Danas je četvrtak, 5. februar, 36. dan 2015. Do kraja godine ima 329 dana.

 

1679 - Umro je holandski pisac Jost van den Vondel, najplodniji i najznačajniji književnik holandskog baroka. Pisao je tužbalice, patriotske, satirične i prigodne pesme, a dramama na biblijske, antičke i istorijske teme znatno je uticao na evropsku literaturu. Dela: drame "Pasha", "Palamed", "Hizbreht van Amatel", "Levendalci", "Lucifer", "Jefta", "Adam u izgnanstvu".

1782 - Španci su preoteli od Britanaca sredozemno ostrvo Minorka.

1814 - U Beču je objavljena "Mala prostonarodna slavenoserbska pesmarica" Vuka Karadžića, koja je označila početak upoznavanja Evrope sa srpskom narodnom poezijom.

1840 - Rođen je škotski pronalazač Džon Bojd Danlop, koji je 1887. izumeo pneumatsku gumu. Izum je komercijalizovao 1890. u prvo vreme proizvodeći gume za bicikle, kasnije za automobile, što je bio jedan od najvažnijih uslova za ubrzan razvoj automobilske industrije.

1840 - Rođen je britanski konstruktor oružja američkog porekla Hajrem Stivens Maksim, čiji je mitraljez konstruisan 1884. nazvan "Maksim".

1876 - Osnovan je Vojnogeografski institut u Beogradu, tada kao kao Drugo (od 1878. godine Geografsko) odeljenje Glavnog generalštaba Srpske vojske. Danas on je naučno-tehnička ustanova Geodetske službe Vojske Srbije.

1881 - Umro je škotski istoričar i filozof Tomas Karlajl, čija se dela, izrazito faktografski potkrepljena, odlikuju živim i dramatičnim izlaganjem. Ostavio je veliki utisak na brojne evropske mislioce 19. pa i 20. veka. Dela: "Francuska revolucija", "O herojima", "Život Fridriha Velikog", "Sartor Resartus",
"Čartizam", "Prošlost i sadašnjost", "Pisma i govori Olivera Kromvela", "Kritički eseji".

1884 - Rođen je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Najčešći motiv njegove književnosti je srpska Vojvodina sa njenim specifičnim ambijentom i ljudskim karakterima. Studije Prava je završio u Pešti. U Prvom balkanskom ratu bio je ratni dopisnik, a u Prvom svetskom ratu dobrovoljac u srpskoj vojsci, potom načelnik u Ministarstvu prosvete, predsednik Matice srpske u Novom Sadu i Srpske književne zadruge u Beogradu i
upravnik beogradskog Narodnog muzeja. Prve zbirke stihova objavio je 1914. Bio je i plodan prozni pisac, a pisao je i studije o književnosti i slikarstvu. Dela: zbirke pesama "Rodoljubive pesme", "Na pragu", "Stihovi", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u Ravangradu", "Varljivo proleće", "Pomerene savesti", "Prepelica
u ruci", "Dah života", "Moloh".

1885 - Belgijski kralj Leopold II proglasio je "Slobodnu državu Kongo", bila je to uvertira u pretvaranje te prirodnim bogatstvima prebogate teritorije u koloniju pod imenom - Belgijski Kongo.

1893 - Umro je glumac Toša Jovanović, član Narodnog kazališta u Zagrebu i Narodnog pozorišta u Beogradu, jedan od najvećih srpskih glumaca 19. veka. Kao prvi glumac iz Srbije gostovao je u Budimpešti.

1894 - Rođena je Ksenija Atanasijević, filozof, etičar. Studirala je filozofiju i klasične jezike u rodnom Beogradu, Ženevi i na pariskoj Sorboni. Doktorirala kod Branislava Petronijevića tezom: "Brunovo učenje o najmanjem". Bila je aktivan član Beogradskog ženskog društva i poznati borac za ženska prava, aktivan publicista i cenjeni filozofski pisac. Dela: "L`atomisme d`Epicure", "Filozofski fragmenti" I-II, "Hristova etika", "Etika praštanja".

1917 - Usvajanjem novog ustava Meksiko je postao federalna republika sa 28 saveznih država. Proklamovan je princip da "zemlja i rudno bogatstvo pripadaju narodu", država je sekularizovana (razdvojena od crkve), priznato je pravo radnika da se organizuje u sindikate, pravo na štrajk, uvedeno je osmočasovno radno vreme.

1919 - Rođen je grčki državnik i ekonomista Andreas Papandreu, prvi socijalistički predsednik vlade Grčke. Bio je šef vlade od 1981. do 1989. i od 1993. do januara 1996, kad se povukao zbog bolesti. U politički život Grčke je ušao 1961. kao član Unije centra, stranke svojeg oca Jorgosa. U očevoj vladi bio je ministar, ali je dao ostavku zbog nesuglasica s desnim strujama u partiji, a 1965. je napustio zemlju. Po povratku, posle vojnog puča 1967. je
zatvaran kao protivnik diktature, a 1968. je dobio dozvolu da ode u SAD. Vratio se 1974. i osnovao Svegrčki socijalistički pokret (PASOK), s kojim je dobio izbore 1977. a predsednik vlade je postao četiri godine docnije kada je PASOK ponovo pobedio na izborima.

1941 - Nacistička Nemačka je, u Drugom svetskom ratu, u Berlinu, na tajnom sastanku šefa diplomatije Joakima fon Ribentropa sa specijalnim izaslanikom jugoslovenske vlade Danilom Gregorićem, izvršila jak pritisak na vladu Kraljevine Jugoslavije da pristupi Trojnom paktu, što je ona i učinila 25. marta 1941. u nadi da će izbeći rat.

1941 - Umro je australijski pisac Endru Barton "Banjo" Peterson, autor izvrsnih balada poput "Čoveka sa snežne reke". U romanu "Brak" na slikovit način opisao je život na ovčarskim farmama Australije.

1945 - Američke trupe pod komandom generala Daglasa Makartura ušle su u Drugom svetskom ratu u filipinski glavni grad Manilu.

1971 - U Belfastu je tokom nemira ubijen britanski vojnik, prvi od dolaska britanskih trupa u Severnu Irsku 1969.

1983 - U Lionu je posle izručenja iz Bolivije zatočen ratni zločinac Klaus Barbi, jedan od šefova Gestapoa u okupiranoj Francuskoj. "Dželat iz Liona", direktno odgovoran za ubistva i mučenja hiljada francuskih rodoljuba u Drugom svetskom ratu, u Boliviji se skrivao 32 godine.

1988 - Vrhovni sud Sovjetskog Saveza ukinuo je presudu kojom su u martu 1938. osuđeni i potom ubijeni Nikolaj Buharin, Aleksej Rikov i niz drugih visokih sovjetskih partijskih i državnih rukovodilaca. Svi osuđeni su rehabilitovani.

1990 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov je na partijskom plenumu rekao da Komunistička partija mora da se odrekne monopola na vlast.

1993 - Umro je američki režiser, scenarista i producent Džozef Leo Menkevic, dobitnik dva Oskara za režiju i dva za scenario. Filmovi: "Sve o Evi", "Pisma trima ženama", "Julije Cezar", "Kleopatra", "Bosonoga kontesa", "Bekstvo", "Ljudi će pričati", "Tihi Amerikanac", "Pet prstiju", "Iznenada prošlog
leta".

1994 - Na sarajevskoj pijaci Markale poginulo je 68 ljudi a ranjeno oko 200, u eksploziji jedne minobacačke granate. Glavni štab Vojske Republike Srpske, koju se sarajevski mediji odmah optužili, odbacio je odgovornost. Kao posledica izdejstvovano je povlačenje teškog naoružanja oko Sarajeva. Izveštaj koji
je bio prosleđen u središte UN nagoveštavao je mogućnost da je tragedija bila inscenirana.

1997 - Tri najveće švajcarske banke su, pod snažnim međunarodnim pritiskom posle šokantnih otkrića o njihovoj saradnji sa nemačkim nacistima, u Drugom svetskom ratu, skrivanjem dragocenosti otetih od Jevreja, osnovale humanitarni fond od 100 miliona švajcarskih franaka za žrtve holokausta.

2005 - Umro je togoanski predsednik Gnasingbe Ejadema, koji je na vlast došao vojnim pučem 1967. i odmah zabranio svaku političku aktivnost u zemlji. Od 1991. kada je vratio političke slobode, tri puta uzastopno pobeđivao je na predsedničkim izborima.

2006 - Iran je povukao svog ambasadora iz Danske u znak protesta zbog objavljivanja stripa o proroku Muhamedu u listu "Jilands Posten".

2007 - Američki astronaut Sunita Vilijams postigla je rekord u boravku žene u otvorenom prostoru u kosmosu, sve ukupno, u tri izlaska, u trajanju od 22 časa i 27 minuta. Međutim, američki astronauti nisu uspeli da potisnu apsolutnog rekordera, ruskog kosmonauta Anatolija Solovjova, koji je boravio u kosmosu 77, 5 časova.

2008 - Umro je Mahariši Maheš Jogi, duhovni vođa Pokreta transcendentalne meditacije, koji je osnovao 1957. Maharaši je stekao svetsku popularnost specifičnom tehnikom meditacije 60-ih godina 20 veka kada su se za njegovo učenje zainteresovali Bitlsi.

2008 - U nevremenu, pošto je najmanje šest tornada pogodilo oblast od stotinak kilometara između Oksforda u Misisipiju i Džeksona u Tenesiju, na jugu SAD, poginulo je najmanje 45 osoba, dok je više od 150 povređeno.

2009 - Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o Kosovu kojom se poziva na ponovno razmatranje prelaznog sporazuma UN i Vlade Srbije "kada Euleks postigne svoju punu operativnu sposobnost". Rezolucijom su pozvane članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine.

2009 - Vlada Srbije donela je odluku da kuću u kojoj se nalazila izdavačka kuća i knjižara Gece Kona, svojevrsne institucije srpskog knjižarstva u međuratnom periodu, proglasi za spomenik kulture. Vlasnik je time obavezan da očuva autentičan izgled zgrade kao i namenu. Zdanje izgrađeno 1928. prema projektu arhitekte Radoslava Todorovića, bilo je vlasništvo braće Matić a 1932. otkupio ga je Geca Kon.

2012 - Proglašena je vanredna situacija na teritoriji cele Srbije. Vlada je ovakvu odluku donela zbog brojnih problema izazvanih obilnim snegom i izuzetnom hladnoćom.

Danas je petak, 6. februar, 37. dan 2015. Do kraja godine ima 328 dana.

 

1564 - Rođen je engleski pisac Kristofer Marlou. Njegova dela pisana u jambskom desetercu bitno su uticala na Vilijama Šekspira. Tragedije koje je pisao prikazuju žudnju za vlašću, odlikuju se zvučnom retorikom i na mahove poetskim žarom. Dela: "Tamerlan Veliki", "Dr Faustus", "Jevrejin sa Malte", "Edvard II".

1665 - Rođena je engleska kraljica Ana. Vladala je od 1702. do 1714. i bila je poslednji monarh iz dinastije Stjuart. Tokom njene vladavine ujedinjene su Engleska i Škotska 1707. Ali taj period bio je ispunjen i oštrim rivalitetem vigovaca i torijevaca, kao i pojačanim neizvesnošću u pogledu naslednika
prestola.

1685 - Umro je engleski kralj Čarls II Stjuart, sin Čarlsa I pogubljenog u građanskom ratu 1649. Postao je monarh 1660. posle ukidanja republike uspostavljene 1653. pod Oliverom Kromvelom. Stupajući na presto Engleske i Irske, obavezao se na poštovanje prava Parlamenta i ličnih sloboda građana. Povremenim istupima njegove samovolje usprotivila se stranka Vigovaca (liberali) i parlament ga je 1679. primorao da potpiše akt "Habeas
corpus" kojim su ozakonjene izvesne građanske slobode. Njegova vladavina u istoriji je označena kao period restauracije.

1793 - Umro je italijanski pisac Karlo Goldoni, obnovitelj italijanske komedije. Dela: komedije "Mirandolina", "Ribarske svađe", "Tvrdica", "Kockar", "Laskavac", drama "Dalmatinka".

1802 - Rođen je engleski fizičar Čarls Vitstoun, pionir telegrafije. Pronašao je i metod za određivanje električnog otpora i istraživao elektricitet, svetlost i zvuk.

1804 - Umro je engleski hemičar i filozof Džozef Pristli, koji je otkrio kiseonik, amonijak, hlorovodonik, azot-oksid, ugljendioksid i sumpornu kiselinu. Bio je vatreni pristalica Francuske revolucije i ogorčeni protivnik ateizma prosvetitelja - verovao je u besmrtnost duše. Dela: "Hartlijeva teorija o ljudskom
duhu na principima asocijacije ideja", "Slobodni razgovori o materijalističkim učenjima", "Sokrat i Isus", "Istorija i sadašnje stanje elektriciteta".

1838 - Rođen je engleski glumac Džon Henri Brodrib, poznat kao Henri Irving, jedan od najvećih tragičara 19. veka, prvi glumac kojem je 1895. dodeljena plemićka titula. Njegova gluma se odlikovala plemenitim patosom, posebno u tumačenju likova iz drama Vilijama Šekspira.

1876 - U Srbiji je osnovano Društvo Crvenog krsta, nepunih 13 godina posle prve Međunarodne konferencije Crvenog krsta u Ženevi. Akciju je pokrenuo mladi vojni lekar Vladan Đorđević, budući ugledni političar i književnik. Osnivački skup održan je u svečanoj sali beogradske opštine. Za prvog predsednika "Srpskog društva Crvenog krsta" - kako je glasio zvanični naziv, izabran je mitropolit Mihajlo (Jovanović). Prvi zadatak novoosnovanog društva
bio je zbrinjavanje izbeglica u vreme i nakon Hercegovačkog ustanka. Dva meseca nakon osnivanja Društvo je postalo član Međunarodnog Crvenog krsta. Zakonskim odredbama iz 1896. Društvo je postalo autonomno od države. Temelji Doma srpskog Crvenog krsta postavljeni su juna 1879. u Siminoj ulici na Dorćolu, gde se nalazi i danas.

1897 - Rođen je brazilski filmski režiser, scenarista i producent Alberto de Almeida Kavalkanti, koji je između dva svetska rata, radeći u Evropi, znatno uticao na francusku filmsku avangardu i englesku dokumentarističku filmsku školu. Filmovi: "Ivet", "Voz bez očiju", "Kapetan Frakas", "Odmor đavola", "Smrt noći", "Nikolas Niklbi", "Prvi džentlmen", "Zemlja je uvek zemlja", "Pesma mora", "Gazda Puntila i njegov sluga Mati".

1897 - Grčko ostrvo Krit dobilo je autonomni status u okviru turskog carstva, što je bila posledica masovnog ustanka koji je izbio na Kritu. Grčka je ostrvo prisajedinila konačno tek nakon Balkanskih ratova 1913.

1899 - Senat SAD ratifikovao je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan Američko-španski rat. Poražena Španija je primorana da Amerikancima prepusti Filipine, Kubu, Portoriko i Guam.

1905 - Rođen je poljski političar Vladislav Gomulka, vođa Poljske radničke partije (komunisti) od 1943. do 1948. i od 1956. do 1970. Sa dužnosti generalnog sekretara smenjen je 1948. u vreme jačanja staljinizma, a ostavku na taj položaj podneo je krajem 1970, pod pritiskom radničkih nemira.

1911 - Rođen je američki državnik Ronald Vilson Regan, predsednik SAD od 1980. do 1988. Prethodno je bio filmski glumac i guverner Kalifornije od 1966.

1912 - Rođena je Eva Braun, intimna prijateljica Adolfa Hitlera. Zvanično je postala njegova supruga dan pre zajedničkog samoubistva u Hitlerovom berlinskom bunkeru krajem aprila 1945.

1922 - Potpisivanjem ugovora u Vašingtonu je završena konferencija SAD, Francuske, Japana, Italije i Velike Britanije, na kojoj su se velike sile obavezale da ograniče upotrebu bojnih otrova i podmornica u ratnim sukobima i utvrdile novu raspodelu pomorskih vojnih snaga. SAD su stekle pravo da drže mornaricu koja neće biti slabija od britanske i koja će nadmašiti flotu Japana.

1931 - Rođena je argentinska igračica, potom državnica Marija Estela Isabelita Martines, poznata kao Isabela Peron, predsednik Argentine od 1974. do 1976. Na položaju šefa države nasledila je preminulog supruga Huana Perona. Prethodno je 1973. postala potpredsednik Argentine, s vlasti je zbačena vojnim udarom, posle čega je na osnovu odluke vojne hunte bila u zatvoru od 1976. do 1981.

1932 - Rođen je francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca "novog talasa" francuskog filma. Svetsku slavu stekao je već prvim filmom "400 udaraca", snimljenim 1959. Ostali filmovi: "Žil i Džim", "Američka noć" (Oskar), "Priča o Adeli", "Pucajte na pijanistu", "Divlje dete", "Susetka", "Poslednji metro",
"Ukradeni poljupci".

1937 - U izdanju Beogradske knjižare i izdavačke kuće Geca Kon objavljen je "Leksikon stranih reči i izraza" Milana Vujaklije, delo koje će vremenom doživeti niz izdanja, klasičan naslov srpske leksikografije.

1952 - Umro je britanski kralj Džordž VI, kojeg je nasledila kćerka, kraljica Elizabeta.

1958 - U avionskoj nesreći na minhenskom aerodromu poginula su 23 putnika, uključujući osam igrača engleskog fudbalskog kluba "Mančester junajted" nazvanih "Bejzbijeve bebe", prema njihovom menadžeru Matu Bejzbiju. Nesreća se dogodila pri povratku iz Beograda gde je "Mančester junajted" igrao meč
evropskog Kupa šampiona sa "Crvenom zvezdom".

1989 - Umro je francuski filmski režiser Andre Žan Kajat, koji se bavio i advokaturom, novinarstvom i pisanjem scenarija, ali je slavu stekao kao režiser. Filmovi: "Svi smo mi ubice", "Ogledalo sa dva lica", "Ljubavnici iz Verone", "Pravda je zadovoljena", "Pre potopa", "Prelaz preko Rajne".

1993 - Umro je američki teniser afričkog porekla Artur Eš, prvi crni igrač koji je - trijumfom u Vimbldonu 1975. - uspeo da pobedi na Gren slem turniru. Umro je od side pošto je zaražen virusom te bolesti transfuzijom krvi prilikom operacije srca.

1994 - Šef opozicionih socijaldemokrata Marti Ahtisari dobio je prve direktne predsedničke izbore u Finskoj, pobedivši ministarku odbrane Elizabet Ren.

1995 - Dva vasionska broda od po 100 tona, najveća ikad spojena u svemiru, susrela su u prvom američko-ruskom svemirskom "randevuu" posle 20 godina.

1997 - Kongres Ekvadora smenio je predsednika Abdalu Bukarama, proglasivši ga neuračunljivim.

1999 - U zamku Rambuje kod Pariza počeli su pregovori na kojima je delegaciju SRJ predvodio potpredsednik vlade Srbije Ratko Marković, a kosovskih Albanaca vođa terorističke tzv. OVK Hašim Tači, iako je formalni predvodnik bio Ibrahim Rugova.

2000 - Vršilac dužnosti predsednika Rusije Vladimir Putin izjavio je da su okončane operacije u glavnom gradu Čečenije Groznom, iz kojeg su izbačeni islamski teroristi.

2000 - Bivši finski šef diplomatije Tarja Halonen pobedila je na predsedničkim izborima, postavši prva žena šef države u istoriji Finske.

2004 - U eksploziji koju je aktivirao islamski bombaš-samoubica u metrou u Moskvi poginulo je najmanje 40 ljudi.

2007 - Umro je Frenki Lejn, američki muzičar, jedan od najpopularnijih 50-ih 20. veka. Prepoznatljivim baritonom i pesmama poput "That's My Desire", "Mule Train", "Jezebel", "I Believe" i "Rawhide", Lejn je bio jedan od "pretplaćenih" na top listama sve do pojave rokenrola. Tokom sedam decenija duge karijere,
repertoarom koji je obuhvatao džez, bluz i kantri, prodao je više od 100 miliona ploča od kojih je više od 20 doseglo status zlatnih.

2008 - Umro je Dragutin Dražić, član SANU, tehnolog i fizikohemičar. Ugledni univerzitetski profesor posebno se bavio oblastima fizičke hemije i korozije. Bio je predsednik Međunarodnog društva za elektrohemiju i potpredsednik Unije hemijskih društava Jugoslavije. Kao počasni predsednik predvodio je i Srpsko hemijsko društvo. Objavio je pet naučnih monografija i oko 200 naučnih radova.

2012 - Srpskom teniseru Novaku đokoviću uručena je prestižna nagrada "Laureus" kao najboljem sportisti sveta tokom prethodne godine.

 

1478 - Rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor, diplomata i lord-kancelar Henrija VIII (1529-32). Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu "Utopija" (1516) u kojem je dao viziju idealnog društva.

1792 - Austrija i Pruska su sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja građanske revolucije. To je bila prva od šest koalicija u koje su kasnije, protiv Napoleona, ušle i Rusija, Engleska i Turska i druge manje evropske zemlje.

1812 - Rođen je Čarls Dikens, rodonačelnik socijalnog romana, jedan od najznačajnijih, najuticajnijih i najčitanijih engleskih pisaca ("Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Pikvikov klub", "Stara prodavnica retkosti").

1837 - Umro je švedski kralj Gustav IV tokom čije je vladavine (1792-1809) Švedska bila u gotovo potpunoj izolaciji. Nakon neuspeha u ratovima s Rusijom i Danskom (1808), zbačen je s prestola u oficirskoj zaveri (1809), posle čega je živeo u izgnanstvu.

1863 - Na britanskom vojnom brodu "Orfej", koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo je 190 ljudi.

1878 - Umro je papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji katoličke crkve. Za vreme njegovog pontifikata crkvena (papska) država izgubila je najveći deo svojih teritorija, a papa se povukao u Vatikan (1870). Proglasio je 1854. dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice, a 1870. o infabilitetu (nepogrešivosti) pape.

1894 - Umro je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1913 - Crnogorska vojska i srpski Primorski odred su u Prvom balkanskom ratu počeli napad na Skadar koji su držali Turci. Crnogorci su u aprilu prisilili Esad-pašu da preda grad, ali su se u maju morali povući, jer su evropske sile donele odluku da Skadar pripadne Albaniji.

1947 - Britanski plan o podeli Palestine na arapski i jevrejski deo odbacili su i Jevreji i Arapi.

1962 - U eksploziji u rudniku uglja kod Sarbrikena u Zapadnoj Nemačkoj poginulo je 298 rudara.

1964 - Popularna britanska pop grupa "Bitlsi" prvi put je gostovala u SAD.

1968 - Premijeri svih 10 kanadskih provincija odobrili su nacrt ustava prema kojem je status francuskog jezika u celoj Kanadi izjednačen s engleskim.

1969 - Nigerijski avioni bombardovali su prepunu tržnicu u jednom selu u pobunjenoj Bijafri. Poginulo je više od 200 ljudi.

1971 - Žene su u Švajcarskoj referendumom dobile pravo glasa.

1984 - Američki kosmonaut Brus Mekendls je napustio svemirski brod "Čelendzer" i postao prvi čovek koji je "prošetao" svemirom.

1986 - Predsednik Haitija Žan Klod Divalije pobegao je iz zemlje, okončavši 29-godišnju diktaturu porodice Divalije u toj karipskoj zemlji.

1990 - Plenum Centralnog komiteta Komunističke partije SSSR prihvatio je predlog lidera Mihaila Gorbačova da se ukine 70-godišnji monopol na vlast te partije, čime je otvoren put za višepartijski politički sistem.

1991 - Sveštenik Žan Bertran Aristid proglašen je predsednikom Haitija, kao prvi demokratski izabran šef države.

1995 - U Islamabadu, u Pakistanu uhapšen je Ramzi Jusuf, glavni osumnjičeni za napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku 1993, kada je poginulo šest osoba, a više od 1.000 povređeno. Za taj napad optuženo je i na doživotnu robiju osuđeno šest islamskih ekstremista.

1996 - U "Boingu 757", koji se srušio nekoliko minuta posle poletanja iz Dominikanske Republike ka Nemačkoj, poginulo je svih 189 putnika i članova posade. Većina putnika bili su nemački turisti.

1999 - Umro je jordanski kralj Husein, koji je vladao Jordanom od 1952. Nasledio ga je sin, princ Abdulah.

2000 - U Beogradu je ubijen ministar odbrane SR Jugoslavije Pavle Bulatović.

2001 - Umrla je američka pevačica i glumica Dejl Evans, koja je sa svojim suprugom, Rojem Rodžersom, igrala u 27 vestern filmova i napisala njihovu pesmu "Tragovi sreće".

2003 - Umro je Augusto Monteroso pisac iz Gvatemale i poznati majstor kratke priče, koji je 2000. osvojio špansku nagradu za literatutu "Princ od Asturije".

2010 - Umro je akademik Mihajlo Marković, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih disidenata i intelektualaca. Bio je visoki funkcioner i jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije (SPS) i autor programskih načela te stranke.

 

1560. Turske galije naterale su u bekstvo špansku flotu pod komandom vojvode Medine u bici u Sredozemnom moru kod grada Tripolija, koji su Turci 1551. preuzeli od Španije.

1587. Nakon 19 godina zatočeništva pogubljena je škotska kraljica Meri Stjuart, optužena zbog učešća u zaveri za zbacivanje s prestola engleske kraljice Elizabete I.

1676. Umro je ruski car Aleksej Mihajlovič Romanov, otac PetraVelikog, koji je tokom vladavine od 1645. do smrti ugušio pobune kmetova i pobunu donskih kozaka pod Stepanom Razinom. Proširio je teritoriju pripojivši Rusiji Ukrajinu do reke Dnjepar i istočne
delove Sibira.

1725. Umro je ruski car Petar I Aleksejevič Romanov. Po dolasku na presto 1682. sproveo je, prema evropskim uzorima, dalekosežne reforme države i društva. Ratovima je obezbedio Rusiji jak položaj na Baltiku, izlaz na Crno more i zapadnu obalu Kaspijskog jezera. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ("Vedomosti"), a 1703. na ušću Neve podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.

1828. Rođen je Žil Vern, francuski pisac naučno-fantastičnih romana. Zaokupljen naučnim otkrićima, dalekim zemljama i istraživačkim podvizima, napisao je više od 50 romana među kojima su najpoznatiji "Put oko sveta za 80 dana", "20.000 milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Carev glasnik", "Pet nedelja u balonu", "Deca kapetana Granta").

1861. Južne države SAD odvojile su se od Unije i osnovale Konfederaciju država Amerike s DŽefersonom Dejvisom kao predsednikom, što je dovelo do Američkog građanskog rata (1861-65).

1863. Pruska i Rusija sklopile su savez da bi ugušule revoluciju u Poljskoj.

1894. Rođen je američki filmski režiser King Volis Vidor. Njegov nemi film "Gomila" smatra se remek delom svetske kinematografije. Veliki uspeh postigao je i filmom "Haleluja" u kojem su glavne uloge igrali crnci.

1921. Umro je ruski revolucionar i geograf Petar Aleksejevič Kropotkin, jedan od najznačajnjih teoretičara anarhizma. Godine 1872. napustio je uspešno bavljenje naukom, prišao Bakunjinu u Ženevi i posvetio se idejama anarhizma ("Anarhija i njena filozofija", "Velika Francuska revolucija", "Zapisi revolucionara").

1924. Prilikom pogubljenja Gija Džona u američkoj državi Nevada prvi put je upotrebljena gasna komora za izvršenje smrtne kazne.

1937. U Španskom građanskom ratu trupe generala Fransiska Franka zauzele su Malagu uz pomoć 15.000 italijanskih vojnika.

1940. Nacisti su u Drugom svetskom ratu streljali svakog desetog stanovnika iz dva poljska sela u blizini Varšave zbog ubistva dva nemačka vojnika.

1942. U manastiru Ostrog održana je skupština sa koje je upućen poziv svim Crnogorcima i Bokeljima, bez obzira na političke i partijske podele, na ustanak protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

1943. Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila grad Kursk koji su Nemci okupirali 1941.

1963. U Iraku je izvršen državni udar. Predsednik Iraka general Abdul Karim Kasem je streljan, a novi šef države je postao pukovnik Abdul Salem Muhamad Aref.

1975. Sovjetski i američki kosmonauti su počeli zajedničke pripreme za letove "Sojuz-Apolo".

1984. Na stadionu "Koševo" u Sarajevu u prisustvu 50.000 gledalaca otvorene su 14. zimske Olimpijske igre. Na prvim olimpijskim igrama održanim u Jugoslaviji učestvovali su sportisti iz 49 država, najveći broj u istoriji ZOI.

1989. U blizini atlantskih ostrva Azori pao je američki putnički avion s italijanskim turistima i poginulo je svih 144 putnika i članova posade.

1992. Članice Evropske zajednice potpisale su u Mastrihtu, u Holandiji ugovor kojim je ova ekonomska zajednica postala i političko-pravna unija (Evropska unija).

1993. U nesreći izazvanoj sudarom vojnog aviona "Suhoj" i putničkog "Tupoljev" blizu Teherana, poginuli su svi putnici i članovi posade, njih 132, pilot i kopilot vojnog aviona.

1994. Dve grupe ilegalnih imigranata ("ljudi iz čamaca"),pristigavši do obala SAD dobile su različit tretman američkih vlasti - Kubanci su prihvaćeni, a Haićani su bili prisiljeni da se vrate.

2002. U mestu Salt Lejk Siti (SAD) otvorene su 19. Zimske olimpijske igre.

2004. Britanski prestolonaslednik princ Čarls doputovao je u Iran u svojstvu predsednika britanskog Crvenog krsta i obišao grad Bam, koji je krajem 2003. razoren u katastrofalnom zemljotresu, u kome je stradalo 43.000 ljudi. Princ Čarls je prvi član britanske kraljevske porodice koji je posetio Iran od revolucije 1979. godine.

Izvor: B92

 

1540 - U Rudaj Fildsu kod Čestera u Engleskoj održana je prva trka konja.

1788 - Austrijski car Josif II objavio je rat Turskoj. U ratu, koji je završen 1791. po Austriju nepovoljnim Svištovskim mirom, na austrijskoj strani učestvovali su i srpski dobrovoljci pod vođstvom Koče Anđelkovića.

1801 - Mirovnim ugovorom između Austrije i Napoleonove Francuske u Linevilu na severoistoku Francuske prestalo je da postoji Sveto rimsko carstvo, iako se car Franc II Habsburg odrekao titule rimskog cara nemačkog naroda pet godina kasnije.

1849 - Italijanski revolucionar Đuzepe Macini (Giuseppe Mazzini) proglasio je Rim republikom.

1881 - Umro je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika, čije je delo u 20. veku postalo neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Zapisi iz mrtvog doma", "Idiot").

1909 - Francuska i Nemačka su postigle sporazum o Maroku, kojim je Berlin priznao posebne interese Pariza u toj zemlji, u zamenu za ekonomske koncesije.

1917 - Zbog pokušaja bugarske vojske da izvrši mobilizaciju srpskih regruta u okupiranim oblastima u južnoj Srbiji u Prvom svetskom ratu, izbio je Toplički ustanak. Pored početnih uspeha i stvaranja slobodne teritorije sa sedištem u Toplici, ustanak je krajem marta ugušen. Bugari su za odmazdu pobili oko 20.000 ljudi, uključujući žene i decu i uništili nekoliko desetina sela između Prokuplja i Leskovca.

1934 - Jugoslavija, Grčka, Turska i Rumunija potpisale su u Atini Balkanski pakt (Balkanska antanta), odbrambeni savez od bugarskih i italijanskih aspiracija. Izbijanjem Drugog svetskog rata savez je oslabio zbog različitih stavova zemalja članica prema Nemačkoj i Italiji, a pristupanjem Rumunije i Jugoslavije Trojnom paktu sasvim se raspao.

1942 - U njujorškoj luci izbio je požar na francuskom putničkom brodu "Normandija", tada najvećem i najelegantnijem u svetu, posle čega je brod potonuo.

1943 - Teške borbe za pacifičko ostrvo Gvadalkanal okončane su u Drugom svetskom ratu pobedom američkih snaga nad japanskom armijom.

1943 - Počeo je protivnapad partizana u Drugom svetskom ratu protiv združenih nemačkih, italijanskih i hrvatskih snaga na Neretvi, poznat kao "Bitka za ranjenike". Početkom marta osam partizanskih brigada odbacilo je glavninu nemačkih trupa i svih 3.500 ranjenika je prebačeno na levu obalu Neretve.

1957 - U Portugaliji je umro Mikloš Horti (Miklos Horthy, mađarski diktator (1920-44). Kao zapovednik krstarice "Navara" učestvovao je u gušenju pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918, uveo je Mađarsku u rat na strani Hitlera i učestvovao u agresiji na Jugoslaviju. Odgovoran za istrebljenje Jevreja i zločine nad civilima, nakon zbacivanja s vlasti pobegao je u Portugaliju. U Jugoslaviji je bio proglašen za ratnog zločinca zbog masovnih likvidacija civila u Vojvodini.

1962 - Jamajka je postala nezavisna država u okviru britanskog Komonvelta.

1969 - Boing 747 džambo džet izvršio je prvi probni let.

1977 - Umro je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu "Il-2" za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu.

1981 - General Vojćeh Jaruzelski (Wojciech) postao je predsednik poljske vlade.

1984 - Umro je Jurij Vladimirovič Andropov, šef sovjetske države i vladajuće Komunističke partije. Bivši šef Komiteta državne bezbednosti (KGB), koji je nasledio Leonida Brežnjeva krajem 1982, bio je na vlasti manje od 16 meseci.

1991 - Na referendumu u Litvaniji, iz kojeg su bili isključeni građani ruske nacionalnosti, više od 90 odsto birača glasalo je za otcepljenje od ŠSR.

1996 - U snažnoj eksploziji u Londonu, koju su podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije, poginule su dve osobe, a oko sto je ranjeno. Tim napadom prekinuto je 17-mesečno primirje.

1999 - Kina je prekinula diplomatske odnose s Makedonijom zbog odluke vlade u Skoplju da uspostavi diplomatske odnose s Tajvanom.

2002 - Umrla je britanska princeza Margaret, sestra kraljice Elizabete, poznata po glamuroznom i burnom životu.

1258. Mongoli su zauzeli Bagdad, tadašnji centar islamskog sveta, spalili grad i pobili 10.000 ljudi.

1763. Mirovnim ugovorom u Parizu završen je Sedmogodišnji rat,prvi oružani sukob svih evropskih sila. Sporazumom, koji su potpisale Velika Britanija, Francuska i Španija, Francuska se gotovo sasvim povukla iz Indije, a Velikoj Britaniji je prepustila i Kanadu. Španija je dobila Luizijanu i Kubu, a Pruska je zadržala Šleziju, koju je preuzela od Austrije.

1837. U dvoboju je ubijen ruski pisac Aleksandar Sergejevič Puškin, začetnik realizma u ruskoj prozi i jedan od najvećih liričara svetske književnosti ("Evgenije Onjegin", "Boris Godunov", "Pikova dama", "kapetanova kći").

1878. Konvencijom u El Zanjonu okončan je desetogodišnji ustanak protiv španske kolonijalne vlasti na Kubi.

1879. U Velikom Trnovu otvoreno je zasedanje prvog bugarskog parlamenta posle oslobođenja od Turaka.

1891. Zaslugom čuvenog srpskog geologa Jovana Žujovića, na Velikoj školi u Beogradu osnovano je Srpsko geološko društvo, jedno od najstarijih naučnih društava u Srbiji.

1901. U Beču je umro srpski državnik Milan Obrenović, knez(1872-82), a potom kralj Srbije (1982-89). Tokom njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878, kada su joj pripojena i četiri okruga. Zaključio je s Bečom Tajnu konvenciju 1881. kojom je ograničena nezavisnost Srbije u korist Austro-Ugarske. Abdicirao je 1889. u korist maloletnog sina Aleksandra.

1942. Američki džez muzičar Glen Miler postao je prvi muzičar koji je dobio "zlatnu ploču" za prodaju milionitog primerka kompozicije "Chattanooga Choo Choo".

1947. U Parizu su potpisani mirovni ugovori zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu i bivših saveznika Hitlerove Nemačke.

1962. Američki pilot Frensis Geri Pauers, oboren 1960. dok je preletao ŠSR špijunskim avionom U-2, u Berlinu je zamenjen za sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela.

1964. U sudaru dva australijska ratna broda u zalivu Džervispotonuo je razarač "Vojadžer" i poginulo je više od 80 mornara.

1979. U Ljubljani je umro slovenački političar Edvard Kardelj,visoki funkcioner Saveza komunista Jugoslavije i jedan od najbližih saradnika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita. Od 1963. do 1967. bio je predsednik Skupštine SFR Jugoslavije.

1996. IMB kompjuter nazvan "Duboko plavo" ušao je u istoriju šaha pobedom nad svetskim prvakom Garijem Kasparovom.

1997. Hrvati iz zapadnog dela Mostara otvorili su vatru na Muslimane iz istočnog dela grada koji su na hrvatsku stranu došli da posete groblje. Dve osobe su poginule, a 38 je ranjeno. Mostar je u bosanskom ratu, nakon što su Srbi bili prisiljeni da napuste grad, podeljen 1993. na muslimanski i hrvatski deo.

1998. Umro je bivši francuski ministar inostranih poslova MorisŠuman, tvorac projekta Evropske unije ("Šumanov plan").

2000. Lider Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije Vojislav Šešelj optužio je nezavisne medije da su "američki plaćenici" i "kriminalci", čime je najavio početak žestoke režimske kampanje protiv nezavisnih medija u Srbiji.

2001. Tokom antivladinih protesta u Teheranu, u sukobu s policijom ranjeno je više desetina studenata, a oko 100 je uhapšeno.

2004. SAD su obnovile svoje diplomatsko predstavništvo u Tripoliju, posle desetogodišnjih neprijateljskih odnosa dve zemlje, a nakon odluke Libije da napusti program za razvoj oružja za masovno uništenje. Zvanični Vašington je opozvao svog ambasadora u Libiji 1980. godine.

2005. Umro je poznati televizijski i radijski novinar Milovan Ilić Minimaks (67).

2005. Severna Koreja je prvi put saopštila da poseduje nuklearno oružje i suspendovala svoje učešće u pregovorima o spornom nuklearnom programu te zemlje.

2005. Umro je Artur Miler, velikan američkogpozorišta koji je napisao "Smrt trgovačkog putnika" i čija su dela uglavnom govorila o običnim ljudima.

2006. Za predsednika Kosova izabran je Fatmir Sejdiu, visoki funkcioner Demokratskog saveza Kosova.

2006. Umro je meksički slikar i vajar Huan Soriano, čije se velike skulpture nalaze na značajnijim mestima u glavnom gradu Meksika.

1847 - Rođen je američki pronalazač Tomas Alva Edison. Registrovao je više od hiljadu patenata, uključujući sijalicu s ugljenim vlaknom, fonograf (gramofon), mikrofon, megafon, fonometar.

1858 - Tokom rata za reformu (1856-61) Benito Huarez proglašen je u Vera Kruzu ustavnim predsednikom Meksika.

1868 - Umro je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) dokazao je obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop i usavršio teleskop.

1873 - Pod pritiskom republikanaca abdicirao je španski kralj Amadeo i proglašena je prva španska republika.

1879 - Umro je francuski slikar i vajar Onore Domije, najveći karikaturista 19. veka. Godine 1832. proveo je šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa.

1889 - U Japanu je usvojen ustav kojim je predviđen dvodomni parlament, ali je car zadržao izvršnu vlast.

1919 - Fridrih Ebert je izabran za prvog predsednika Nemačke, koja je posle Prvog svetskog rata postala republika.

1929 - Sporazumom u Luteranu između Italije i Svete stolice stvorena je nezavisna papska država Vatikan. Time je rešeno "Rimsko pitanje" - spor italijanske države i Svete stolice nastao 1870, posle priključenja Italiji papske države i grada Rima.

1945 - U Jalti na Krimu završena je konferencija lidera triju velikih sila antihitlerovske koalicije. Predsednik SAD Ruzvelt, lider SSSR Staljin i britanski premijer Čerčil uskladili su vojne planove za okončanje Drugog svetskog rata, odredili nove odnose u Evropi i dogovorili se o osnivanju Ujedinjenih nacija.

1967 - Umro je crnogorski slikar Milo Milunović, jedan od osnivača i prvih nastavnika Akademije likovnih umetnosti u Beogradu (1937). Posle Drugog svetskog rata organizovao je Umetničku školu na Cetinju. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1970 - Japan je postao četvrta zemlja u svetu koja je lansirala veštački satelit.

1971 - Predstavnici 63 zemlje potpisali su sporazum o zabrani skladištenja nuklearnog oružja na dnu mora i okeana.

1975 - Margaret Tačer izabrana je za predsednika Konzervativne stranke, kao prva žena koja je u Velikoj Britaniji postala šef političke partije.

1990 - Lider Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) Nelson Mandela pušten je na slobodu nakon 27 godina provedenih u južnoafričkim zatvorima.

1993 - Umrla je srpska književnica Desanka Maksimović, koja je svojim delom doprinela afirmaciji ženskog literarnog stvaranja. Uz Isidoru Sekulić smatra se najznačajnijom srpskom književnicom 20. veka ("Zeleni vitez", "Tražim pomilovanje", "Nemam više vremena").

1994 - Pet američkih kosmonauta (Čarls Bolden, Kenet Rajter, Jan Dejvis, Čang Dijaz Franklin, Ronald Sega) i jedan ruski spustili su se u šatlu "Diskaveri" na Zemlju, okončavši prvu američko-rusku spejs šatl misiju.

1997 - Pod pritiskom međunarodne javnosti i tromesečnih građanskih i studentskih protesta predsednik Srbije Slobodan Milošević je posebnim zakonom (lex specialis) priznao rezultate lokalnih izbora na kojima je pobedila opoziciona koalicija "Zajedno".

2000 - U Parizu je u 72. godini umro francuski reditelj Rože Vadim.

2001 - Oko 7.500 ljudi demonstriralo je u Nemačkoj protiv marša neonacista koji je okupio oko 250 pristalica.

2002 - U Zagrebu je u 82. godini umro kardinal i bivši zagrebački nadbiskup (1970-97) Franjo Kuharić.

2004 - Južnokorejski i američki istraživači su objavili da su uspešno klonirali ljudski embrion koji će se koristiti u medicinske svrhe.

2008 - Umro je američki glumac Roj Šajder, najpoznatiji kao šerif Brodi iz filma "Ajkula".

2011 - Predsednik Egipta Hosni Mubarak podneo je ostavku pod pritiskom građana. Mubarak je na tom položaju bio od 1981. godine. U sukobu vlasti i demonstranata tokom višednevnih protesta protiv vlasti i predsednika Mubaraka poginulo je blizu 900 osoba.

 

1804. Umro je nemački filozof Imanuel Kant začetnik nemačke klasične filozofije, jedan od najuticajnijih filozofa čije je delo donelo revolucionarne promene u modernoj filozofiji ("Kritika čistog uma", "Kritika praktičnog uma", "Kritika rasudne snage", "Opšta istorija prirode i teorije neba").

1809. Rođen je američki državnik Abraham Linkoln, predsednik SAD od 1860. do 15. aprila 1865, kada ga je u Vašingtonu ubio jedan fanatični pristalica ropstva. Od 1861. do 1865. vodio je građanski rat protiv otcepljenih južnih država i uspeo sačuvati Uniju, a 1863. je proglasio ukidanje ropstva u SAD.

1818. Čile je proglasio nezavisnost od Španije.

1832. Pacifička ostrva Galapagos su pripojena Ekvadoru.

1851. Edvard Hargrejvs je našao zlato u Samerhil Kriku u Novom Južnom Velsu, izazvavši zlatnu groznicu u Australiji.

1882. Rođen je slikar Ljubomir Ivanović. Značajno je doprineo razvoju grafike i crteža u srpskom slikarstvu, a njegovi radovi s motivima iz Srbije i Makedonije, pored umetničke imaju i izuzetnu dokumentarnu vrednost.

1899. Nemačka je kupila od Španije ostrvo Karolina i Marijanina ostrva u Pacifiku.

1912. Poslednji kineski car Pu Ji iz dinastije Manču je abdicirao, Kina je postala republika, a prvi predsednik Sun Jat Sen.

1942. Prilikom bekstva iz logora kod Niša u Drugom svetskom ratu, nemački vojnici su ubili 42 logoraša, a 105 je pobeglo. Za odmazdu je streljano 850 ljudi.

1953. SSR je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom posle bombaškog napada na sovjetsko poslanstvo u Tel Avivu.

1961. Saopšteno je da su pripadnici separatitičkog pokreta Katange ubili premijera Konga i nacionalnog heroja Patrisa Lumumbu. Nikada nisu otkriveni datum i okolnosti pod kojima je ubijen.

1973. Severni Vijetnam je tokom Vijetnamskog rata oslobodio prvu grupu američkih ratnih zarobljenika.

1974. U Moskvi je uhapšen ruski pisac Aleksandar Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. Narednog dana oduzeto mu je sovjetsko državljanstvo i proteran je iz zemlje. Posle dve decenije provedene u emigraciji u Vermontu (SAD), 1994. se vratio u Rusiju..

1979. U Rodeziji je poginulo 59 ljudi u putničkom avionu "Er Rodezija" kojeg su oborili gerilci.

1986. SAD su izručile SFR Jugoslaviji ratnog zločinca Andriju Artukovića, ministra unutrašnjih poslova ustaške vlade Nezavisne Države Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Jugoslovenske vlasti su Artukovića koji je posle rata pobegao, optužile za ratne zločine nad civilima, među kojima je bilo najviše Srba i Jevreja.

1993. Bivši predsednik Malija Musa Traore i trojica visokih oficira osuđeni su na smrt zbog masovnih ubistava 1991.

1999. Senat SAD je predsednika Bila Klintona oslobodio optužbi za krivokletstvo i opstrukciju pravde čime je, posle godinu dana, okončana "seksualna afera" sa Monikom Levinski i izbegnut "impičment" (smenjivanje).

1999. Poljska, Mađarska i Češka, prve od bivših članica Sovjetskog bloka, priključile su se NATO-u.

2002. Pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu počelo je suđenje bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, prvom šefu države kome se sudilo pred Međunarodnim sudom. Milošević je u maju 1999. optužen za zločin protiv čovečnosti, kršenje zakona i pravila rata i genocid tokom ratova u Hrvatskoj 1992, Bosni 1992-95. i na Kosovu 1999. Početak "procesa stoleća" pratilo je više od hiljadu svetskih medija. Na zahtev Haškog tribunala, vlasti Srbije su Miloševića isporučile sudu u Hagu 28. juna 2001.

2002. Pakistanske vlasti uhapsile su militantnog islamistu Ahmada Omara Saeda Šeika, britanskog državljanina, koji je glavni osumnjičeni za otmicu i ubistvo američkog reportera Danijela Perla, izvestača Vol strit džornala.

2003. U sukobima vojske i pobunjenih pripadnika policije i drugih demonstranata tokom protesta u La Pazu (Bolivija) najmanje 30 ljudi je poginulo, a 160 je povređeno.

2004. Svetska zdravstvena organizacija potvrdila je da ptičiji grip koji je usmrtio mnogo ljudi, ne može da se prenese sa čoveka na čoveka.

 

1199 - U Hilandaru je umro Stefan Nemanja, rodonačelnik dinastije Nemanjića koja je vladala Srbijom dvesta godina. Veliki župan od 1166. postavio je osnove državne samostalnosti Srbije i njene političke moći. Povukao se sa prestola 1196. u korist sina Stefana (kasnije prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog) i zamonašio se pod imenom Simeon u manastiru Studenici. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog sveca iz loze Nemanjića.

1571 - Umro je italijanski vajar i pisac Benvenuto Čelini dvorski zlatar Kozima Medičija, rimskih papa i francuskog kralja Fransoa I, najbolji izrađivač sitnih
zlatarskih predmeta u svoje vreme. Njegova autobiografija "Moj život" predstavlja značajan dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1633 - Inkvizicija rimokatoličke crkve u Rimu lišila je slobodea stronoma Galilea Galileja zbog njegovog zalaganja za Kopernikov heliocentrični sistem. Ostatak života naučnik je proveo pod stalnim nadzorom Inkvizicije, a zabrana s njegovih dela skinuta je
1757.

1668 - Sporazumom potpisanim u Lisabonu Španija je priznala nezavisnost Portugala.

1689 - Kralj Engleske i Škotske Vilijam III od Oranža i njegova žena Meri, kćerka svrgnutog engleskog prokatoličkog kralja Džejmsa II, proglasili su suverenitet
nad Velikom Britanijom i Irskom.

1787 - Umro je dubrovački matematičar, fizičar, astronom,filozof i diplomata Ruđer Bošković, osnivač i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optičkog instituta francuske mornarice, jedan od najvećih naučnika svoga doba.

1793 - Velika Britanija, Pruska, Austrija, Holandija, Španija i Sardinska kraljevina (Pijemont) sklopile su savez protiv revolucionarne Francuske.

1831 - Rođen je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić,vođa desnog krila Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih političara 19. veka. Bio je namesnik maloletnom knezu Milanu Obrenoviću (1868-72), predstavnik Srbije na Berlinskom kongresu 1878, predsednik vlade kneževine i kraljevine Srbije (između 1873. i 1887)
i namesnik maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića (1889-93). Napisao je "Diplomatsku istoriju Srbije".

1883 - Umro je nemački kompozitor Rihard Vagner, stvaralac kasnog romantizma, koji je srušio tradicionalnu strukturu opere da bi ostvario svoju zamisao o sveobuhvatnom umetničkom delu - "muzičkoj drami" ("Holanđanin lutalica", "Tristan i Izolda",
"Loengrin", "Nirnberški majstori pevači", "Nibelunški prsten").

1945 - Sovjetska Crvena armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Budimpeštu, posle 50 dana opsade tokom koje je poginulo 50.000 nemačkih vojnika.

1945 - Američki i britanski avioni su u Drugom svetskom ratu počeli bombardovanje nemačkog grada Drezdena. Grad je tokom dva dana bombardovanja razoren, a računa se da je poginulo oko 135.000 ljudi.

1961 - Savet bezbednosti UN doneo je odluku da se u Kongo upute međunarodne mirovne snage da bi se sprečilo izbijanje građanskog rata u toj zemlji.

1974 - Umro je slikar Petar Lubarda, jedan od najznačajnijihjugoslovenskih likovnih umetnika 20. veka.

1975 - Kiparski Turci su u severnom delu ostrva, koji je sedam meseci ranije okupirala Turska, proglasili "Tursku federalnu državu Kipar" i formirali ustavotvornu skupštinu. Za prvog predsednika skupštine izabran je vođa kiparskih Turaka Rauf Denktaš.

1984 - Šef Komunističke partije SSSR-a i države postao je Konstantin Černjenko, nasledivši preminulog Jurija Andropova. Posle Černjenkove smrti, koji je vladao manje od godinu dana, na vlast je stupio Mihail Gorbačov, sedmi i poslednji lider SSSR-a.

1990 - SSSR, SAD, Velika Britanija, Francuska i dve nemačke države su objavili plan o ujedinjenju Nemačke.

1991 - Američki bombarderi su razorili sklonište u Bagdadu identifikovano kao vojni položaj, a u kojem su, međutim, civili potražili spas od napada iz vazduha. Prema iračkim izvorima, poginulo je oko 500 ljudi, među kojima veliki broj dece i žena.

1999 - U Beogradu je sahranjen Peko Dapčević, jedan od prvih komandanata Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Učesnik je i Španskog građanskog rata (1936-39). Posle rata bio je načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, državni funkcioner i diplomata.

2000 - Papa Jovan Pavle II zatražio je oproštaj za sve grehove Rimokatoličke crkve u prošlosti, uključujući i odnos prema Jevrejima i jereticima.

2001 - Amerikanka En Bankroft i Norvežanka Liv Arnesen postale su prve žene koje su na skijama prešle Antarktik. Njihovo "putovanje" od 2.700 kilometara trajalo je 90 dana.

2004 - U bombaškom napadu na njegov automobil u Dohi (Katar) ubijen je bivši predsednik Čečenije u egzilu Zelimkan Jandarbijev njegov maloletni sin je ranjen. Rusija je više puta tražila njegovo izručenje, smatrajući ga odgovornim za smrt više stotina građana u Čečeniji i zbog veza sa al-Kaidom.

Danas je subota, 14. februar, 45. dan 2015. Do kraja godine ima 320 dana.

 

869 - Umro je Chirilo, jedan od dvojice slovenskih prosvetitelja (Chirilo i Metodije). Svetovno ime bilo mu je Konstantin. Sa starijim bratom Metodijem sastavljač je slovenske azbuke glagoljice. Konstantin je bio učitelj filozofije i bibliotekar u carigradskoj crkvi Svete Sofije, a Metodije visoki državni
činovnik. Na molbu moravskog kneza Rastislava, vizantijski car Mihailo III poslao je dvojicu učenih Grka u Rastislavovu Moravsku, da propovedaju hrišćanstvo medju tamošnjim Slovenima. Namera je bila da se Moravska oslobodi uticaja Salcburške nadbiskupije (arhiepiskopije) i uopšte bavarskog (nemačkog) uticaja. Prethodno, oni su na slovenski jezik (najverovatnije Slovena iz okoline Soluna), preveli bogoslužbene knjige. Tako je nastao prvi slovenski književni jezik. Tokom boravka u Rimu, gde su morali da odu kako bi se opravdali pred papom, zbog optužbi od strane bavarskog sveštenstva, Chirilo umire, a papa je Metodija postavio za arhiepiskopa moravskog i panonskog. Posle Metodijeve smrti njegovi učenici su prognani iz Moravske i većina je otišla na jug - medju Bugare i Srbe.

1400 - Pod misterioznim okolnostima u zatočeništvu u zamku Pontefrakt umro je engleski kralj Ričard II, kojeg je 1399. zbacio rodjak Henri Bolingbrok proglasivši se kraljem Henrijem IV. Na presto je došao u 10. godini, nasledivši dedu Edvarda III, i tokom vladavine od 1377. bio je prinudjen da od nezadovoljnog visokog plemstva grčevito brani prerogative kraljevske vlasti.

1663 - Kanada je postala francuska kolonija.

1779 - Engleski moreplovac i istraživač Džejms Kuk ubijen je na Havajima u iznenadnom okršaju sa ostrvljanima. Na prvom putovanju od 1768. do 1771. rešio je tajnu položaja Australije, oplovio Novi Zeland i utvrdio da je Nova Gvineja ostrvo. Od 1772. do 1775. je istraživao ostrva u Tihom okeanu, a od 1776.
do 1779. je prvi oplovio obale Aljaske, istražio Beringov moreuz i otkrio Havajska ostrva.

1797 - Britanska flota pod komandom admirala Džona Džervisa i Horejša Nelsona potukla je špansku armadu kod rta Sent Vinsent na krajnjem jugu Portugala.

1893 - SAD su anektirale Havaje.

1912 - Rodjen je Tibor Sekelj, geograf, istraživač i putopisac, literata. Učestvovao je u istraživačkim ekspedicijama širom sveta, napisavši pritom mnoštvo putopisa, ali i jedan udžbenik za esperanto. Dela: putopisi "Oluja nad Akonkagvom", "Osvojenje vrhova", "Kroz zemlju Indijanaca", "Putovanje izvan
vremena", "Nepal otvara vrata", "Gde civilizacija prestaje", "Karavana prijateljstva", roman "Nadjena sreća", knjiga za decu "Kumenana" (prevedena na 16 jezika).

1917 - Ustanici su u sklopu Topličkog ustanka protiv bugarskog okupatora oslobodili Kuršumliju i Vlasotince. Taj dan uzima se kao početak Topličkog ustanka. Zbor ustaničkih četa, prethodno je 8/9 februara u selu Obilić u Pustoj Reci, odlučio da podigne ustanak. Odluka za ustanak doneta je nakon što su bugarske okupacione vlasti započele nasilnu mobilizaciju srpskih mladića. Do kraja februara 1917. stvorena je velika slobodna teritorija sa
središtem u Toplici. Ustanička vojska imala je oko 12.000 pripadnika, ali je Toplički ustanak osudjen na propast pošto je izostala očekivana pomoć sa Solunskog fronta. Bugari su prilikom gušenja ustanka, uz užasna zverstva, ubili oko 20.000 ljudi, mahom civila, uključujući mnoštvo žena i dece.

1929 - Dogodio se "Masakr na dan Svetog Valentina" - kada je član Al Kaponeove kriminalne bande ubio sedam gangstera iz bande Bagza Morana u jednoj čikaškoj garaži.

1943 - Sovjetska armija je, u Drugom svetskom ratu, oslobodila Rostov na Donu od nemačkih okupacionih trupa.

1946 - Na američkom univerzitetu Pensilvanija počeo je da radi elektronski mozak, odnosno računar, koji je označen skraćenicom ENIAC (Elektronski numerički integrator i računar).

1956 - U Moskvi je počeo 20. kongres Komunističke partije Sovjetskog Saveza, na kojem je šef partije Nikita Hruščov osudio kult ličnosti Staljina kao i represivnost njegovog režima. Kongres je doneo odluke kojima je započeo javni raskid sa "staljinističkim deformacijama" unutar komunističkog pokreta.

1958 - Objavljeno je ujedinjenje kraljevina Irak i Jordan u Arapsku Federaciju, sa iračkim kraljem Fejsalom II iz Hašemitske dinastije, rodjakom jordanskog monarha Huseina, kao šefom države. Monarhija u Iraku oborena je u julu 1958. kralj je ubijen i Federacija se raspala.

1972 - Sovjetski svemirski brod bez ljudske posade "Luna 20" krenuo je ka Mesecu, odakle je 11 dana kasnije doneo uzorke Mesečevog tla.

1979 - Američki ambasador u Avganistanu Adolf Dabs "Spajk" ubijen je tokom pokušaja da bude oslobodjen od otmičara.

1989 - Iranski verski vodja ajatolah Ruholah Homeini izrekao je "fatvu" sa smrtnom presudom engleskom piscu indijskog porekla Salmanu Rušdiju, autoru "Satanskih stihova", ocenjujući da je tim delom hulio na islam.

1993 - Desničarski lider kiparskih Grka Glafkos Kleridis izvojevao je pobedu na izborima nad dotadašnjim predsednikom Jorgosom Vasilijuom.

1995 - Peru je saopštio da je zauzeo poslednje uporište ekvadorske vojske na svojoj teritoriji i proglasio je jednostrani prekid vatre u 19-dnevnom pograničnom ratu sa Ekvadorom.

2000 - Ministri inostranih poslova Evropske unije suspendovali su na šest meseci sankcije Saveznoj Republici Jugoslaviji na vazdušni saobraćaj, zavedene godinu i po dana ranije, čime je JAT-u i aviokompanijama zemalja EU omogućeno da obnove komercijalne letove. Ministri su naglasili da time žele da
"pošalju snažnu i pozitivnu poruku ne samo narodu SRJ već i opoziciji koja se za takvu meru neprekidno zalagala".

2004 - U moskovskom zabavnom akvaparku pao je stakleni krov i usmrtio 25 ljudi.

2005 - Bivši premijer Libana Rafik al Hariri poginuo je u eksploziji automobila bombe u trgovačkom centru Bejruta, a odgovornost za atentat preuzela je nepoznata islamistička "Grupa za pobedu i sveti rat na Levantu".

2005 - U eksploziji metana u rudniku uglja u Fusinu, u provinciji Lianing, na severoistoku Kine, poginulo je najmanje 211 rudara.

2005 - U požaru u džamiji u centru Teherana život je izgubilo 59 osoba, a više od 200 je povredjeno.

2007 - U sukobima jemenske armije i šiitskih pobunjenika, u južnom delu Jemena poginula su najmanje 93 regularna vojnika i pobunjenika. Šiitske gerilce, stacionirane u provinciji Sada, udaljenoj oko 230 kilometara od jemenske prestonice na granici sa Saudim Arabijom, predvodio je Abdul Malik Al Huti, sin poznatog šiitskog sveštenika Badrudina Al Hutija, i brat osnivača te gerilske formacije Huseina.

2007 - Skupština Srbije usvojila je Rezoluciju o Kosovu i Metohiji kojom se odbacuju svi stavovi iz predloga specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, kojima se krši suverenost i teritorijalni integritet Republike Srbije, zalažući se za kompromisno, sporazumno rešenje budućeg statusa
Kosova i Metohije.

2008 - Vlada Srbije donela je Odluku o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji usmerenih ka proglašenju jednostrane nezavisnosti.

2008 - Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je podrška jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije nemoralna i protivpravna, naglasivši da se "Rusija zalaže za poštovanje temeljnih principa medjunarodnog prava, zasnovanih na suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti država".

- Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetog mučenika Trifuna, zaštitnika vinogradara, ali i mehandžija pa i guščara (sam je bio guščar). Sveti Trifun se smatra zaštitnikom voća, posebno loze, otuda i groždja, ali i drugih plodova. Rodjen je u Kampsadi u Frigiji (danas Turska), živeo je u 3. veku.
Mučenički je stradao za vlade rimskog cara Decija.