1316 - Rođen je Karlo IV Luksemburški, kralj Češke od 1346, rimsko-nemački car od 1355. U Pragu je osnovao prvi univerzitet u Srednjoj Evropi (1348).

1610 - Verski fanatik ubio je u Parizu francuskog kralja Anrija IV (Henri), prvog monarha iz dinastije Burbona.

1643 - Na francuski presto došao je četvorogodišnji Luj XIV (Louis) nakon smrti oca Luja XIII. Regentkinja je bila njegova majka Ana Austrijska, ali je stvarnu vlast imao kardinal Mazaren.

1796 - Engleski lekar Edvard Džener (Edward Jenner) uspešno je protiv velikih boginja vakcinisao jednog osmogodišnjeg dečaka što je početak savremene imunologije.

1811 - Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije.

1900 - U Parizu su otvorene druge Olimpijske igre savremenog doba, na kojima su prvi put učestvovale i žene.

1912 - Umro je švedski pisac Avgust Strindberg (August Strindberg), jedan od najznačajnijih i najuticajnijih dramskih pisaca 20. veka ("Gospođica Julija", "Otac").

1932 - U Londonu je umro političar, istoričar i ekonomist Čedomilj Mijatović, član Srpske kraljevske akademije. Kao šef srpske diplomatije, potpisao je 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom. Prvi je u Srbiji počeo da izučava privrednu istoriju.

1940 - Tokom pregovora o predaji holandske vojske u Drugom svetskom ratu, nemački bombarderi razorili su dve trećine Roterdama. Poginulo je oko hiljadu ljudi, a 80.000 je ostalo bez kuća.

1948 - Proglašena je država Izrael, osam časova pre okončanja britanskog mandata u Palestini. Prvi predsednik nove države postao je Haim Vajcman (Chaim Weizmann), a premijer David Ben Gurion.

1955 - U Varšavi su ugovor o osnivanju Varšavskog pakta potpisale Albanija, Bugarska, Mađarska, Nemačka Demokratska Republika, Poljska, Rumunija, SSSR i Čehoslovačka.

1968 - Komunistička vlada u Čehoslovačkoj na čelu sa Aleksandrom Dubčekom (Alexander Dubcek) objavila je početak širokih društvenih reformi, poznatih kao "Praško proleće". Reforme su prekinute već u avgustu, ulaskom sovjetskih trupa u Prag.

1973 - Lansirana je prva američka vasionska laboratorija, Skajlab I.

1989 - Vođa peronista Karlos Menem (Carlos) postao je predsednik Argentine, pobedivši na izborima kandidata vladajuće Radikalne partije Eduarda Angelosa (Angeloz).

1991 - Samoubistvo je izvršila Đang Ching (Jiang Qing), udovica kineskog lidera Mao Cedunga (Zedong), jednog od vođa "Kulturne revolucije" (1966-1976).

1992 - Glavnoj ulici u Beogradu, Ulici Maršala Tita, posle 47 godina promenjen je naziv u Ulicu srpskih vladara. Naziv je kasnije promenjen u Ulica kralja Milana.

1998 - Umro je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra (Frank), koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova "Stranci u noći", "Njujork, Njujork" i kao dobitnik Oskara za ulogu u filmu "Odavde do večnosti".

1999 - U NATO bombardovanju SR Jugoslavije pogođena je kolona izbeglica kod sela Koriša, na Kosovu. Poginulo je 87 ljudi, među kojima je najveći broj dece.

2001 - Savet NATO odobrio je povratak vojske i policije SRJ u sektor B Zone kopnene bezbednosti na administrativnoj granici između Kosova i Srbije, počev od 24. maja.

2001 - Lider koalicije desnog centra Silvio Berluskoni (Berlusconi) pobedio je na poslaničkim izborima u Italiji i formirao 59. italijansku vladu od 1945.

2003 - Posle blizu 40 godina planiranja i debata, otpočeli su podzemni radovi na zaštiti Venecije od tonjenja.

2008 - Britanski nacionalni arhiv objavio je više od 1.000 stranica tajnih dokumenata o neidentifikovanim letećim objektima (NLO) na britanskom nebu tokom 1970-ih i 1980-ih godina.

2009 - Evropska komisija je izrekla američkom Intelu, najvećem svetskom proizvođaču mikroprocesora, rekordnu kaznu od 1,06 milijardi evra zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu.

2011. - Eksperimentalni avion na solarni pogon je posle 13 sati leta sleteo u Brisel. Letelica je projekat švajcarskog avijatičara i lekara Bertrana Pikara, kojom je pilotirao Andre Borsberg.

2013 - Američko Ratno vazduhoplovstvo je iznad Atlantika testiralo bespilotnu letelicu "X-47B", veličine borbenog aviona. Letelica može da sleće i poleće s nosača aviona, što znači da može biti korišćena širom sveta, bez potrebe da se traži dozvola drugih država za prelet do cilja.

1536 - Engleski sud je proglasio krivim za preljubu i incest Anu Bolen (Anne Boleyn), drugu ženu kralja Henrija VIII (Henry), i njenog brata lorda Rošfora (Rocheford) i osudio ih na smrt.

1571 - Tatari su osvojili i zapalili Moskvu.

1767 - Đenova je prodala Francuskoj ostrvo Korziku.

1773 - Rođen je austrijski državnik knez Klemens Meternih (Metternich) najuticajnija ličnost u Evropi tokom gotovo 40 godina, koliko je bio na mestu ministra inostranih poslova i kancelara Austrije (1809-48). Smatra se oličenjem apsolutističkog režima. Sa ruskim carem Aleksandrom I osnovao je Svetu alijansu čiji je osnovni cilj bio gušenje nacionalnih pokreta u Evropi.

1796 - Trupe Napoleona Bonaparte ušle su u Milano.

1847 - U Italiji je umro irski političar Danijel O'Konel, zvan Osloboditelj (O'Connell). Kao član britanskog parlamenta uspeo je da prisili britansku vladu da prihvati zakon o emancipaciji katolika (1829). Smatra se jednim od najboljih govornika 19. veka.

1848 - U Beču je izbio ustanak protiv apsolutističkog režima koji je primorao vladu da povuče oktroisani ustav donet 25. aprila i da raspiše izbore.

1859 - Rođen je francuski fizičar Pjer Kiri (Pierre Curie). Proučavao je magnetizam i radioaktivnost, a sa suprugom Marijom (Marie) otkrio je 1898. polonijum i radijum. Nobelovu nagradu za fiziku 1903. supružnici Kiri podelili su sa Antoan-Anrijem Bekerelom (Antoine-Henri Becquerel).

1886 - Umrla je američka književnica Emili Dikinson (Emily Dickinson). Njene pesme otkrivene su i izdate nakon njene smrti, a tek u 20. veku postala je jedna od najvećih američkih pesnikinja.

1891 - Rođen je ruski pisac Mihail Afanasjevič Bulgakov, autor romana "Bela garda", pretočenog u dramu "Dani turbina" koja je s velikim uspehom igrana u teatru MHAT. Poznat je po satiričnim i groteskno-fantastičnim pripovetkama, i po romanu "Majstor i Margarita".

1914 - Umro je srpski istoričar i književni kritičar Jovan Skerlić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Svojim književnim i javnim radom značajno je uticao na kulturni i politički život u Srbiji na početku 20. veka ("Istorija srpske književnosti").

1918 - Prva avionska pošta u svetu krenula je između Njujorka, Filadelfije i Vašingtona.

1923 - Velika Britanija priznala je Transjordan pod emirom Abdulahom (Abdullah) kao nezavisnu državu.

1940 - U SAD su počele da se prodaju prve najlon čarape.

1940 - Kapitulirala je holandska vojska u Drugom svetskom ratu.

1943 - Raspuštena je Komunistička internacionala (Kominterna).

1945 - Nemačke trupe napustile su Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu. U četvorogodišnjem ratu poginulo je 1.706.000 ljudi, a zemlja je porušena i opustošena.

1948 - Novostvorenu državu Izrael su napali egipatski avioni, a sa severa i istoka libanske i jordanske trupe.

1955 - U Beču je potpisan Austrijski državni ugovor kojim je okončana desetogodišnja saveznička okupacija, a Austrija postala nezavisna republika u granicama od 1. januara 1938.

1957 - Velika Britanija je izvršila prvu probu hidrogenske bombe u centralnom Pacifiku.

1987 - Umrla je američka filmska glumica Rita Hejvort (Hayworth) holivudski seks simbol četrdesetih godina 20. veka ("Samo anđeli imaju krila", "Đilda", "Dama pod sumnjom").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov objavio je u Pekingu kraj kinesko-sovjetskih raskola.

1991 - Edit Kreson (Edith Creshon) postala je prva žena premijer Francuske.

1992 - Hiljade pristalica opozicije u Azerbejdžanu zauzelo je u Bakuu zgradu parlamenta i predsedničku palatu. Narednog dana s vlasti je zbačen predsednik Ajaz Mutalibov koji je potom izbegao u Moskvu.

1992 - Tokom povlačenja Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz Bosne, u Tuzli je napadnut vojni konvoj. Poginulo je 49 vojnika.

1996 - Desničarski lider Atal Bihari Vadžpaji (Vajpayee) je postao premijer Indije, pošto je njegova Baratija Džanata partija na parlamentarnim izborima osvojila relativnu većinu. To je bilo prvi put da hindu nacionalista dobije mesto premijera.

1996 - Skupština SR Jugoslavije smenila je guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića, tvorca privredne reforme koja je početkom 1994. zemlju izvukla iz hiperinflacije. Avramović je prethodnog dana u svom ekspozeu u Skupštini optužio vladu SR Jugoslavije da blokira pregovore sa međunarodnim finansijskim
organizacijama i time gura zemlju u propast.

1999 - Italija je dobila novog predsednika Karla Azelja Ćampija (Carlo Azeglio Ciampi).

2001 - Šef UNMIK-a Hans Hekerup potpisao je u Prištini "Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu" i pored protivljenja Srba sa Kosova, koji su smatrali da taj najviši pravni akt pokrajine nije u skladu s rezolucijom UN o njenom budućem statusu.

2002 - Narodna banka Jugoslavije saopštila da je dinar postao konvertibilan u svim tekućim transakcijama sa inostranstvom, po prvi put od 1946, kada je bivša Jugoslavija postala član MMF.

2003 - Haški tribunal za ratne zločine počinjene u Ruandi osudio je na doživotnu robiju bivšeg ministra informacija Eliezera Nijitegeka (Eliezer Niyitegeka) a bivšeg gradonačelnika Lorenta Semanzu na 25 godina zatvora, zbog učešća u genocidu 1994. godine.

2009 - Beogradski radio B92 obeležio je 20 godina rada. Radio i televizija B92 emituju program na celoj teritoriji Srbije, a ta medijska kuća bavi se i izdavaštvom, organizovanjem kulturnih događaja i humanitarnim radom.

1532 - Španski osvajač Fransisko Pizaro (Francisco Pizarro) iskrcao se sa malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.

1703 - Umro je francuski pisac Šarl Pero (Charles Perrault) autor čuvene zbirke bajki "Vilinske priče", u kojoj su i "Mačak u čizmama", "Crvenkapa" i "Uspavana lepotica".

1770 - U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj (kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta (Marie Antoinette), kćerka austrijske carice Marije Terezije. Nakon Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.

1812 - Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureštu kojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.

1881 - U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.

1898 - Rođen je srpski pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama "Otkrovenje" smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.

1898 - Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja ("Pesnik i zavičaj", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena", "Slovo o ljubavi").

1916 - Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.

1917 - U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pisac Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kome se nalazio ("Mi čekamo cara","Tamnica", "Nirvana", "Možda spava").

1924 - Rođen je gambijski državnik Daud Džavara (Dawda Jawara), osnivač (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.

1929 - U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu "Krila", glumici Dženet Gejnor (Janet Gaynor) i glumcu Emilu Dženingsu (Jannings).

1941 - Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskom iz 1814. po kojem je zemlja bila pod danskom dominacijom i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. nakon narodnog plebiscita.

1947 - Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins (Frederick Gowland), jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom (Christiaan Eijkman) dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.

1961 - General Park Čung Hi (Chung-hee) izvršio je vojni udar u Južnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.

1969 - Sovjetski vasionski brod "Venera 5" približio se Veneri i izbacio sondu koja će slati podatke o toj planeti.

1972 - Predsednici SFRJ i Rumunije Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceasescu) pustili su u rad hidroenergetski sistem "Đerdap" na Dunavu.

1972 - Umro je ganski političar i dravnik Kvame Nkrumah, prvi predsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.

1974 - Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika države.

1974 - Helmut Šmit (Schmidt) je postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta (Willy Brandt).

1975 - Japanka Junko Tabei je postala prva žena koja se popela na najviši svetski vrh - Maunt Everest.

1984 - Umro je američki pisac Irvin Šo (Irwin Shaw). Proslavio se romanom "Mladi lavovi" (1949) ("Lusi Kraun", "Dve sedmice u drugom gradu", "Bogataš i siromah", "Veče u Vizantiji").

1989 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider, Deng Hsijaoping (Xiaoping), sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalo, nakon 30 godina, prekinut "tihi hladni rat" između ove dve najveće komunističke države.

1989 - Automobilom-bombom u Bejrutu ubijeni su libanski verski vođa šeik Hasan Halid (Hassan Khaled) i još 21 osoba.

1990 - Od raka grla, umro je poznati američki zabavljač Semi Dejvis Junior (Sammy Davis Jr).

1991 - Britanska kraljica Elizabeta (Elizabeth) je, tokom zvanične posete SAD-u, postala prva kraljica koja se obratila Kongresu.

1992 - Povlačeći se iz Bosne, JNA je digla u vazduh bihaćki aerodrom pod planinom Plješevicom vredan oko šest milijardi dolara.

1997 - Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko napustio je Kinšasu koju su polako preuzimali pobunjenici, čime je okončana njegova 32-godišnja autokratska vladavina.

1997 - Umro je italijanski filmski režiser Đuzepe de Santis (Giuseppe), jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata ("Gorki pirinač", "Rim u 11 časova", "Cesta duga godinu dana").

2003 - Umro je američki glumac Robert Stak (Stack) koji je slavu stekao ulogom detektiva Eliota Nesa (Ness) u TV seriji o borbi protiv mafije "Nesalomivi".

2005 - Usvajanjem zakona u kuvajtskom parlamentu, posle više od 40 godina, žene su dobile pravo glasa i pravo učešća na izborima.

2007 - Nikola Sarkozi je zvanično postao novi predsednik Francuske nasledivsi na tom mestu Žaka Širaka. Prvi put u okviru aktuelne Pete Republike, posle De Gola, na mestu predsednika smenjuju se dva pripadnika iste političke struje.

2013 - Papa Franjo je pozvao svetske lidere da okončaju „kult novca“ i pokrenu etičke finansijske reforme u prvom velikom govoru o finansijskoj krizi.

1102 - Prvi ugarski kralj iz dinastije Arpadovića krunisan je u Biogradu za kralja Hrvatske i Dalmacije.

1395 - Poginuo je Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama. Prema nepouzdanim podacima, poginuo je kao turski vazal u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče na Rovinama. U narodnim pesmama idealizovan je kao uzor junaštva i kao zaštitnik sirotinje od zuluma i nasilja.

1510 - Umro je italijanski slikar Sandro Botičeli (Botticelli). Njegova dela "Proleće" i "Rođenje Venere" smatraju se ovaploćenjem renesansnog duha. Po narudžbi Lorenca Medičija (Lorenzo Medici) prvi je među italijanskim slikarima uradio ilustracije za Danteovu "Božanstvenu komediju"

1749 - Rođen je engleski lekar Edvard Džener (Edward Jenner), pronalazač vakcine protiv velikih boginja.

1814 - Norveška je proglasila nezavisnost od Švedske i usvojla novi ustav.

1838 - Umro je francuski sveštenik i političar Moris de Taljeran Perigor (Maurice, Talleyrand, Perigord), jedan od najveštijih diplomata u istoriji. Zahvaljujući njegovoj veštini Francuska je, mada poražena strana, na Bečkom kongresu (1814-15) uspela da zadrži granice iz 1792.

1861 - Tomas Kuk (Thomas Cook) organizovao je prvi turistički "paket aranžman" u svetu, šestodnevno putovanje iz Londona u Pariz.

1866 - Rođen je francuski kompozitor i pijanist Erik Sati(Satie), autor "Gimnopedija". Poznat je postao skandalom koji je izazvao izvođenjem baleta "Parada" na tekst Koktoa (Cocteau) i sa scenografijom Pikasa (Picašo), koji je prikazan 1916. kao "kubistički manifest".

1900 - Rođen je iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khomeini). U Iran se vratio iz izbeglištva 1979. nakon što je u "islamskoj revoluciji" zbačen šah Reza Pahlavi, uspostavio teokratsku diktaturu i vladao Iranom do smrti 1989.

1903 - U Španiji je nacionalizovana imovina crkve i ukinute su crkvene škole.

1906 - Rođena je hrvatska pevačica Zinka Kunc, prvakinja Zagrebačke opere (1928-36) i solistkinja Metropoliten opere (1937-66).

1917 - U Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, proslavljeni vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915. i uspeo da osujeti namere nemačke Vrhovne komande da je opkoli i uništi.

1939 -Švedska, Norveška i Finska odbile su Hitlerov predlog da potpišu pakt o nenapadanju. Pakt su potpisale Danska, Estonija i Litvanija.

1940 - Trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ušle su u Brisel.

1946 - Premijer Rumunije u vreme Drugog svetskog rata Mitri Antonesku (Antonescu) osuđen je na smrt i streljan zbog saradnje s nemačkim nacistima.

1949 - Velika Britanija je priznala nezavisnost Republike Irske i potvrdila pripadnost Severne Irske Ujedinjenom Kraljevstvu.

1954 - Vrhovni sud SAD osporio je propis iz 1896. da obrazovanje treba da bude "odvojeno ali jednako", čime je formalno odbačena rasna segregacija u državnom školskom sistemu.

1965 - Prvi put je prenet TV program u boji iz Velike Britanije u SAD. To je bio prenos emisije američke TV mreže NBC "Novi pogled na staru Englesku" preko američkog komercijalnog telekomunikacionog satelita "Erli Bird".

1973 - Specijalni komitet američkog Senata počeo je istragu o aferi Votergejt u kojoj su pristalice republikanske stranke bile optužene da su pred predsedničke izbore 1972. radi špijunaže provalile u sedište Demokratske stranke. Administracija tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona (Rićard Nixon) optužena je da ometa istragu, pa je pokrenut postupak za opoziv predsednika. Nikson je u avgustu 1974. dao ostavku, a predsednički položaj preuzeo je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford (Gerald).

1974 - U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina 32 osobe su poginule, a više stotina je ranjeno.

1987 - Irački ratni avion "F-I Miraž" ispalio je dve "egzoset" rakete na američki vojni brod "Stark" koji je patrolirao Zalivom. Poginulo je 37, a ranjena su 62 mornara.

1997 - Loran Kabila (Laurent) je sa svojim trupama ušao u Kinšasu, preuzeo vlast u Zairu i promenio naziv države u Demokratska Republika Kongo. Kabila je ubijen u pokušaju državnog udara u januaru 2001, a vlast je preuzeo njegov sin Žozef (Joseph).

1998 - Pripadnici separatističkog pokreta "Tamilskih tigrova" ubili su Sarodžinija Jogesvarana (Sarojini Yogeswaran), gradonačelnika Džafne, grada na severu Šri Lanke.

1999 - Izbore u Izraelu dobio je vođa Laburističke partije Ehud Barak, čime je okončana trogodišnja vladavina premijera Benjamina Netanjahua (Netanyahu), lidera desničarskog Likuda.

2000 - Vlada Srbije preuzela je beogradski radio i televiziju "Studio B" upadom policije u redakcije. Vlasti su u narednim mesecima na različite načine onemogućavale rad nezavisnih elektronskih medija u Srbiji i istovremeno otvarale nove pod državnom kontrolom i kontrolom vladajućih partija.

2000 - U Indoneziji je održano prvo suđenje za kršenje ljudskih prava. U tom procesu dvadesetčetvoro vojnika i civila optuženo je za ubistvo desetina seljaka u masakru u provinciji Aseh 1999.

2001 - Svih 30 putnika, uključujući i iranskog ministra saobraćaja Rahmana Dadmana i zamenike ministara iz njegove delegacije poginulo je kada se na severu Irana srušio ruski avio Jak-40.

2003 - U najvećoj poplavi u poslednjih 50 godina, koja je posle velikih kiša zadesila Šri Lanku, poginulo je oko 250 ljudi, oko 55.000 kuća je potpuno uništeno, a neka sela su zbrisana sa lica zemlje. Procenjeno je da je oko 150.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

2004 - Masačusets je postao prva američka država koja je dozvolila zaključenje braka sa osobom istog pola.

2006 - Umro je Kju Fojer (Cy Feuer) veteran holivudske produkcije i kompozitor.

2009 – Nakon parlamentarnih izbora u Kuvajtu u nacionalnom parlamentu će prvi put među 50 poslanika sedeti i četiri žene. Žene su u Kuvajtu 2005. godine dobile pravo da glasaju i da budu birane, a do sada nikada nisu bile poslanice.

2010 - Zvanični srednji kurs dinara prvi put je prešao 100 dinara za jedan evro, što je najniža vrednost od uvođenja evra 2002. godine.

2011 - Britanska kraljica Elizabeta druga doputovala je u istorijsku posetu Irskoj. To je prva poseta jednog britanskog monarha od kada je Irska osvojila nezavisnost od Londona 1922. godine.

2012 - Umrla je američka pevačica Dona Samer (Donna Summer) dobitnica pet Gremi nagrada. Obeležila je istoriju diska hitovima "Bad Girls", "Last Dance" i "Hot Stuff", a njeni hitovi dominirali su top listama tokom 1970-tih.

1781 - Španci su u Kusku, u Peru, pogubili Tupak Amarua II, vođu ustanka naroda Inka protiv španske vlasti.

1799 - Umro je francuski dramski pisac Pjer Bomarše, autor komedija "Seviljski berberin" i "Figarova ženidba", koje su inspirisale đoakina Rosinija i Volfganga Amadeusa Mocarta da komponuju istoimene opere.

1800 - U Sankt Peterburgu je umro ruski vojskovođa i strateg Aleksandar Suvorov, koji je ratovao punih 55 godina i vodio ukupno 60 bitaka.

1803 - Britanija je objavila rat Francuskoj zbog Napoleonovog uplitanja u unutrašnje stvari u Italiji i Švajcarskoj.

1804 - Napoleon Bonaparta je proglašen carem Francuske, a decembru je krunisan kao Napoleon I.

1836 - Rođen je austrijski Šahovski velemajstor Vilhelm Štajnic, prvi zvanični svetski šampion. Titulu svetskog šahovskog prvaka osvojio je 1886. pobedom u meču sa Johanesom Cukertortom.

1868 - Rođen je ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov, poslednji monarh Rusije, najstariji sin Aleksandra III. S prestola je zbačen u Oktobarskoj revoluciji 1917, a naredne godine je pogubljen zajedno sa članovima porodice.

1872 - Rođen je britanski filozof i matematičar Bertrand Rasel, osnivač i predsednik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina u Vijetnamu. Bio je angažovan u borbi za mir i razoružanje zbog čega je dva puta hapšen. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1950.

1883 - Rođen je nemački arhitekta Valter Adolf Gropijus, koji je 1919. u Vajmaru osnovao prestižnu arhitektonsku školu "Bauhaus", jednu od najuticajnih tokom XX veka.

1911 - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler, direktor Bečke opere koja je pod njegovom upravom doživela zlatno doba. Komponovao je deset simfonija, cikluse solo pesama za glas i orekstar.

1919 - Rođena je britanska primabalerina Margot Fontejn, jedna od najslavnijih balerina u 20. veku. Od 1962. bila je partnerka proslavljenog Rudolfa Nurejeva.

1920 - U Poljskoj, blizu Krakova, rođen je Karol Vojtila, koji je 1978. postao papa Jovan Pavle II, prvi neitalijanski papa posle 455 godina.

1944 - U Sovjetskom Savezu je počelo proterivanje više od 200.000 Tatara s Krima, pod optužbom da su sarađivali s Nemcima.

1954 - Stupila je na snagu evropska konvencija o ljudskim pravima.

1973 - Umrla je američka pacifistkinja Dženet Renkin, prva žena koja je postala član Kongresa SAD.

1974 - Indija je izvršila prvu nuklearnu probu u pustinji u Radžastanu i postala šesta zemlja koja je izvela nuklearnu eksploziju.

1988 - Počelo je povlačenje sovjetskih vojnika iz Avganistana.

1992 - Visoki komesarijat UN za izbeglice saopštio je da je zbog rata iz Jugoslavije izbeglo milion i 300 hiljada ljudi što je stvorilo najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

1995 - Umro je ruski baletski igrač Aleksandar Godunov,koji je posle emigriranja iz SSSR stekao svetsku slavu.

1996 - Romano Prodi postao je predsednik 55. italijanske vlade od Drugog svetskog rata. Deset godina kasnije (2006) Prodi je ponovo postao predsednik 61. italijanske vlade.

1996 - Pod pritiskom međunarodne zajednice, ratni lider bosanskih Srba Radovan Karadžić povukao se s mesta predsednika Republike Srpske. Tu dužnost je preuzela dotadašnja potpredsednica RS Biljana Plavšić. Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu optužio je u novembru 1995. Karadžića za ratne zločine i genocid.

1998 - Vlada SAD podnela veliku tužbu protiv Majkrosoft korporacije, najjače softverske kompanije na svetu, zbog monopola.

1999 - Vlada u Sijera Leoneu i pobunjenici dogovorili su prekid vatre, čime su okončane sedmogodišnje surove borbe.

2000 - Savet bezbednosti UN jednoglasno je usvojio embargo na oružje protiv Etiopije i Eritreje, kao posledicu ponovnog zahuktavanja njihovog dvogodišnjeg pograničnog rata.

2005 - Umro je Frenk Goršin, američki glumac i veliki imitator.

2009 - Evropska komesarka za budžet i bivša ministarka finansija Dalija Gribauskaite pobedom na predsedničkim izborima u Litvaniji postala je prva predsednica te zemlje.

2009 - Nekoliko većih američkih dnevnih listova ili je bankrotiralo ili potpuno zatvoreno, kao posledica dramatičnih promena nastalih pojavom interneta i izbijanjem svetske ekonomske krize.

2010 - Američki predsednik Barak Obama potpisao je zakon o slobodi štampe s ciljem da to bude osnova za veću zaštitu novinara i slobodne štampe širom sveta i identifikaciju zemalja gde se ta načela krše. Zakon je dobio ime po novinaru Volstrit džornala, Danijelu Perlu, koga su 2002. ubili ekstremisti u Pakistanu.

2011 - Međunarodni tribunal za Ruandu osudio je bivšeg generala Avgustina Bizmunga na 30 godina zatvora zbog uloge u masovnim ubistvima, posebno plemena Tutsi.

2014 - Umro je književnik, akademik i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije, Dobrica Čosić. Najpoznatiji njegovi romani su: Daleko je sunce, Vreme smrti, Koreni, Deobe, Vreme zla i Vreme vlasti.

1635 - Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu (1618-1648) objavila rat Španiji.

1649 - Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel (Cromwell) označio englesku republiku.

1762 - Rođen je nemački filozof Johan Gotlib Fihte (Johann Gottlieb Fičte), istaknuti predstavnik nemačke klasične idealističke filozofije, profesor univerziteta u Jeni i Erlangenu, rektor Berlinskog univerziteta.

1802 - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) ustanovio je Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1861 - Rođena je australijska operska pevačica Neli Melba (Nellie), jedan od najvećih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka.

1890 - Rođen je vijetnamski državnik Ngujen Tat Tan (Nguyen That Thanh), poznat kao Ho ši Min (či Minh), osnivač Komunističke partije Vijetnama (1930) i predsednik Demokratske Republike Vijetnam (Severni Vijetnam) od njenog proglašenja 1945. do smrti 1969.

1890 - Rođen je jugoslovenski slikar i karikaturista Petar Pjer Križanić, jedan od osnivača "Ošišanog ježa".

1898 - Umro je engleski državnik Vilijam Juert Gledston (William Ewart Gladstone), koji je između 1868. i 1894. četiri puta bio premijer Velike Britanije. Legalizovao je 1871. radničke sindikate i 1884. izvršio tzv. treću parlamentarnu reformu.

1906 - Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično su otvorili Simplon tunel kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1925 - Rođen je američki borac za građanska prava Malkolm Litl (Malcolm Little), poznat kao Malkolm X. Ubijen je u Njujorku u februaru 1965. dok je govorio okupljenim pristalicama.

1928 - Rođen je kambodžanski diktator Salot Sar (Saloth) poznat kao Pol Pot. Tokom njegove vladavine (1975-78) pobijeno je više od milion ljudi.

1930 - Bele žene u Južnoj Africi su dobile pravo glasa.

1935 - U saobraćajnom udesu poginuo je engleski pukovnik Tomas Edvard Lorens (Thomas Edward Lawrence), arheolog i pisac, poznat kao Lorens od Arabije. Proslavio se kao ratnik u arapskim zemljama u Prvom svetskom ratu, a svoje doživljaje opisao je u knjizi "Sedam stubova mudrosti".

1945 - Više od 40 američkih bombardera napalo je Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974 - Tesnom većinom Valeri Žiskar d'Esten (Valery Giscardd' Estaing) pobedio je Fransoa Miterana (Francois Mitterrand) na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989 - Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen je generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang (Zhao Ziyang), jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata. Tada je stavljen u kućni pritvor u kome je bio do smrti 17. januara 2005.

1994 - Umrla je Žaklina Kenedi Onazis (Jacqueline Kennedy Onassis), supruga predsednika SAD Džona Kenedija ubijenog 1963. u atentatu i grčkog brodovlasnika, milijardera Aristotela Onazisa (Aristotle).

1997 - U Bangladešu je u snažnom ciklonu izgubilo život najmanje 350 ljudi, a više od milion je ostalo bez kuća.

2000 - Kina i Evropska unija postigle su sporazum o trgovini kojim je otvoren put Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina je naredne godine primljena u STO.

2003 - Indonežanska vojska započela je ofanzivna dejstva na baze separatističke pobunjeničke grupe Pokret za slobodni Aceh. Napadi su označili prekid primirja iz decembra 2002. godine i predstavljaju najveću vojnu operaciju od aneksije Istočnog Timora 1975. godine.

2004 - U Velikoj Britaniji je otvorena prva banka embriona na svetu.

2009 - Predsednik Šri Lanke Mahinda Radžapakse formalno je proglasio pobedu nad separatističkim pokretom Tamilski tigrovi i okončanje 25-godišnjeg građanskog rata u kome je poginulo više od 70.000 ljudi.

2011 Međunarodni monetarni fond (MMF) je saopštio da je Dominik Stros-Kan podneo ostavku na položaj izvršnog direktora te institucije, posle optužbi za seksualni napad. Na tom mestu ga je zamenila francuska ministarska finansija Kristin Lagard.

2016 – U udesu aviona kompanije Idžiptera (Egypt Air) koji se srušio u Sredozemno more poginulo je 66 putnika i članova posade.

1347 - Rimski narodni tribun Kola di Rienco proglasio je Rimsku Republiku proteravši vlastelu iz grada. Već naredne godine Rienco je bio prisiljen da napusti Rim. Njegov lik inspirisao je Riharda Vagnera za operu "Rienco".

1349 - Car Dušan je proglasio zakonik kojim su utvrđena opšta načela uređenja srpske države.

1498 - Portugalski moreplovac Vasko da Gama stigao je u luku Kalikat, na jugozapadu Indije, otkrivši novi morski put oko Rta dobre nade.

1506 - Umro je italijanski moreplovac Kristofer Kolumbo koji je na svojim putovanjima u Novi svet otkrio Ameriku.

1799 - Rođen je francuski pisac Onore de Balzak. Kao protagonist realističkog romana, stvorio je opus od stotinak knjiga pod zajedničkim naslovom "Ljudska komedija" u kojem je opisao likove iz najrazličitijih društvenih slojeva.

1806 - Rođen je engleski filozof i ekonomista Džon Stjuart Mil, jedan od osnivača političke ekonomije i zastupnik utilitarizma u etici. U logici je usavršio istraživanja uzročnih odnosa među pojavama ("Principi političke ekonomije", "Sistem logike", "Utilitarizam").

1834 - Umro je francuski general i državnik markiz Lafajet, dobrovoljac u američkom ratu za nezavisnost od 1777. Po povratku u Francusku 1789. bio je komandant Nacionalne garde.

1867 - Britanska kraljica Viktorija položila je u Londonu kamen temeljac za Rojal Albert hol.

1881 - Rođen je poljski general i političar Vladislav Sikorski, koji je u Drugom svetskom ratu organizovao poljske emigrante za borbu protiv Hitlera.

1882 - U Beču je potpisan ugovor o Trojnom savezu Nemačke, Austro-Ugarske i Italije.

1902 - Američke trupe napustile su Kubu nakon što je u toj zemlji uspostavljena republikanska vlast. Prvi predsednik republike bio je Tomas Estrada Palma.

1915 - Rođen je izraelski general i političar Moše Dajan. U arapsko-izraelskom ratu 1948-49. komandovao je trupama na sirijskom i jerusalimskom frontu, a u anglo-francusko-izraelskom napadu na Egipat 1956. predvodio je izraelske trupe u invaziji na Sinaj. U vreme šestodnevnog izraelsko-arapskog rata 1967. bio je ministar odbrane.

1920 - Ubijen je meksički predsednik Venustijano Karansa. Novi predsednik Meksika postao je Adolfo de la Uerta.

1922 - Najmanje 90 ljudi je poginulo kada je britanski brod"Egipat" potonuo posle sudara u gustoj magli s francuskim brodom "Sena". Brod je nosio i zlato i srebro u vrednosti od milion funti.

1927 - Potpisivanjem mirovnog sporazuma u Džedi sa kraljem Ibn Saudom Velika Britanija je priznala nezavisnost Saudijske Arabije.

1941 - Italija je u Drugom svetskom ratu anektirala Boku Kotorsku sa delom dubrovačkog kotara i nazvala je Pokrajina Boka Kotorska.

1956 - Amerikanci su izvršili prvu eksploziju hidrogenske bombe bačene iz aviona iznad pacifičkog ostrva Bikini.

1958 - Umro je Đuro Salaj, jedan od osnivača Komunističke partije Jugoslavije i prvi predsednik Jedinstvenih sindikata Jugoslavije (1945).

1980 - U Kvebeku, na referendumu o nezavisnosti od Kanade, 60 odsto birača glasalo je protiv otcepljenja.

1985 - Film "Otac na službenom putu" jugoslovenskog režisera Emira Kusturice osvojio je "Zlatnu palmu" na 38. međunarodnom festivalu u Kanu.

1989 - Skupština Srbije donela je odluku o raspisivanju zajma za privredni preporod Srbije. Zajam nikada nije vraćen zajmodavcima, a srpska privreda je u narednoj deceniji doživela kolaps.

1995 - Zairska vlada je uspostavila karantin u regionu pogođenom smrtonosnim virusom ebola.

1997 - Turska vojska saopštila da je ubila 1.300 Kurda u jednonenedeljnoj ofanzivi unutar severnog Iraka.

1999 - Vazduhoplovnim napadima NATO u Beogradu je srušena bolnica, poginula su tri pacijenta i oštećeno je nekoliko ambasadorskih rezidencija.

2000 - Na poslednjoj donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu, održanoj u sedištu EU u Briselu prikupljeno je 850 miliona dolara. Za obnovu u toj bivšoj jugoslovenskoj republici posle trogodišnjeg rata (1992-95), ukupno je prikupljena 5,1 milijarda dolara.

2000 - Tajvan je inaugurisao predsednika Čen Shui-biana što je po prvi put u kineskoj istoriji da demokratski izabran opozicioni lider položi zakletvu kao šef države.

2002 - Istočni Timor proglasio je nezavisnost posle više od četiri i po veka strane dominacije i 32 meseca vlasti administracije UN.

2003 - Bivši pilot Jugoslovenske narodne armije (JNA) Emir Šišić osuđen je u Rimu na doživotni zatvor zbog ubistva petorice diplomata, od kojih su četvorica bili Italijani, jer je 1992. na području Hrvatske oborio avion Evropske zajednice. Kazna je preinačena na 15 godina zatvora, a odlukom italijanskih vlasti 2006. prebačen je u Srbiju na dalje izdržavanje kazne, gde mu je dve godine kasnije odobren uslovni otpust.

2005 - Umro je francuski filozof Pol Riker humanista i autor oko 30 knjiga, među kojima je i "Pravilo metafore". Riker je bio najpoznatiji po svom radu na polju fenomenologije.

2010 - Iz Muzeja moderne umetnosti grada Pariza ukradeno je pet slika ukupne vrednosti oko 100 miliona evra: "Golub sa graškom" Pabla Pikasa, "Pastorala" Anrija Matisa, "Maslinovo drvo blizu Estaka" Žorža Braka, "Žena s lepezom" Amedea Modiljanija i "Mrtva priroda sa svećnjakom" Fernana Ležea. Ovo je druga najveća krađa umetničkih dela, a neslavni rekord drže kradljivci koji su opustošili Muzej Izabele Stjuart Gardner u Bostonu.

2012 - Umro je Judžin Poli pronalazač bežičnog daljinskog upravljača za televizore.

2012 - Predsednički kandidat Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić proglasio je pobedu na predsednčkim izborima. Dotadašnji predsednik Srbije Boris Tadić priznao je poraz i čestitao Nikoliću na pobedi.

2015 - Pet najvećih banaka u svetu Džej Pi Morgan (JPMorgan Chase), Sitigrup (Citigroup), Barklis (Barclays), RBS i UBS - priznale su krivicu po krivičnim tužbama u SAD za manipulisanje kursevima dolara i evra. Za prve četiri banke određena je ukupna kazna od 5,7 milijardi dolara, dok je švajcarska banka "UBS" zbog saradnje sa istražiocima je dobila imunitet.

1471 - Rođen je nemački slikar i graver Albreht Direr (Albrecht Duerer), jedan od najvećih renesansnih majstora. Izradio je portrete velike umetničke i dokumentarne vrednosti i izvanredne gravire u drvetu i bakru, koje odlikuje precizan crtež ("Apokalipsa", "Velika muka", "Bogorodičin život").

1471 - U londonskom zatvoru Tauer ubijen je engleski kralj Henri VI (Henry), poslednji monarh iz dinastije Lankaster (Lancaster), svrgnut u dinastičkim borbama ("Rat dveju ruža"). Njegov lik inspirisao je Šekspira (Shakespeare) za dramu "Henri VI". Presto je preuzeo Edvard IV (Edward).

1502 - Portugalci su otkrili nenastanjeno ostrvo Sveta Jelena u južnom Atlantiku.

1527 - Rođen je španski kralj Felipe II (1556-98), sin i naslednik Karla V. Politikom fanatičnog katoličanstva izazvao je pobunu u Holandiji koja je dovela do njene nezavisnosti.

1639 - Umro je italijanski filozof, dominikanac Tomazo Kampanela (Tommaso Campanella), zastupnik utopijske filozofije. Optužen da širi jeretičku nauku, osuđen je 1599. na doživotni zatvor. Oslobođen je nakon 27 godina na intervenciju pape Urbana VIII. Svoj ideal države opisao je u delu "Grad sunca", koji je postao udžbenik utopijske filozofije.

1844 - Rođen je francuski slikar Anri Ruso, zvani Carinik (Henri Rousseau Le Douanier), prvi slikar naivac čije su slike ušle u Luvr.

1845 - Rođen je glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka.

1860 - Rođen je holandski lekar Vilem Ejnthoven (Willem Einthoven), osnivač elektrokardiografije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924. godine.

1894 - Kralj Srbije Aleksandar Obrenović ukinuo je liberalni ustav iz 1888. i vratio na snagu ustav iz 1869. godine.

1895 - Umro je austrijski kompozitor i dirigent Franc fon Supe (Franz von Suppe), autor popularnih opereta ("Laka konjica", "Bokao", "Lepa Galateja", "Fatinica").

1904 - U Parizu je osnovana Svetska fudbalska federacija - FIFA.

1921 - Rođen je ruski nuklearni fizičar Andrej Saharov, borac za političke slobode i ljudska prava, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. Kao nepomirljivi protivnik sovjetskog režima, izgnan je 1980. iz Moskve u Gorki, gde je ostao do 1986.

1927 - Američki pilot Čarls Lindberg (Charles Lindbergh) postao je prvi čovek koji je preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao je 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelia Erhart (Earhart) je kao prva žena preletela Atlantski okean.

1935 - Umro je holandski botaničar Hugo de Fris (Vries), osnivač eksperimentalne genetike.

1935 - Umrla je američka pacifistkinja i društvena reformatorka Džejn Adams (Jane Addams), dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. godine.

1945 - Sirija i Liban prekinuli su pregovore sa Francuskom i zatražili punu nezavisnost.

1967 - Više od 300 ljudi nastradalo je u požaru u robnoj kući u Briselu.

1969 - Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija (Kennedy), brata američkog predsednika Džona Kenedija (John), takođe ubijenog u atentatu, osuđen je na smrtnu kaznu. Kazna je kasnije preinačena u doživotni zatvor.

1981 - Socijalista Fransoa Miteran (Francois Mitterrand) postao je predsednik Francuske, a Pjer Moroa (Pierre Mauroy) premijer.

1982 - Britanske trupe su se iskrcale na Foklandska (Malvinska) ostrva koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989 - Kineski studenti koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili su zahtev vlade da se raziđu.

1991 - Bivši premijer Indije Radživ Gandi (Rajiv Gandhi) ubijen je bombom sakrivenom u buket cveća, u toku predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.

1991 - Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam (Mariam) oboren je posle 14 godina vladavine i otišao je u izbeglištvo.

1992 - Američki Senat doneo je zakon kojim se SR Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u bivšim jugoslovenskim republikama.

1993 - Senat Venecuele je suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa (Carlos, Perez) pod optužbom za korupciju.

1996 - Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo je tanzanijski feribot, sa kojeg se od oko 1.000 ljudi spaslo samo 114.

1997 - Poljska i Ukrajina potpisale su sporazum o pomirenju kojim su i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

1998 - Pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija, indonežanski predsednik Suharto podneo je ostavku posle 32 godine diktatorske vladavine.

2001 - Savet bezbednosti UN proglasio je reku Kongo ponovo otvorenom, posle dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke izazvalo je nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

2002 - Američki državni sekretar Kolin Pauel (Colin Powell) saopštio je da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć SR Jugoslaviji.

2003 - U zemljotresu magnitude 6,7 koji je pogodio glavni grad Alžira i okolinu, poginuo je 2.241 čovek, a povređena su 10.243.

2006 - Većina građana Crne Gore izjasnila se na referendumu za nezavisnost svoje države. Srbija je, u skladu sa Ustavnom poveljom Srbije i Crne Gore, nasledila pravo na međunarodni subjektivitet, mesto u UN i drugim međunarodnim organizacijama.

2008 - Generalni sekretar UN Ban Ki-mun posetio je Mjanmar, ranije pogođen ciklonom, i sa vojnim vlastima se dogovorio o otvaranju granicu te zemlje za međunarodnu pomoć. U ciklonu Nargis 78.000 ljudi je poginulo, a 56.000 nestalo.

2013 - Jedan od osnivača rok grupe Dors (The Doors), klavijaturista Rej Manzarek umro je u 75. godini u Nemačkoj.

2015 - Ekstremisti Islamske države preuzeli su kontrolu nad arheološkim lokalitetom u Palmiri, samo nekoliko sati pošto su osvojili taj grad u centralnoj Siriji. Fotografije miniranja Bal Šaminovog hrama, 2.000 godina stare građevine, objavljene su 25. avgusta.

337 - Umro je rimski car Konstantin I Veliki, prvi rimski car koji je prihvatio hrišćanstvo u Rimskom carstvu. Godine 325. sazvao je prvi hrišćanski sabor u Nikeji.

1455 - Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj je počeo tridesetgodišnji "Rat dveju ruža" između dinastija Lankaster (Lancaster) i Jork (York).

1813 - Rođen je nemački kompozitor Rihard Vagner, reformator opere i orkestra. Stvarao je muzičke drame epskih razmera, proširio Betovenov simfonizam u operskoj partituri i postigao prožimanje dramske radnje i muzike ("Ukleti Holanđanin", "Tanhojzer", "Tristan i Izolda", "Prsten Nibelunga", "Parsifal").

1833 - U Čileu je usvojen ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.

1859 - Rođen je engleski pisac Artur Konan Dojl (Arthur Conan Doyle), proslavljeni autor kriminalističkih romana u kojima su glavni junaci detektiv Šerlok Holms (Sherlock Holmes) i njegov prijatelj dr Votson (Watson).

1873 - Umro je italijanski pisac Alesandro Manconi (Alešandro Manzoni), čije su delo i ideje snažno uticale na nacionalni pokret "rizorđimento" četrdesetih godina 19. veka ("Verenici", posmrtna oda Napoleonu i Bonaparti (Bonaparte) "Svete himne", drame "Grof Karmanjola", "Adelki").

1885 - Umro je francuski književnik Viktor Igo (Victor Hugo), uz Balzaka (Balzac) najznačajnija ličnost u francuskoj književnosti. Od 1841. je član Akademije, a od 1845. poslanik u parlamentu gde se zalaže za slobodu štampe, ukidanje smrtne kazne i socijalne reforme. Nakon državnog udara Napoleona Bonaparte, odlazi u 19-godišnje izgnanstvo gde je napisao najpoznatija dela, romane "Jadnici" i "Zvonar Bogorodične crkve".

1907 - Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac, režiser i producent Lorens Olivije (Laurence Olivier), jedan od najboljih tumača Šekspirovih (Shakespeare) likova, dobitnik Oskara za film "Hamlet". Godine 1970. dobio je plemićku titulu.

1914 - Velika Britanija je od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.

1915 - U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji u sudaru dva voza, u Škotskoj, poginulo je 227 ljudi.

1918 - Nemački avioni bombardovali su Pariz u Prvom svetskom ratu.

1939 - Hitler i Musolini potpisali su "Čelični pakt" o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.

1943 - U Moskvi je saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala (Kominterna). Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.

1970 - Umro je jugoslovenski reditelj i scenograf Bojan Stupica. Od 1949. bio je reditelj i jedan od glavnih organizatora u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, a od 1957. režirao je u beogradskom Ateljeu 212 i u Narodnom pozorištu.

1972 - Predsednik SAD Ričard Nikson (Richard Nixon) sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta SSSR Leonidom Brežnjevom, kao prvi američki predsednik koji je posetio Sovjetski Savez.

1972 - Cejlon je postao republika u okviru Britanskog komonvelta pod nazivom Šri Lanka.

1975 - Rodezija je isključena iz Olimpijskih igara zbog rasističke politike vladajućeg režima.

1985 - U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo je 60, a ranjeno 190 ljudi.

1989 - Indija je izvršila probu svoje prve rakete zemlja-zemlja srednjeg dometa.

1992 - Generalna skupština UN primila je u punopravno članstvo tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu je postignut sporazum predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana SR Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.

1994 - Pobunjenici u građanskom ratu u Ruandi zauzeli su međunarodni aerodrom u Kigaliju i ključnu kasarnu vladinih snaga, otklonivši najveću prepreku u pohodu na glavni grad.

1997 - Pola miliona Poljaka pohrlilo je da vidi svog zemljaka, Papu Jovana II tokom njegove desetosatne posete toj zemlji.

1997 - Ruski predsednik Boris Jeljcin smenio je ministra odbrane i nekoliko generala, nakon što su odbili da smanje budžet i izvrše reorganizaciju vojske.

1998 - Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana 20-godišnja borba između protestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo je blizu 95 odsto glasača.

1999 - U najvećem talasu izbeglica sa Kosova oko 7.700 Albanaca prešlo je u Makedoniju.

2000 - Izraelske sudije oborile su zakon koji je branio ženama da se mole ispred Tora arabeski na Zapadnom zidu, jevrejskom sveštenom mestu.

2001 - Nacionalna skupština Francuske odobrila je kontroverzni predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo više prava. Protesti separatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali su 20 godina.

2002 - Bivši član Kju Klus Klana, Bobi Frenk Čeri (Bobby Frankk Cherry) proglašen je krivim za ubistvo četiri devojčice crnkinje. One su poginule 1963. u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu.

2003 - Savet bezbednosti UN ukinuo je 13-godišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.

2007 - Pijanista Ben Vajsman (Weisman), koji je komponovao ili bio koautor oko 60 pesama za Elvisa Prislija (Presley), umro je u 86. godini ("Follow That Dream", "Fame and Fortune").

2007 - Jedan od osnivača Svetske organizacije Roma i dugogodišnji borac za prava Roma Vanja de Gila Kohanovski preminuo je u Parizu.

2010 - U nesreći indijskog aviona prilikom sletanja u gradu Mangalor poginulo 158 ljudi, a osmoro je preživelo. Među poginulima je Zlatko Glušica pilot "JAT ervejza", koji je upravljao avionom.

2012 - Britanka Sara Vest preuzela je komandu nad fregatom "HMS Portland" kao prva žena komandant bojnog broda Kraljevske mornarice.

2012 - Prvi put je jedna privatna kompanija, američki Spejsiks (SpaceX), lansirala svemirsku letelicu ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Do tada su to činile isključivo vlade.

2013 - Novoizabrani premijer Islanda Sigmundur David Gunlaugson, lider Napredne stranke objavio je da neće nastaviti pregovore o ulasku te zemlje u EU bez prethodnog referenduma.

2014 - Vojska Tajlanda na čelu sa komandantom kopnene vojske, generalom Prajut Čan-Oča, preuzela je vlast sa ciljem uspostavljanja reda i stabilnosti posle šest meseci političke blokade i nemira u zemlji. Tokom naredna dva dana vojska je uvela policijski čas i raspustila parlament.

2016 - Preminuo je velikan jugoslovenskog i srpskog filma Velimir Bata Živojinović, glumac koji je realizovao oko 300 glavnih i epizodnih uloga. Film "Valter brani Sarajevo" doneo mu je status ikone u Kini i učinio ga jednim od najgledanijih glumaca u istoriji filma.

1430 - Zarobljena je Jovanka Orleanka i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na lomači.

1498 - Na lomači je spaljen italijanski dominikanski kalu]er ]irolamo Savonarola, politički i verski reformator u Firenci.

1514 - U Mađarskoj je počela seljačka buna pod vo]stvom plemića ]er]a Dosa. Četiri meseca kasnije, ustanak je ugušen, a Doso je ubijen.

1526 - Papa Klement VII pristupio je Svetoj ligi Francuske, Venecije i Milana protiv rimsko-nemačkog cara Karla V.

1533 - Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio je da je poništen brak kralja Henrija VIII sa Katarinom Aragonskom i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen legalno. To je dovelo do raskida Engleske crkve i Vatikana.

1618 - Pobunom Čeha u Pragu protiv habsburškog cara Ferdinanda II počeo je Tridesetogodišnji rat. Razljućeni građani izbacili su kroz prozor Gradske većnice careve namesnike, smatrajući ih krivim za rušenje dve protestantske crkve kod Praga. Pristalice reformacije su potom proterali jezuite i organizovali svoju vojsku.

1707 - Ro]en je švedski prirodnjak Karl fon Line osnivač i prvi predsednik Švedske akademije nauka i Prirodnjačkog muzeja. Uveo je binarnu nomenklaturu biljaka.

1848 - Ro]en je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental čiji su modeli letelica kasnije korišćeni u konstrukciji aviona.

1886 - Umro je nemački istoričar Leopold fon Ranke, profesor Berlinskog univerziteta i član Pruske akademije nauka, autor knjige o Prvom srpskom ustanku protiv Turaka ("Srpska revolucija" - 1829).

1906 - Umro je norveški dramski pisac Henrik Ibzen. Prvi uspeh donela mu je drama sa nacionalnom tematikom "Pretendenti na presto", a svetsku slavu stekao je "Per Gintom" i "Norom".

1908 - Ro]en je američki fizičar Džon Bardin, dvostruki dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1956. i 1972. Sa Vilijamom Šoklijem izumeo je tranzistor.

1915 - Italija je objavila rat Austro-Ugarskoj, napuštajući neutralnost u Prvom svetskom ratu.

1920 - Osnovana je Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.

1934 - U Luizijani su, u okršaju sa policijom, ubijeni Boni Parker i Klajd Barou, ozloglašeni razbojnički par.

1937 - Umro je američki multimilioner Džon Rokfeler, osnivač naftnog koncerna Standard Oil.

1939 - Britanski parlament usvojio je plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949. u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.

1945 - Nemački nacistički lider i šef Gestapoa Hajnrih Himler izvršio je samoubistvo dan nakon što su ga Britanci zarobili. uhapšen je Hitlerov naslednik admiral Karl Denic.

1949 - Osnovana je Savezna Republika Nemačka, sa Bonom kao glavnim gradom.

1960 - Agenti izraelske tajne službe Mosad uhvatili su u Argentini nacističkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana. Na suđenju u Jerusalemu Ajhman je osuđen na smrt vešanjem.

1962 - U Beogradu je umrla srpska slikarka Zora Petrović, čija dela imaju značajno mesto u modernom srpskom slikarstvu. Bila je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu.

1971 - U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo je najmanje hiljadu ljudi.

1975 - U Ljubljani je umro istaknuti jugoslovenski i slovenački vajar Boris Kalin. Jedan je od osnivača Likovne akademije u Beogradu.

1994 - Kandidat demohrišćana Roman Hercog postao je predsednik Nemačke.

1997 - Predsedničke izbore u Iranu dobio je predvodnik umerene političke struje Mohamad Hatami.

1999 - Kandidat Socijaldemokratske partije Johanes Rau izabran je za predsednika Nemačke.

1999 - Avioni NATO-a su grafitnim bombama izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji.

2002 - U talasu vrućina, koji je zahvatio Indiju, umrlo je 1.030 ljudi, najviše u južnoj državi Andra Pradeš. Temperatura je dostigla rekordnih 51 stepen Celzijusa.

2002 - Umro Emir Dragulj, akademski slikar, grafičar, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.

2007 - Optuženi za ubistvo premijera Zorana ]in]ića, pripadnici zemunskog kriminalnog klana i rasformirane Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, oglašeni su krivim i osu]eni na ukupno 378 godina zatvora.

2008 - U razornom zemljotresu koji je 12. maja najviše pogodio kinesku provinciju Sečuan, poginulo je 55.239 ljudi, dok ih se 24.949 vode kao nestali, povre]eno je 281.066 ljudi, dok ih je 5,4 miliona ostalo bez krova nad glavom, saopštili su kineski zvaničnici.

2009 - Nemačka Savezna skupština izabrala je ponovo Horsta Kelera za predsednika Nemačke. Keler se kao deveti predsednik Savezne Republike Nemačke na toj funkciji nalazio od 2004.

2010 - Umrla je velika kneginja Leonida Georgijevna Romanova (95). Bila je poslednji predstavnik dinastije Romanovih rođen pre oktobarske revolucije 1917. godine.

2011 - U tornadu koji je pogodio grad Džoplin u američkoj saveznoj državi Misuri poginulo je 122 ljudi, a čitave gradske četvrti su sravnjene sa zemljom.

2012 - Na prvim predsedničkim izborima posle odlaska sa vlasti Hosnija Mubaraka pre 15 meseca, pobedio je kandidat Muslimanskog bratstva Mohamed Morsi.

2016 - U požaru koji je izbio u školskom domu na severu Tajlanda poginulo je 18 devojčica uzrasta od pet do 12 godina.