12. april


* 1911. - Prvi neprekidni let na relaciji London-Pariz trajao je tri sata i 56 minuta.

* 1919. - Britanske trupe su u Amrikaru masakrirale oko 380 Indusa pristalica vođe pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija.

* 1946. - Sirija stiče nezavisnost od Francuske.

* 1961. - Jurij Aleksejevič Gagarin, sovjetski kosmonaut, postaje prvi čovek koji je Zemlju obleteo u kosmičkom brodu - satelitu Vostok 1. Let je trajao 108 minuta.

* 1999. - Tokom NATO agresije raketiran putnički voz na mostu u Grdeličkoj klisuri.

12. april

1204. - Prilikom četvrtog krstaškog pohoda opljačkan je Konstantinopolj (Carigrad, danas Istambul).

1890. - Počelo je uređivanje beogradske Botaničke bašte na Paliluli. Prva Bašta podignuta je 1855. u dvorištu Konaka knjeginje Ljubice Obrenović. Na molbu srpskog prirodnjaka Josifa Pančića, ministarstvo prosvete Srbije je 1874. odredilo mesto za Botaničku baštu na kraju Dunavske ulice, ali je ona uništena 1888. prilikom izlivanja Dunava. Tada je kralj Milan Obrenović poklonio gradu imanje na Paliluli, pod uslovom da Botanička bašta bude nazvana Jevremovac, u znak sećanja na kraljevog dedu Jevrema.

1911. - Prvi neprekidni let na relaciji London-Pariz trajao je tri sata i 56 minuta.

1938. - U SAD-u je donet prvi zakon kojim se zahteva lekarsko uverenje prilikom dobijanja dozvole za stupanje u brak.

1941. - U avionskom udesu u Grčkoj poginuo je srpski istoričar Vladimir Ćorović, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske kraljevske akademije. Austrougarske okupacione vlasti su ga u Prvom svetskom ratu osudile na Banjalučkom veleizdajničkom procesu na osam godina robije. Posle oslobođenja zemlje, bio je član Narodnog veća u Zagrebu i Privremenog narodnog predstavništva u Beogradu. Dela: "Istorija Jugoslavije", "Uzajamne veze i uticaj kod slovenskih zapisa", "Podela vlasti između Milutina i Dragutina", "Spisi sv. Save"...

1946. - Sirija stiče nezavisnot od Francuske.

1954. - Billy Haley snima hit "Rock Around the Clock" .

1961. - Rej Čarls dobija četiri nagrade "Gremi".

1961. - Jurij Aleksejevič Gagarin, sovjetski kosmonaut, postaje prvi čovek koji je Zemlju obleteo u kosmičkom brodu - satelitu Vostok 1. Let je trajao 108 minuta. Gagarin je poleteo sa kosmodroma "Bajkonur", a spustio se nadomak sela Smelkova južno od Saratova.

1963. - U Velikoj Britaniji objavljen je album Bitlsa "From Me to You".

1985. - Olimpijski komitet SAD-a proglasio je bojkot Olimpijskih igara u Moskvi.

1992. - Izvođenjem predstave "Tramvaj zvani želja", otvoren je Ethel Barrymore theater na Brodveju.

1992. - Zabeležen je drugi po redu najniži rezultat utakmica NBA lige (Detroit Piston-NY Knicks: 72:61).

1992. - Otvoren je evropski Diznilend u Marne-la-Vallee, u Francuskoj.

13. april

837. - Zabeležen najbolji pogled na Halejevu kometu još od vremena pre 2000 godina.

1598. - Donet Nantski edikt kojim su garantovana politička prava hugenotima u Francuskoj.

1796. - Stigao prvi slon na tlo SAD-a iz Bengala u Indiji.

1832. - Rođen je srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Slikarstvo je učio u Beču i Minhenu. Počeo je kao romantičar s istančanim osećanjem za kolorit, a završio kao sledbenik hladnog akademizma. Izradio je oko 300 portreta savremenika, uključujući portrete Kornelija Stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića, kraljice Natalije. Radio je i ikonostase s kompozicijama iz nacionalne istorije u crkvama u Negotinu i Smederevskoj Palanci.

1849. - Proglašena Republika Mađarska.

1869. - Počeo je da izlazi srpski list "Pančevac", koji je uređivao publicista Jovan Pavlović. U njemu je objavljen prvi prevod na srpski "Komunističkog manifesta". List je zabranjen 1876, a posle toga je više puta obnavljan i zabranjivan. Izlazi i danas.

1933. - Lord Clydesdale postaje prvi čovek koji je avionom preleteo Mont Everest.

1934. - U SAD-u je objavljen podatak o tome da 4.7 miliona američkih porodica prima socijalnu pomoć.

1945. - Saveznici okupiraju Beč.

1959. - Donet je Vatikanski edikt koji je zabranjivao katolicima da glasaju za komuniste.

1960. - Francuska postaje četvrta nuklearna sila, i to nakon probe atomske bombe u Sahari.

1961. - Skupština UN optužuje Južnoafričku Republiku za aparthejd.

1964. - Colin Bosher sa Novog Zelanda postavlja rekord u brzom šišanju ovaca. Za jedan radni rad ošišao je 565 ovaca.

1964. - Sidni Poatje postaje prvi crni glumac koji je osvojio Oskara za najbolju ulogu.

1965. - Bitlsi snimaju singl "Help".

1972. - Prvi štrajk profesionalnih bejzbol igrača završava se nakon 13 dana.

Dogodilo se na današnji dan, 13. april


* 1519. -    Rođena je francuska kraljica italijanskog porekla Katarina de Mediči, ćerka gospodara Firence Lorenca II Medičija. Posle smrti muža Anrija II od 1560. vladala je Francuskom kao regentkinja. Po njenom nalogu izvršen je 1572. pokolj više hiljada hugenota (Bartolomejska noć).

* 1598. -    Francuski kralj Henri IV potpisao je Nantski edikt, kojim se hugenotima (protestanti) priznaju ista prava kao i katolicima. Nantski edikt, neprijateljski primljen od katolika, ukinuo je Luj XIV 18. oktobra 1685. godine.

* 1605. -    Umro je ruski car Boris Godunov. Njegov život inspirisao je Aleksandra Puškina da napiše dramu "Boris Godunov", a Modesta Musorgskog da komponuje istoimenu operu.

* 1695. -    Umro je francuski pesnik i basnopisac Žan de Lafonten. Ogledao se u svim književnim rodovima (pesme, novele, romani, komedije, tekstovi za opere), ali je u istoriju književnosti ušao delom "Basne" objavljenim u 12 knjiga. Godine 1684. izabran je za člana Francuske akademije.

* 1743. -    Rodjen je Tomas Džeferson (Thomas Jefferson), bivši američki predsednik.

* 1743. -    Rođen je američki državnik i pravnik Tomas Džeferson osnivač Demokratske stranke, treći predsednik SAD (1801-1809). Jedan je od glavnih autora "Deklaracije o nezavisnosti" koja je usvojena 4. jula 1776. godine. Od Napoleona I kupio je 1803. Luizijanu.

* 1813. -    Umro je slavni ruski vojskovođa Mihail Kutuzov. Kao vrhovni komandant ruske vojske zaslužan je za poraz Napoleonovih trupa u Rusiji 1812. Jedan je od glavnih likova u romanu Lava Tolstoja "Rat i mir".

* 1832. -    Rođen je srpski slikar Stevan Todorović, član Srpske kraljevske akademije. Izradio je oko 300 portreta savremenika, među kojima Kornelija Stankovića, Đure Daničića, Vladana Đorđevića, kraljice Natalije.

* 1848. -    Sicilija je proglasila nezavisnost od Napuljske kraljevine.

* 1869. -    U Pančevu je izašao prvi broj nedeljnika "Pančevac". U ovom listu objavljen je prvi prevod na srpski jezik "Komunističkog manifesta". List je više puta zabranjivan i obnavljan.

* 1885. -    Rođen je mađarski filozof i književni kritičar Đerđ Lukač. Bio je ministar u vladi Imre Nađa 1956, a posle njegovog pada privremeno je proteran u Rumuniju. Kasnije se povukao iz javnog života.

* 1892. -    Rođen je britanski maršal avijacije Artur Haris Bombaš, poznat po taktici "tepih-bombardovanja" koja je u Drugom svetskom ratu primenjena na Keln, Berlin i Drezden.
'
* 1898. -    Marija Kiri Sklodovska otkrila je novi element koji je dobio naziv radij. Ovim otkrićem postavljeni su temelji nauke o radioaktivnosti.

* 1906. -    U Dablinu je rođen irski književnik Samjuel Beket, uz Joneska i Ženea najznačajniji predstavnik "teatra apsurda" ("Čekajući Godoa"). Godine 1969. dobio je Nobelovu nagradu za književnost.

* 1919. -    Britanske trupe su u Amrikaru masakrirale oko 380 Indusa, pristalica vođe pokreta za nezavisnost Indije Mahatme Gandija .

* 1922. -    Rođen je tanzanijski državnik Džulijus Kambarage Njerere, jedan od lidera pokreta nesvrstanih i jedan od osnivača Organizacije afričkog jedinstva (1963).

* 1941. -    Rusija i Japan su potpisale sporazum o neutralnosti u Drugom svetskom ratu.

* 1945. -    Teškim zapaljivim bombama američko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu uništilo je veliki deo Tokija.

* 1945. -    Sovjetske trupe pod maršalom Fjodorom Tolbuhinom u Drugom svetskom ratu oslobodile su Beč.

* 1963. -    Rođen je Gari Kasparov, ruski šahista. U 23 godini postao je svetski šampion, najmlađi u istoriji šaha. Titulu je preuzeo od zemljaka Anatolija Karpova.

* 1963. -    Rodjen je Gari Kasparov, ruski šahista, svetski šampion u šahu.

* 1966. -    U udesu helikoptera poginuo je predsednik Iraka Abdul Salam Arif.

* 1975. -    Vojnim pučem u Čadu zbačen je sa vlasti, a potom ubijen predsednik Fransoa Tombalbaje. Vlast je preuzelo Vrhovno vojno veće kojim je predsedavao Feliks Malum.

* 1975. -    Pripadnik hrišćanske milicije u predgrađu Bejruta ubio je u autobusu 22 Palestinca. Taj napad smatra se početkom građanskog rata u Libanu.

* 1981. -    Novinarka Vašington posta Dženet Kuk dobila je Pulicerovu nagradu za priču o osmogodišnjem narkomanu. Dva dana kasnije Kuk je vratila nagradu, nakon priznanja da je priču izmislila.

* 1990. -    Sovjetski Savez je priznao odgovornost za masakr više hiljada Poljaka 1940. u Katinskoj šumi.

* 1995. -    Ukrajina je pristala da do 2000. godine zatvori nuklearni reaktor u Černobilju, poznat po tome što je 1986. godine izazvao ogromno radioaktivno zagađenje.

* 1996. -    U Briselu je završena donatorska konferencija za posleratnu Bosnu i Hercegovinu na kojoj je obećana 1 milijarda i 230 miliona dolara pomoći za obnovu zemlje.

* 1997. -    Nakon dužeg odlaganja Papa Jovan Pavle II posetio Sarajevo (BiH). Duž puta kojim je trebalo da prođe njegova motorizovana kolona pronađene su sveže postavljene mine.

* 1999. -    U državi Mičigen (SAD) osuđen je doktor Džek Kervorkian na 10 do 25 godina zatvora za pomoć u samoubistvu Tomasa Jouka, koje je izvršeno godinu dana ranije i snimljeno na video kaseti.

* 2002. -    Stalni Arbitražni sud u Hagu (Holandija) doneo je pravosnažnu odluku kojom je definisana 1,000 kilometara dugačka granica između Etiopije i Eritreje, čime je okončan sukob koji je kulminirao dvogodišnjim ratom (1998-2000) između te dve afričke zemlje.

14. april

* 1865 - Predsednik SAD Abraham Linkoln smrtno ranjen u atentatu nekoliko dana po završetku građanskog rata. Na njega u loži vašingtonskog pozorišta pucao Džon But. Linkoln preminuo sledećeg dana, a novi predsednik postao Endru Džonson.

* 1883 - Rođen je Sima Pandurović , srpski pisac.

* 1986 - Preminula je Simon de Bovoar, francuska književnica.

* 1999 - Najmanje 75 ljudi poginulo, a 25 teško ranjeno u Metohiji u dve izbegličke kolone koje su raketirali avioni NATO.

14. april

1611. - Prvi put upotrebljena reč 'teleskop' (Princ Federico Cesi).

1865. - Džon Vilks Buts izvršio je atentat na američkog predsednika Abrahama Linkolna, koji je narednog dana preminuo.

1883. - Rođen je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne. Pošto je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, bio je gimnazijski profesor u Valjevu i Beogradu, a uređivao je i više časopisa, uključujući "Misao". Kritika je oštro reagovala na njegovu prvu zbirku pesama "Posmrtne počasti", prožetu pesimizmom, u kojoj je dramatično opevao bolnu tragediju ljubavi, duševne krize i gorčine, nespokoj, pobunu i smrt. Kasniji stihovi, u kojima preovladava rezignacija, misaono su bogatiji. Ispevao je i niz rodoljubivih pesama. Prevodio je s francuskog i engleskog - posebno su vrsni njegovi prevodi dela Vilijema Šekspira. Ostala dela: zbirke pesama "Dani i noći", "Okovani slogovi", "Stihovi", "Pesme", knjige eseja "Razgovor o književnostri", "Ogledi iz estetike".

1894. - Prvo javno prikazivanje Edisonovog kinemaskopa - aparata za posmatranje fotografskih snimaka koji se brzo smenjuju.

1912. - Titanik udara u ogromni ledeni breg u severnom Atlantiku. Titanik je potonuo, a od 2224 putnika utopilo se 1517.

1923. - Etienne Oehmichen beleži rekord u dužini leta helikopterom. Taj rekord iznosio je 358 metara.

1931. - Španija postaje republika nakon svrgavanja s prestola kralja Alfonsa XIII.

1956. - Ampex Corp predstavlja prvi video-rikorder.

1961. - Emitovan prvi direktni televizijski prenos iz Sovjetskog Saveza.

1969. - Odigrana prva bejzbol utakmica Prve lige van teritorije SAD-a, u Montrealu u Kanadi.

1969. - Održana 41. dodela Oskara.

1969. - Umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je veliki broj naučnih studija, rasprava i članaka iz starije, naročito dubrovačke i dalmatinske književnosti.

15. april

1784. - U Irskoj je poleteo prvi balon.

1900. - Otvorena je međunarodna izložba u Parizu.

1912. - Titanik je potonuo u dva časa i 27 minuta posle ponoći, a od 2224 putnika utopilo se 1517.

1923. - Javno je prikazan prvi zvučni film u Rialto Theater-u u Njujorku.

1923. - Insulin se stavlja na raspolaganje dijabetičarima.

1941. - Vlada Jugoslavije, s kraljem Petrom II Karađorđevićem, napustila je zemlju u Drugom svetskom ratu, odletevši u London s improvizovanog aerodroma u Nikšiću.

1941. - Prvi let helikopterom u trajanju od jednog časa u Stratfordu.

1948. - Odigrao se prvi jevrejsko-arapski vojni sukob. Arapi su bili poraženi.

1971. - Održana je 43. dodela Oskara.

1979. - U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo je više od 100 ljudi, oko 600 je bilo povrđeno, a više od 80.000 ostalo je bez krova nad glavom.

1983. - Otvoren Diznilend u Tokiju.

1989. - Na fudbalskom stadionu u Šefildu u Engleskoj poginulo je 95 navijača.

15. april

* 1865 - Američki predsednik Abraham Linkoln preminuo od rana zadobijenih u atentatu dan ranije.

* 1915 - Progonom Jermenskih intelektualaca u Istanbulu otpočeo Genocid nad Jermenima.

* 1986 - Američko vazduhoplovstvo bombardovalo Libiju u operaciji Kanjon El Dorado

* 1989 - U Kini počeli protesti na trgu Tjenanmen.

16. april
 

* 1346. -    U Skoplju je srpski kralj Dušan Stefan Nemanjić krunisan za cara. Istovremeno je proglašena srpska patrijaršija sa prvim srpskim patrijarhom Joanikijem.

* 1828. -    U Francuskoj, gde je boravio u dobrovoljnom egzilu od 1824, umro je španski slikar Francisko de Goja (Francisco, Goya). Kao dvorski slikar napravio je čuvene portrete članova kraljevske porodice, dvorjana i uglednih ličnosti, a među najpoznatije njegove slike ubrajaju se "Odevena Maja" i "Gola Maja".

* 1844. -    Rođen je francuski književnik Anatol Frans (Francois-Anatole Thibault), član Francuske akademije, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1921. godine. ("Epikurov vrt", "Zločini Silvestra Bonara", "Pobuna anđela").

* 1850. -    Umrla je francuska vajarka Mari Tiso (Marie Tussaud), koja je 1802. osnovala čuveni londonski Muzej voštanih figura.

* 1856. -    Usvojena je Pariska deklaracija o pomorskom pravu za vremerata.

* 1859. -    Umro je francuski političar i istoričar Aleksis Klerel Tokvil (Aledžis Clerel Tocljueville), čije delo je imalo značajan uticaj na razvoj građanske demokratije ("Američka demokratija").

* 1867. -    Rođen je američki pilot i konstruktor aviona Vilbur Rajt (Wilbur Wright) koji je 1903. sa bratom Orvilom (Orville) izveo prvi let avionom. Let je trajao 59 sekundi, a avion je preleteo 285 metara. Braća Rajt osnovali su 1909. kompaniju za proizvodnju aviona.

* 1872. -    Rođena je srpska slikarka nemačkog porekla Beta Vukanović. Bila je profesor na beogradskoj Umetničkoj školi i jedan je od osnivača društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić".

* 1879. -    Umrla je Berandet Subiru čija je vizija Device Marije prethodila stvaranju svetilišta u Lurdu u Francuskoj.

* 1889. -    Rođen je engleski filmski glumac, scenarista, režiser i producent Čarli Čaplin. Karijeru je napravio u SAD, a 1952. emigrirao je u Švajcarsku gde je umro 1977. godine. Tokom 40 godina snimio je 75 kratkih i dugometražnih filmova, a 1972. je dobio Oskara za životno delo. ("Svetlosti velegrada", "Moderna vremena", "Veliki diktator", "Svetlosti pozornice").

* 1922. -    Nemačka i SSSR potpisali su Rapalski ugovor kojim je Nemačka priznala Sovjetski Savez i kojim su obnovljeni diplomatski i trgovinski odnosi.

* 1940. -    Rođena je danska kraljica Margareta II. Kraljica je postala 1972. i bila je prva žena koja je nakon 600 godina sela na danski presto.

* 1944. -    Saveznička avijacija bombardovala je Beograd u Drugom svetskom ratu. Poginulo je više od 1.200 ljudi, više hiljada je povređeno, a razoreno je oko 600 zgrada.

* 1945. -    Američke trupe su u Drugom svetskom ratu ušle u nemački grad Nirnberg.

* 1947. -    U gradu Teksas u istoimenoj državi SAD poginulo je više od 500 ljudi u eksploziji francuskog kamiona napunjenog nitritom.

* 1948. -    U Parizu je osnovana Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OEEC).

* 1964. -    Devetoro ljudi u Britaniji osuđeno je na kazne zatvora od 25 do 30 godina zbog učešća u velikoj pljački voza 1963. Jedan od glavnih aktera "pljačke stoleća" Ronald Bigz uspeo je da pobegne iz zatvora i da stigne u Brazil, gde je živeo do maja 2001. kada se predao Skotland Jardu.

* 1970. -    Pod snežnom lavinom, koja je zatrpala dečji sanatorijum u mestu Salanš u francuskim Alpima, poginule su 72 osobe.

* 1975. -    Umro je indijski filozof i državnik Sarvepali Radakrišnan (Servepalli Radhakrishnan), predsednik Indije od 1962. do 1967.

* 1982. -    Britanska kraljica Elizabeta proklamovala je novi kanadski ustav na osnovu kojeg su prekinute poslednje kolonijalne veze Kanade sa Britanijom.

* 1988. -    U Tunisu je ubijen Halil al Vazir (Khalil, Wazir) poznat kao Abu Džihad (Jihad), vojni komandant Palestinske oslobodilačke organizacije.

* 1992. -    Košarkaši beogradskog "Partizana" postali su u Istanbulu prvaci Evrope pobedom nad "Žoventutom" iz Barselone rezultatom 71:70 (40:34).

* 1996. -    Bivšeg premijera Italije Betina Kraksija (Bettino Craxi) italijanski sud je, na osnovu optužnice koja ga je teretila za korupciju, osudio u odsustvu na osam godina i tri meseca zatvora. Kraksi je pobegao u Tunis gde će ostati do smrti.

* 2001. -    Bivši predsednik Filipina Džozef Estrada predao se antikorupcijskom sudu, nakon što je taj sud izdao nalog za njegovo hapšenje zbog korupcije i lažnog svedočenja. Estrada se povukao s mesta predsednika 20. januara pod pritiskom uličnih demonstracija i vojske.

* 2002. -    Holandska vlada i načelnik Generalštaba holanske vojske podneli su ostavke. Pad vlade izazvao je zvanični holandski izveštaj o Srebrenici, u kome je ocenjeno da holandske mirovne trupe i UN snose deo odgovornosti za pad te enklave (juli 1995) u ruke Vojske Republike Srpske (VRS) i masakr oko 7.500 Muslimana.

* 2003. -    U Beču je uhapšen Dragan Nikolić Gagi i izručen vlastima u Srbiji. Nikolić je u odsustvu osuđen na 15 godina zatvora kao saizvršilac u ubistvu vođe paravojne formacije Željka Ražnatovića Arkana.

17. april


* 1421 - Više od 100.000 ljudi utopilo se u Holandiji kada je more probilo zaštitne nasipe.

* 1814 - Rođen je Josif Pančić, srpski botaničar i prirodnjak. Prvi predsednik Srpske kraljevske akademije.

* 1961 - Uz podršku SAD, kubanski desničari u egzilu iskrcali su se u Zalivu svinja u nameri da obore režim Fidela Kastra. U trodnevnim borbama ubijeno je oko 100, a zarobljeno više od hiljadu napadača.

* 1977 - U Lihtenštajnu prvi put su glasale žene.