19. maj (19.5.) je 139. dan godine po gregorijanskom kalendaru (140. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 226 dana.Sadržaj [sakrij]

530. - Kralja Vandala i Alana Hilderiha svrgnuo njegov sinovac Gelimer čime je izazvana vizantijska vojna intervencija i osvajanje severne Afrike od strane Justinijanovog vojskovođe Velizara 534. godine.

1635. - Francuska u Tridesetogodišnjem ratu objavila rat Španiji.

1649. - Prvi put upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je Oliver Kromvel označio englesku republiku.

1802. - Napoleon Bonaparta ustanovio Orden legije časti za civilne i vojne zasluge.

1906. - Italijanski kralj i švajcarski predsednik zvanično otvorili „Simplon“, tunel kroz Alpe kojim su povezane Italija i Švajcarska.

1930. - Belkinje u Južnoj Africi dobile pravo glasa.

1945. - Više od 40 američkih bombardera napalo Tokio u Drugom svetskom ratu.

1974. - Tesnom većinom Valeri Žiskar Desten pobedio Fransoa Miterana na predsedničkim izborima u Francuskoj.

1989. - Tokom studentskih demonstracija u Pekingu smenjen generalni sekretar Komunističke partije Kine Džao Cijang jer se usprotivio vanrednim merama i primeni sile protiv studenata.

1997. - U Bangladešu u snažnom ciklonu život izgubilo najmanje 350 ljudi, a više od milion ostalo bez kuća.

1998. - Indonežanski studenti upali u zgradu Parlamenta u Džakarti, zahtevajući ostavku šefa države Suharta.

2000. - Kina i Evropska unija postigle sporazum o trgovini, Kini otvoren put u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kina naredne godine primljena u STO.

2001. - Na sastanku u Egiptu ministri inostranih poslova arapskih zemalja predložili suspenziju političkih kontakata s Vladom Izraela do prestanka oružanih napada Izraela na Palestince.

20. maj (20.5.) je 140. dan godine po gregorijanskom kalendaru (141. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 225 dana.   


* 1347. - Rimski narodni tribun Kola di Rienco proglasio Rimsku Republiku proteravši vlastelu iz grada. Već naredne godine Rienco je bio pisiljen da napusti Rim. Njegov lik inspirisao je Riharda Vagnera za operu „Rienco“.
   
* 1349. - Donet Dušanov zakonik, kojim su utvrđena opšta načela uređenja srpske države.
   
 * 1498. - Portugalski moreplovac Vasko da Gama stigao u luku Kalikat, na jugozapadu Indije, otkrivši novi morski put oko Rta dobre nade.
   
 * 1867. - Britanska kraljica Viktorija položila je u Londonu kamen temeljac za Rojal Albert hol.
   
 * 1882. - U Beču potpisan ugovor o Trojnom savezu Nemačke, Austro-Ugarske i Italije.
   
 * 1902. - Američke trupe napustile su Kubu nakon što je u toj zemlji uspostavljena republikanska vlast. Prvi predsednik republike bio je Tomas Estrada Palma.
   
* 1922. - Najmanje 90 ljudi je poginulo kada je britanski brod „Egipat“ potonuo nakon sudara u gustoj magli s francuskim brodom „Sena“. Brod je nosio i zlato i srebro u vrednosti od milion funti.
   
 * 1925. - Završen šahovski turnir u Baden-Badenu, Nemačka pobedom Aleksandra Aljehina.
 
  * 1927. - Potpisivanjem mirovnog sporazuma u Džedi s kraljem Ibn Saudom, Velika Britanija priznala nezavisnost Saudijske Arabije.
   
* 1941. -
          o Italija je u Drugom svetskom ratu anektirala Boku Kotorsku sa delom dubrovačkog kotara i nazvala je Pokrajina Boka Kotorska.
          o Počela je Bitka za Krit.
   
* 1956. - Amerikanci izvršili prvu eksploziju hidrogenske bombe bačene iz aviona iznad pacifičkog ostrva Bikini.
   
* 1980. - U Kvebeku, na referendumu o nezavisnosti od Kanade, 60 odsto birača glasalo je protiv otcepljenja.
   
* 1985. - Film „Otac na službenom putu“ jugoslovenskog režisera Emira Kusturice osvojio je „Zlatnu palmu“ na 38. međunarodnom festivalu u Kanu.
   
* 1989. -Skupština Srbije donela odluku o raspisivanju zajma za privredni preporod Srbije. Zajam nikada nije vraćen zajmodavcima, a srpska privreda je u narednoj deceniji doživela kolaps.
   
* 1995. - Zairska vlada je uspostavila karantin u regionu pogođenom smrtonosnim ebola virusom.
   
* 1997. - Turska vojska saopštila da je ubila 1.300 Kurda u jednonenedeljnoj ofanzivi unutar severnog Iraka.
   
* 1999. - Vazdušni napadi NATO-a su u Beogradu za posledicu imali razrušenu bolnicu, poginula tri pacijenta i nekoliko oštećenih ambasadorskih rezidencija.
   
* 2000. -
          o Na donatorskoj konferenciji za Bosnu i Hercegovinu održanoj u sedištu EU u Briselu prikupljeno 850 miliona dolara. Za obnovu te bivše jugoslovenske republike nakon trogodišnjeg rata (1992-95), ukupno je prikupljeno 5,1 milijarda dolara.
          o Tajvan inaugurisao predsednika Čen Shui-biana, što je po prvi put u kineskoj istoriji da demokratski izabran opozicioni lider polaže zakletvu kao lider države.
   
* 2002. Istočni Timor zvančno proglasio nezavisnost, nakon više od četiri i po veka strane dominacije i 32 meseca vlasti administracije UN.
   
* 2003. Bivši pilot Jugoslovenske narodne armije Emir Šišić osuđen u Rimu na doživotnu robiju, zbog pogibije petorice diplomata, od kojih su četvorica bili italijanski državljani. Šišić je u januaru 1992. na području Hrvatske oborio helikopter Evropske zajednice, koji je neprijavljen leteo u zoni ratnih dejstava. Apelacioni sud preinačio je tu kaznu na 15 godina zatvora, što je kasnije potvrdio i Kasacioni sud u Rimu.


Rođenja

* 1901. - Maks Eve, holandski šahista i svetski šampion u šahu († 1981.)
   
* 1799. - Onore de Balzak, francuski pisac.
   
 * 1806. - Džon Stjuart Mil, engleski filozof i ekonomista.
   
* 1811. - Alfred Domet, engleski pesnik, novozelandski političar († 1887.)
   
* 1817. - Šarl Dadan, francusko-američki pčelar († 1902.)
   
* 1860. - Eduard Buhner, nemački hemičar, dobitnik Nobelove nagrade
   
* 1881. - Vladislav Sikorski, poljski general i političar.
   
* 1883. - Fejsal I od Iraka, prvi irački kralj
   
 * 1915. - Moše Dajan, izraelski general i političar.



 Smrti

    * 1506. - Kristifor Kolumbo, italijanski moreplovac.

    * 1834. - markiz Lafajet, francuski general i državnik.

    * 1920. - Venustijano Karansa, meksički predsednik
 
   * 1958. - Đuro Salaj, osnivač KPJ i prvi predsednik Jedinstvenih sindikata Jugoslavije.

21. maj (21.5.) je 141. dan godine po gregorijanskom kalendaru (142. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 224 dana.



1471. - U londonskom zatvoru „Tauer“ ubijen kralj Engleske Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, svrgnut u dinastičkim borbama, „Ratu dve ruže“. Njegov lik inspirisao Šekspira za dramu „Henri VI“. Presto preuzeo Edvard IV.

1502. - Portugalci otkrili nenastanjeno ostrvo u južnom Atlantiku i dali mu ime Sveta Jelena.

1894. - Kralj Aleksandar Obrenović ukinuo liberalan ustav iz 1888. i vratio na snagu Ustav iz 1869.

1904. - U Parizu osnovana Svetska fudbalska federacija.

1927. - Američki pilot Čarls Lindberg prvi preleteo Atlantik. Let od Njujorka do Pariza trajao 33 sata i 29 minuta. Na isti dan 1932. Amelija Erhart kao prva žena preletela Atlantski okean.

1945. - Sirija i Liban prekinuli pregovore s Francuskom i zatražili punu nezavisnost.

1967. - Više od 300 ljudi stradalo u požaru u jednoj robnoj kući u Briselu.

1969. - Sirhan Sirhan, koji je 1968. ubio Roberta Kenedija, brata predsednika SAD Džona Kenedija, takođe ubijenog u atentatu, 1963, osuđen na smrtnu kaznu. Kazna preinačena u doživotnu robiju.

1981. - Socijalista Fransoa Miteran postao predsednik Francuske, a Pjer Moroj premijer.

1982. - Britanske trupe se iskrcale na Foklandska ostrva, koja je okupirala Argentina, u najvećoj vojnoj akciji Londona od Suecke krize 1956.

1989. - Kineski studenti, koji su okupirali centralni pekinški trg Tjenanmen tražeći reforme, odbacili zahtev Vlade da napuste trg.

1991. -
Premijer Indije Radživ Gandi ubijen bombom skrivenom u buket cveća, tokom predizbornog mitinga u južnoj indijskoj državi Tamil Nadu, blizu grada Madras.
Etiopski diktator Mengistu Haile Marijam oboren sa vlasti posle 14 godina vladavine i otišao u izbeglištvo.

1992. - Senat SAD doneo zakon kojim se Jugoslaviji uskraćuje svaka pomoć SAD zbog umešanosti u sukobe u republikama SFRJ.

1993. - Senat Venecuele suspendovao predsednika države Karlosa Andresa Peresa zbog optužbe za korupciju.

1996. - Na jezeru Viktorija, u istočnoj Africi, potonuo je tanzanijski trajekt. Od oko 1.000 ljudi spaslo se njih 114.

1997. - Poljska i Ukrajina potpisale sporazum o pomirenju i tako i formalno okončale viševekovno neprijateljstvo.

1998. - Pod snažnim pritiskom masovnih demonstracija indonežanski predsednik Suharto podneo ostavku posle 32 godine diktatorske vladavine.

2001. - Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija proglasio reku Kongo ponovo otvorenom, posle dvoipogodišnjeg rata. Zatvaranje reke imalo za posledicu nestašicu hrane i lekova za milione stanovnika te zemlje.

2002. - Državni sekretar SAD Kolin Pauel saopštio da su SAD odlučile da deblokiraju ekonomsku pomoć Jugoslaviji.



Rođenja

1471. - Albreht Direr, nemački slikar i graver. (†1528).

1527. - Felipe II, španski kralj.

1817. - Rudolf Herman Loce, nemački filozof. (†1881).

1844. - Anri Ruso Carinik, francuski slikar.

1845. - Toša Jovanović, srpski glumac.

1860. - Vilem Ejnthoven, holandski lekar, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1924.

1921. - Andrej Saharov, ruski fizičar. Dobitnik Nobelove nagrade za mir 1975. (†1989).

 Smrti

987 - Luj V Lenji, francuski kralj (*967.)

1639. - Tomazo Kampanela, italijanski filozof.

1895. - Franc fon Supe, austrijski kompozitor i dirigent.

1935. - Ugo de Fris, holandski botaničar.

1935 - Džejn Adams, američka pacifistkinja i društveni reformator. Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931.

22. maj (22.5.) je 142. dan godine po gregorijanskom kalendaru (143. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 223 dana.Sadržaj

1455. - Bitkom kod Sent Albansa u Engleskoj počeo tridesetgodišnji „Rat dveju ruža“, sukob dinastija Lankaster i Jork.

1833. - U Čileu usvojen Ustav kojim je data veća vlast predsedniku, a rimokatolička vera proglašena državnom.

1914. - Velika Britanija od Anglo-persijske naftne kompanije preuzela kontrolu nad naftnim izvorima u Persijskom zalivu.

1915. - U najtežoj železničkoj nesreći u Velikoj Britaniji, u sudaru dva voza u Škotskoj, poginulo 227 ljudi.

1918. - Nemački avioni bombardovali Pariz u Prvom svetskom ratu.

1939. - Hitler i Musolini potpisali „Čelični pakt“ o desetogodišnjem vojnom i političkom savezu Nemačke i Italije.

1943. - U Moskvi saopšteno da je raspuštena Komunistička internacionala. Smatra se da je to bio Staljinov gest dobre volje prema zapadnim saveznicima u Drugom svetskom ratu.

1972. - Predsednik SAD Ričard Nikson sreo se u Moskvi s predsednikom Vrhovnog sovjeta SSSR Leonidom Brežnjevim, kao prvi predsednik SAD koji je posetio Sovjetski Savez.
Cejlon postao republika u okviru Britanskog komonvelta, pod nazivom Šri Lanka.

1975. - Rodezija isključena sa Olimpijskih igara zbog rasističke politike vladajućeg režima.

1985. - U eksploziji automobila-bombe u jednom predgrađu Bejruta poginulo 60, povređeno 190 ljudi.
1989. - Indija isprobala svoju prvu raketu „zemlja-zemlja“ srednjeg dometa.

1992. - Generalna skupština Ujedinjenih nacija u punopravno članstvo primila tri bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Istog dana u Sarajevu postignut sporazum predstavnika JNA i Predsedništva BiH o mirnom povlačenju vojnika i pitomaca, državljana Jugoslavije, iz vojnih kasarni u Sarajevu i Pazariću.

1994. - Pobunjenici u građanskom ratu u Ruandi zauzeli međunarodni aerodrom u Kigaliju i ključnu kasarnu Vladinih snaga, otklonivši najveću prepreku u pohodu na glavni grad.

1997. - Pola miliona Poljaka pohrlilo da vidi svog zemljaka, Papu Jovana II, tokom njegove desetosatne posete toj zemlji.
Predsednik Rusije Boris Jeljcin smenio ministra odbrane i nekoliko generala pošto su odbili da smanje budžet i izvrše reorganizaciju vojske.

1998. - Glasači u Severnoj Irskoj izglasali mirovni ugovor kojim je okončana dvadesetogodišnja borba prostestanata i katolika. Za ustavne promene glasalo blizu 95 odsto glasača.

1999. - U najvećem talasu izbeglica sa Kosova i Metohije oko 7.700 Albanaca prešlo u Makedoniju.

2000. - Izraelske sudije oborile zakon koji je branio ženama da se mole ispred arabeski Tora na Zapadnom zidu, jevrejskom sveštenom mestu.

2001. - Skupština Francuske odobrila kontroverzan predlog zakona kojim bi ostrvo Korzika dobilo više prava. Protesti separaatista na tom ostrvu protiv Pariza trajali 20 godina.

2002. - Bivši član Kju Klus Klana Bobi Frenk Čeri proglašen krivim za ubistvo četiri mlade crnkinje. Devojčice poginule 1963. u eksploziji dinamita koji je on postavio u crkvi u Birmingemu.

2003. - Savet bezbednosti UN ukinuo trinaestogodišnje sankcije Iraku, istovremeno dajući SAD i Velikoj Britaniji velika ovlašćenja u vođenju te zemlje i njene naftne industrije.

2003. - Sedamdesetogodišnji Japanac Juićiro Miura uspeo da se popne na Mont Everest i tako postao najstariji čovek koji se ikada popeo na najvišu planinu u svetu.

23. maj (23.5.) je 143. dan godine po gregorijanskom kalendaru (144. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 222 dana.


   
* 1430. - Jovanka Orleanka zarobljena i predata Englezima, koji su je potom izveli na crkveni sud i 1431. osudili na smrt i spalili na lomači.
   
* 1498. - Na lomači spaljen italijanski dominikanski kaluđer Đirolamo Savonarola, politički i verski reformator u Firenci.
   
* 1514. - U Mađarskoj počela seljačka buna pod vođstvom plemića Đerđa Dože. Četiri meseca kasnije ustanak ugušen, Doža ubijen.
   
* 1526. - Papa Klement VII pristupio Svetoj ligi Francuske, Venecije i Milana protiv rimsko-nemačkog cara Karla V.
   
* 1533. - Kenterberijski nadbiskup Tomas Krenmer objavio da je poništen brak kralja Henrija VIII s Katarinom Aragonskom i da je njegovo venčanje sa Anom Bolen legalno. To je dovelo do raskida Engleske crkve i Vatikana.
   
* 1618. - Pobunom Čeha u Pragu protiv habzburškog cara Ferdinanda II počeo Tridesetogodišnji rat. Razljućeni građani kroz prozor Gradske većnice izbacili careve namesnike, smatrajući ih krivim za rušenje dve protestantske crkve kod Praga. Pristalice reformacije potom proterale jezuite i organizovale svoju vojsku.
   
* 1706. - Bitka kod Ramija tokom Rata za špansko nasleđe.
   
* 1915. - Italija objavila rat Austro-Ugarskoj, napuštajući neutralnost u Prvom svetskom ratu.
   
* 1920. - Osnovana Komunistička partija Indonezije, prva takva politička organizacija u Aziji.
   
* 1934. - U Lujzijani u okršaju s policijom ubijeni Boni Parker i Klajd Barou, ozloglašen razbojnički par.
   
* 1939. - Parlament Velike Britanije usvojio plan o stvaranju nezavisne palestinske države do 1949, a u kojoj bi zajedno živeli Arapi i Jevreji.
   
* 1945. - Nemački nacistički lider i šef Gestapoa Hajnrih Himler izvršio samoubistvo dan pošto su ga Britanci zarobili. Uhapšen Hitlerov naslednik, admiral Karl Denic.
   
* 1949. - Osnovana Savezna Republika Nemačka, s Bonom kao glavnim gradom.
   
* 1960. - Agenti izraelske tajne službe Mosad uhvatili u Argentini uhvatili nacističkog ratnog zločinca Adolfa Ajhmana. Na suđenju u Jerusalemu Ajhman osuđen na smrt vešanjem.
   
* 1971. - U zemljotresu koji je razorio grad Bingol u istočnoj Turskoj poginulo najmanje 1.000 ljudi.
   
* 1994. - Kandidat demohrišćana Roman Hercog postao predsednik Nemačke.
   
* 1997. - Predsedničke izbore u Iranu dobio predvodnik umerene političke struje Mohamad Hatami.
   
* 1999. - Kandidat Socijaldemokratske partije Johanes Rau izabran za predsednika Nemačke.
          o Avioni NATO „grafitnim“ bombama izazvali nestanak struje u gotovo celoj Srbiji.
   
* 2002. - U talasu vrućina u Indiji umrlo 1.030 ljudi, najviše u južnoj državi Andra Pradeš. Temperatura dostigla rekordnih 51 stepen Celzijusa.
   
* 2007. - Oliver Dulić izabran za predsednika Skupštine Srbije.


Rođenja

   
* 1052. - Filip I Francuski, francuski kralj († 1108.)
   
* 1707. - Karl fon Line, švedski botaničar i lekar. († 1778.)
   
* 1848. - Oto Lilijental, nemački inženjer i pronalazač. († 1896.)
   
* 1908. - Džon Bardin, američki fizičar, nobelovac. († 1991.)
   
* 1951. - Anatolij Karpov, ruski velemajstor, bivši prvak sveta u šahu
   
* 1972. - Rubens Barikelo, brazilski vozač Formule 1


Smrti

   
* 1498. - Đirolamo Savonarola, italijanski verski i politički reformator. (* 1452.)
   
* 1886. - Leopold fon Ranke, nemački istoričar. (* 1795.)
   
* 1906. - Henrik Ibzen, norveški dramski pisac.
   
* 1937. - Džon Rokfeler, američki multimilioner.
   
* 1945. - Hajnrih Himler, nemački vojskovođa. (* 1900.)
   
* 1962. - Zora Petrović, srpska slikarka.
   
* 1975. - Boris Kalin, jugoslovenski i slovenački vajar.

25. maj (25.5.) je 145. dan godine po gregorijanskom kalendaru (146. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 220 dana.


   
* 1787. - Pod predsedništvom Džordža Vašingtona, u Filadelfiji je počela s radom ustavna konvencija. Nacrt ustava prve moderne demokratske države u svetu, SAD, usvojen je 17. septembra, nakon gotovo četiri meseca raspravljanja.
   
* 1810. - U Rio de la Plati u Argentini počela pobuna protiv španskog kolonijalnog režima, a vlast je preuzela privremena vlada. Taj dan se proslavlja kao Dan nezavisnosti Argentine, mada je nezavisnost formalno proglašena u julu 1816.
   
* 1840. - U Srbiji uveden javni poštanski saobraćaj otvaranjem prve pošte u Beogradu, u zgradi na Kalemegdanu. Pošta je iz Beograda u druga mesta u zemlji otpremana sredom i subotom.
   
* 1895. - Britanski pisac Oskar Vajld osuđen na dve godine robije zbog homoseksualizma.
   
* 1911. - Predsednik Meksika Porfirio Dijas podneo je ostavku posle pobede revolucionarnih snaga nad trupama vlade u građanskom ratu.
   
* 1915. - Završena bitka za grad Ipr u Prvom svetskom ratu u kojoj je bilo 105.000 poginulih i ranjenih, a tokom koje su Nemci prvi put upotrebili otrovni gas koji je po tom gradu dobio naziv iperit.
   
* 1923. - Velika Britanija priznala nezavisnost Transjordanije pod emirom Abdulahom. Istog dana 1946. novim sporazumom je priznat suverenitet te bliskoistočne države nazvane Jordan sa Abdulahom kao kraljem.
   
* 1929. - U Narodnom pozorištu u Beogradu izvedena je premijera „Gospođe ministarke“ Branislava Nušića. Reditelj je bio Vitomir Bogić, a scenograf Ananije Verbicki. Naslovnu ulogu tumačila je Žanka Stokić, kojoj je Nušić unapred namenio ulogu.
   
* 1944. - Nemci su u Drugom svetskom ratu počeli vazdušni desant na Drvar gde je bio smešten Vrhovni štab jugoslovenskih partizana.
   
* 1960. - Tokom kinesko-nepalskih prepirki oko granice na Mont Everestu, Kinezi su stigli na severnu stranu vrha i postavili kinesku zastavu i bistu Mao Cedunga.
   
* 1961. - Britanski advokat Piter Benenson osnovao u Londonu Organizaciju za ljudska prava Amnesti internešenel.
   
* 1963. - Samit afričkih država u Adis Abebi je okončan sporazumom o osnivanju Organizacije afričkog jedinstva.
   
* 1969. - U Sudanu je državnim udarom vlast preuzeo pukovnik Džafar Mohamed al-Nimeiri.
   
* 1979. - Odmah nakon poletanja sa čikaškog aerodroma, srušio se američki avion "DC-10" pošto mu je prethodno otpao jedan motor. Poginulo je svih 273 puttnika i članova posade.
   
* 1983. - U požarima koji su zahvatili tri broda na reci Nil u južnom Egiptu poginulo je više od 300 ljudi.
   
* 1991. - Završena je dvodnevna akcija tokom koje su Izraelci „vazdušnim mostom“ prebacili 15.000 etiopskih Jevreja iz Adis Abebe u Izrael.
   
* 1992. - Oskar Luiđi Skalfaro postao predsednik Italije.
   
* 1993. - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 827 o osnivanju Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu. To je bio prvi takav sud posle sudova u Nirnbergu (1945-46) i Tokiju (1946-48). Godine 1994. osnovan je i Međunarodni krivični sud za Ruandu sa sedištem u tanzanijskom gradu Aruši.
   
* 1994. - Ruski književnik Aleksandar Solženjicin vratio se u Rusiju nakon 20 godina izgnanstva.
   
* 1995. -
          o Avijacija NATO-a, u ratu u BiH, bombardovala je skladište municije bosanskih Srba kod Pala. Srbi su odgovorili uzimanjem za taoce 377 pripadnika mirovnih snaga UN. Poslednji taoci pušteni su 18. juna.
          o U eksploziji granate na centralnom trgu u Tuzli 71 osoba je poginula, a 108 ranjeno.
   
* 1996. - Bivši bugarski car Simeon II vratio se u zemlju nakon 50-ogodišnjeg egzila.
   
* 1997. - Vojnim udarom zbačena je civilna vlada u Sijera Leoneu, a predsednik Ahmad Tedžan Kabah prinuđen je da napusti zemlju.
   
* 2001. -
          o Deset godina nakon raspada SFR Jugoslavije, predstavnici novonastalih država parafirali su u Beču Sporazum o podeli imovine bivše zajedničke zemlje.
          o Amerikanac Erik Vajhenmajer prva je slepa osoba koja je osvojila Mont Everst, na koji se popeo zajedno sa Šermanom Bulom, 64-godišnjim lekarom, koji je tako postao najstarija osoba koja je osvojila ovaj vrh.
   
* 2002. - U padu aviona kineske avio kompanije „Čajna erlajns“ u more u tajvanskom zalivu, poginulo je 225 putnika i članova posade.
   
* 2004. - Šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku iz zdravstvenih razloga, tri meseca pre isteka mandata.


 Rođenja

   
* 1803. - Ralf Valdo Emerson, američki pesnik, esejist i duhovni vođa transcendentalista.
   
* 1848. - Helmut fon Moltke Mlađi, nemački general, načelnik nemačkog generalštaba
   
* 1856. - Franše Depere, francuski maršal.
   
* 1875. – Teodor Taranovski, ruski pravnik i istoričar.
   
* 1879. - Vilijam Maksvel, lord Biverbruk, britanski političar i novinski magnat.
   
* 1889. - Igor Sikorski, ruski konstruktor aviona i helikoptera. (†1972)
   
* 1914. - Slobodan Princip Seljo, narodni heroj Jugoslavije (†1942)
   
* 1922. - Enriko Berlinguer, lider italijanskih komunista.


Smrti

   
* 2000. - Fransis Lederer, češki pozorišni i filmski glumac.
   
* 2001. - Alberto Korda, kubanski fotograf.

26. maj (26.5.) je 146. dan godine po gregorijanskom kalendaru (147. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 219 dana.

   
* 1521. - Rimsko-nemački car Karlo V, kao izvršilac papske ekskomunikacije, doneo je Vormski edikt kojim su Martin Luter, osnivač protestantizma u Nemačkoj i njegovi sledbenici prognani iz zemlje.
   
* 1659. - Aurangzeb, veliki mogul Indije zvanično je stupio na presto koji je uzurpirao zbacivši oca i smaknuvši braću.
   
* 1805. - Napoleon Bonaparta krunisan za kralja Italije u milanskoj katedrali.
   
* 1851. - U Londonu počeo prvi moderni međunarodni šahovski turnir, koji je 15. jula, u konkurenciji 16 igrača, završen trijumfom nemačkog majstora Adolfa Andersena.
   
* 1865. - Predajom generala Kirbija Smita u Šrevenportu kod Nju Orleansa u Luizijani, prestao je poslednji oružani otpor južnjačke vojske u Američkom građanskom ratu, mesec i po dana pošto je Konfederacija potpisala kapitulaciju.
   
* 1868. - Obešen irski nacionalista Majkl Baret zbog bombaškog napada u Londonu. To je bilo poslednje javno smaknuće u Engleskoj.
   
* 1896. - Nikola II Romanov krunisan je za cara Rusije.
   
* 1905. - osnovano Udruženje književnika Srbije
   
* 1923. - Održana je prva motociklistička trka „24 časa Le Mana“.
   
* 1942. - U Londonu potpisan britansko-sovjetski ugovor o punoj saradnji dveju zemalja u Drugom svetskom ratu i posle okončanja rata.
   
* 1955. - U Beograd doputovala delegacija Sovjetskog Saveza na čelu sa prvim sekretarom CK KPSS Nikitom Hruščovom. Nakon 1948. bila je to prva zvanična poseta predstavnika SSSR-a Jugoslaviji. Na kraju razgovora potpisana je Beogradska deklaracija, kojom su normalizovani međudržavni odnosi.
   
* 1966. - Britanska Gijana je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.
   
* 1972. - U Moskvi potpisan prvi sporazum SSSR i SAD o ograničenju strategijskog nuklearnog naoružanja (SALT 1).
   
* 1986. - Evropska zajednica je usvojila evropsku zastavu.
   
* 1991. -
          o Zvijad Gamsahurdija je izabran za predsednika Gruzije.
          o Austrijski putnički avion „Boing 767“, kompanije bivšeg automobilskog asa Nikija Laude, pao je oko 160 kilometara severno od Bangkoka. Poginulo je svih 223 putnika i članova posade. Među poginulim su bila i trojica Jugoslovena.
   
* 1997. - Australijski premijer Džon Hauard izvinio se desetinama hiljada Aboridžina koji su u prošlosti, zbog sprovođenja politike asimilacije na silu uzeti od njihov roditelja.
   
* 1998. - Uprkos protivljenju profesora i studenata, Skupština Srbije usvojila je Zakon o univerzitetu kojim je vlada Srbije ovlašćena da postavlja rektora, dekane, univerzitetske i fakultetske upravne i nadzorne odbore. Policija je brutalno rasterala studente i profesore koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Skupštine. U naredne dve godine 180 profesora napustilo je Beogradski univerzitet.
   
* 2001. - Organizaciju afričkog jedinstva (OAJ) je nakon 38 godina postojanja zamenila Afrička unija. Promena je izvršena u cilju političke i ekonomske integracije 53 afričke države članice, a po ugledu na Evropsku uniju.
   
* 2002. - Francusko-poljski režiser, Roman Polanski, osvojio je Zlatnu palmu na filmskom festivalu u Kanu za film „Pijanista“.
   
* 2003. - U avionskoj nesreći ukrajinskog aviona tipa Yak-42 u blizini Crnog mora, kod grada Trabzona, poginula su 62 pripadnika španskih mirovnih trupa, koji su se vraćali iz Avganistana i 13 članova posade.


 Rođenja

   
* 1822. - Edmon Gonkur, francuski pisac.
   
* 1909. - Adolfo Lopes Mateos, meksički političar. (†1969.)
   
* 1912. - Janoš Kadar, mađarski političar, lider komunista, predsednik vlade.


Smrti

   
* 604. - Umro Sveti Avgustin, prvi kenterberijski nadbiskup.
   
* 735. - Sveti Bid, engleski istoričar i kaluđer.
   
* 1883. - Abd-el-Kader, alžirski ustanik. (*1808.)
   
* 1876. - František Palacki, češki istoričar i političar.
   
* 1976. - Martin Hajdeger, nemački filozof.
   
* 1978. - Tamara Platonovna Karsavina, ruska balerina.

27. maj

- Pedesetog dana posle Uskrsa je veliki praznik Duhovi ili Trojice. Ovaj praznik naziva se još i rođendanom novozavetne Crkve Hristove na zemlji, jer je Gospod Isus Hristos na ovaj dan ispunio obećanje dato apostolima da će biti sa njima do kraja sveta i poslao im je silu Duha Svetog u vidu plamenih jezika. Apostoli su posle ovog događaja počeli neustrašivo da propovedaju Hristovu veru po celom svetu i činili su čuda kao što je činio i Hristos. Tog dana se u Jerusalimu krstilo 3.000 ljudi pošto je poverovalo, i to je prva Crkva koja se odatle i od tada počela širiti po celom svetu. Vera se širi propovedanjem, življenjem po zapovestima Božjim, a član Crkve Hristove postaje se krštenjem.

927. - Umro je bugarski car Simeon Veliki, najveći vladar tzv. Prvog Bugarskog carstva. Za njegove vladavine, u Bugarskoj su se učvrstili feudalni odnosi, ali je to u isti mah bio i početak slabljenja Bugarske, jer je upravo tada otpočeo sa delovanjem i pokret bogumila. Car Simeon je naneo oslabljenoj Vizantiji više poraza, osvojio je Trakiju, Makedoniju i Albaniju, prodro do Korintskog zaliva i 922. opseo Carigrad. Takođe je 924. osvojio i Rašku, a u pokušaju da osvoji Hrvatsku, osujetio ga je hrvatski kralj Tomislav.

1647. - Prvi put je jedna žena pogubljena pod optužbom da je veštica. Bila je to Achsah Young iz Masačusetsa.

1679. - U Engleskoj je donet Habeaus Corpus Act - zakon po kojem se o svakom nalogu za hapšenje mora u roku od tri dana doneti sudska odluka o tome da li je nalog za hapšenje zasnovan na zakonu ili nije. Jedan je od najznačajnijih zakona koji se bave zaštitom ličnih sloboda građana.

1703. - Ruski car Petar Veliki osnovao je Sankt Peterburg.

1840. - Umro je Nikolo Paganini, italijanski virtuoz na violini i kompozitor. Smatran je nenadmašnim majstorom violinske tehnike, a oduševljavao je slušaoce do te mere da su mu pridavane i magične moći.

1842. - Objavljen je ustav Družtva srbske slovesnosti (Društvo srpske slovesnosti) - preteče Srpske kraljevske akademije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti - koje su 1841. u Beogradu osnovali Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić. Ustavom su definisani glavni ciljevi Društva: usavršavanje srpskog jezika i širenje nauka na srpskom jeziku. Prvi članovi Društva bili su - uz predsednika, popečitelja (ministar) prosvete Stefana Radičevića - i Dimitrije Isailović, Stefan Marković, Jovan Stejić, Sima Milutinović Sarajlija, Isidor Stojanović i Dimitrije Tirol. Društvo je suspendovano u januaru 1864. zato što je za članove izabralo Đuzepea Garibaldija, Nikolaja Černiševskog i Aleksandra Hercena. Rad Društva obnovljen je u julu 1864. pod nazivom Srbsko učeno družtvo, od novembra 1886. naziva se Kraljevsko-srpska akademija, od 1887. Srpska kraljevska akademija, a posle Drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast, Srpska akademija nauka. Naziv Srpska akademija nauka i umetnosti ustanovljen je 1960.

1868. - Rođen je srpski pisac Aleksa Šantić, autor antologijskih pesama "Ostajte ovde", "Emina", "Veče na školju". Pripadao je mostarskom krugu oko književnog lista "Zora", koji je pokrenuo s Jovanom Dučićem i Svetozarom Ćorovićem. U Mostaru je osnovao srpsko pevačko društvo "Gusle". U vreme Aneksione krize izazvane 1908. austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine, pobegao je u Italiju, a zatim je bio poslanik u Bosanskom saboru. U Prvom svetskom ratu austrougarske vlasti su ga hapsile kao istaknutog srpskog nacionalistu. U početku je pisao pod uticajem srpskih pesnika Branka Radičevića, Jovana Jovanovića Zmaja i Vojislava Ilića, ali je potom izgradio vlastiti pesnički izraz, karakterističan po elegičnim motivima i rodoljubivim temama. Njegovi stihovi su muzikalni a pesme osećajne, pune ljubavi za nacionalno i socijalno potlačene, s jakim revoltom protiv tiranije. Ogledao se i u drami i prevodio s nemačkog i češkog. Dela: drame "Hasanaginica", "U magli", "Anđelija", prevod "Lirskog intermeca" Hajnriha Hajnea.

1883. - Krunisan je ruski car Aleksandar III u Moskvi.

1909. - Rođen je srpski istoričar umetnosti Svetozar Radojčić, profesor Filozofskog fakulteta u Skoplju do 1941. i u Beogradu od 1945, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Modernim i širokim shvatanjima i sjajnim analizama, kao naučnik i pedagog snažno je podstakao srpsku istoriografiju. Autor je niza značajnih studija srpske srednjovekovne umetnosti u kojima je posebno osvetlio veze s umetnošću Romeje (Vizantija) i zapadne Evrope. Dela: "Portreti srpskih vladara u srednjem veku", "Stare srpske minijature", "Umetnički spomenici manastira Hilandara"...

1921. - Posle 84 godine provedene pod britanskom kontrolom, Avganistan dobija suverenitet.

1927. - Tomas Masarik, književnik, filozof i profesor, izabran je za predsednika Čehoslovačke.

1930. - Richard Drew je otkrio samolepljivu traku (preteču današnjeg selotejpa).

1933. - Volt Dizni je objavio "Tri praseta".

1943. - Nadomak Žabljaka se u Drugom svetskom ratu spustila vojna delegacija britanske vrhovne komande radi uspostavljanja veza sa Narodnooslobodilačkom vojskom Jugoslavije i pripreme za dolazak glavnih britanskih predstavnika.

1964. - Inter iz Milana je osvojio 9. Evropski kup. Tačno godinu dana kasnije, na današnjni dan 1965. godine, ponovio je uspeh, osvojivši i 10. Evropski kup u fudbalu.

1997. - Ruski predsednik Boris Jeljcin potpisao je istorijski ugovor sa NATO.

28. maj

1522. - Posle duže opsade, Turci su zauzeli utvrđeni srpski grad Knin, koji su prvi put bezuspešno opsedali 1514, i proglasili ga sedištem novoosnovanog Krčkog i Ličkog sandžakata. Knin je potom prelazio u ruke Venecije, ponovo Otomanskog carstva, pa opet Venecije, Francuske i Austrije, a 1920. je Rapalskim ugovorom pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslaviji. Posle agresije Hrvatske početkom avgusta 1995. na Republiku Srpsku Krajinu, čija je prestonica Knin bio četiri godine, okupirala ga je vojska Hrvatske, a srpsko stanovništvo je prognano.

1742. - U Londonu je otvoren prvi zatvoreni bazen.

1834. - Uveden je srpski jezik kao službeni jezik u prepisci s turskim vlastima koja je dotad vođena isključivo na turskom jeziku. Knez Miloš Obrenović vratio je jedno pismo turskog vezira s porukom: "Evo vam šaljem pismo natrag i preporučujem da ga otvorite i na srpski prevedete, pa da mi onda ovamo pošaljete." Posle toga je prepiska s turskim vlastima obavljana na srpskom.

1879. - Rođen je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, naučnik svetskog ugleda, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je profesor teorijske fizike, a bavio se i kosmičkom fizikom i geofizikom. U prvom delu, objavljenom na francuskom jeziku, "Matematička teorija termičkih pojava izazvanih Sunčevom radijacijom", izložio je novu teoriju rasporeda Sunčevih radijacija na površini planeta i toka klimatskih promena u geološkoj prošlosti Zemlje. Njegova reforma julijanskog kalendara prihvaćena je na Svepravoslavnom kongresu crkava u Carigradu 1923. Tvorac je i teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, popularnih dela i udžbenika. Dela: "Kanon der Erdbestrahlung", "Nebeska mehanika", "Osnovi nebeske mehanike", "Sekularna pomeranja Zemljinih polova", "Istorija astronomske nauke".

1900. - Došlo je do pomračenja Sunca.

1903. - Poveća grupa oficira skovala je zaveru protiv kraljevskog para, kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage, i u noći između 28. i 29. maja upala u dvor i ubila kralja i kraljicu i još neka lica (predsednika vlade, vojnog ministra i kraljičinu braću). Događaj poznat kao Majski prevrat označava kraj vladavine dinastije Obrenovića Srbijom i dolazak dinastije Karađorđevića na presto.

1928. - Studenti Beogradskog univerziteta organizovali su velike demonstracije protiv namere Narodne skupštine da ratifikuje Neptunske konvencije zaključene 1925. između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i fašističke Italije. Prilikom intervencije policije, ranjeno je dvadesetak studenata, od kojih dvojica smrtno.

1937. - U San Francisku je otvoren za saobraćaj most Golden Gate.

1944. - Umro je srpski etnolog i folklorista Tihomir Đorđević, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske kraljevske akademije. Objavio je oko 700 studija, putopisa, beležaka i komentara o srpskim narodnim običajima i uredio je više knjiga "Etnografskog zbornika" Akademije. Dela: "Iz Srbije kneza Miloša", "Naš narodni život", "Priroda u verovanju i predanju našeg naroda", "Srbija pre sto godina", "Makedonija".

1972. - Umro je Edvard VIII. On je 1936. stupio na britanski presto, ali je iste godine i abdicirao u korist svog mlađeg brata Džordža VI, i to zbog otpora vlade i parlamenta da mu prizna brak sa razvedenom amerikankom Valis Simpson.

1975. - Bajern iz Minhena je osvojio 20. Evropski kup u fudbalu.

1976. - Puštena je u redovni saobraćaj železnička pruga Beograd-Bar, čija je gradnja trajala s prekidima od 1952, čime je ostvarena ideja začeta još u 19. veku. Pruga je najkraća veza panonskog područja i centralne Evrope sa srednjim Mediteranom.

1982. - Papa Jovan Pavle II posetio je Veliku Britaniju i time postao prvi papa koji je to učinio.

1987. - Umro je srpski geolog Kosta Petković, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti, upravnik Geološkog zavoda i Geološkog instituta, urednik "Geoloških anala Balkanskog poluostrva", "Zbornika" i "Glasnika Geološkog instituta SANU". Objavio je više od 200 naučnih radova i izradio prvu geološku kartu Jugoslavije prema internacionalnoj normi.

1991. - Etiopski pobunjenici osvojili su Adis Abebu.

1995. - Na filmskom festivalu u Kanu film "Podzemlje - bila jednom jedna zemlja" jugoslovenskog režisera Emira Kusturice dobio je "Zlatnu palmu", drugu glavnu nagradu festivala u Kusturičinoj karijeri.

29. maj (29.5.) je 149. dan godine po gregorijanskom kalendaru (150. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 216 dana.

   
* 1167. - Vojska udruženih italijanskih gradova Lombardijske lige porazila je u bici kod Lenjana trupe nemačkog cara Fridriha I Barbarose.
   
* 1453. - Pad Carigrada u turske ruke nakon duge opsade i pogibija Konstantina Dragaša, poslednjeg vizantijskog cara.
   
* 1500. - Portugalski moreplovac Bartolomeo Dijaš, koji je otkrio Rt Dobre Nade, utopio se u brodolomu na olujnom moru.
   
* 1839. - Uspostavljeni diplomatski odnosi Srbije i Velike Britanije.
   
* 1868. - U Košutnjaku, u Beogradu u atentatu ubijen je knez Mihailo Obrenović. Atentatori su uhapšeni, odmah osuđeni i streljani na Karaburmi. Za učešće u zaveri optužen je bivši knez Aleksandar Karađorđević.
   
* 1903. - U Beogradu ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i njegova žena Draga Mašin. Ubistvo poslednjeg vladara iz dinastije Obrenovića izvršila je grupa oficira. Novi kralj Srbije postao je Petar I Karađorđević. Vidi još Crna ruka
   
* 1914. - U sudaru britanskog putničkog broda „Carica Irske“ i norveškog teretnjaka „Storstat“ na reci Sent Lorens u Kanadi poginulo je najmanje 1.012 ljudi.
   
* 1929. - Prvi zvučni film u koloru „On with the show“ prikazan je u Njujorku.
   
* 1953. - Novozelanđanin Edmund Hilari i Nepalac Tenzing Norgaj, osvojili su, prvi u svetu, Mont Everest, najviši planinski vrh na svetu.
   
* 1968. - Savet bezbednosti UN uveo sankcije Rodeziji zbog rasne dikriminacije režima Jana Smita.
   
* 1972. - Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog Sovjeta SSSR Leonid Brežnjev i predsednik SAD Ričard Nikson potpisali u Moskvi deklaraciju kojom je otvorena era boljih, miroljubivih odnosa dve svetske sile.
   
* 1985. - Na stadionu „Hejsel“ u Briselu, u neredima pred finalni meč evropskog Kupa šampiona između italijanskog prvaka „Juventusa“ i engleskog „Liverpula“, poginulo je 39 i povređeno više od 400 ljudi, uglavnom italijanskih navijača.
   
* 1990. - Boris Jeljcin izabran za prvog predsednika Ruske Federacije. U decembru 1999. podneo je ostavku i imenovao premijera Vladimira Putina za vršioca dužnosti. Putin je 26. marta 2002. izabran za novog predsednika Rusije.
   
* 1991. - Fudbalski klub Crvena zvezda je u Bariju osvoio titulu prvaka Evrope.
   
* 1997. - Loran Kabila preuzeo je dužnost predsednika Demokratske Republike Kongo (bivši Zair), 12 dana nakon što su njegove snage, u sedmomesečnom građanskom ratu, porazile armiju lojalnu diktatoru Mobutuu Sese Sekou.
   
* 1999. - Hrvatska odbila zahtev Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu za pokretanje istrage o zločinima počinjenim nad srpskim civilima u operaciji „Oluja“ u avgustu 1955.
   
* 2001. - Četvorica sledbenika Osame Bin Ladena, šefa terorističke mreže Al-Kaida osuđena u Americi za planiranje ubistava Amerikanaca u inostranstvu i postavljanje bombi u dve američke ambasade u Africi.
   
* 2002. - U Velikoj Britaniji, crnac Pol Boteng imenovan za generalnog sekretara Trezora i on je prvi crnac u vladinom kabinetu koji je zauzeo visoki položaj.
   
* 2003. - Američki predsednik Džordž Buš povukao naredbe od pre 11 godina koje su omogućile uvođenje sankcija bivšoj Jugoslaviji. Na snazi su ostale sankcije koje se odnose na bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića i njegovu porodicu.


Rođenja

   
* 1868. - Abdul Medžid II, turski sultan (†1944.)
   
* 1875. - Svetozar Ćorović, srpski književnik (†1919.)
   
* 1894. - Džozef fon Šternberg, američki filmski režiser austrijskog porekla.
   
* 1917. - Džon Ficdžerald Kenedi, američki državnik, predsednik SAD.
   
* 1975. - Melani Braun, engleska pevačica, muzičarka, glumica i televizijska ličnost (Spajs Gerls).


 Smrti

   
* 1453. - Konstantin XI Paleolog Dragaš, vizantijski car.
   
* 1829. - Hamfri Dejvi, engleski hemičar. (* 1778.)
   
* 1832. - Vukolaj Radonjić, poslednji crnogorski guvernadur.
   
* 1903. - Aleksandar Obrenović, kralj Srbije (* 1876.)
   
* 1903. - Milovan Pavlović, srpski đeneral, ministar vojske. (* 1842.)
   
* 1942. - Džon Barimor, američki filmski i pozorišni glumac.
   
* 1979. - Meri Pikford, zvezda nemog filma.
   
* 1994. - Erih Honeker, komunistički lider i predsednik Istočne Nemačke.
   
* 2000. - Đoko Jovanić, general JNA i narodni heroj. (* 1917.)
   
* 2003. - Momir Talić, načelnik Generalštaba Vojske Republike Srpske.