1500. Rođen je italijanski vajar i zlatar Benvenuto Čelini,najpoznatiji majstor svoga vremena za sitne zlatarske predmete za kraljevske i plemićke kuće. Radio je i skulpture i reljefe velikog formata - "Persej", "Kozimo Mediči", "Nimfe iz Fontenbloa",a njegova autobiografija značajan je dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1509. Javnosti su prvi put predstavljene slike na plafonu Sikstinske kapele koje je naslikao Mikelanđelo.

1755. Zemljotres u Lisabonu, snage - kako se računa - 9 stepeni Rihterove skale, cunami i požar koji je izazvao, razorili su dve trećine tog grada, a poginulo je oko 60.000 ljudi.

1842. Rođen je srpski istoričar, filolog i državnik Stojan Novaković, autor "Srpske bibliografije" i "Istorije srpske književnosti". Kao ministar prosvete između 1873. i 1883. sproveo je reforme u srpskom skolstvu. Posle Prvog balkanskog rata (1912-13), kao šef srpske delegacije zaključio je u Londonu mir s Turskom. Objavio je više od 400 naučnih radova iz raznih oblasti.

1886. U Beogradu je osnovana Kraljevska srpska akademija (kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti). Prvi predsednik bio je Josif Pančić. Prve edicije koje je izdavala bile su "Glas" i "Spomenik", a najkrupniji poduhvat bio je izrada "Rečnika srpskog književnog jezika" početa 1893.

1894. Umro je ruski car Aleksandar III, a na presto je stupio Nikola II Romanov.

1892. Rođen je ruski velemajstor Aleksandar Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha. Bio je svetski prvak od 1927. kada je pobedio Kubanca Kapablanku do 1935. kada je izgubio od Holanđanina Evea. Titulu svetskog prvaka ponovo je stekao pobedivši Evea u revanšu 1937. i zadržao je do smrti 1946.

1918. Prva srpska armija pod komandom vojvode Petra Bojovića u Prvom svetskom ratu oslobodila je Beograd.

1928. U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, kao deo reformi osnivača moderne turske države Mustafe Kemala Ataturka.

1944. U Beogradu su predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josip Broz Tito i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić potpisali sporazum o obrazovanju jedinstvene jugoslovenske vlade sa zadatkom da pripremi izbore za Ustavotvornu skupštinu.

1945. Velika Britanija je saopštila da je lider nacističke Nemačke Adolf Hitler najverovatnije izvršio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu.

1946.Generalna skupština UN je osnovala UNICEF (Međunarodni fond UN za pomoć deci).

1952. SAD su na Maršalskim ostrvima izvršile probu prve hidrogenske bombe.

1954. - U Alžiru je počeo ustanak protiv francuske kolonijalne vlasti, koji je završen 1962. sticanjem nezavisnosti.

1956. Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN je usvojila rezoluciju kojom je zatraženo da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se sa teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala.

1963. U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijeni su predsednik Ngo Din Dijem i njegov brat Ngo Din Nu .

1987.Kineski lider Deng Sjaoping povukao se sa svih funkcija u Komunističkoj partiji.

1995. U američkom vojnoj bazi u Dejtonu (Ohajo) počeli su mirovni pregovori o Bosni i Hercegovini. Posle tri sedmice mirovni sporazum kojim je okončan rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, parafirali su predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović.

1996. Umro je bivši predsednik Šri Lanke Džunijus Ričard Džajavordene. Premijer od 1977, posle uspostavljanja predsedničkog sistema 1978. postao je prvi predsednik države i na tom položaju je ostao do 1988.

2000. SR Jugoslavija je primljena u UN. Jugoslovenske vlasti odbile su da, posle raspada SFRJ i formiranja nove države SRJ (1992), podnesu zahtev za prijem u svetsku organizaciju kao novonastala država, insistirajući na kontinuitetu sa bivšom državom.

2000. Skupština Crne Gore usvojila je zakon o Centralnoj banci, a nemačka marka, koja je od 2. novembra 1999. bila paralelna valuta, postala je jedino sredstvo plaćanja u Crnoj Gori.

2001. Turska, članica NATO pakta, prva je muslimanska zemlja koja je poslala trupe u rat protiv Avganistana.

2003. Mađarska je uvela vize za građane Srbije i Crne Gore u skladu sa standardima Evropske unije (EU). Mađarska je postala članica EU u maju 2004. godine.

2005. Generalna skupština UN proglasila je 27. januar danom sećanja na 6 miliona Jevreja i mnoge druge žrtve nacističkog holokausta tokom II svetskog rata.

2007. Umro je Amerikanac Pol Tibets pilot i komandant aviona B-29 iz kojeg je 1945. godine bačena atomska bomba na Hirošimu, od koje je poginulo između 70.000 i 100.000 ljudi.

   

1642 - Šveđani su u drugoj bici kod Brajtenfelda u Tridesetogodišnjem ratu pobedili austrijske carske trupe pod nadvojvodom Leopoldom, koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi.

1687 - U pobuni janjičara u Carigradu zbačen je sa vlastiturski sultan Muhamed IV, a na presto je došao njegov mlađi brat Sulejman III.

1721 - Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen carem cele Rusije.

1755 - Rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta, žena Luja XVI, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Omražena u narodu kojem je poručila: "Ako nemate hleba, jedite kolače", optužena tokom Francuske revolucije da je tajnim vezama sa bečkim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini 1793.

1766 - Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Johan Jozef Radecki, vojni reformator i nacionalni heroj koji je više od pola veka predvodio austrijske trupe.

1785 - Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao jeprvi čamac za spašavanje.

1789 - U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve,što je bio prvi težak udarac katoličkoj crkvi u njenoj istoriji.

1815 - Rođen je engleski matematičar Džordž Bul, osnivač simboličke logike i "Bulove algebre", koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi "Istraživanje zakona mišljenja" i "Matematička analiza logike".

1841 - Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat.

1906 - Rođen je Lukino Viskonti, jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih režisera, koji je filmom "Zemlja drhti" (1948) označio početak italijanskog neorealizma ("Bele noći", "Roko i njegova braća", "Gepard", "Sumrak bogova", "Smrt u Veneciji", "Nevino").

1917 - Britanski ministar inostranih poslova Artur Đejms Balfur objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske države u Palestini.

1930 - Haile Selasije I krunisan je za cara Etiopije.

1938 - Mađarska je anektirala južnu Slovačku, priključivšise rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma u septembru.

1950 - Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo. Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospođe Voren", "Major Barbara", "Pigmalion").

1953 - Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan.

1956 - Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa; ŠSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj.

1964 - U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglašen je princ Fejsal.

1978 - Dvojica sovjetskih kosmonauta Jurij Romanenko i Georgij Grečko vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice "Saljut 6" nakon 139 dana i 14 časova, što je bio novi rekord boravka u vasioni.

1994 - Više od 430 ljudi poginulo je u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela u južnom Egiptu.

1995 - Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea Italiji, gde je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata.

1998 - Uragan "Mič", koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedamdana, izazvao je ogromna razaranja, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmanje 9.000 ljudi je poginulo.

1999 - Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uzjugoslovenski dinar.

2001 - Posle više od pola veka u škole u Srbiji ponovo jeuvedena veronauka.

2003 - Sveštenik Kenon V. Džin Robinsonimenovan je za biskupa američke Episkopalne crkve. On je prvi sveštenik koji je javno priznao da je homoseksualac.

2003 - Umrla je Kristabel Bilenberg (94), britanskaknjiževnica, autorka knjige "Prošlost sam ja", memoara o opstanku u nacističkoj Nemačkoj.

2004 - Na predsedničkim izborima u SAD ponovo je izabranrepublikanac Džordž Buš.

2004 - Umro je šeik Zajed Ben al Nahajan (90), osnivač iistorijski lider Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je tom zemljom vladao od 1971. godine.

2004 - Holandski filmski režišer i kolumnista Teo van Gog, praunuk slikara Vinseta van Goga, ubijen je u Amsterdamu. Njega ubodima noža usmrtio jedan Marokanac koji je kasnije uhapšen. Teo van Gog je snimio film o zlostavljanju žena u islamskim zemljama.

2007 - Umro je čuveni ruski koreograf i rukovodilac Državnogakademskog ansambla narodnih igara Igor Mojsejev. Dobitnik je brojnih sovjetskih odlikovanja ali i nekih zemalja sveta, među kojima je i medalja Mocarta kojom ga je odlikovao UNESCO.

2008 - Umro je Džon Dejli producent 13 filmova kojisu dobili Oskara, među kojima su "Vod" Olivera Stouna, "Poslednji kineski car" Bernarda Bertolučija i "Priviđenja" Roberta Altmana.

Danas je utorak, 3. novembar, 307. dan 2015. Do kraja godine ima 58 dana.


1493 - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio je ostrvo Dominika u Malim Antilima.

1500 - Rođen je italijanski vajar, zlatar i pisac Benvenuto Čelini. Njegova autobiografija "Život Benvenuta Čelinija pisan vlastitom rukom", na srpski prevedena pod naslovom "Moj život", značajan je dokument kulturne istorije renesanse. Autor je i dela "Traktat o zlatarstvu" i "Traktat o vajarstvu". Živeo je nestalno, radio je u Firenci i Rimu, a u Parizu je boravio kao dvorski zlatar francuskog kralja Fransoa I. Napravio je mnoštvo minuciozno urađenih likova i sitnih zlatarskih predmeta, ali i skulpture i reljefe velikog formata, poput "Perseja sa glavom meduze", "Kozima Medičija", "Nimfe iz Fontenbloa".

1534 - Engleski parlament priznao je crkvenu vlast kralju Henriju VIII, koji je posle raskida s rimokatoličkom crkvom postao poglavar novoustanovljene anglikanske crkve. Poglavar anglikanske crkve je tradicionalno monarh, čak i ako je u pitanju žena. Prethodno je papa odbio da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom, što je izazvalo prekid odnosa Rima i Londona. Henri VIII se ženio više puta posto nije imao muškog naslednika.

1706 - Italijanski grad Abruci (danas Sulmona) razoren je u zemljotresu u kojem je poginulo 15.000 ljudi.

1801 - Rođen je italijanski kompozitor Vinčenco Belini. Negovao je stil poznat kao belkanto. Stvarao je operska dela izražajne melodike i bogatog kolorita. Dela: opere "Norma", "Pirat", "Zaira", "Kapuleti i Monteki", "Mesečarka", "Puritanci".

1839 - Britanske fregate potopile su kod Kantona nekoliko kineskih džunki, čime je Velika Britanija otpočela Prvi opijumski rat protiv Kine, okončan kineskim porazom 1842. posle čega je Peking prinuđen na velike trgovinske ustupke kao i predaju Hongkonga (britanski naziv bio je Viktorija) Ujedinjenom Kraljevstvu.

1852 - Rođen je japanski princ Mucuhito, od 1867. car Meiđi, tokom čije je vladavine do 1912. Japan preobražen u moćnu modernu državu, uz začetke imperijalne ekspanzije. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.

1883 - Vlada Srbije proglasila je, u sklopu gušenja Timočke bune, vanredno stanje u crnorečkom okrugu i uputila je regularnu vojsku na pobunjenike. Bunu su vođe Narodne radikalne stranke podigle protiv režima kralja Milana Obrenovića, što je bilo motivisano protivljenjem da se reorganizije vojska. Kralj Milan tada je odlučio da uvede modernu stajaću vojsku namesto dotadašnje neefikasne takozvane narodne vojske. Seljaci su s jedne strane izbegavali vojnu obavezu, a pri tom su odbili da predaju oružje koje je po ustrojstvu tzv. narodne vojske držano u kućama, pa je prikupljanje oružja bilo povod za pobunu. Preki sud je osudio na smrt 21 vođu ustanka, a mnoge na robiju. Smrtna kazna je izrečena i radikalskim prvacima Nikoli Pašiću i Aci Stanojeviću, koji su pobegli u inostranstvo. Većinu je Kralj Milan docnije pomilovao.

1901 - Rođen je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata, komandant u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije i ministar kulture od 1959. do 1969. U delima je u duhu angažovane umetnosti analizirao idejne, moralne, socijalne i političke dileme i probleme savremenog čovečanstva. Dela: romani "Kraljevski put", "Ljudska sudbina", "Altenburški orasi", "Nada", eseji "Iskušenje Zapada", "Imaginarni muzej", "Umetničko stvaranje", "Ogled o Goji", "Metamorfoza bogova", "Glasovi tišine", memoarski spisi "Antimemoari" (I-"Hrastovi koje obaraju", II-"Posmrtne besede").

1903 - Kolumbijska provincija Panama se, posle pobune koju su inscenirale SAD i uplovljavanja u kolumbijske vode američke krstarice "Nešvil" odvojila od Kolumbije i proglasila nezavisnost. SAD su režirale pobunu kako bi jeftinije došle do zone kanala kada je odlučeno da se on definitivno dovrši. Prvi brod prošao je Panamskim kanalom avgusta 1914.

1906 - Nemački psihijatar Alojz Alćajmer objavio je izveštaj pod naslovom "O čudnoj bolesti korteksa". Po njemu je kasnije nazvana bolest koju je otkrio. Njegove kolege nisu odmah shvatile važnost njegovog otkrića, ali jedan vek docnije Alćajmerovo ime priznato je i poznato u celom svetu.

1912 - Rođen je Alfredo Štresner. Dugogodišnji diktator Paragvaja. Sin nemačkog imigranta i paragvajske seljanke, vladao je 35 godina, od 1954. kada je došao na vlast državnim udarom, do svrgavanja vojnim pučem 1989. Štresner je decenijama pružao utočište visokim nacističkim oficirima posle Drugog svetskog rata, kao i diktatorima iz Latinske Amerike, poput Anastasija Somoze iz Nikaragve. Umro je u emigraciji u Braziliji.

1918 - Predstavnici Austrougarske vojske potpisali su kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habzburške monarhije.

1918 - Na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna nemačkih mornara koji su pohapsili oficire, obrazovali vojnička veća, povezali se s radnicima i stvorili radnička i vojnička veća kao organ revolucije i privremene vlasti. Nemačka skupština razvlastila je ta veća 6. februara 1919.

1946 - Posle poraza u Drugom svetskom ratu, u Japanu je vlast prešla sa cara na japansku skupštinu. Japanci su veoma teško prihvatali ovu promenu pošto je car (mikado) u Japanu smatran za božanstvo.

1948 - Osnovan je Vojnotehnički institut, koji se bavi istraživanjima i razvojem novih i modernizacijom postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme za sve vidove Vojske. Vojnotehnički institut je danas najveća vojna naučnoistraživačka ustanova u Srbiji.

1954 - Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis, osnivač fovističkog pravca, koji je snažno uticao na evropsko slikarstvo 20. veka. U početku je bio pod uticajem Gistava Moroa, kasnije Pola Sezana i Pola Gogena, ali je od 1905. formirao lični izraz. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena.

1957 - Sovjetski Savez je lansirao "Sputnjik 2", prvi satelit sa živim bićem, u kojem se nalazila keruša "Lajka".

1961 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno je za generalnog sekretara svetske organizacije izabrala burmanskog diplomatu U Tanta, posle smrti u avionskoj nesreći njegovog prethodnika Šveđanina Daga Hamaršelda.

1964 - Demokrata Lindon Džonson postao je predsednik SAD, nadmoćno pobedivši kandidata Republikanske stranke Barija Goldvotera.

1970 - Umro je kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević. Prvorođeni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. Kumovi na krštenju bili su Kralj Džordž VI i Kraljica Elizabeta. Sa kratkotrajnog školovanja u Engleskoj vraćen je posle ubistva njegovog oca 1934. Pošto je imao svega 11 godina, upravljanje zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, među kojima je bio i njegov stric Princ Pavle Karađorđević. Posle državnog udara 27.marta 1941. proglašen je kraljem. Zajedno s vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol protivljenja nacizmu. Nikada se više nije vratio u zemlju pošto je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji uveden komunistički režim. Umro je u Denveru (SAD), a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. Njegovoj sahrani pored desetina hiljada tamošnjih Srba i službenih predstavnika SAD, prisustvovalo je i više od 400 američkih pilota spasenih od strane rojalista tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji. Bio je jedini kralj neke zemlje sahranjen u Sjedinjenim Državama. Konačno je maja 2013. sahranjen u otadžbini, u porodičnoj grobnici na Oplencu. Napisao je memoare: "Život
jednog kralja".

1970 - Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende, kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima, preuzeo je dužnost predsednika Čilea. Ubijen je 1973. u državnom udaru, kojim je uz pomoć SAD vlast prigrabio general Augusto Pinoče.

1975 - U Bangladešu je grupa oficira oborila predsednika Kandakara Muštaka Ahmeda, koji je i sam prigrabio vlast državnim udarom tri meseca pre toga, ali je već 7. novembra izvršen još jedan državni udar i vlast je preuzeo Ziaur Rahman.

1978 - Ostrvo Dominika u Malim Antilima, do tada britanska kolonija, postalo je nezavisna država.

1986 - Žoakim Šisano izabran je za predsednika Mozambika posle smrti u avionskoj nesreći Samore Mašela.

1991 - U Grubišnom polju u Zapadnoj Slavoniji hrvatska vojska razorila je, spalila i opljačkala 18 sela i proterala preostalo srpsko stanovništvo.

1992 - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton pobedio je na izborima za predsednika SAD dotadašnjeg šefa države republikanca Džordža Buša.

1996 - Umro je bivši samoproglašeni centralnoafrički car Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966. proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom srušio je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka, a 1977. za ceremoniju krunisanja utrošio je četvrtinu nacionalnog proizvoda zemlje. Njegovu vladavinu obeležila je ekstravagancija, rasipanje državne imovine i zločini nad sopstvenim narodom. S vlasti ga je 1979. zbacio bivši predsednik Dako, koji je potom ukinuo takozvano carstvo.

2002 - Na prevremenim parlamentarnim izborima u Turskoj, raspisanim posle raspada tročlane vladajuće koalicije, ubedljivu pobedu odnela je islamistička - Partija pravde i razvoja, Tajipa Erdogana.

2004 - Hamid Karzai je zvanično proglašen pobednikom istorijskih izbora za predsednika Avganistana. Tokom prethodne tri godine Karzai je bio na čelu privremene vlade, obrazovane nakon što su SAD, krajem 2001. godine, srušile talibanski režim u Kabulu.

2007 - U Pakistanu je predsednik Mušaraf proglasio vanredno stanje uoči ključne odluke vrhovnog suda o prihvatanju ili odbacivanju njegove pobede na izborima, koji su prethodno održani u atmosferi nasilja od strane islamskih ekstremista. Mušaraf je na vlast došao pučem 1999.

2010 - U okolini Kraljeva dogodio se zemljotres jačine 5,4 jedinica Rihterove skale. Dve osobe su poginule a oko 200 je zadobilo povrede. Komisija za procenu štete potom je zabranila za dalju upotrebu 800 objekata. Oštećenja je pretrpelo oko 11.500 objekata.

2014 - Preminuo je Ivan Stojmenović, matematičar. Rođen u Karavukovu, Bačka, studije je završio u Novom Sadu. Predavao je na univerzitetima u Birmingemu (Britanija), Vašingtonu, Majamiju, Otavi. Kao matematičar uživao je svetski ugled i bio je urednik više priznatih časopisa iz oblasti matematike i informacionih nauka. Pored drugog, dobitnik je i priznanja britanskog Kraljevskog društva. Stradao je u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Otave, Kanada. Dela: "Handbook of Wireleš Networks and Mobile Computing" (2002), "Mobile Ad Hoc Networking" (2004), "Handbook of Sensor Networks: Algorithms and Arćitectures" (2005), "Handbook of Applied Algorithms: Solving Scientific", "Engineering and Practical Problems" (2008).

 

1307. Švajcarska Konfederacija je proglasila nezavisnost od Austrije.

1650. Rođen je engleski kralj Vilijam III Oranski, koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. učvrstio kraljevsku vlast, a pobedom nad katoličkim kraljem Džejmsom II
1690. ponovo uspostavio vlast u Irskoj. Po njemu je kasnije nazvan protestantski pokret oranžista koji svečanim marševima u Irskoj obeležava datum te pobede izazivajući proteste irskih katolika.

1814. Proglašen je norveški ustav, kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom.

1847. Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson, osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma. Kao pijanista je debitovao u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1890. U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu.

1918. Jednu nedelju pred završetak Prvog svetskog rata poginuo je engleski pisac Vilfred Oven, čija poezija sadrži snažnu osudu rata. Znatno je uticao na posleratnu generaciju engleskih pesnika, a Bendžamin Britn komponovao je na njegove stihove muziku koju je uvrstio u svoj monumentalni "Ratni rekvijem".

1922. U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter je otkrio grob faraona Tutankamona.

1931. Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan je napustio Društvo naroda u martu 1933.

1939. Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta, američki Kongres je doneo zakon Plati pa nosi o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan je Zakon o zajmu i najmu, sa još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fašizma u Evropi.

1942. Završena je bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanaca pod komandom generala Montgomerija porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela. Time je otvoren put iskrcavanju Saveznika u severnoj Africi.

1946. Osnovan je UNESKO (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).

1956. Sovjetske trupe su ugušile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen je Janoš Kadar. Dotadašnji premijer Imre Nađ sa još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ je posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.

1956. Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju o slanju mirovnih snaga na Bliski istok.

1956. Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, koji je vršio iskopavanja preistorijskog naselja Vinča. Jedan je od osnivača arheologije u Srbiji, bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1966. Najteže poplave u istoriji Italije zahvatile su trećinu zemlje. U Firenci je znatno oštećeno kulturno blago, uključujući mnoge freske na zidovima palata i crkava.

1979. Militantni islamski fundamentalisti okupirali su ambasadu SAD u Teheranu i uzeli 90 taoca, od kojih su 52 držali zatočene 444 dana. Oni su tražili izručenje iranskog šaha Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivanja sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemlje.

1980. Republikanac Ronald Regan izabran je za predsednika SAD koji je na položaju ostao dva mandata pošto je dobio i izbore 1984. godine.

1995. U Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin, koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat je izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir, nakon mirovnog skupa na kojem je učestvovao premijer.

1998. Nakon kraćeg primirja, na Kosovu su obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoružanih grupa kosovskih Albanaca.

2000. U Beogradu je izabrana nova vlada SR Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.

2002. Kina i deset država članica ASEAN-a, potpisale su ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.

2004. Sjedinjene Američke Države priznale su Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija.

2004. Umrla je američka glumica Dženet Li poznata po ulozi u filmu Alfreda Hičkoka "Psiho", za koju je bila nominovana za Oskara.

2008. Za predsednika Sjedinjenih Američkih Država izabran je po prvi put afroamerikanac Barak Obama, kandidat Demokratske partije.

   

1630 - Mirovnim sporazumom u Madridu završen je englesko - španski rat u kojem su Španija i njena saveznica Austrija poražene na moru i kopnu. Na strani Engleza borili su se Francuzi i Holanđani.

1879 - Umro je Džejms Klark Maksvel, najveći teorijski fizičar 19. veka, profesor u Londonu i Kembridžu. Među najznačajnije njegove radove ubrajaju se istraživanja u oblasti elektromagnetizma u kojima je matematički formulisao Faradejeva otkrića. Rođen je u Kembridžu na isti dan 1831.

1882 - U Zagrebu je umro srpski naučnik i filolog Đura Daničić, sekretar Društva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike škole u Beogradu. Podržao je Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa ("Rat za srpski jezik i pravopis", 1847). Kao sekretar Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu pokrenuo je 1880. izradu kapitalnog dela "Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika". Sa latinskog je preveo Stari zavet.

1909 - U Požarevcu je rođena srpska slikarka i pesnikinja Milena Pavlović-Barili, najznačajniji predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog", scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Posle pada s konja umrla je u Njujorku u 36. godini.

1911 - Italija je anektirala turske pokrajine u Libiji, Tripoli i Kirenaiku i držala ih do 1943, kada su nemačko-italijanske snage u Drugom svetskom ratu potisnute iz Afrike.

1913 - Rođena je britanska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li, koja je stekla svetsku slavu ulogom Skarlet O'Hare u američkom filmu "Prohujalo s vihorom" za koju je dobila Oskar. U pozorištu je igrala vodeće uloge u dramama Vilijama Šekspira, najčešće kao partnerka Lorensa Olivijea, za kojeg je bila udata od 1937. do 1960. Drugi Oskar dobila je za film "Tramvaj nazvan želja".

1914 - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Turskoj.

1914 - Pod komandom generala Oskara Poćoreka u Prvom svetskom ratu počela je nova austrougarska ofanziva na Srbiju, a srpske snage su prisiljene da se povuku. Usledila je kontraofanziva 3. decembra pod komandom Živojina Mišića koja je završena pobedom srpske vojske u Kolubarskoj bici polovinom decembra.

1926 - Nakon četvrtog atentata na Musolinija, u Italiji je donet Zakon o zaštiti države kojim je uveden totalitarni fašistički režim.

1930 - Umro je holandski lekar Kristijan Ajkman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkriće vitamina B.

1943 - U Jajcu je u Drugom svetskom ratu osnovana Telegrafska agencija Nove Jugoslavije - Tanjug. Prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar.

1955 - Umro je francuski slikar Moris Utrilo, koji je mimo svih slikarskih pravaca i struja izgradio poseban doživljaj ambijenta slikajući pariske vedute, od kojih su najpoznatije one sa motivima zabitih uličica i trgova Monmartra.

1956 - Britanski padobranci su izveli desant na Port Said tokom britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat Sovjetski Savez je zapretio da će upotrebiti rakete ukoliko Francuzi i Englezi ne prihvate prekid vatre.

1960 - Umro je američki filmski režiser kanadskog porekla Mak Senet, jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao je Čarlija Čaplina.

1989 - Umro je američki pijanista, poreklom ruski Jevrejin, Vladimir Horovic, jedan od najvećih majstora klavira 20. veka. SSSR je napustio 1925, da bi se prvi put vratio 1986. kada su njegovi koncerti u Moskvi i Lenjingradu propraćeni ovacijama.

1991 - Predsednici Srbije i Crne Gore Slobodan Milošević i Momir Bulatović odbacili su na Međunarodnoj konferenciji o Jugoslaviji u Hagu četvrtu verziju Sporazuma za opte rešenje jugoslovenske krize koju su ponudili međunarodni posrednici.

1991 - Britanski medijski magnat češkog porekla Jan Robert Maksvel nađen je mrtav u Atlantskom okeanu kod Kanarskih ostrva gde je krstario jahtom.

1996 - Pakistanski predsednik je smenio premijera Benazir Buto, pod optužbom da je njena vlada ogrezla u korupciji i nepotizmu.

1996 - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton ponovo je izabran za predsednika SAD, pobedivši republikanca Boba Dola.

2000 - Poslednji etiopski car Hajle Selasije sahranjen je u sabornoj crkvi Svete Trojice u Adis Abebi, 25 godina nakon što je umro pod sumnjivim okolnostima, a potom sahranjen na način koji ne dolikuje vladaru. Harizmatični afrički vođa koji je po legendi direktni potomak kralja Solomona i kraljice od Sabe, svrgnut je nakon 44. godine vladavine u vojnom udaru 1974.

2001 - U Beogradu je potpisan sporazum o saradnji jugoslovenskih vlasti i UNMIK kojim su potvrđeni osnovni principi i obaveze iz rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, čime je otvoren put za učešće Srba na izborima na Kosovu.

2001 - Umro je britanski filmski producent Roj Bolting, poznat po najboljim britanskim filmovima od 1940-tih do 1970-tih godina, kao što su "Brajton Rok" i "U redu je, Džek".

2004 - Umro je novinar Sergije Lukač. Bio je dugogodišnji urednik i novinar beogradskog nedeljnika NIN i osnivač Katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je bio redovni profesor do 1985. godine.

2006 - Umro je turski premijer Bulent Edževit koji je na tom položaju bio u pet mandata i čija je politička karijera trajala gotovo pola veka. On je poslao tursku vojsku na Kipar 1974, a za njegova mandata Turska je dobila status kandidata za članstvo u EU 1999. godine.

2006 - Bivši irački predsednik Sadam Husein osuđen je na smrt vešanjem, zbog zločina protiv čovečnosti. Bio je na čelu države od 1979. do 2003. Pogubljen je 30. decembra 2006. godine.

2008 - Umro je američki pisac Majkl Krajton autor desetina bestselera među kojima su "Park iz doba jure", "Mreža vremena", "Plen", "Koma", "Izlazeće sunce", "Stanje straha" i "Gospodari gena".

   

1632 - Švedski kralj Gustav II Adolf, velikivojskovođa i vojni reformator, poginuo je u Tridesetogodišnjem ratu u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla snage Protivreformacije pod komandom generala Valenštajna.

1661 - Rođen je španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habsburga (1665-1700). Posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasleđe (1701-14). Pošto nije imao muškog potomka, za naslednika je odredio Filipa Anžujskog, unuka Luja XIV i osnivača burbonske dinastije u Španiji koji je kao Filip V stupio na presto nakon Utrehtskog mira 1714.

1771 - Rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder, koji je 1796. pronašao hemijski postupak štampanja, autografiju i litografiju, a 1826. litografiju u više boja. Napisao je "Udžbenik litografije".

1787 - Rođen je Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Uređivao je almanah "Danica" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Umro je u Beču 1864, a njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča u Beograd i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.

1814 - Rođen je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1860 - Za predsednika SAD izabran je Abraham Linkoln, koji je u januaru 1863. proglasio oslobađanje američkih robova. Tokom njegovog mandata vođen je Američki građanski rat (1861-65) u kojem je Unija severnih država pobedila robovlasnički Jug. Šest dana po završetku rata ubijen je u pozorišnoj loži u atentatu koji je
izvršio glumac J.W. But.

1861 - Rođen je kanadski trener Džejms Nejsmit, koji je 1891. izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa. U Evropu je stigla preko američkih vojnika, a u naše krajeve košarku je doneo izaslanik Crvenog krsta Amerikanac Vilijem Viland 1923. prikazavši je na kursu za učitelje u Beogradu.

1880 - Francuski mikrobiolog Šarl Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio je uzročnika malarije, ali nije mogao da objasni na koji način dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.

1893 - U Petrogradu je umro slavni ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, kojeg mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatiji su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere "Evgenije Onjegin" i "Pikova dama", balet
"Labudovo jezero" i uvertira "Romeo i Julija".

1911 - Predsednik Meksika je postao Fransisko Madero, vođa revolucije protiv diktatora Porfirija Dijasa.

1917 - Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipr. Linija fronta pomerena je za nepunih deset kilometara, a poginulo je najmanje 240.000 vojnika.

1931 - Održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, nakon kojeg su studenti krenuli u protestnu šetnju Knez Mihailovom ulicom. Policija je uhapsila 13 i ranila šest studenata.

1943 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Kijev nakon dvogodišnje nemačke okupacije.

1950 - U Beogradu je osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.

1964 - U saobraćajnoj nesreći je poginuo Slobodan Penezić Krcun, predsednik vlade Srbije i visoki funkcioner Komunističke partije. Posle Drugog svetskog rata bio je načelnik OZNE za Srbiju, a potom ministar unutrašnjih poslova Srbije.

1975 - Na inicijativu kralja Hasana počeo je "Zeleni marš" u kojem je 350.000 Marokanaca sa zastavicama i Kuranom u rukama prešlo u Zapadnu Saharu, tražeći dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu je potpisan sporazum kojim je Spanija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji.

1996 - Bivša jugoslovenska republika Hrvatska postala je 40. član Saveta Evrope.

1999 - Australijanci su na referendumu sa 55 prema 45 odsto glasova odbacili predlog da britanski monarh kao šef države bude zamenjen republikanskim ustrojstvom države.

2001 - Medijski magnat, republikanac Majkl Blumberg izabran je za novog gradonačelnika Njujorka. On je na tom mestu nasledio Rudolfa Đulijanija, koji je bio gradonačelnik u vreme septembarskih terorističkih napada.

2005 - Monsinjor Kiro Stojanov postavljen je u Skoplju u katedrali Presvetog srca Isusovog za skopskog biskupa i apostolskog egzarha u Makedoniji. On je prvi Makedonac koji je posle 104. godine preuzeo rukovođenje katoličkom crkvom u zemlji.

   

1598 - Rođen je španski slikar Fransisko de Surbaran (Francisco, Zurbaran), čije delo, uz stvaralaštvo Velaskeza (Velazquez), predstavlja vrhunac španskog baroknog slikarstva. Bio je dvorski slikar kralja Filipa IV (1638), a njegovi najbolji radovi nalaze se u samostanima u Sevilji.

1659 - Francuska i Španija su zaključile Pirinejski mir, kojim je završen rat između dve zemlje započet 1635.

1867 - Rođena je poljska naučnica Marija Sklodovska Kiri (Maria Sklodowska Curie), prva žena koja je stekla akademsku titulu pariske Akademije medicine i postala šef katedre za fiziku na Sorboni. Radeći sa suprugom Pjerom (Pierre) na istraživanju radioaktinosti, otkrila je radijum (1898) i polonijum. Supružnici Kiri su 1903. podelili Nobelovu nagradu za fiziku sa Bekerelom (Becquerel), a 1911. Marija Kiri je dobila Nobelovu nagradu za hemiju.

1875 - Britanski istraživač Vernej Kameron (Verney Cameron) stigao je na atlantsku obalu Afrike kao prvi Evropljanin koji je prešao Afriku od obale do obale. Na taj put krenuo je 1873. iz Zanzibara.

1879 - Rođen je ruski revolucionar Lav Davidovič Bronštejn, poznat kao Lav Trocki, jedna od ključnih ličnosti u obe ruske revolucije, 1905. i 1917. Bio je član Politbiroa boljševičke partije, predsednik uticajnog Petrogradskog sovjeta, šef diplomatije u prvoj sovjetskoj vladi. Nakon sukoba sa Staljinom, isključen je 1927. iz partije, 1929. je proteran iz SSSR, a u avgustu 1940. po Staljinovom nalogu ubijen u Meksiku. Njegova ideja o permanentnoj revoluciji, kao jedinom načinu za pobedu socijalizma u svetu, našla je sledbenike u pokretu trockista.

1913 - Rođen je francuski pisac Alber Kami (Albert Camus), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1957. ("Stranac", "Kuga", "Mit o Sizifu", "Pisma nemačkom prijatelju", "Pobunjeni čovek").

1917 - U Petrogradu je pod vodstvom vođe boljševika Vladimira Iljiča Lenjina počela Oktobarska socijalistička revolucija. Crvena garda zauzela je sve značajne punktove u gradu, srušena je privremena vlada Aleksandra Kerenskog i formirana prva sovjetska vlada s Lenjinom na čelu.

1944 - Frenklin Ruzvelt (Franklin Roosevelt) izabran je četvrti put za predsednika SAD, što je jedinstven slučaj u američkoj istoriji.

1946 - Završena je prva savezna radna akcija omladine Jugoslavije na železničkoj pruzi Brčko-Banovići. Oko 70.000 mladih iz cele zemlje i 2.000 iz inostranstva izgradilo je za 190 dana prugu dugu 90 kilometara.

1956 - Tokom Suecke krize, Generalna skupština UN izglasala je rezoluciju kojom je Velikoj Britaniji, Francuskoj i Izraelu naloženo da odmah povuku trupe iz Egipta.

1972 - Ričard Nikson (Ricchard Nixon) izabran je drugi put za predsednika SAD, ali je u avgustu 1974. bio prisiljen da podnese ostavku zbog afere Votergejt u kojoj je otkriveno da su pristalice republikanaca uoči tih izbora, radi špijunaže provalile u glavno sedište Demokratske stranke. To je bilo prvi put da američki predsednik podnese ostavku.

1973 - SAD i Egipat su uspostavili pune diplomatske odnose, prekinute posle Šestodnevnog rata 1967. u kojem je izraelska armija porazila egipatske snage i zauzela Sinaj, područje Gaze i Golansku visoravan u Siriji.

1987 - U Tunisu je u državnom udaru koji je predvodio premijer Bin Ali oboren Habib Burgiba (Bourquiba), predsednik države od sticanja nezavisnosti 1956. Ben Ali je za 84-godišnjeg lidera, koji je 1974. proglašen doživotnim predsednikom Tunisa, rekao da je isuviše senilan da bi vladao.

1990 - Meri Robinson (Mary) je, na predsedničkim izborima održanim nakon 17 godina, postala prva žena predsednik Irske.

1992 - Umro je slovački državnik Aleksander Dubček (Alexander Dubcek), vođa reformističkog pokreta u Čehoslovačkoj krajem šezdesetih godina 20. veka nazvanog "Praško proleće", promoter "socijalizma sa ljudskim likom". U januaru 1968. je izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPCC, a u avgustu iste godine je smenjen nakon vojne intervencije Varšavskog pakta. Posle pada komunističkog režima 1989. izabran je za predsednika ccčehoslovačkog parlamenta.

2000 - Održani su predsednički izbori u SAD koji su, zbog spora oko izbornih rezultata, doveli zemlju u političku krizu bez presedana. Odlukom Vrhovnog suda SAD 13. decembra za predsednika je izabran republikanski kandidat Džordž Buš Mlađi (George Busch).

2001 - Belgijska nacionalna avio kompanija Sabena podnela je zahtev za bankrot i time postala prva evropska avio kompanija koja je to uradila zbog velikih gubitaka u avio industriji, nakon terorističkih napada na Ameriku 11. septembra 2001. godine.

2002 - Na referendumu na Gibraltaru, velikom većinom glasova odbijen je britansko-španski plan o podeli suvereniteta nad ovom kolonijom, što je izvalo zastoj u pregovorima između Londona i Madrida.

2004 - Umro je južno-afrički scenarista Gibson Kente, osnivač pozorišta Crnaca, koji je otvoreno priznao da ima AIDS.

2007 - U Briselu je parafiran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. Sporazum su parafirali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren. Pregovori sa EU trajali su dve godine, uključujući i jednogodišnji prekid.

2010 - U Mjanmaru su održani parlamentarni izbori, prvi put posle 20 godina. U toj zemlji (bivša Burma) od 1962. je na vlasti vojna hunta.

   

1519 - Španski osvajač Hernana Kortez (Cortes) stigao je u Meksiko, gde su ga Asteci, verujući da je on reinkarnacija asteškog božanstva Kecalkoatl (Quetzalcoatl), primili s najvećim počastima.

1520 - Po naredbi danskog kralja Kristijana II (Christian) izvršen je pokolj više od 80 švedskih sveštenika i plemića. "Stokholmsko krvoproliće" podstaklo je ustanak kojim je, pod vođstvom Gustava Vase 1521. Švedska oslobođena danske vlasti.

1656 - Rođen je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej (Halley), koji je prvi odredio putanju jedne komete i predvideo njeno periodično pojavljivanje (Halejeva kometa). Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i prvu meteorološku kartu.

1674 - Umro je engleski pisac Džon Milton (John), po mnogima najveći engleski pesnik uz Šekspira (Shakespeare). Pristalica Olivera Kromvela (Cromwell) i građanske revolucije postaje 1649. sekretar za latinski u Kromvelovoj vladi i piše političke religiozne i filozofske pamflete. Svoja najbolja dela napisao je nakon restauracije, slep, siromašan i razočaran u politiku i društvo ("Izgubljeni raj", "Ponovo zadobijeni raj", "Samson Borac").

1793 - Prvi put je za javnost otvoren Luvr, dvorac francuskih kraljeva od 1204, koji je odlukom revolucionarne vlade 1791. pretvoren u muzej.

1805 - Smederevski dizdar Muharem Guša Bošnjak predao je ključeve grada vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu. Tim činom Smederevo se uvrstilo među prve srpske varoši koje je Karađorđe oslobodio od Turaka.

1847 - Rođen je irski književnik i pozorišni kritičar Bram Stoker, autor romana o Drakuli (1897), koji je za autorova života ostao potpuno nezapažen. Otkrila ga je filmska produkcija ostvarivši niz filmova o egzotičnom transilvanskom grofu-vampiru.

1858 - Posle pobede nad turskom vojskom na Grahovu, Crna Gora je dobila međunarodno utvrđene granice prema Otomanskom carstvu, za koje su garantovale velike sile - Rusija, Austrija, Francuska i Pruska.

1895 - Nemački fizičar Vilhelm Konrad Rendgen (Wilhelm Conrad Roentgen) otkrio je X zrake koji su po njemu nazvani Rendgenovi zraci. Za taj izum dobio je 1901. Nobelovu nagradu za fiziku.

1900 - Rođen je srpski kompozitor, dirigent, muzički pedagog i kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke akademije u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti (simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Srbija", "Svetli grobovi", "Vezilja slobode", solo pesme, gudački kvarteti, filmska i scenska muzika).

1917 - Savet narodnih komesara uspostavljen je kao nova vlada Rusije s Lenjinom na ccelu. Lav Trocki postao je komesar za inostrane poslove, a Staljin komesar za narodnosti.

1917 - Umro je srpski pisac Milutin Bojić, autor poeme "Plava grobnica" posvećene masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, posle povlačenja preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Sahranjen je na solunskom groblju Zejtinlik. Napisao je četiri knjige pesama i više drama, uključujući "Kraljevu jesen" i "Uroševu ženidbu".

1923 - Sprečen je pokušaj Adolfa Hitlera u Minhenu da s generalom Ludendorfom (Ludendorff) izvede puč. Vođa nacista je uhapšen četiri dana kasnije i osuđen na pet godina zatvora, ali je krajem 1924. amnestiran. Tokom boravka u zatvoru napisao je knjigu "Maj kampf" (Moja borba), koja je kasnije postala biblija nacizma.

1942 - Savezničke snage pod komandom generala Dvajta Ajzenhauera (Dwight Eisenhower) počele su iskrcavanje u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. Borbe protiv nemačko-italijanskih trupa završene su 13. maja 1943. pobedom Saveznika.

1960 - Kandidat Demokratske stranke Džon Kenedi (John Kennedy) postao je u 43. godini najmlađi predsednik u istoriji SAD. Ubijen je u atentatu u Dalasu 22. novembra 1963.

1986 - Umro je ruski političar Vjačeslav Molotov, šef sovjetske diplomatije od 1939. do 1949. i od 1953. do 1956, glavni pregovarač sa nacističkom Nemačkom u pripremi sovjetsko-nemačkog pakta o nenapadanju (1939). Od 1931. do 1941. bio je i predsednik Saveta narodnih komesara (vlade). Jedan od najbližih Staljinovih saradnika, isključen je iz partije u junu 1957. i smenjen sa svih funkcija. Vraćen je u partiju 1984. u 95. godini života.

1989 - Daglas Vajlder (Douglas Wilder) izabran je za guvernera Virdžinije, kao prvi crnac u istoriji SAD koji je postao guverner jedne američke države. Istog dana Dejvid Dinkins (David) je izabran za prvog crnog gradonačelnika Njujorka.

1998 - Sud u Bangladešu osudio je na smrt 15 bivših oficira, optuženih za ubistvo bangladeškog predsednika šeika Mudžibura Rahmana (Mujibur) u vojnom udaru u avgustu 1975.

1999 - Umro je slovenački i jugoslovenski gimnastičar Leon Štukelj, najstariji olimpijski šampion i prvi olimpijski pobednik sa prostora bivše Jugoslavije. Štukelj je osvojio šest olimpijskih medalja, među kojima tri zlatne, dve u Parizu 1924. i jednu u Amsterdamu 1928.

2001 - Pripadnici jedinica za specijalne operacije Srbije ("Crvene beretke") počeli su protest u centru za obuku u Kuli. Četiri dana kasnije oni su transporterima blokirali ceo centar i deo autoputa u Beogradu. Protest je završen 17. novembra nakon pregovora s vladom Srbije.

2001 - Francuski gornji dom parlamenta, Senat, usvojio je zakon kojim se Korzici dozvoljava ograničena autonomija, iz kojeg su prethodno izbačeni mnogi ključni članovi.

2002 - Savet bezbednosti UN je na javnoj sednici jednoglasno usvojio Rezoluciju 1441 o razoružanju Iraka.

2004 - Ubila se Iris Čang, autorka knjige "Silovanje Nankinga", koja predstavlja osvedočenu istoriju japanske brutalnosti u Kini tokom 30-tih godina prošlog veka. Knjiga je pokrenula preispitivanje tamne istorije japanske okupacije Kine.

2010 - Nobelovu nagradu za mir dobio je kineski disident Lju Sjaobo (Liu Xiaobo) "zbog svoje dugogodišnje i nenasilne borbe za fundamentalna ljudska prava u Kini".

   

1799 - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) je vojnim udarom srušio vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj (18. brimer). Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donoseći, pored ratnih nevolja, kapitalne društvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne režime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja.

1818 - Rođen je Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana "Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana", "Prolećne vode". Poznata je i njegova drama "Mesec dana na selu".

1835 - Rođen je Davorin Jenko, jedan od najznačajnijih kompozitora romantičara u slovenačkoj i srpskoj muzici. Autor je srpske himne "Bože pravde" i slovenačke "Naprej, zastava slave". Kao dirigent beogradskog Narodnog pozorišta (1871-1902) komponovao je muziku za više od 80 pozorišnih komada. Autor je prve srpske operete "Vračara".

1841 - Rođen je Eduard VII (Edward), kralj Velike Britanije i Irske i car Indije, najstariji sin kraljice Viktorije (Victoria). Tokom njegove vladavine od 1901. završen je Burski rat, sklopljen je sporazum s Japanom 1902, s Francuskom (Entente Cordiale) 1904. i s Rusijom dogovor o podeli sfera u Aziji 1907.

1888 - Rođen je francuski političar, ekonomista i diplomata Žan Mone (Jean Monnet), tvorac plana o modernizaciji francuske privrede posle Drugog svetskog rata, prvi predsednik Evropske zajednice za ugalj i čelik (1952-55) i predsednik Akcione komisije za stvaranje Sjedinjenih država Evrope (1956-75).

1918 - U Berlinu su posle generalnog štrajka radnici izašli na ulice, vojnici su odbili da intervenišu protiv njih i pridruzžili su se pobuni. Vlast u gradu preuzeo je Radnički sovjet, a car Vilhelm II (Wilhelm) je abdicirao i pobegao u Holandiju. Dva dana kasnije Nemačka je potpisala mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat.

1937 - U japansko-kineskom ratu, japanske trupe su zauzele Šangaj.

1938 - Tokom noći nacisti su u Nemačkoj demolirali više od 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spalili stotine sinagoga. Ubijeno je preko 90 Jevreja. Ovaj pogrom Jevreja dobio je naziv "Kristalna noć" jer su ulice nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom.

1940 - Umro je britanski državnik Artur Nevil Čembrlen (Arthur Neville Chamberlain), vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s Nemačkom, potpisao je 1938. Minhenski sporazum s Adolfom Hitlerom.

1952 - Umro je izraelski državnik i hemičar Haim Vajcman (Weizmann), prvi predsednik novoformirane države Izrael 1948, predsednik Svetske cionističke organizacije (1920-31) i Jevrejske agencije (1929-31. i 1935-46). Kao hemičar pronašao je postupak za proizvodnju acetona i butanola.

1953 - Umro je kralj Abdul-Aziz Ibn Saud, koji je 1932. osnovao kraljevinu Saudijsku Arabiju, osvojivši pre toga čitavu centralnu Arabiju.

1963 - U japanskom rudniku uglja Omuta u eksploziji gasa poginula su 452 rudara, a 470 ih je ranjeno. Istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru teretnog voza s putničkim vozom na pruzi za Tokijo.

1970 - Umro je francuski državnik i general Šarl de Gol (Charles, Gaulle), vođa pokreta "Slobodna Francuska" u Drugom svetskom ratu kojim je rukovodio iz Londona, prvi posleratni premijer, osnivač i prvi predsednik Pete republike od 1958. do 1969, kada se povukao jer nije dobio većinu na referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju Senata. Suprotstavljao se prestižu SAD u Evropi, povukao francuske snage iz NATO pakta, a američkim snagama onemogućio da drže svoje baze u Francuskoj (1966). Okončao je sedmogodišnji rat u Alžiru nakon čega je ta zemlja stekla nezavisnost. Napisao je "Ratne memoare".

1977 - Izraelski avioni napali su ciljeve u južnom Libanu i tom prilikom, kako je saopštila libanska vlada, uništili su dva sela i ubili najmanje 60 civila.

1985 - Ruski velemajstor Gari Kasparov je u 23. godini postao najmlađi svetski prvak u istoriji šaha. U meču za titulu pobedio je ruskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11.

1989 - Stotine hiljada Istočnih Nemaca krenulo je prema Zapadnoj Nemačkoj, a veliki broj Zapadnih Nemaca krenuo je u suprotnom pravcu, samo nekoliko sati nakon što je vlada objavila da je otvorena granica prema Zapadu. Pad "Berlinskog zida", simbola podele Evrope posle Drugog svetskog rata, bio je prvi korak ka ponovnom ujedinjenju dve Nemačke.

1993 - U muslimansko-hrvatskim sukobima u bosanskom ratu Hrvati su srušili Stari most na reci Neretvi u Mostaru, simbol grada sagrađen u vreme Otomanskog carstva u 16. veku.

1995 - Predsednik PLO Jaser Arafat (Yasser) prvi put je posetio Izrael i tom prilikom izrazio saučešće udovici izraelskog premijera Jicaka Rabina (Yitzhak) koji je ubijen u atentatu 4. novembra.

2001 - Umro je bivši italijanski predsednik Đovani (Giovanni) Leone, koji je 1978. bio primoran da podnese ostavku zbog optužbi za korupciju.

2002 - U Dženinu, gradu na Zapadnoj obali, izraelske snage su ubile Ijada Savalu (Iyad Sawalha), lidera miltantnog krila islamskog Džihada, koji je bio među prvima na izraelskim poternicama.

2003 - Umro je američki saksofonista Badi (Buddy) Arnold, jedan od osnivača Programa za pomoć muzičarima zavisnim od droge ili alkohola.

2005 - U terorističkim napadima bombaša samoubica na tri međunarodna hotela u Amanu, glavnom gradu Jordana, ubijeno je 60 osoba.

2007 - U višednevnim vremenskim nepogodama na Filipinima poginulo je više od 800 osoba, a preko 750 se vodi kao nestalo.

2009 - Umro je ruski fizičar i nobelovac Vitalij Ginzburg, koji je 1950-ih učestvovao u izradi sovjetske hidrogenske bombe, zbog čega je dobio Staljinovu nagradu i razne privilegije.

2013 - U naletu tajfuna Haijan na centralni deo Filipina poginulo je preko 5.000 osoba, a 1.611 se vode kao nestale.

   

1444 - U bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II pobedile su poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava III Jagjeloviča i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav je u toj bici poginuo. To je bio poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj od turskog osvajanja.

1493 - Rođen je švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm, poznat kao Paracelzus, pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnivač je jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.

1759 - Rođen je nemački pisac Johan Kristof Fridrih fon Šiler, u čijem delu se sa poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame, od kojih su najpoznatije "Razbojnici", "Don Karlos" i "Vilhelm Tel", imale su ogroman uspeh, njegove balade su bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu odu radosti ("An die Freude") Betoven je komponovao čuveni završni stav Devete simfonije.

1796 - Umrla je ruska carica Katarina II Aleksejevna (Katarina Velika). Na presto je došla 1762. posle dvorskog udara u kojem je svrgnut, a potom ubijen njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja, stekla je veliku popularnost. Uspešno je ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen je seljački ustanak pod vođstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova (1773-75).

1891 - Umro je francuski pisac Artur Rembo koji je svoja najbolja dela napisao između 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste ("Pijani brod", "Iluminacije", "Boravak u paklu").

1919 - Rođen je ruski inženjer Mihail (Timofejevič) Kalašnjikov, konstruktor automatske puške AK-47 ("kalašnjikov").

1928 - Regent Japana od 1920. Hirohito krunisan je za cara. Tokom njegove vladavine Japan je napao Kinu 1931. (Mandžurija) i 1937, godine 1936. s Hitlerovom Nemačkom sklopio Antikominternski pakt, a 1940. Trojni savez s Nemačkom i Italijom. Proglasio je kapitulaciju Japana 1945. Na prestolu je ostao do smrti 1989.

1938 - Umro je državnik i prvi predsednik turske republike Mustafa Kemal-paša, poznat kao Ataturk ("otac svih Turaka"). Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen je poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska je proglašena republikom.

1963 - U epidemiji kolere u Indiji i Pakistanu je za nekoliko nedelja umrlo je više od 1.500 ljudi.

1975 - Vlade SFR Jugoslavije i Italije potpisale su Osimski sporazum kojim je regulisana granica između dve zemlje. Ugovorom je regulisan i deo sporne granice od Međe Vasi do zaliva Sveti Jernej, kao i granica u vodama Tršćanskog zaliva.

1982 - Umro je Leonid (Iljič) Brežnjev, generalni sekretar Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1964, kada je smenjen Nikita Hruščov. Zamenio ga je Jurij Andropov.

1989 - Centralni komitet Komunističke partije Bugarske smenio je Todora Živkova koji je 35 godina bio na čelu partije, a od 1971. i predsednik Državnog saveta. Vođstvo partije preuzeo je Petar Mladenov. Živkov je potom izbačen iz partije i optužen za korupciju.

1989 - Počelo je rušenje Berlinskog zida koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.

1994 - Irak je priznao Kuvajt kao suverenu državu.

1995 - Vojne vlasti u Nigeriji su, pod optužbom za ubistvo, obesile aktivistu za prava manjina Kena Saro Vivu i osam njegovih saradnika.

1997 - Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đijang Cemin potpisali su deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pogranični spor dveju zemalja.

2001 - Umro je američki pisac Ken Kesi koji je 1962. godine objavio čuveni roman "Let iznad kukavičjeg gnezda", koji je podržavao pobunu protiv rigidnih autoriteta i inspirisao hipi pokret 1960-tih godina.

2001 - Članovi Svetske trgovinske organizacije (STO) formalno su prihvatili uslove za ulazak Kine u tu organizaciju.

2003 - Ministri odbrane SAD i Vijetnama, Donald Ramsfeld i Pam Van Tra, sastali su se u Vašingtonu. To je prvi ministarski susret od kraja Vijetnamskog rata 1975. godine.

2003 - U Londonu je umro Kanan Banana, prvi predsednik nezavisnog Zimbabvea.

2004 - Vlada Republike Srpske uputila je javno izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici u julu 1995. godine, konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima".

2007 - Umro je američki pisac Norman Majler dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, koji je skoro sedam decenija dominirao američkom literarnom scenom. Objavio je više od 40 knjiga i eseja, a njegov prvi roman "Goli i mrtvi" smatra se jednim od najboljih romana o Drugom svetskom ratu, doneo mu mu je slavu odmah po objavljivanju 1948. godine.

2008 - Umrla je južnoafrička pevačica i svetski simbol borbe protiv aparthejda Mirijam Makeba, poznata kao "Mama Afrika" i "kraljica afričke muzike". Gremi nagradu dobila je 1966. za album "An Evening with Belafonte and Makeba" koji je snimila sa Harijem Belafonteom.

2011 - U Beogradu je umro pozorišni i filmski velikan, glumac Petar Kralj, dobitnik brojnih priznanja i četiri nagrade za životno delo.