1799. Napoleon Bonaparta je vojnim udarom srušio vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj (18. brimer). Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donoseći, pored ratnih nevolja, kapitalne društvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne režime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja.

1818. Rođen je Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana "Očevi i deca", "Lovčevi zapisi", "Uoči novih dana", "Prolećne vode". Poznata je i njegova drama "Mesec dana na selu".

1835. Rođen je Davorin Jenko, jedan od najznačajnijih kompozitora romantičara u slovenačkoj i srpskoj muzici. Autor je srpske himne "Bože pravde" i slovenačke "Naprej, zastava slave". Kao dirigent beogradskog Narodnog pozorišta (1871-1902) komponovao je muziku za više od 80 pozorišnih komada. Autor je prve srpske operete "Vračara".

1841. Rođen je Eduard VII, kralj Velike Britanije i Irske i car Indije, najstariji sin kraljice Viktorije. Tokom njegove vladavine od 1901. završen je Burski rat, sklopljen je sporazum s Japanom 1902, s Francuskom (Entente Cordiale) 1904. i s Rusijom dogovor o podeli sfera u Aziji 1907.

1888. Rođen je francuski političar, ekonomista i diplomata Žan Mone, tvorac plana o modernizaciji francuske privrede posle Drugog svetskog rata, prvi predsednik Evropske zajednice za ugalj i čelik (1952-55) i predsednik Akcione komisije za stvaranje Sjedinjenih država Evrope (1956-75).

1918. U Berlinu su posle generalnog štrajka radnici izašli na ulice, vojnici su odbili da intervenišu protiv njih i pridružili su se pobuni. Vlast u gradu preuzeo je Radnički sovjet, a car Vilhelm II je abdicirao i pobegao u Holandiju. Dva dana kasnije Nemačka je potpisala mirovni ugovor kojim je okončan Prvi svetski rat.

1937. U japansko-kineskom ratu, japanske trupe su zauzele Šangaj.

1938. Tokom noći nacisti su u Nemačkoj demolirali više od 7.000 jevrejskih kuća i prodavnica i spalili stotine sinagoga. Ubijeno je preko 90 Jevreja. Ovaj pogrom Jevreja dobio je naziv "Kristalna noć" jer su ulice nemačkih gradova bile prekrivene razbijenim staklom.

1940. Umro je britanski državnik Artur Nevil Čembrlen, vođa Konzervativne stranke i premijer Velike Britanije od 1937. do 1940. U uzaludnom naporu da izbegne vojni sukob s Nemačkom, potpisao je 1938. Minhenski sporazum s Adolfom Hitlerom.

1952. Umro je izraelski državnik i hemičar Haim Vajcman, prvi predsednik novoformirane države Izrael 1948, predsednik Svetske cionističke organizacije (1920-31) i Jevrejske agencije (1929-31. i 1935-46). Kao hemičar pronašao je postupak za protizvodnju acetona i butanola.

1953. Umro je kralj Abdul-Aziz Ibn Saud, koji je 1932. osnovao kraljevinu Saudijsku Arabiju, osvojivši pre toga čitavu centralnu Arabiju.

1963. U japanskom rudniku uglja Omuta u eksploziji gasa poginula su 452 rudara, a 470 ih je ranjeno. Istog dana poginuo je 161 putnik u sudaru teretnog voza s putničkim vozom na pruzi za Tokijo.

1970. Umro je francuski državnik i general Šarl de Gol, vođa pokreta "Slobodna Francuska" u Drugom svetskom ratu kojim je rukovodio iz Londona, prvi posleratni premijer, osnivač i prvi predsednik Pete republike od 1958. do 1969, kada se povukao jer nije dobio većinu na referendumu o regionalizaciji zemlje i ukidanju Senata. Suprotstavljao se prestižu SAD u Evropi, povukao francuske snage iz NATO pakta, a američkim snagama onemogućio da drže svoje baze u Francuskoj (1966). Okončao je sedmogodišnji rat u Alžiru nakon čega je ta zemlja stekla nezavisnost. Napisao je "Ratne memoare".

1977. Izraelski avioni napali su ciljeve u južnom Libanu i tom prilikom, kako je saopštila libanska vlada, uništili su dva sela i ubili najmanje 60 civila.

1985. Ruski velemajstor Gari Kasparov je u 23. godini postao najmlađi svetski prvak u istoriji šaha. U meču za titulu pobedio je ruskog velemajstora Anatolija Karpova rezultatom 13:11.

1989. Stotine hiljada Istočnih Nemaca krenulo je prema Zapadnoj Nemačkoj, a veliki broj Zapadnih Nemaca krenuo je u suprotnom pravcu, samo nekoliko sati nakon što je vlada objavila da je otvorena granica prema Zapadu. Pad "Berlinskog zida", simbola podele Evrope posle Drugog svetskog rata, bio je prvi korak ka ponovnom ujedinjenju dve Nemačke.

1993. U muslimansko-hrvatskim sukobima u bosanskom ratu Hrvati su srušili Stari most na reci Neretvi u Mostaru, simbol grada sagrađen u vreme Otomanskog carstva u 16. veku.

1995. Predsednik PLO-a Jaser Arafat prvi put je posetio Izrael i tom prilikom izrazio saučešće udovici izraelskog premijera Jicaka Rabina, koji je ubijen u atentatu 4. novembra.

2001. Umro je bivši italijanski predsednik Đovani Leone, koji je 1978. bio primoran da podnese ostavku zbog optužbi za korupciju.

2002. U Dženinu, gradu na Zapadnoj obali, izraelske snage su ubile Ijada Savalu, lidera miltantnog krila islamskog Džihada, koji je bio među prvima na izraelskim poternicama.

2003. Umro je američki saksofonista Badi Arnold, jedan od osnivača Programa za pomoć muzičarima zavisnim od droge ili alkohola.

2005. U terorističkim napadima bombaša-samoubica na tri međunarodna hotela u Amanu, glavnom gradu Jordana, ubijeno je 60 osoba.

 1331. Umro je srpski kralj Stefan Dečanski Nemanjić, sin kralja Milutina. Tokom vladavine od 1322. osigurao je Srbiji premoć na Balkanu pobedivši Bugare u bici kod Velbužda 1330. S prestola ga je zbacio sin Dušan 1331. i držao u zatočeništvu u Zvečanu, gde je i umro. Podigao je manastir Dečane, a njegova Dečanska hrisovulja dragocen je dokument sa popisom sela i stanovnika dečanskog vlastelinstva.

1405. Umrla je srpska kneginja Milica, žena kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle Kosovske bitke 1389. sklopila je mir s Turcima i upravljala Srbijom u ime maloletnog sina Stefana. Kasnije se zamonašila i podigla manastir Ljubostinja, gde je sahranjena kao monahinja Evgenija.

1500. Francuski kralj Luj XII i Ferdinand Aragonski potpisali su tajni sporazum u Granadi o podeli Italije.

1821. Rođen je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najvećih ruskih i svetskih književnika. Njegovo delo postalo je u 20. veku neiscrpan izvor za najraznovrsnije književno-teorijske, estetičke, psihološke i filozofske studije i tumačenja. Uticao je na ukupnu evropsku i američku književnost, a posebno često su se na njega pozivali ekspresionisti u književnosti i egzistencijalisti u filozofiji ("Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni", "Zapisi iz mrtvog doma, "Idiot").

1855. Umro je danski filozof Obi Seren Kjerkegor, zastupnik antihegelijanskog pravca, kritičar hrišćanstva kao crkvene dogme i začetnik egzistencijalizma ("Ili-ili: fragmenti života", "Pojam strepnje", "Bolest na smrt", "Filozofske mrvice").

1869. Rođen je Vitorio Emanuele III, italijanski kralj od 1900. do 1946, oženjen Jelenom, ćerkom crnogorskog kralja Nikole I. Podržao je Musolinijev režim i 1936. je proglašen carem Etiopije, a 1939. kraljem Albanije. Abdicirao je 1946. u korist sina Umberta, nadajući se da će tako spasiti Savojsku dinastiju, ali su se Italijani u junu 1946. na plebiscitu izjasnili za republiku.

1878. Umro je crnogorski pisac i političar Stefan Mitrov Ljubiša, često nazivan "Njegošem u prozi". Prvu pripovetku objavio je 1868. i odmah postao jedan od najistaknutijih i najcenjenijih pripovedača. U njegovim pripovetkama, od kojih su najpoznatije "Kanjoš Macedonović" i "Pričanje Vuka Dojčevića" stapaju se epska legenda i realizam.

1918. Kapitulacijom Nemačke završen je Prvi svetski rat u kojem je učestvovalo 36 država. Život je izgubili oko 10 miliona ljudi. Bezuslovna kapitulacija, prema kojoj je Nemačka morala da napusti sve okupirane zemlje na zapadu i istoku, Alzas i Lorenu i levu obalu Rajne, potpisana je u železničkom vagonu u francuskom mestu Kompijenj.

1918. Maršal Jozef Pilsudski proglasio je nezavisnu republiku Poljsku.

1941. S teritorije SSSR-a u Drugom svetskom ratu počelo je emitovanje programa radio stanice "Slobodna Jugoslavija".

1942. Nemačke trupe su u Drugom svetskom ratu zaposele i neokupirani deo Francuske, pod kontrolom kvislinške vlade u Višiju. Istog dana nemačke i italijanske trupe su okupirale i francusko ostrvo Korzika.

1944. Počela je Batinska bitka u kojoj su jedinice sovjetske Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle teških borbi 23. novembra porazile nemačke snage.

1945. Održani su prvi posleratni izbori u Jugoslaviji na osnovu kojih je konstituisana Ustavotvorna skupština Demokratske Federativne Jugoslavije.

1952. Džon Mulin i Vejn Džonson u Los Anđelesu su prvi put prikazali svoj izum - video rikorder.

1961. Sovjetski grad Staljingrad je preimenovan u Volgograd.

1965. Premijer Rodezije Jan Smit jednostrano je proglasio nezavisnost od Velike Britanije, koja je režim bele manjine proglasila ilegalnim i uvela trgovinske sankcije.

1971. Senat SAD je ratifikovao ugovor kojim je Japanu vraćeno ostrvo Okinava, oduzeto krajem Drugog svetskog rata.

1975. Proglašena je nezavisnost Angole, posle pet vekova portugalske kolonijalne vlasti. Prvi predsednik Narodne Republike Angole postao je Agoštinjo Neto.

1992. Engleska anglikanska crkva je napustila vekovnu tradiciju i dopustila ženama da budu sveštenice.

1996. Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu je saopštio da je s gerilskim pokretom postignut sporazum o okočanju 36-godišnjeg građanskog rata u toj centralnoameričkoj zemlji.

2000. U zapaljenoj žičari u jednom tunelu ispod glecera Kicštajnhorna u masivu Hohen Tauern, u austrijski Alpama, život je izgubilo 159 osoba.

2000. Stupio je na snagu Zakon o Centralnoj banci Crne Gore, čime je zaokružena monetarna vlast u Crnoj Gori, inaugurisana pre godinu dana, uvođenjem nemačke marke u platni promet te republike.

2001. Dan nakon prijema Kine u Svetsku trgovinsku organizaciju, član te organizacije postao je i Tajvan.

2002. Predsednik kompanije Majkrosoft, Bil Gejts poklonio je 100 miliona dolara za borbu protiv AIDS-a u Indiji.

2003. Bugarski predsednik Georgi Parvanov doputovao je u dvodnevnu posetu Srbiji i Crnoj Gori. On je prvi bugarski šef države koji je nakon 53 godine, zvanično posetio Beograd.

2003. Sjedinjene Američke Države uvele su ekonomske i diplomatske sankcije Siriji, zbog podrške "palestinskom otporu izraelskoj okupaciji".

2004. U vojnoj bolnici u Parizu umro je palestinski predsednik Jaser Arafat, koji je na čelu Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) bio preko 30 godina. Za predsednika PLO izabran je bivši premijer Mahmud Abas.

2004. Parlament Litvanije ratifikovao je novi Ustav Evropske unije. Litvanija je prva članica Unije koja je usvojila evropski ustav.

1492. Španski moreplovac Kristofer Kolumbo napravio belešku o upotrebi duvana među Indijancima. Prvi pisan dokument o toj biljci.

1577. Engleski gusar i admiral Frensis Drejk krenuo na put oko sveta. Posle trogodišnjeg uspešnog putovanja postao prvi Englez koji je oplovio Zemlju. Tokom putovanja obišao obale Afrike i Amerike, napadajući i pljačkajući španske brodove.

1630. Umro nemački astronom, matematičar i fizičar Johan Kepler. Uz pomoć tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.

1787. Umro nemački kompozitor Kristof Vilibald Glik. Autor oko 100, zaslužan za reformu opere. Muziku podredio tekstu i prilagodio je dramskoj radnji.

1889. Pobornici republike, kojima su se po ukidanju ropstva pridružili veleposednici, oborili drugog i poslednjeg brazilskog cara Pedra II i proglasili Brazil republikom, s predsednikom Manuelom Deodorom.

1899. Tokom burskog rata, na području Johanesburga burski vojnik Piter Bota zarobio ratnog dopisnika londonskog Morning posta Vinstona Čerčila. Obojica kasnije postali premijeri, Bota posle rata osnovane Južnoafričke unije, a Čerčil Velike Britanije.
1916. Umro poljski pisac Henrik Sjenkjevič, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1905. Svetsku slavu stekao istorijskim romanima.

1920. U Ženevi održana prva Skupština Lige naroda.

1923. Galopirajuća inflacija u Nemačkoj dostigla vrhunac, jedan dolar vredeo osam milijardi maraka.

1954. Umro američki filmski i pozorišni glumac Lajonel Barimor. Kao dete se proslavio u ulozi Olivera Tvista, a pred kraj života, kao težak invalid, vezan za kolica, odigrao više zapaženih uloga.

1971. Delegacija Narodne Republike Kine prvi put učestvovala na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

1976. Umro Žan Gaben, jedan od najpopularnijih i najdarovitijih francuskih filmskih i pozorišnih glumaca. Snimio oko 90 filmova, najčešće s veteranima francuske kinematografije.

1976. Umro srpski glumac Milivoje Živanović, prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Karijeru počeo u putujućem pozorištu Udruženja glumaca. Zalaganjem Branislava Nušića postao stalni član Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Potom igrao u Skoplju, od 1932. u Narodnom pozorištu u Beogradu, od 1947. u JDP-u.

1976. Sirijska armija preuzela punu kontrolu nad Bejrutom, u pokušaju da okonča 18 meseci dug građanski rat u Libanu.

1978. U Šri Lanki se srušio islandski putnički avion DC-8, koji je iz Meke prevozio indonežanske muslimanske hodočasnike. Poginulo svih 175 putnika i osam članova posade.

1983. Lider kiparskih Turaka Rauf Denktaš proglasio Republiku Severni Kipar.

1988. Nacionalno veće Palestinske oslobodilačke organizacije na zasedanju u Alžiru proglasilo nezavisnost Palestine na Zapadnoj obali i u Gazi s glavnim gradom Jerusalimom.

1990. NATO i Varšavski pakt u načelu dogovorili drastično smanjenje konvencionalnog naoružanja. Prvi dogovor o konvencionalnom naoružanju dva vojna saveza posle II svetskog rata.

1994. Predsednik Austrije Tomas Klestil priznao, u obraćanju članovima parlamenta Izraela, da je njegova zemlja propustila da u prošlosti prizna ulogu u nacističkom holokaustu.

1999. Policija rasturila antiameričke demonstracije u Turskoj i Grčkoj organizovane povodom posete predsednika SAD Bila Klintona tim zemljama.

2003. U bombaškim napadima na dve sinagoge u centru Istanbula poginulo najmanje 25 osoba, više od 300 povređeno. Turske vlasti saopštile da su napad izvršili turski državljani.

2004. Pred Tribunalom u Hagu počelo prvo suđenje kosovskim Albancima za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu. Fatmir Ljimaj, Haradin Baljaj i Isak Musljiu optuženi za nezakonito pritvaranje, mučenje i ubistva albanskih i srpskih zarobljenika u logoru Lapušnik kod Glogovca u leto 1998. U novembru 2005. Ljimaj i Musljiu oslobođeni krivice, Baljaj proglašen krivim i osuđen na 13 godina zatvora.

2004. Premijer Hrvatske Ivo Sanader doputovao u zvaničnu posetu Srbiji i Crnoj Gori. Prvi premijer Hrvatske koji je došao u Beograd posle raspada SFRJ i osamostaljenja Hrvatske.

 1095. Na crkvenom saboru u Klermonu, u Francuskoj, papa Urban II pozvao crkvene velikodostojnike i svetovne vladare na verski rat protiv turskog plemena Seldžuka, koje je zauzelo Svetu zemlju u Palestini. Počela epoha krstaških ratova.

1532. Španski osvajač Fransisko Pisaro zauzeo, s 200 vojnika, grad Kahemarku u Peruu i pogubio cara Inka Atahualpu, iako je za njega bila isplaćena velika otkupnina.

1766. Rođen francuski kompozitor i violinista Rudolf Krojcer, dvorski violinista Napoleona Bonaparte i Luja XVIII. Opčinjen njegovom virtuoznošću, Betoven mu posvetio sonatu za violinu i klavir br. 47, Krojcerovu sonatu.

1831. Umro pruski general Karl Marija fon Klauzevic, jedan od najpoznatijih vojnih teoretičara XIX veka. U delu "O ratu" teorijski uobličio iskustva nove strategije primenjene u Napoleonovim ratovima. Prema Klauzevicu, rat deo opštih političkih odnosa i nastavak olitike uz primenu drugih sredstava.

1912. Počela Bitoljska bitka u I balkanskom ratu. Srpska vojska 18. novembra potukla tursku Vardarsku armiju Zeki-paše.

1914. Počela Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u I svetskom ratu. Bitka završena 15. decembra pobedom srpske vojske nad austrougarskim trupama pod komandom generala Poćoreka, prisiljenog da se povuče iz Srbije. Izuzetne zasluge za pobedu u bici, u kojoj je zarobljeno oko 43.000 austrougarskih vojnika, imao general Živojin Mišić.

1918. Posle propasti austrougarske monarhije u I svetskom ratu Mađarska proglašena za nezavisnu republiku.

1933. SSSR i SAD uspostavili diplomatske odnose.

1941. U II svetskom ratu počela druga nemačka ofanziva na Moskvu, 5. decembra završena porazom nemačke vojske. Nastavljajući operacije, sovjetska Crvena armija do marta 1942. odbacila nemačke trupe na 200 kilometara od Moskve. Nemački poraz označio kraj "blickriga" i nagovestio preokret rata u korist antihitlerovske koalicije.

1960. Umro američki filmski glumac Klark Gebl. Igrao u više od 70 filmova, veliku popularnost stekao kao Ret Batler u filmu "Prohujalo s vihorom". Dobitnik Oskara za film "Dogodilo se jedne noći".

1965. SSSR lansirao svemirski brod Veneru III. Brod u martu 1966. stigao na Veneru kao prvi svemirski brod koji se spustio na neku drugu planetu.

1970. Pakistan zvanično saopštio da je broj mrtvih u ciklonu i ogromnim talasima koji su zapljusnuli obale Istočnog Pakistana, Bangladeša, i ostrva u Bengalskom zalivu dostigao pola miliona.

1972. Tri astronauta SAD počela 84 dana dug let u svemirskoj letelici Skajlab IV.

1991. Predsednik Rusije Boris Jeljcin potpisao seriju dekreta kojima je preneo vlast nad privredom sa sovjetske centralne vlade na Vladu Rusije.

1992. Na prvim višestranačkim izborima u Litvaniji po sticanju nezavisnosti od SSSR-a ubedljivo pobedila Demokratska radnička partija, bivši komunisti.

1992. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pooštrio sankcije protiv Jugoslavije uvođenjem rečne i pomorske blokade.

1995. Haški tribunal optužio lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i vojnog komandanata Ratka Mladića za genocid nad muslimanskim civilima počinjen tokom zauzimanja Srebrenice u julu 1995, kada je više hiljada bosanskih muslimana ubijeno i raseljeno.

1997. Umro francuski političar i publicista Žorž Marše, generalni sekretar francuske Komunističke partije od 1972. do 1994.

1998. Haški tribunal proglasio krivim Zdravka Mucića, Hazima Delića i Esada Landžu za ubijanje i zlostavljanje srpskih zatvorenika 1992. u logoru Čelebići. Prvo suđenje za ratne zločine nad Srbima tokom rata u Bosni i Hercegovini.

2000. Predsednik SAD Bil Klinton doputovao u Vijetnam. Prva poseta nekog predsednika SAD toj zemlji od završetka Vijetnamskog rata, 1975.

2001. Pariski klub poverilaca otpisao Jugoslaviji 66 odsto duga prema državama-poveriocima.

2003. U Srbiji, zbog malog odziva birača, 39 odsto, treći put propali predsednički izbori.

2003. Blizu Kabula ubijena radnica Ujedinjenih nacija, Francuskinja Betina Guazlarard. Prva žrtva među zaposlenima u UN od svrgavanja talibanske vlasti u Avganistanu, dve godine ranije.

2005. Haški tribunal penzionisanog generala Armije BiH Sefera Halilovića oslobodio krivice za zločine koje su nad hrvatskim civilima u Hercegovini u jesen 1993. počinile trupe te armije.

 1558. Umrla je engleska kraljica Meri I Tjudor, ćerka Henrija VIII. Tokom vladavine od 1553. kao supruga španskog kralja Felipea II pokušala je da Englesku vrati pod uticaj pape, a zbog žestokog progona protestanata (anglikanaca) dobila je naziv Krvava Meri. Posle njene smrti na presto je došla njena sestra Elizabeta I, koja je postavila temelje budućoj britanskoj imperiji.

1800. Kongres SAD sastao se prvi put u novoj prestonici Vašingtonu, a američki predsednik Džon Adams je postao prvi stanar zgrade kasnije nazvane Bela kuća.

1855. Škotski istraživač Dejvid Livingston otkrio je vodopade na reci Zambezi, nazvane po engleskoj kraljici Viktorijini vodopadi.

1858. Umro je velški filantrop Robert Oven, socijalista utopista i socijalni reformator, industrijalac koji je svoje bogatstvo utrošio pokušavajući da ostvari projekte socijalnih reformi.

1869. Posle više od deset godina rada pod rukovodstvom Francuza Ferdinana de Lesepsa, otvoren je Suecki kanal kojim je Sredozemno more povezano sa Indijskim okeanom.

1913. Prvi brodovi su prošli kroz Panamski kanal, koji je zvanično otvoren godinu dana kasnije.

1917. Umro je francuski vajar Ogist Roden, jedan od najvećih umetnika s kraja 19. i početka 20. veka. Njegovo delo objedinilo je romantičarski duh i moderne težnje i presudno uticalo na evropsko vajarstvo ("Mislilac", "Poljubac", "Balzak", "Građani Kalea", "Vrata pakla", "Večni idol").

1938. Umro je hrvatski političar Ante Trumbić, koji je uz Frana Supila i Ivana Meštrovića bio glavni zastupnik ujedinjenja Hrvatske sa Srbijom i Crnom Gorom u zajedničku državu. Bio je predsednik Jugoslovenskog odbora od osnivanja 1915. do njegovog raspuštanja u decembru 1918, kada je formirana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1947. Puštena je u saobraćaj železnička pruga Šamac-Sarajevo, duga 242 kilometra, u čijoj su izgradnji učestvovale omladinske brigade iz cele Jugoslavije.

1954. Egipatski general Gamal Abdel Naser postao je šef države posle pada predsednika Mohameda Nagiba, s kojim je 1952. srušio kralja Faruka I.

1969. SSSR i SAD su u Helsinkiju otpočeli razgovore o ograničenju strateškog naoružanja (SALT).

1971. Revolucionarna partija na čelu s Vemidom Tanomom Kitikačornom izvršila je vojni udar i preuzela vlast u Tajlandu. Ukinut je parlament, raspuštena vlada i suspendovan ustav.

1974. Na prvim parlamentarnim izborima u Grčkoj posle više od deset godina i nakon sedmogodišnje vojne diktature ubedljivo je pobedila Nova demokratija Konstantina Karamanlisa.

1976. Kina je izvela najveću nuklearnu eksploziju u atmosferi.

1988. Smenjivanje visokih funkcionera u Pokrajinskom komitetu Saveza komunista Kaćuše Jašari i Azema Vlasija izazvalo je masovne demonstracije Albanaca na Kosovu, uključujući i štrajk oko 1.000 rudara u rudniku Stari trg koji je počeo u februaru 1989.

1989. Demonstracije u Pragu u znak sećanja na dan kada su Nemci 1939. pogubili devet čeških studenata i zatvorili češke univerzitete, pretvorile su se u protestni marš protiv komunističkog režima. Policija je grubo reagovala, mnogi su uhapšeni, a 71 lice je povređeno.

1989. U jednoj od najvećih rudarskih nesreća u Srbiji, u jami "Morava" Aleksinačkih rudnika uglja poginulo je 90 rudara.

1993. Sudije iz 11 zemalja položile su zakletvu na inauguralnom zasedanju suda UN za ratne zločine počinjene u Jugoslaviji, prvog takvog suda posle Nirnberškog i Tokijskog koji su bili osnovani posle Drugog svetskog rata.

1996. U drugom krugu lokalnih izbora u Srbiji koalicija opozicionih partija "Zajedno" pobedila je u najvećem broju velikih gradova, uključujući Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac. To je bila prva pobeda srpske opozicije od uvođenja višestranačkog političkog sistema 1990. Pokušaj vlasti da falsifikuje izborne rezultate izazvao je tromesečne masovne građanske proteste.

1997. Pripadnici najveće egipatske militantne organizacije "Al Gama al Islamija" ubili su u blizini hramova u Luksoru 58 stranih turista i četvoricu Egipćana.

1998. Izraelski Kneset ratifikovao je većinom glasova "Vaj sporazum", kojim je predviđeno ustupanje dela okupirane teritorije palestinskoj samoupravi.

2001. Na Kosovu su održani prvi parlamentarni izbori od dolaska međunarodnih snaga u tu pokrajinu u junu 1999. Ubedljivu pobedu odneo je Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove osvojivši 45,6 odsto glasova. Srpska koalicija "Povratak" osvojila je 11,34 odsto glasova. Na izbore je izašlo 63 odsto Albanaca i 56 odsto Srba.

2003. Srbija je vratila Hrvatskoj matične knjige koje su 1995. odnete iz delova Hrvatske koji su bili pod kontrolom Srba.

2005. Na svečanosti u Dejtonu bivšem američkom izaslaniku za Balkan Ričardu Holbruku uručena je Dejtonska nagrada za mir, u znak priznanja za postizanje sporazuma kojim je pre 10 godina okončan rat u Bosni i Hercegovin

 9. Rođen je rimski car Tit Flavije Vespazijan, osnivač dinastije Flavija. Tokom vladavine od 69. do smrti 79. pokorio je Galileju i zauzeo krajeve oko Jerusalima. U Rimu je podigao veličastvene građevine poput Koloseuma, Kapitola i Amfiteatra.

1477. Engleski štampar Vilijam Keksten izdao je u Vestminsteru prvu knjigu štampanu u Engleskoj na engleskom jeziku "The Dictes and Sayings of the Philosophers".

1626. Papa Urban VIII osveštao je baziliku Svetog Petra u Rimu.

1786. Rođen je nemački kompozitor Karl Marija Fridrih Ernstfon Veber, tvorac nemačke romantične opere. Posebno je značajna njegova opera "Čarobni strelac" kojom je prekinuo sa tradicijom italijanske opere i uveo romantizam u muzičko-scensku umetnost.

1860. Rođen je poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, profesor Konzervatorijuma u Varšavi. Od 1919. do 1921. bio je premijer i šef diplomatije a 1940. predsednik Poljske (opera "Manra", "Poljska fantazija" za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme).

1903. SAD su s Panamom potpisale ugovor kojim su dobile neograničeno pravo korišćenja Panamskog kanala. Godine 1979. postignut je sporazum da Panama dobije potpuni suverenitet nad kanalom 31. decembra 1999.

1910. U Meksiku je izbila seljačka revolucija čije su vođe bili Pančo Vila i Emilio Zapata. Tokom revolucije koja je trajala do 1917. poginulo je više od milion ljudi.

1918. Belgijska armija je ušla u Brisel posle četiri godine nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu.

1922. Umro je francuski pisac Marsel Prust. Njegov književni postupak u ciklusu romana "U potrazi za izgubljenim vremenom" (1913), i na planu sadržaja i na planu forme, zaokuplja pažnju književnih kritičara i istoričara tokom čitavog 20. veka. Smatra se da je, uz Kafku i Džojsa, Prustovo delo presudno uticalo na razvoj modernog romana u prošlom veku.

1928. U filmu "Parobrod Vili" prikazanom u Njujorku prvi put se pojavio Miki Maus, popularni junak crtanih filmova Volta Diznija.

1936. Nemačka i Italija su priznale vladu generala Fransiska Franka u Španiji.

1945. Na prvim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata, koje je opozicija bojkotovala, pobedio je Otečestveni front predvođen komunistima.

1956. Umro je srpski glumac Dobrica Milutinović, prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. ustanovili nagradu za glumačko životno delo "Dobričin prsten".

1969. Modul američkog vasionskog broda "Apolo 12" sa astronautima Čarlsom Konradom i Alenom Binom spustio se na Mesec. Bio je to drugi svemirski brod koji je dotakao mesečevo tlo.

1978. U Džonstaunu u Gijani 914 Amerikanaca pripadnika sekte "Hram naroda" izvršilo je kolektivno samoubistvo. Oni su zajedno sa svojim vođom Džimom Džonsom popili cijanid izmešan sa voćnim sokom. Članovi sekte koji su odbili da ispiju otrov su ubijeni.

1991. Nakon 86 dana opsade pripadnici Jugoslovenske narodne armije ušli su u razrušeni Vukovar. U borbama sa hrvatskim snagama poginulo je više hiljada ljudi, među kojima veliki broj civila. Od 45.000 stanovnika, oko 10.000, koliko je ostalo u gradu, izašlo je iz podruma u kojima su proveli gotovo tri meseca.

1991. Umro je čehoslovački državnik slovačkog porekla Gustav Husak, predsednik Čehoslovačke od 1975. Na čelo Komunističke partije došao je posle vojne intervencije Varšavskog pakta 1968, zamenivši Aleksandera Dubčeka. Pod pritiskom javnosti 1989. je podneo ostavku.

1993. Lideri Južne Afrike, crnci i belci, odobrili su ustav kojim je označen kraj politike aparthejda u toj zemlji.

1999. Na samitu OEBS-a u Istanbulu usvojena je Povelja o evropskoj bezbednosti kojom se sukobi unutar država smatraju legitimnim predmetom brige međunarodne zajednice.

2002. Umro je američki glumac Džejms Koburn koji je najzapaženije uloge ostvario u filmovima "Naš čovek Flint" i "Sedam veličanstvenih".

2003. Haški tribunal obelodanio je optužnicu protiv bivše lidera samoproklamovane Republike Srpske Krajine (Hrvatska) Milana Babića za zločine protiv čovečnosti nad hrvatskim civilima 1991-92. godine. Babić je priznao krivicu i 29. juna 2004. osuđen na 13 godina zatvora.

2003. U Beogradu je održana poslednja sednica koalicije Demokratske opozicije Srbije, koji je prestao da postoji nakon raspisivanja parlamentarnih izbora za 28. decembar te godine. DOS je došao na vlast u Srbiji posle pobede na izborima 2000. kada je poražen bivši režim koji je oličavao haški optuženik Slobodan Milošević.

2004. Češki predsednik Vaclav Klaus potpisao je zakon kojim se nakon 140 godina ukida vojni rok, a od januara 2005. uvodi potpuno profesionalna vojska.

 1600. Rođen engleski kralj Čarls I Stjuart. Njegova autoritarna vladavina izazvala građanski rat rojalista i parlamentaraca. Posle pobede vojske Parlamenta, pod vođstvom Olivera Kromvela, kralj osuđen na smrt i, 1649, pogubljen.

1711. Rođen Mihail Vasiljevič Lomonosov, ruski naučnik, pesnik i akademik, enciklopedista svetskog glasa. Autor prve ruske gramatike, osnivač Moskovskog univerziteta, 1755.

1809. U bici kod Okane 30.000 Napoleonovih vojnika porazilo 50.000 Španaca. Francuska potom osvojila Andaluziju, sem lučkog grada Kadisa.

1828. U 31. godini, od tifusa, umro austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od prvih i najznačajnijih predstavnika romantizma. Njegov bogat opus, 998 dela, nastao od 1810. do 1828, sadrži gotovo sve muzičke vrste.

1885. U srpsko-bugarskom ratu, srpska vojska teško poražena u bici kod Slivnice.

1888. Rođen kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927.

1916. Srpske i ruske jedinice u I svetskom ratu oslobodile Bitolj od Bugara.

1942. Sovjetske trupe u II svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i opkolile IV i VI nemačku oklopnu armiju.

1944. Predsedništvo AVNOJ-a na prvoj sednici u Beogradu odlučilo da Josipu Brozu Titu bude dodeli Orden narodnog heroja, na predlog Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije. Drugi Orden narodnog heroja Brozu dodeljen 1972, a treći 1977.

1946. U Parizu otvorena prva konferencija UNESKO-a.

1977. Predsednik Egipta Anvar el Sadat doputovao u mirovnu misiju u Izrael, kao prvi arapski lider koji je posetio tu zemlju. Poseta izazvala oštre proteste Palestinaca.

1984. U Meksiko Sitiju, u eksploziji gasa i požaru, poginulo više od 550 ljudi, povređeno više od 4.200.

1988. U Beogradu, na Ušću, održan najveći miting u nizu sličnih skupova koje je predsednik Saveza komunista Srbije Slobodan Milošević organizovao tokom godine širom Srbije. Skupu od oko milion ljudi obratio se i Milošević, pozivajući na odbranu srpskih nacionalnih interesa.

1990. Lideri NATO-a i Varšavskog pakta potpisali sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja. Objavljen i kraj hladnog rata.

1994. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno usvojio rezoluciju kojom je odobrena upotreba vazdušnih snaga NATO-a na teritoriji Krajine u Hrvatskoj, u zonama pod zaštitom UN.

1995. Samoubica uleteo kamionom sa eksplozivom u Ambasadu Egipta u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana. U eksploziji poginulo 16, povređeno više od 60 ljudi.

1996. Okupljanjem 35.000 ljudi, u Nišu počeli protesti zbog falsifikovanja izbornih rezultata drugog kruga lokalnih izbora u Srbiji, na kojima je pobedila koalicija Zajedno. Protesti širom Srbije, koji su trajali tri meseca, uz pritisak međunarodne zajednice, prisilili predsednika Srbije Slobodan Milošević da 11. februara 1997. prizna prvu pobedu opozicije u Srbiji od ukidanja komunizma na prostoru SFRJ.

1996. Tokom prvog susreta pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra, u Vatikanu, poglavar Rimokatoličke crkve prihvatio poziv da poseti komunističku Kubu.

1998. Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno počeo postupak impičmenta protiv šefa države, treći u istoriji SAD.

2000. Na hiljade Španaca okupilo se oko grobnice generala Franciska Franka u mestu Vale de los Kaidos kako bi obeležilo 25. godišnjicu diktatorove smrti.

2003. Pokret Otpor, poznat po akcijama protiv bivšeg režima Slobodana Miloševića, prerastao u političku partiju. Pristupanjem Demokratskoj stranci 8. septembra 2004. Otpor prestao da postoji.

2003. U vijetnamsku luku Ho Ši Min, posle gotovo 30 godina, uplovila fregata SAD.

 1602. Rođen nemački fizičar i izumitelj Oto fon Girike. Prvi demonstrirao vakuum i prikazao eksperiment o vazdušnom pritisku.

1780. Velika Britanija objavila rat Holandiji posle otkrića da holandski brodovi snabdevaju američke pobunjenike francuskim i španskim oružjem.

1818. Južnoamerički revolucionar i državnik Simon Bolivar objavio nezavisnost Venecuele od Španije.

1847. Umro srpski pisac, prevodilac i glumac Joakim Vujić, otac srpskog pozorišta, osnivač i direktor Knjaževsko-serbskog teatra u Kragujevcu, 1833.

1863. Rođen srpski pisac, estetičar i književni kritičar Bogdan Popović. Član Srpske kraljevske akademije, jedan od osnivača Srpskog književnog glasnika. Uticao na evropeizaciju srpske književnosti uoči I svetskog rata. Objavio "Antologiju novije srpske lirike" i veći broj studija iz književnosti i umetnosti.

1873. Gradovi na desnoj i levoj obali Dunava, Budim i Pešta, spojena u Budimpeštu, prestonicu Mađarske.

1894. Umro ruski kompozitor i pijanista Anton Grigorjevič Rubinštajn, osnivač Konzervatorijuma u Petrogradu, jedan od najvećih pijanista XIX veka. Komponovao opere, klavirske kompozicije, solo-pesme.

1910. Umro ruski pisac i mislilac Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od velikana ruske i svetske književnosti. Romanom "Rat i mir" stvorio tip romana "vremena i prostora".

1914. Na Vrapčem brdu kod Lazarevca, u I svetskom ratu, u Kolubarskoj bici, kao oficir poginuo Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji.

1917. U bici kod Kanbreja u I svetskom ratu Britanci prvi put u borbu uključili više tenkova, njih 324. Tenk je prvi put upotrebljen u bici na Somi 1916.

1923. Garet A. Morgan patentirao automatski semafor.

1924. U Turskoj ugušena pobuna Kurda, čija je teritorija ugovorom u Lozani posle I svetskog rata podeljena između nekoliko država.

1925. Rođena ruska balerina Maja Pliseckaja, zvezda Teatra Boljšoj gotovo pola veka. S 11 godina počela da igra u baletskom horu, 1943. postala solistkinja, potom primabalerina, ostvarivši niz glavnih uloga u klasičnom i modernom baletu.

1945. U Nirnbergu, pred Međunarodnim vojnim sudom, počelo suđenje nacističkim ratnim zločincima u II svetskom ratu, na kom je prvi put u istoriji neki međunarodni forum osudio agresiju kao zločin protiv čovečanstva i kaznio vinovnike. Posle 10 meseci, 12 optuženih osuđeno na smrt, tri na doživotnu robiju, četiri na zatvor od 10 do 20 godina, a pet oslobođeno.

1945. Saveznička Kontrolna komisija dala dozvolu za preseljenje šest miliona Nemaca iz Austrije, Poljske i Mađarske u Zapadnu Nemačku.

1959. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Deklaraciju o pravima deteta. Proklamovana jednaka prava za svu decu, bez obzira na rasu, veru, poreklo i pol.

1959. Velika Britanija, Norveška, Švedska, Danska, Austrija, Portugalija i Švajcarska u Stokholmu potpisale konvenciju o formiranju Evropskog udruženja slobodne trgovine.

1975. Umro španski diktator Fransisko Franko, 36 godina na čelu diktatorskog režima u Španiji. Dva dana kasnije Huan Karlos postao kralj Španije.

1980. U Kini počelo suđenje tzv. četvoročlanoj bandi, koju je vodila Đang Ćing, udovica predsednika Mao Cedunga. Grupa optužena za izdaju i zločine tokom Kulturne revolucije, od 1966. do 1976.

1995. Na predsedničkim izborima u Poljskoj, kandidat levice, bivši komunista Aleksandar Kvašnjevski, pobedio šefa države Leha Valensu.

1998. Sa kosmodroma u Bajkonuru Rusija lansirala prvi modul Međunarodne svemirske stanice, vredan 60 milijardi dolara.

2001. Na opštim izborima u Danskoj, socijaldemokrate prvi put posle 80 godina izgubile vlast. Pobedili liberali Andersa Foga Rasmusena.

2002. Savet Turske za radiodifuziju predložio državnom radiju i televiziji da počnu emitovanje na ranije zabranjenom kurdskom jeziku, kao korak ka članstvu u EU.

2003. U Beogradu umro fotoreporter i fotograf Radivoje Vican Vicanović.

2003. U eksploziji automobila-bombi u Istanbulu blizu Konzulata Velike Britanije i ispred predstavništva londonske banke HSBC poginulo 27 osoba, među njima generalni konzul Velike Britanije Rodžer Šort, više od 450 ljudi povređeno.

2003. Umro bivši predsednik Centralnoafričke Republike Dejvid Dacko, kog je svrgnuo diktator Žan Bedel Bokasa.

2004. Predsednik Šri Lanke Čandrika Kumaratunga, posle ubistva sudije Vrhovnog suda, ukinuo 28 godina dug moratorijum na smrtnu kaznu.

2005. Umro američki pevač i tekstopisac Kris Vajtli. Prvi album, Living With the Law, objavio 1991.

2006. Umro američki reditelj Robert Altman. Dobio Oskara za životno delo.

 1694. Rođen francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Mari Arue, poznat kao Volter. Jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u XVIII veku.

1783. Francuzi Fransoa Pilatr de Rozije i Fransoa Loran izveli prvi uspešan let balonom napunjenim toplim vazduhom, preletevši iznad Pariza osam kilometara za 25 minuta.

1806. U nameri da ekonomski slomi protivnika, Napoleon Bonaparta objavio Berlinski dekret o blokadi Velike Britanije, koji je uključivao zabranu pristajanja britanskih brodova u sve evropske luke.

1844. Umro ruski pisac Ivan Andrejevič Krilov. Izdavao humorističkih časopise i pisao satiru, najveću popularnost stekao basnama, koje je pisao po uzoru na Ezopa, inspirišući se i ruskim folklorom.

1869. Rođen srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović. Profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u XX veku. Tokom II svetskog rata predsednik jugoslovenske emigrantske vlade u Londonu, posle rata komunističke vlasti ga u odsustvu osudile na 20 godina zatvora.

1877. Tomas Edison objavio da je izumeo fonograf.

1916. Umro Franc Jozef I, austrijski car od 1848, od 1867. car i kralj Austro-Ugarske. 1878. okupirao, potom anektirao, Bosnu i Hercegovinu. Atentat na njegovog bratanca, nadvojvodu Franca Ferdinanda, u Sarajevu 1914. iskoristio za obračun sa Srbijom. Smatra se da je taj atentat bio neposredan povod za početak I svetskog rata. Nasledio ga Karlo I, poslednji vladar carstva, koje se posle rata raspalo.

1937. Osnovana Muzička akademija u Beogradu. 1973. dobila status fakulteta.

1938. Nemačka okupirala sudetsku oblast u Čehoslovačkoj i priključila je nemačkom Rajhu.

1963. Rimokatolički Vatikanski koncil odobrio upotrebu lokalnih jezika u crkvenim obredima umesto latinskog.

1974. U eksplozijama koje su u dva paba u engleskom gradu Birmingemu podmetnuli pripadnici Irske republikanske armije poginula 21 osoba, 162 povređene.

1977. U jugoistočnoj Indiji ciklon usmrtio 3.000 ljudi, ogromni talasi zbrisali čitava sela.

1981. Umro srpski pisac i istoričar umetnosti i književnosti Milan Kašanin. Pre II svetskog rata direktor Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja kneza Pavla, posle rata Galerije fresaka.

1994. Avijacija NATO-a koristeći 36 bombardera iz baza u Italiji napala aerodrom Udbine u Hrvatskoj, posle pisma predsednika Hrvatske Franje Tuđmana Ujedinjenim nacijama, sa optužbama na račun krajiških Srbe da sa tog aerodroma napadaju Bosnu i Hercegovinu. Najveća vazdušna operacija NATO od osnivanja, 1949.

1995. Argentina Italiji izručila nacističkog oficira Eriha Pribkea, odgovornog za masakr 335 civila u II svetskom ratu.

1995. Posle tronedeljnih pregovora, u vojnoj bazi Rajt Peterson, u gradu Dejton, SAD, predsednici Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije Franjo Tuđman, Alija Izetbegović i Slobodan Milošević parafirali mirovni sporazum kojim je okončan rat u BiH.

2000. Napadom na policijsku stanicu u selu Končulj, u kom su poginula četiri pripadnika srpskih snaga bezbednosti, obnovljeni sukobi naoružanih Albanaca i srpskih snaga u Kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije.

2002. Međunarodni tužilac na Kosovu Antoni Rič podigao optužnicu protiv nekadašnjeg komandanta OVK Rustema Mustafe i tri bivša pripadnika OVK za ratne zločine na Kosovu od avgusta 1998. do sredine juna 1999.

2004. U Ukrajini održan drugi krug predsedničkih izbora, posle kojih su, zbog izborne krađe, na ulicama Kijeva izbili protesti više hiljada pristalica kandidata opozicije Viktora Juščenka. Višednevna kriza u zemlji okončana 3. decembra, kada je Ustavni sud doneo odluku o poništenju drugog izbornog kruga i zakazivanju novi izbora za 26. decembar. Na njima Juščenko izabran za predsednika Ukrajine.

2006. U Beogradu umrla pijanistkinja Ksenija Zečević.

Beograd --  1497. Tražeći morski put u Indiju, Portugalac Vasko da Gama postao je prvi moreplovac koji je oplovio Rt Dobre Nade, na krajnjem jugu Afrike.

1699. Danska, Rusija, Saska i Poljska, nakon pobede nad švedskom vojskom, potpisale su sporazum o podeli Kraljevine Ssvedske.

1819. Rođena je engleska književnica Meri En Evans, poznata kao Džordž Eliot, jedan od utemeljivača engleskog psihološko-socijalnog romana ("Sajlas Marner", "Mlin na Flosi").

1842. Na planini Sent Helen u američkoj državi Vašington izbila je erupcija. To je bila prva vulkanska erupcija u Americi čiji je datum izbijanja zabeležen.

1868. Održana je prva pozorišna predstava u Beogradu u zgradi na Varoš-kapiji, komad "Đurađ Branković" Karla Obernjika.

1869. U Parizu je rođen Andre Žid, jedna od najkontroverznijih i najuticajnijih ličnosti francuske književnosti 20. veka. Romanopisac, esejist, kritičar dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1947. ("Kovači lažnog novca", "Podrumi Vatikana", "Pastoralna simfonija").

1913. Rođen je Edvard Bendžamin Britn, jedan od najznačajnijih engleskih kompozitora 20. veka. Sa operskim pevačem Piterom Pirsom osnovao je 1948. Aldeburški muzički festival ("Piter Grajms", "Otmica Lukrecije", "Ratni rekvijem", "Prolećna simfonija").

1916. Umro je američki pisac Džek London, jedan od najčitanijih autora u prvoj polovini 20. veka ("Zov divljine", "Beli očnjak", "Mesečeva dolina", "Ljudi s dna") .

1943. U Libanu je proglašena nezavisnost, čime je ukinut mandat koji je nad ovom državom imala Francuska od 1. jula 1920. Arapske zemlje, Velika Britanija i SAD su odmah priznali nezavisnost Libana, a francuske trupe su sporazumno napustile zemlju 1946.

1954. Umro je ruski pravnik i diplomata Andrej Višinski, državni tužilac (od 1935) u vreme velikih čistki koje je u drugoj polovini tridesetih godina 20. veka sproveo sovjetski lider Staljin. Bio je šef sovjetske diplomatije 1949, a potom stalni predstavnik SSSR-a u UN.

1963. U Dalasu, u Teksasu, ubijen je predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi. Za izvršenje atentata osumnjičen je Li Harvi Osvald, kojeg je dva dana kasnije u policijskoj stanici ubio Džek Rubi.

1963. Umro je engleski književnik Oldos Haksli, jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka, kosmopolita i aktivista pacifističkog pokreta (Peace Pledge Movement, 1935). Njegovi "romani ideja" zasnovani su na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela ("Kontrapunkt života", "Vrli novi svet", "Slepi u Gazi").

1972. Predsednik SAD Ričard Nikson ukinuo je nakon 22 godine zabranu putovanja američkih brodova i aviona u Kinu.

1974. Generalna skupština UN dala je status posmatrača Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji.

1975. Huan Karlos je postao kralj Španije, dva dana nakon smrti diktatora Fransiska Franka. Poslednji španski monarh bio je Alfonso XIII koji je 1931. pobegao iz zemlje.

1977. Anglo-francuski putnički avion "Konkord" počeo je redovni saobraćaj između Evrope i Amerike. Redovni letovi uspostavljeni su nakon dve godine pravnih rasprava zbog jačine buke koju taj avion proizvodi.

1980. Umrla je holivudska zvezda i seks simbol tridesetih godina 20. veka Me Vest.

1989. U Bejrutu je ubijen predsednik Libana Rene Muavad dok je prolazio kroz grad u svečanoj povorci povodom Dana nezavisnosti. U bombaškom napadu poginulo je još 16 ljudi.

1990. Prva žena premijer u istoriji Velike Britanije Margaret Tačer je zbog neslaganja u njenoj Konzervativnoj stranci podnela ostavku posle 11,5 godina provedenih na mestu premijera.

1992. Pomorsko-vazduhoplovne snage NATO-a i Zapadnoevropske unije započele su kontrolu brodova u međunarodnim vodama Jadranskog mora u cilju onemogućavanja snabdevanja SR Jugoslavije naftom i drugim strateškim materijalima.

1995. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je okončan bosanski rat, Savet bezbednosti UN suspendovao je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji i počeo skidanje embarga na oružje državama nastalim od bivše Jugoslavije. SR Jugoslavija je bila pod ekonomskom blokadom 1.253 dana (od 31. maja 1992).

2000. Emil Zatopek, legendarni češki trkač i jedini atletičar koji je osvojio tri zlatne medalje u trkama na duge staze na jednoj olimpijadi, umro je u Pragu u 78. godini. Prvo olimpijsko zlato osvojio je u Londonu 1948, a tri olimpijske zlatne medalje u Helsinkiju 1952. Zatopek je 1. decembra proglašen za češkog sportistu stoleća.

2002. Nigerija je odlučila da se takmičenje za Mis sveta održi u nekoj drugoj državi, zbog muslimansko-hrišćanskog sukoba u kojima je poginulo najmanje 215 ljudi.

2005. Predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angela Merkel, prva žena na mestu kancelara Nemačke, zvanično je stupila na dužnost.

2006. Aleksandar Litvinjenko, bivši agent KGB i oštar kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina, umro je u Londonu od posledica trovanja radioaktivnom supstancom.