašenja njene nezavisnosti.

2008. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju zvanično je proglasio novi ustav potpisivanjem Ukaza o proglašenju 41 zakona. Republika Srbija nije prihvatila Ustav Kosova kao pravnu činjenicu.

2010. Umro glumac Bekim Fehmiu, zvezda jugoslovenskog filma, poznat po ulozi u filmu „Skupljači perja”. Glumom je prestao da se bavi 1987. godine u znak protesta zbog „antialbanske histerije“.

2012. Sud za ratne zločine u Sarajevu osudio je četvoricu bivših pripadnika Vojske bosanskih Srba Stanka Kojića, Franca Kosa, Zorana Goronju i Vlastimira Golijana na 142 godine zatvora zbog učešća u masovnom pogubljenju Bošnjaka iz Srebrenice.

2013. Na Tjentištu je obeležena 70-godišnjica Bitke na Sutjesci u prisustvu boračkih i antifašističkih organizacija iz Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i Slovenije.

2014. Zvanično je stupio na dužnost novi predsednik Slovačke Andrej Kiska, 51-godišnji milioner i filantrop bez političkog iskustva. Kiska je četvrti predsednik Slovačke od raspada Čehoslovačke početkom 90-ih godina prošlog veka.

1671 - U Moskvi je javno pogubljen vođa ustanka donskih kozaka i seljaka Stepan Stenjka Timofejevič Razin. U ruskim narodnim pričama i pesmama postao je simbol prkosa i pobune.

1826 - Nakon što je ugušio pobunu janjičara, turski sultan Mehmed II ukinuo je taj vojni red i uveo nizam (redovna vojska). Janjičare je 1330. od otete i poturčene dece hrišćanskih podanika osnovao sultan Orhan.

1852 - U Novom Sadu je štampan prvi broj lista "Serbski dnevnik", sa književnim dodatkom "Sedmica". List je izlazio 12 godina i bio je jedan od retkih slovenskih listova u austrijskoj carevini u to doba.

1858 - Rođen je švedski kralj Gustav V (Gustaf), koji je tokom vladavine od 1907. do smrti 1950. osigurao neutralni status Švedske u oba svetska rata.

1876 - U Cetinju je, posle pregovora vođenih od oktobra 1875. do februara 1876, potpisan ugovor o savezu Srbije i Crne Gore protiv Otomanskog carstva. Odlukom Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije 25. decembra 1993. taj datum je određen za Dan Vojske Jugoslavije.

1890 - Rođen je engleski filmski glumac Sten Lorel (Stan Laurel), zvezda urnebesnih komedija u kojima je, kao "mravi", činio tandem sa Oliverom Hardijem (Hardy), "debelim".

1920 - U Londonu je održana prva sednica Društva naroda.

1930 - Umro je srpski političar i filolog Ljubomir Stojanović, sekretar Srpske kraljevske akademije. Sa Jašom Prodanovićem osnovao je 1921. Republikansku stranku i bio njen prvi predsednik.

1941 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt) naredio je da se do 10. jula zatvore svi nemački konzulati u SAD.

1944 - Na Visu je u Drugom svetskom ratu sklopljen sporazum Tito-Šubašić o odnosima Narodnoodlobodilačkog pokreta i jugoslovenske vlade u emigraciji.

1958 - Obešen je Imre Nađ (Nagy), mađarski premijer u vreme antikomunističke pobune u Mađarskoj 1956. koju su ugušile sovjetske trupe. Nađ je tada uhapšen i na montiranom procesu osuđen na smrt zbog izdaje. Na isti dan 1989. pola miliona Mađara prisustvovalo je u Budimpešti njegovoj ponovnoj sahrani uz državne počasti.

1960 - Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower) morao je da odloži posetu Japanu zbog antiameričkih nereda u toj zemlji.

1961 - Ruski baletski igrač Rudolf Hametovič Nurejev zatražio je azil u Francuskoj za vreme gostovanja u Parizu sa ansamblom baleta "Kirov". Karijeru je nastavio u vodećim evropskim i američkim trupama i bio je zvezda britanskog Kraljevskog baleta.

1963 - Sovjetski Savez je lansirao vasionski brod "Vastok 6" sa prvom ženom kosmonautom Valentinom Terješkovom.

1972 - U Hanoveru je uhapšena Ulrike Majnhof (Meinhof), članica terorističke grupe Bader-Majnhof.

1976 - U Sovetu, najvećem crnačkom naselju u Južnoj Africi, izbili su rasni neredi u kojima je tokom nekoliko meseci poginulo najmanje 600 crnaca i tri belca.

1977 - Leonid Brežnjev, lider sovjetske KP, zamenio je Nikolaja Podgornog na mestu predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a.

1977 - Umro je nemački inženjer Verner fon Braun (Wernher von) konstruktor raketnih projektila "Fau-1" i "Fau-2". Posle rata emigrirao je u SAD, gde je radio za Nasu.

1983 - Za predsednika Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR-a izabran je Jurij Andropov.

1992 - Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš (George Bush) i Boris Jeljcin postigli su u Vašingtonu dogovor o smanjivanju arsenala dalekometnih nuklearnih raketa za dve trećine do 2003.

1994 - Švajcarska je odbila da izda vizu za ulazak u zemlju predsedniku SR Jugoslavije Zoranu Liliću, iako je dobio zvaničan poziv za učešće na međunarodnom skupu u Kran Montani. Takva odluka doneta je na osnovu preporuke Saveta bezbednosti UN u okviru mera o ekonomskoj blokadi Jugoslavije.

1996 - Međunarodni komitet Crvenog krsta saopštio je da je na prostoru bivše Jugoslavije, za vreme ratnih sukoba (1991-1995) nestalo oko 20.000 ljudi, od kojih oko 12.000 u Bosni i Hercegovini.

1998 - Talibanska religiozna vojska u Avganistanu naredila je zatvaranje više od sto privatnih škola u kojima su se obrazovale devojčice.

1999 - Amnesti internešenel optužio je SAD za kršenje ljudskih prava, jer su nastavile da izvršavaju smrtnu kaznu, posebno zbog njene primene i nad osobama koje su počinile zločin pre svoje 18-te godine.

1999 - Novi predsednik Južnoafričke Republike Tabo Mbeki položio je zakletvu. On je na toj dužnosti zamenio Nelsona Mendelu, poznatog borca za prava crnaca, koji je skoro tri decenije proveo u zatvoru.

2001 - Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je u Beograd, u prvu posetu šefa ruske države SR Jugoslaviji.

2001 - Američki predsednik Džordž Buš Mlađi i njegov ruski kolega Vladimir Putin susreli su se po prvi put u Sloveniji. Dogovorili su buduću saradnju i stalne konsultacije.

2001 - Pobedom koalicije leve orijentacije na izborima za gradonačelnika Berlina utrt je put bivšim komunistima da uđu u gradsku vladu, po prvi put od pada Berlinskog zida 1989.

2006 - Tajvan je otvorio tunel Hsuehsan, dug 13 kilometara, najduži tunel u Aziji, koji povezuje severni i južni deo tog ostrva.

2008 - Umro je Sten Vinston (Stan Winston) američki majstor za specijalne efekte i dobitnik četiri Oskara za rad u filmovima "Osmi putnik", "Tuđinci", "Terminator 2" i "Park iz doba Jure".

2009 - Rusija je, iskoristivši pravo veta u Savetu bezbednosti UN, osujetila planove Zapada o produženju misije UN koja 16 godina nadgleda primirje između Gruzije i njenog otcepljenog regiona Abhazije. Nakon gruzijsko-ruskog rata avgusta 2008. godine Rusija je priznala nezavisnost oba otcepljena regiona Gruzije - Južne Osetije i Abhazije. Gruzija insistira na celovitosti svoje teritorije.

2010 - Sud Bosne i Hercegovine osudio je na pet i osam godina zatvora Radoja Lalovića i Soniboja Škiljevića zbog zločina počinjenih u Kazneno-popravnom domu "Butmir", poznatijem kao "Kula", kod Sarajevo.

2012 - Liderka mjanmarske opozicije Aung San Su Ći primila je u Oslu Nobelovu nagradu za mir koja joj je dodeljena pre 21 godinu, dok je bila u kućnom pritvoru. San Su Ći provela je u kućnom pritvoru više od 17 godina.

2013 - Premijer Turske Redžep Tajip Erdogan je u obraćanju pred 100.000 svojih pristalica u Istanbulu opravdao akciju policije tokom koje su demonstranti rasterani sa tamošnjeg trga Taksim. Povod za protest na Taksimu bio je plan za izgradnju tržnog centra na mestu parka Gezi, a zbog brutalnog obračuna policije s demonstrantima protest je prerastao u dvonedeljne masovne antivladine demonstracije koje su se proširile po celoj Turskoj.

2013 - Češki premijer Petr Nečas podneo je ostavku na funkciju šefa vlade i lidera vladajuće Građanske demokratske stranke zbog skandala u kojem je, zbog zloupotrebe Vojne obaveštajne službe i korupcije poslanika, uhapšena njegova ljubavnica i šefica kabineta Jana Nađova.

1159 - Umro je papa Adrijan IV (Adrian), rodjen kao Nikolas Brejkspir (Nicholas Breakespear), jedini Englez koji je biran za poglavara katoličke crkve. Izabran je 1154.

1531 - U Švajcarskoj je počeo rat Ciriha, centra švajcarske reformacije, i katoličkih kantona. Nakon što su bolje organizovani katolički kantoni pobedili u bici kod Kapela, sedište protestantizma premešteno je u Ženevu.

1715 - Umro je francuski kralj Luj XIV (Louis), nazvan "Kralj Sunce". Na presto je stupio 1643. kao petogodišnjak, regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast vršio do svoje smrti (1661) kardinal Mazaren (Mazarin). Tokom njegove vladavine Francuska je postala ekonomska i kolonijalna sila i centar evropske kulture. Sagradio je Versaj, simbol apsolutističke monarhije.

1822 - Rodjen je američki političar i sveštenik Hajram Rouds Revels (Hiram Rhodes), prvi crnac koji je postao član Kongresa SAD.

1870 - U bici kod Sedana u francusko-pruskom ratu, Prusi su pod komandom Helmuta fon Moltkea (Helmuth) naneli težak poraz trupama francuskog cara Napoleona III, što je dovelo do pada Drugog carstva.

1875 - Rodjen je američki pisac Edgar Rajs Barouz (Rice Burroughs), poznat po seriji popularnih pustolovnih romana o Tarzanu, prevedenih na oko 60 jezika.

1900 - Velika Britanija je anektirala Južnoafričku Republiku.

1916 - Bugarska, kao saradnik Nemačke u Prvom svetskom ratu, objavila je rat Rumuniji.

1923 - U zemljotresu koji je potpuno razorio japanski grad Jokohamu i gotovo uništio Tokio, poginulo je najmanje 142.000 ljudi, a 2,5 miliona je ostalo bez domova.

1928 - Albanija je proglašena kraljevinom sa Zoguom I na prestolu.

1939 - Nemačka je bez objave rata napala Poljsku i time započela Drugi svetski rat, koji je trajao šest godina uz učešće 61 zemlje. Poginulo je oko 50 miliona ljudi, a ranjeno više od 35 miliona.

1945 - Skupština Srbije usvojila je Zakon o administrativnoj podeli Srbije, čime je uspostavljena autonomna pokrajina Vojvodina i Kosovsko-metohijska oblast.

1953 - U avionskoj nesreći je poginuo francuski violinista Žak Tibo (Jacques Thibaud), član čuvenog trija sa Alfredom Kortoom (Cortot) i Pablom Kazalsom (Casals).

1961 - U Beogradu je počela Prva konferencija šefova država i vlada nesvrstanih zemalja, kojoj su prisustvovali predstavnici 25 zemalja i 40 antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta. Posle šest dana rada skup je usvojio dokumente o principima nesvrstavanja kao nezavisnog vanblokovskog činioca.

1962 - U zemljotresu u severozapadnom Iranu razoreno je preko 300 sela, a poginulo je 12.000 ljudi.

1967 - Umro je ruski književnik Ilja Grigorjevič Erenburg. Njegov roman "Kravljenje" (1954) smatra se jednim od prvih dela koje je nagovestilo destaljinizaciju u ruskoj književnosti, a elemente polemike sa Staljinovim vremenom sadrže i opsežni memoari "Ljudi, godine život" (1961-63).

1969 - Grupa oficira s pukovnikom Moamerom Gadafijem (Muammar Gaddafi)

na čelu oborila je sa vlasti kralja Libije Idriza I (Idris) i proglasila republiku.

1972 - Američki velemajstor Robert Fišer (Fischer) je u meču u Rejkjaviku pobedio ruskog velemajstora Borisa Vasiljeviča Spaskog i postao 11. prvak sveta u šahu. Titulu je izgubio bez meča 3. aprila 1975, kada je odbio da prihvati uslove Medjunarodne šahovske federacije, a za prvaka sveta proglašen je ruski velemajstor Anatolij Karpov.

1974 - Anastasio Somoza je izabran za predsednika Nikaragve.

1982 - Umro je bivši poljski lider Vladislav Gomulka (Wladyslaw Gomolka), vodja Poljske radničke partije od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970.

1983 - Sovjetski borbeni avion je blizu poluostrva Sahalin oborio južnokorejski avion "Boing 747", u kojem je poginulo svih 240 putnika i 29 članova posade.

1993 - U Ženevi su propali pregovori o okončanju 17-mesečnog rata u Bosni i Hercegovini, pošto su predstavnici bosanskih Muslimana odbacili mirovni plan medjunarodnih posrednika.

1999 - UNHCR je saopštio da je od juna, kada su okončani sukobi na Kosovu, oko 200.000 Srba i Roma napustilo tu srpsku pokrajinu, a da se na Kosovo vratilo 772.300 Albanaca izbeglih tokom višemesečnih sukoba.

2000 - Na predizbornoj konvenciji u beogradskom centru "Sava", pred više od 3.000 gradjana, lideri Demokratske opozicije Srbije (DOS) potpisali su dokument "Ugovor sa Srbijom" kojim su se obavezali da će, ukoliko dodju na vlast, uspostaviti demokratsku vlast u Srbiji.

2003 - Holandija je postala prva država na svetu u kojoj je marihuana u slobodnoj prodaji i ona se može kupiti kao lek za bolesnike od raka ili AIDS-a.

2004 - U Beslanu u Severnoj Osetiji (Rusija) grupa otmičara zauzela je školu i za taoce uzela učenike, nastavnike i roditelje. U trodnevnoj drami i akciji oslobadjanja talaca stradalo je više od 300 civila od toga 172 deteta, a više od 1.200 osoba je povredjeno.

2010 - U govoru naciji, američki predsednik Barak Obama objavio je da je borbena misija SAD u Iraku okončana i da odgovornost za bezbednost u toj zemlji prelazi na Iračane. U sedam godina rata u Iraku poginulo je nešto više od 4.400 američkih vojnika.

2012 – Preminuo je Hal David, autor stihova poznatih pesama "Walk on By" i "Raindrops Keep Falin' on My Head" iz filma "Butch Cassidy and the Sundance Kid" koja je dobila Oskara za najbolju pjesmu. Zajedno sa Burtom Bacharachem napisao je preko 40 hitova a njihove ; pesme pored Dionne Warwick, izvodili su i Barbra Streisand, Frank Sinatra, Toma Jones i Aretha Franklin.

2013 - Sporazum Srbije i EU o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) stupio je na snagu, osam godina od početka pregovora. Stupanjem na snagu SSP Srbija je dobila status države pridružene EU.

31. p.n.e. - U velikoj pomorskoj bici kod Akcijuma u Jonskom moru Oktavijan je pobedio flotu rimskog vojskovodje Marka Antonija i egipatske kraljice Kleopatre.

1666 - Četvorodnevni požar je gotovo uništio London. Stradale su mnoge gradjevine medju kojima i katedrala Svetog Pavla.

1752 - Na osnovu odluke Parlamenta u Velikoj Britaniji i njenim kolonijama je Julijanski kalendar zamenjen Gregorijanskim. Drugi septembar bio je poslednji dan po Julijanskom kalendaru.

1807 - Britanska mornarica je bombardovala Kopenhagen da bi sprečila Napoleona Bonapartu (Bonaparte) da protiv Britanaca upotrebi dansku flotu.

1829 - Sklopljen je Jedrenski mir izmedju Rusije i Otomanskog carstva, kojim su se Turci obavezali da Srbiji vrate šest nahija oslobodjenih u Prvom srpskom ustanku i da priznaju autonomiju Grčke.

1838 - Rodjena je havajska kraljica Liliuokalani, poslednji suveren Havaja, od 1891. do 1893, pre nego su ta pacifička ostrva 1898. anektirale SAD.

1866 - Na Kritu je izbila pobuna protiv Turaka i proglašeno je ukidanje turske vlasti i ujedinjenje sa Grčkom, ali je autonomija uspostavljena tek 1897. uz intervenciju evropskih sila. Londonskim sporazumom 1913. Krit je postao deo Grčke.

1872 - U Hagu počeo Peti kongres Prve internacionale na kojem je odlučeno da se sedište Internacionale premesti u SAD gde su postojali uslovi za legalno delovanje. Zbog frakcijskih borbi, na konferenciji u Filadelfiji 15. jula 1876, doneta je odluka o raspuštanju te prve masovne međunarodne organizacije radničke klase, osnovane 1864. u Londonu.

1898 - U bici kod Omdurmana anglo-egipatske trupe pod komandom Horacija Kičenera (Horatio Kitchener) pobedile su vojsku mahdista, posle čega su Britanci zauzeli sve strateške ključne položaje u Sudanu.

1910 - Umro je francuski slikar Anri Ruso (Henri Rousseau), zvan "Carinik", jedan od najpoznatijih slikara-naivaca. Njegovo slikarstvo postalo je cenjeno tek nakon njegove smrti, kada je nastala prava jagma za njegovim slikama koje su dospele u Luvr i druge velike svetske zbirke.

1930 - Avionom "Znak pitanja" francuski piloti Diedon Kost (Diedonne Coste) i Moris Belont (Maurice Bellonte) završili su prvi neprekidni let između Evrope i SAD.

1937 - Umro je francuski istoričar i pedagog Pjer de Kuberten (Pierre, Coubertin), inspirator i osnivač modernih Olimpijskih igara koje su prvi put održane u Atini 1896. Osnovao je Medjunarodni olimpijski komitet, Olimpijski muzej i Olimpijski institut u Lozani.

1945 - Proglašena je Demokratska Republika Vijetnam sa predsednikom Ho Ši Minom (Chi Minh).

1945 - Na palubi američkog ratnog broda "Misuri" u Tokijskom zalivu, Japanci su zvanično potpisali bezuslovnu kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

1973 - Umro je britanski pisac Džon Ronald Ruel Tolkin (John, Reuel Tolkien) autor trilogije "Gospodar prstenova" i romana "Hobit".

1989 - Tokom demonstracija protiv aparthejda u Kejptaunu, u Južnoj Africi, policija je uhapsila više od 400 demonstranata.

1996 - Vlada Filipina potpisala je mirovni ugovor sa muslimanskim pobunjenicima, posle 24-godišnjeg gradjanskog rata na južnom ostrvu Mindanao, tokom kojeg je poginulo 125.000 ljudi.

1996 - Lideri tri opozicione partije: Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza Srbije, potpisali su u Beogradu sporazum o formiranju koalicije "Zajedno" koja je pobedila na lokalnim izborima u novembru, čime je uzdrmana do tada neprikosnovena vlast Slobodana Miloševića.

2001 - Na Kipru je umro južnoafrički kardiolog Kristijan Bernar (Cristian Barnard) koji je 1967. izvršio prvo uspešno presadjivanje srca.

2006 - Preminuo je pesnik Djerdj Faludj (Gyorgy Faludy), jedna od najznačajnijih ličnosti madjarske književnosti 20. veka. Svetsku slavu stekao je slobodnim prevodom pesama francuskog pesnika 15. veka Fransoa Vijona(Francois Villon) i autobiografijom "Moji lepi dani u paklu" koju je napisao 1960. godine. Njegova dela su decenijama bila zabranjena u Madjarskoj.

2007 - U Sarajevu je preminuo Safet Isović, jedan od najboljih izvodjača sevdalinki svih vremena prema mišljenju većine muzičkih kritičara i poznavalaca izvornog narodnog melosa. Neki od njegovih najpoznatijih snimaka su "Djul Zulejha", "Djevojka sokolu zulum učinila", "Grana od bora, pala kraj mora", "Mujo kuje konja po mjesecu", "Moj dilbere"... 2012 - Vladajuća stranka predsednika Žosea Eduarda doš Santoša, Narodni pokret za oslobodjenje Angole (MPLA), osvojila je 74 odsto glasova na izborima u Angoli, koje je opozicija ocenila kao neregularne. Izbori u Angoli bili su drugi od završetka 27-ogodišnjeg gradjanskog rata (1975 - 2002) i treći od dobijanja nezavisnosti od Portugala.

2013 - Umro je jedan od najcenjenijih pisaca naučne fantastike Frederik Pol (Frederic Pohl) čiji je roman "The Space Merćant" (Svemirski trgovci) uveo pojam 3D. Od niza romana koje je napisao, poznatiji su još i klasik "Kapija" i "Čovek plus". Dobitnik je brojnih nagrada u svetu naučne fantastike.

2014 - Ubijen Stiven Džoel Sotlof, američki novinar kidnapovan 4. avgusta 2013. od džihadista ISIS-a. Stiven je pogubljen na isti način kao Džejms Foli, a specijalizovani portal za praćenje situacije o džihadistima objavio je snimak pogubljenja.

1189 - Ričard I Plantagenet (Richard), poznat kao Ričard Lavljeg srca, krunisan je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu za kralja Engleske.

1658 - Umro je engleski državnik i vojskovođa Oliver Kromvel (Cromwell) vođa parlamentarnih snaga u engleskom građanskom ratu. Nakon pobede nad rojalistima, ukinuo je monarhiju i 1653. postao lord-protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija je obnovljena.

1759 - Iz Portugala je počelo proterivanje rimokatoličkih jezuita.

1783 - Velika Britanija i SAD potpisale su u Parizu mirovni ugovor kojim je završen Američki rat za nezavisnost. Britanija je priznala SAD kao slobodne suverene i nezavisne države. Rat američkih država za nezavisnost počeo je u aprilu 1775. borbama kod Leksingtona i Konkorda.

1791 - Francuska skupština usvojila je ustav kojim je uspostavljena ustavna monarhija.

1806 - Srbi su, u Prvom srpskom ustanku, kod Deligrada pobedili tursku vojsku, a vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio je Prokuplje.

1821 - U Beogradu je umro rumelijski beglerbeg i beogradski vezir Marašli Ali-paša. Tokom Drugog srpskog ustanka postigao je sporazum sa ustanicima o prekidu neprijateljstava, a 1815. je sa knezom Milošem Obrenovićem sklopio sporazum prema kome su Srbi dobili ograničenu samoupravu.

1826 - U Moskvi je Nikolaj I Pavlovič Romanov krunisan za cara Rusije.

1869 - Rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, profesor Beogradskog univerziteta do 1955, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Na osnovu iskopavanja preistorijskog lokaliteta u Vinči došao je do zaključka da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (Egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja.

1877 - Umro je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer (Louis Adolphe Thiers), prvi predsednik Treće republike (1871-1873). Kao šef versajske vlade 1871. u krvi je ugušio Parisku komunu ("Krvava nedelja").

1883 - Umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad gde je bio veoma popularan i imao je veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima ("Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana").

1884 - Iz Beograda je krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u Srbiji. Početak gradnje 21. juna 1881. obeležio je srebrnim budakom knez Milan Obrenović. Ispraćaju voza iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30, a u Niš je stigao u 18.23.

1931 - Kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević proglasio je oktroisani Ustav kojim je ozakonjena monarhistička diktatura, zavedena 6. januara 1929.

1939 - Dva dana posle nemačkog napada na Poljsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nemačkoj.

1939 - Na kružnoj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu su održane do tada najveće međunarodne automobilske trke u Jugoslaviji.

1943 - Iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom fildmaršala Bernarda Loa Montgomerija (Law Montgomery), počeo je napad savezničkih trupa na Italiju u Drugom svetskom ratu.

1948 - Umro je Eduard Beneš (Benes), predsednik Čehoslovačke od 1935. do 1938. i od 1946. do 1948, kada je, po dolasku komunista na vlast, dao ostavku. Bio je vođa Narodne stranke i najbliži saradnik prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Gariga Masarika (Tomas Garrigue Masaryk). Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik izbegličke vlade u Londonu.

1969 - Umro je Ho Ši Min (Chi Minh), predsednik Demokratske Republike Vijetnam od njenog proglašenja 1945, jedan od osnivača Komunističke partije Indokine 1930. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa gerilaca u borbi protiv Japana, a potom jedan od lidera otpora protiv kolonijalnih trupa Francuske u Indokini (1946-54).

1976 - Američki vasionski brod bez ljudske posade "Viking 2" spustio se na Mars i počeo da šalje fotografije sa te planete.

1991 - Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra (Frank Capra), dobitnik tri Oskara za filmove "Dogodilo se jedne noći", "Gospodin Dids ide u grad" i "Ne možete to poneti sa sobom".

1992 - Tokom rata u Bosni, italijanski avion sa humanitarnom pomoći za Sarajevo oboren je kod Jasenika, 34 kilometra zapadno od Sarajeva. Poginula su četiri člana posade, a u narednih mesec dana prekinuto je dostavljanje humanitarne pomoći preko sarajevskog aerodroma.

1994 - Rusija i Kina proglasile su završetak međusobnih neprijateljstava i dogovorile se da uklone nuklearne rakete koje su bile usmerene iz jedne zemlje prema drugoj.

1999 - Misija UN na Kosovu suspendovala je jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Makedonije.

2001 - SAD i Izrael su povukle svoje delegacije sa konferencije UN o rasizmu u Durbanu, u znak protesta zbog pokušaja da se Izrael označi kao rasistička zemlja.

2004 - Najstariji češki zatvorenik, osamdesetogodišnji Karel Hofman (Hofman) oslobođen je daljeg izdržavanja kazne zatvora od četiri godine iz zdravstvenih razloga. On je bio jedini osuđeni Čeh za pomaganje sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968.

2004 - Nakon tri dana okončana je talačka kriza u Beslanu, Severna Osetija, tokom koje je poginulo 335 talaca i pripadnika snaga bezbednosti, povredjeno 126, od kojih 70 dece. Čečenski pobunjenici oteli su i zatvorili više od hiljadu dece i roditelja koji su prisustvovali proslavi početka školske godine, zauzevši zgradu škole u Beslanu, zahtevajući od ruskih vlasti da oslobode privedene zbog napada na državne instituacije u Ingušetiji tokom juna, kao i da povuku svoje trupe iz Čečenije.

2009 - U seriji eksplozija koje su pogodile fabriku municije "Prvi partizan" u Užicu, poginulo sedam a povređeno 14 radnika.

2014 - Japanski premijer Šinzo Abe rekonstruisao je vladu posle 20 meseci na vlasti. Analitičari ocenjuju da se premijer odlučio na taj korak kako bi popravio svoj imidž i popularnost koje su počele da opadaju pošto gradjani nisu videli konkretne rezultate njegovih obećanja.

2015 - Izraelski parlament usvojio je zakon kojim se novinarima u državnim medijima zabranjuje da uživo u programu iznose svoje stavove. Novinari su kritikovali sporni zakon, ocenjujući da vlada želi da uguši slobodu izražavanja i ućutka one koji se ne slažu s nekim njenim potezima.

1669 - Venecija je predala Otomanskom carstvu grčko ostrvo Krit, ne uspevši da odbrani grad Heraklion, koji je bio pod otomanskom opsadom od 1648.

1768 - Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan (Francois, Chateaubriand), prvi romantičar u francuskoj književnosti. Kao tvorac francuskog modernog stila, bio je uzor novim generacijama pisaca ("Duh hrišćanstva", "Načeze", "Memoari s onu stranu groba").

1781 - Španski doseljenici u Americi su osnovali "Grad naše gospe kraljice anđela" (El Pueblo de Nuestra Senora La Reina de Los Angeles), današnji Los Anđeles.

1823 - Rođen je Mihailo Obrenović, knez Srbije od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868, kada je ubijen u Košutnjaku. Tokom vladavine izvršio je značajne reforme u državnoj upravi i vojsci, osnovao je Narodni muzej i Narodno pozorište.

1824 - Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner (Bruckner), kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena (Ludwig, Beethoven) i Riharda Vagnera (Rićard Wagner). Komponovao je devet simfonija, osam misa, kantate.

1870 - Francuska je postala republika, čime je okončano Drugo carstvo Šarla Luja Napoleona III (Charles Louis). Car je svrgnut sa vlasti nakon teškog poraza u bici kod Sedana 2. septembra u francusko-pruskom ratu.

1886 - Poglavica Apača Džeronimo (Geronimo), vođa poslednje velike pobune američkih Indijanaca protiv belih porobljivača, predao se u kanjonu Skeleton u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu (Miles).

1907 - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig (Grieg), koji je u svetu afirmisao norvešku muziku (orkestarska svita "Per Gint", Klavirski koncert u a-molu).

1929 - Nemački dirižabl "Grof Cepelin" je okončao putovanje oko sveta. Let je trajao devet dana 20 sati i 23 minuta, a u vazdušnom brodu je bilo 40 članova posade i 14 putnika.

1944 - Britanske i kanadske trupe oslobodile su u Drugom svetskom ratu belgijske gradove Brisel i Antverpen.

1963 - Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman (Robert Schuman), tvorac "Šumanovog plana" 1950, na osnovu kojeg je 1952. osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, prethodnica Evropske unije.

1965 - U Gabonu je umro alzaški lekar, filozof, teolog, muzičar i humanista Albert Švajcer (Schweitzer), dobitnik Nobelove nagrade za mir 1952. za humanitarni rad. Kao muzičar doprineo je novoj interpretaciji Bahove muzike.

1970 - U Čileu je Salvador Aljende Gosens (Allende Gossens) kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran za šefa države. Ubijen je u septembru 1973. u puču čileanske armije.

1972 - Na Olimpijskim igrama u Minhenu američki plivač Mark Špic (Spitz) osvojio je sedmu medalju i time postavio rekord u osvojenim medaljama na jednoj Olimpijadi.

1974 - SAD su kao poslednja zemlja Zapada uspostavile diplomatske odnose s Nemačkom Demokratskom Republikom.

1975 - Izrael i Egipat su u Ženevi potpisali sporazum o povlačenju izraelskih trupa sa Sinaja i uspostavljanju tampon zone UN na poluostrvu.

1989 - Umro je francuski pisac Žorž Simenon (Georges), autor kriminalističkih romana o inspektoru Megreu (Maigret).

1992 - Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, koji je smenjen 1989, osuđen je na sedam godina zatvora zbog pronevere državnih fondova.

1995 - Pod geslom "Ujedinjeni Jerusalim je naš", Izrael je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.

1997 - U eksploziji tri bombe u Jerusalimu poginulo je sedam i ranjeno oko 200 ljudi.

1998 - Tribunal UN za ratne zločine u Ruandi osudio je bivšeg premijera Žana Kambanda (Jean) na doživotni zatvor zbog njegove uloge u genocidu tokom rata 1994.

1999 - Na referendumu o budućem statusu Istočnog Timora, 78,5 odsto stanovništva glasalo je za nezavisnost od Džakarte, dok je svega 21 odsto podržalo autonomiju pod indonežanskom upravom. Proindonežanske snage su potom izazvale sukobe u kojima je poginulo nekoliko stotina ljudi, a desetine hiljada napustile su glavni grad Dili.

2001 - Mahendra Čadri (Chaudhry), prvi etnički Indijanac koji je bio premijer Fidžija, izabran je za poslanika, zajedno sa Džordžom Spejtom (George Speight), koji je 16 meseci ranije oborio Čadrijevu vladu.

2002 - Umro je francuski pijanista poljskog porekla Vlado Perlemuter. Zapažen je po izvođenju dela francuskih kompozitora Morisa Ravela (Maurice Ravel) i Gabriela Forea (Faure), sa kojima je studirao.

2006 - Umro je glumac Petar Banićević, član Narodnog pozorišta u Beogradu od 1954. godine gde je ostvario više od 50 uloga. Igrao je u dvadesetak filmova i u više od 50 televizijskih drama i serija. Bavio se i pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i "Braća Karić" u Beogradu.

2008 - Umrla je francuska fotoreporterka Fransoaz Demilder (Fransoise Demulder), prva žena koja je osvojila nagradu za fotografiju godine World Press Photo 1977. Izveštavala je iz ratova u Vijetnamu, Kambodži i Libanu.

2009 - Ustavni sud Gabona potvrdio je izbor Ali Bonga Ondimbe za šefa države. Proglašavanje Ali Bonga za pobednika predsedničkih izbora izazvalo je nerede i uvođenje policijskog časa u pojedinim mestima.

1514 - Turski sultan Selim I ušao je u Tabriz u Persiji.

1568 - Rođen je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela (Tommaso Campanella), zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu "Grad sunca" koje je postalo udžbenik utopijske filozofije.

1600 - Poveljom engleske kraljice Elizabete osnovana je "Istočnoindijska kompanija" koja je dobila monopol na trgovinu sa Istokom, čime je počela britanska trgovačka, a potom i kolonijalna ekspanzija indijskog podkontinenta.

1774 - U Filadelfiji je počeo Prvi kontinentalni kongres na kojem su se predstavnici 13 američkih kolonija usprotivili britanskom uticaju u Severnoj Americi, što je bio uvod u Američki rat za nezavisnost u aprilu 1775.

1791 - Rođen je nemački kompozitor Jakob Libman Ber (Liebmann Beer), poznat kao Đakomo Majerber (Giacomo Meyerbeer). Živeo je u Parizu gde je komponovao svoja glavna dela i odigrao značajnu ulogu u stvaranju francuske velike opere ("Hugenoti", "Afrikanka", "Robert Đavo", "Prorok").

1800 - Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. Britanija je i zvanično dobila Maltu koja je postala važna britanska baza na putu prema Indiji.

1857 - Umro je francuski filozof i matematičar Ogist Kont (Auguste Comte), jedan od osnivača filozofije pozitivizma i sociologije ("Kurs pozitivne filozofije", "Sistem pozitivne politike").

1864 - Flote Velike Britanije, Francuske i Holandije napale su Japance u tesnacu Šimonoseki, za odmazdu zbog odluke Japana da zatvori svoje luke i istera strance.

1888 - Rođen je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan (Servepalli Radhakrishnan), predsednik Indije od 1962. do 1967, profesor filozofije na indijskim univerzitetima i na Oksfordu. U svojim delima zastupa filozofski univerzalizam i ideju integracije istočne i zapadne filozofije ("Indijska filozofija", "Istočna religija i misao Zapada", "Istorija istočne i zapadne filozofije").

1899 - Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata 19. veka. Uspešno je vodio pregovore s Turcima o oslobađanju srpskih gradova, bio je predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, dva puta regent i tri puta premijer. Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije 1875-1878".

1905 - Mirom u Portsmutu (Nju Hempssir), uz posredovanje američkog predsednika Teodora Ruzvelta (Theodore Roosevelt) završen je Rusko-japanski rat. Rusija je predala Japanu Port Artur i priznala japanske interese u Koreji.

1939 - SAD su proglasile neutralnost u Drugom svetskom ratu, ali su kasnije zakonima "Cash and Carry" (Plati pa nosi) i "Leand-Lesa Act", Zakon o zajmu i najmu) pomagali oružjem savezničke snage. Amerikanci su ušli u rat 7. decembra 1941. kada su japanske trupe napale američku pomorsku bazu Perl Harbur.

1960 - Predsednik Konga (Zair) Žozef Kasavubu (Joseph) smenio je vođu nacionalnooslobodilačkog pokreta i prvog kongoanskog premijera Patrisa Lumumbu (Patrice).

1972 - Pripadnici palestinske terorističke organizacije "Crni septembar" kidnapovali su, a potom ubili 11 izraelskih sportista, učesnika Olimpijskih igara u Minhenu. U 24-časovnoj pucnjavi na aerodromu, poginula su i četvorica terorista i jedan zapadnonemački policajac.

1977 - Zapadnonemački teroristi su oteli predsednika Federacije zapadnonemačke industrije Hansa Martina Šlejera (Schleyer), čije je telo pronađeno 19. oktobra 1977. u Francuskoj.

1990 - Premijeri Severne i Južne Koreje susreli su se u Seulu, na prvim zvaničnim razgovorima na visokom nivou između dveju zemalja podeljenih posle Korejskog rata 1953.

1995 - Francuska je izvela prvu u seriji atomskih proba na pacifičkom ostrvu Mururoa, što je izazvalo osudu širom sveta i masovne proteste, posebno u Australiji i na Tahitiju.

1997 - U Kalkuti je umrla Majka Tereza, misionarka koja je život posvetila siromašnim i bolesnim. Za svoj humanitarni rad dobila je 1979. Nobelovu nagradu za mir. Albanka rođena u Skoplju, stupila je 1928. u družbu Majke Božije od Loreta u Irskoj, a potom je u Kalkuti 1950. osnovala novu družbu Sestre misionarke ljubavi.

2000 - U Beogradu je umro Slavko Leovac, predsednik Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske, jedan od najistaknutijih književnih kritičara i istoričara srpske književnosti u drugoj polovini 20. veka (zbirke eseja "Svetlo i tamno", "Mit i poezija", "Metamorfoze").

2001 - Državni tužilac Perua podigao je optužnicu protiv bivšeg predsednika Alberta Fudžimorija (Fujimori) zbog umešanosti u dva masakra koje su izvršili paramilitarni odredi ranih devedesetih.

2003 - Sjedinjene Američke Države su zamrznule finansijska sredstva desetorici članova azijske terorističke grupe Džema Islamija, koja se dovodi u vezu sa mrežom iste orijentacije Osame bin Ladena Al Kaida.

2005 - U padu aviona Boing 737-200 indonežanske aviokompanije Mandela na naseljeno područje na severu ostrva Sumatra poginulo je 149 osoba. Pad aviona preživelo je 15 putnika.

2009 - Na Ohridskom jezeru je potonuo brod "Ilinden" na plovidbi do Svetog Nauma pri čemu je poginulo 15 državljana Bugarske od 57 turista i osoblja koliko se nalazilo na brodu.

2014 - U Minsku je, uz posredovanje OEBS-a, potpisan Protokol o prekidu vatre na istoku Ukrajine, koji, pored ostalog, predvida "specijalni status" za regione koje kontrolišu separatisti i izbore u oblastima Donjecka i Luganska, uporištima proruskih pobunjenika.