1492 - Kristofer Kolumbo na prvom putovanju preko Atlantika otkrio je Kubu i proglasio je posedom Španije.

1628 - Kraljevske trupe pod kardinalom Rišeljeom zauzele su nakon višemesečne opsade uporište hugenota (protestanata) La Rošel.

1636 - U Kembridžu, u američkoj državi Masačusets, osnovan je Harvard koledž, najstarija obrazovna ustanova u SAD.

1704 - Umro je engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije. Snažno je uticao na kasnije filozofe empiričare i teoretičare liberalnog društva i građanske države ("Ogled o ljudskom razumu", "Pisma o toleranciji", "Dve rasprave o vladi", "Vaspitanje".

1746 - U zemljotresu u Peruu, u kojem su razoreni gradovi Lima i Kaljao, poginulo je najmanje 18.000 ljudi.

1836 - Proglašena je federacija Perua i Bolivije.

1884 - Rođen je srpski kompozitor, muzikolog, pedagog i kritičar Miloje Milojević, profesor Muzičke akademije u Beogradu, jedan od začetnika muzikologije u Srbiji. Osnovao je beogradski orkestar "Collegium musicum" ("Četiri komada za klavir", "Melodije i ritmovi sa Balkana", "Pred veličanstvom prirode").

1886 - Na ostrvu Bidl u njujorškoj luci predsednik SAD Grover Klivlend otkrio je Statuu slobode, poklon Francuske, koju je izradio Frederik Ogist Bartoldi.

1891 - U Japanu je u zemljotresu na najvećem ostrvu Nipon poginulo najmanje 10.000 ljudi, a 300.000 ostalo je bez domova.

1914 - Rođen je američki mikrobiolog Džonas Edvard Salk, koji je 1953. pronašao vakcinu protiv dečje paralize.

1918 - Posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu, u Pragu je preuzeo vlast Nacionalni komitet. Republika Čehoslovačka sa predsednikom Tomašem Garigom Masarikom proglašena je u novembru 1918.

1919 - U SAD je stupio na snagu zakon o prohibiciji, kojim je zabranjena prodaja pića sa više od pola procenta alkohola.

1922 - Oko 40.000 fašista crnokošuljaša Benita Musolinija krenulo je iz Napulja u Marš na Rim. Dva dana kasnije kralj Vitorio Emanuele poverio je Musoliniju mandat za sastav vlade. Fašistički režim trajao je do jula 1943.

1923 - Umro je srpski političar i publicista Stojan Protić, jedan od tvoraca Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Bio je urednik listova "Samouprava" (1881-83) i "Ođek" od 1884.

1932 - Rođen je kiparski državnik Spiros Kiprijanu, prvi šef diplomatije posle sticanja nezavisnosti Kipra 1960. Šef države je postao 1977, posle smrti predsednika arhiepiskopa Makariosa III.

1940 - Italijanske trupe napale su Grčku iz Albanije, nakon što je Grčka odbila ultimatum kojim je Italija tražila vojna uporišta na grčkoj teritoriji. Uz pomoć Nemaca, Grčka je okupirana u aprilu 1941.

1962 - Okončana je kubanska raketna kriza - sovjetski lider Nikita Hruščov saopštio je da je naredio povlačenje raketa sa Kube, a predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi da će obustaviti blokodu te zemlje.

1974 - Šefovi arapskih država, uključujući i jordanskog kralja Huseina usvojili su Deklaraciju kojom su zatražili stvaranje nezavisne palestinske države.

1982 - Na opštim izborima u Španiji ubedljivu pobedu odnela je Socijalistička radnička partija Felipea Gonzalesa.

1995 - U požaru u metrou glavnog grada Azerbejdžana, Bakuu, poginulo je najmanje 289, a povređeno 270 ljudi.

2000 - Na Kosovu su, u organizaciji administracije UN održani lokalni izbori, na kojima je ubedljivo pobedio Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove. Kosovski Srbi su bojkotovali izbore, a jugoslovenske vlasti ih nisu priznale.

2001 - Američki predsednik Džordž Buš formirao je Grupu za praćenje inostranih terorista, kojom rukovodi javni tužilac Džon Eškroft, a zadatak grupe je da pronalazi i deportuje strane državljane koji ilegalno borave u SAD.

2002 - Visoki diplomata SAD-a Lorens Foli, ubijen je u Amanu (Jordan). Foli je u ambasadi SAD u Amanu vodio američku agenciju za međunarodnu pomoć i saradnju (USAID). On je prvi zapadni diplomata ikada ubijen u toj državi.

2005 - Umro je pozorišni i filmski velikan, glumac Ljuba Tadić. Bio je stalni član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta, Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojima je ostvario veliki broj zapaženih uloga. Glumio je u više od 60 filmova i u mnogim radio i televizijskim dramama.

2008 - Na izborima u Maldivima predsednik Maumun Abdula Gejum izgubio je vlast posle 30 godina. On je priznao pobedu opozicionog kandidata Mohameda Našida koji je tokom njegove vladavine više puta bio zatvaran zbog promovisanja demokratije na tom arhipelagu u Indijskom okeanu.

2011 - Umro je književnik i filozof Radomir Konstantinović, najpoznatiji po filozofsko-esejističkom delu "Filozofija palanke".

2013 - Umro je Tadeuš Mazovjecki, prvi nekomunistički premijer u zemljama sovjetskog bloka od kraja Drugog svetskog rata i aktivista pokreta "Solidarnost".

2013 - Umro je generalni direktor Radio-televizije Srbije i jedan od najpoznatijih srpskih novinara Aleksandar Tijanić.

   

439 - Vandali, predvođeni kraljem Genserikom, osvojili su Kartaginu koja je postala glavni grad vandalske države u Africi.

1321 - Umro je srpski kralj Stefan Milutin Nemanjić. Tokom njegove vladavine od 1282. Srbija je proširila granice na severu i na jugu i doživela ekonomski i kulturni razvoj, postavljene su osnove zakonodavstva i državne uprave. Podigao je i obnovio više crkava i manastira (Gračanica, Nagoričino).

1507 - Rođen je španski vojskovođa Fernando Alvares de Toledo (Alvarez), vojvoda od Albe. Kao namesnik Holandije (1567-73) sprovodio je teror nad protivnicima španske krune, tokom kojeg je pogubljeno 18.000 ljudi. Preko svoje špijunske mreže podsticao je progone hugenota (protestanata) u Francuskoj za vreme Katarine Mediči.

1814 - Prvi parni ratni brod "Fulton" koji je konstruisao Robert Fulton, porinut je u njujorškoj luci.

1881 - U Japanu je osnovana prva nacionalna politička stranka (Jiyuto).

1888 - U Carigradu je potpisana Konvencija o Sueckom kanalu, prema kojoj "kanal treba da bude slobodan i otvoren, za vreme rata i u vreme mira, za sve trgovačke i ratne brodove bez razlike na zastavu".

1889 - Umro je ruski pisac, književni kritičar i revolucionar Nikolaj Gavrilovič Černiševski. Njegovo političko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto je progonstvom u Sibir (1864). Zalagao se da književnost bude oruđe društvene kritike, a u delu "Šta da se radi" izneo je svoje socijalističko-utopijske poglede na društvo.

1897 - Rođen je nemački nacistički političar Jozef Gebels, ministar prosvete i propagande nacističke Nemačke (1933-45), jedan od inspiratora antisemitskog terora. Iz straha pred odgovornošću za nacističke zločine, izvršio je samoubistvo sa celom svojom porodicom u poslednjim časovima pred pad Berlina u Drugom svetskom ratu.

1910 - Rođen je engleski filozof Džuls Alfred Ejer, čija se knjiga "Jezik, istina i logika" smatra manifestom logičkog pozitivizma ("Zasnivanje empirijskog znanja", "Problem saznanja", "Pojam osobe").

1911 - Umro je Džozef Pulicer, američki novinski magnat, jedan od začetnika "žute štampe", iz čije se fondacije svake godine dodeljuje "Pulicerova nagrada" za novinarstvo, karikaturu, američku istoriju, poeziju, dramu, roman i muziku.

1918 - Hrvatski sabor je posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu proglasio raskid državno-pravnog odnosa sa Habsburškom monarhijom i proglasio pristupanje Hrvatske Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

1923 - Turska je proglašena republikom, a general Mustafa Kemal (od 1930. Kemal Ataturk) postao je prvi predsednik.

1929 - Krah Njujorške berze, poznat kao "crni utorak", označio je početak velike krize koja je uzdrmala temelje američke privrede, a kasnije se proširila na ceo svet. Industrijska proizvodnja je pala u razvijenim zemljama na nivo s početka veka, a bez posla je ostalo 26 miliona ljudi.

1950 - Umro je švedski kralj Gustav V koji je tokom vladavine od 1907. osigurao neutralni status Švedske u oba svetska rata.

1956 - Dva dana uoči francusko-britanskog napada na Egipat, izraelska vojska napala je poluostrvo Sinaj.

1964 - Ujedinjena Republika Tanganjika, Zanzibar i Pemba promenila je naziv u Tanzanija.

1996 - U Beču je održana aukcija oko 8.000 slika, skulptura i ostalih umetničkih dela koja su od austrijskih Jevreja u Drugom svetskom ratu oteli austrijski i nemački nacisti. Prihod je dodeljen ljudima koji su preživeli holokaust.

1998 - Komisija za istinu Južne Afrike predala je izveštaj predsedniku Nelsonu Mendeli u kojem su bivši predsednik Bota, Mendelina bivša supruga Vini, Butelezi i Afrički nacionalni kongres optuženi za kršenje ljudskih prava.

1998 - Veteran američke astronautike Džon Glen je u 77. godini spejs šatlom "Diskaveri" ponovo poleteo u kosmos, 36 godina posle svoje prve kosmičke misije.

1999 - Iranski predsednik Muhamed Katami završio je posetu Parizu, prvu od 1979. godine, tokom koje je apelovao na globalnu toleranciju i bolje povezivanje sa Zapadom.

2000 - Više od 30.000 ljudi demonstriralo je protiv neonacista u nemačkom gradu Dizeldorfu.

2001 - Japan je usvojio kontroverzni zakon koji dozvoljava japanskim oružanim snagama, prvi put posle Drugog svetskog rata, da budu angažovane u inostranstvu kao podrška američkim napadima u Avganistanu.

2002 - U požaru koji je zahvatio petospratni Međunarodni trgovinski centar u južno-vijetnamskom gradu Ho Ši Min, poginulo je 61, a povređeno preko 100 ljudi. To je bio najveći požar u tom gradu u poslednjih 27 godina.

2003 - U Tokiju (Japan) je osuđen na smrt vešanjem doktor Tomomas Nakagava, jedan od vođa japanskog kulta Strašnog suda, koji je 1995. učestvovao u napadu smrtonosnim nervnim gasom na tokijsku podzemnu železnicu kada je umrlo 12 ljudi.

2003 - Umro je italijanski tenor Franko Koreli jedan od najpopularnijih operskih pevača 20. veka, koji je nastupao u vodećim svetskim kućama, od milanske Skale do Metropoliten opere u Njujorku.

2004 - Lideri Evropske unije potpisali su u Rimu evropski ustav, a 25 zemalja članica EU imale su rok od dve godine za njegovu ratifikaciju.

2004 - Arapska televizija Al Džazira emitovala je video snimak u kojem je vođa Al Kaide Osama Bin Laden, prvi put javno priznao da stoji iza terorističkih napada u SAD, 11. septembra 2001. godine.

2006 - U avionskoj nesreći brazilskog aviona koji je nestao iznad prašuma Amazonije poginulo je 155 putnika i članova posade.

2013 - Umro je ugledni advokat i borac za ljudska prava Srđa Popović.

   

1751 - Rođen je engleski pisac i političar irskog porekla Ričard Brinsli Batler Šeridan, čije se komedije naravi odlikuju izvrsnim komičnim tipovima i duhovitim đalogom. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao sjajan orator. Dela: komedije "Škola ogovaranja", "Suparnici", "Kritičar".

1762 - Rođen je francuski pisac Andre de Šenije, jedan od najvećih klasičnih pesnika 18. veka. U formi antičkih tekstova, pisao je nadahnute elegije, himne, ode, pesme. Pozdravio je početak Francuske revolucije, ali se kao legalista odupirao revolucionarnom teroru, pišući oštre satirične stihove. Pogubljen je na giljotini 1794. dan pre pada jakobinskog vođe Maksimilijana Robespjera. Dela: pesme "Poslanica o svojim delima", "Hermes",
"Amerika", "Mlada Tarantinka", "Nera", "Slepac", "Mlada zatočenica", "Jambi".

1839 - Rođen je francuski slikar engleskog porekla Alfred Sisle, jedan od osnivača impresionizma. Slikao je pejzaže, obično ulice pod snegom i prizore iz prirode u lirskom intimističkom maniru, s naglašenom notom životnog optimizma. Posebno ga je privlačilo slikanje reka, pri čemu je najviše istraživao svetlosne efekte.

1864 - Potpisan je Bečki mir kojim je Danska prinuđena da Pruskoj prepusti pokrajine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg.

1869 - Izvođenjem alegorijske slike Djorđa Maletića "Posmrtna slava kneza Mihaila", u Beogradu je otvoreno Narodno pozorište. Gradnja je 1851. trebalo da započne na Zelenom vencu, ali je obustavljena zbog nepogodnog terena i novčanih poteškoća. Tek 1868. posle gostovanja novosadskog pozorišta, knez Mihailo Obrenović doneo je odluku o podizanju zdanja pozorišta na placu kod Stambol kapije, koje je, najverovatnije prema projektu
Aleksandra Bugarskog, završeno za godinu i po dana. Kamen temeljac u julu 1868. svečano je položio kralj Milan Obrenović (tada knez). Prvi upravnik nacionalnog srpskog teatra u Beogradu bio je Jovan Djorđević, književnik, profesor, novinar, vaspitač potonjeg kralja Aleksandra Obrenovića, autor teksta srpske himne "Bože pravde".

1871 - Rođen je francuski pisac Pol Valeri, izuzetan stilista, jedan od najvećih evropskih liričara 20. veka, član Francuske akademije, Međunarodnog instituta intelektualne saradnje pri Društvu naroda u Ženevi i počasni doktor više univerziteta. Dela: poeme "Mornarsko groblje", "Mlada Parka", eseji
"Uvod u metod Leonarda da Vinčija", "O plesu".

1885 - Rođen je američki pisac Ezra Paund, vrhunski poeta. Poezijom obeleženom velikom učenošću, individualizmom, nedostatkom smisla svojstvenom "izgubljenoj generaciji" posle Prvog svetskog rata i širokom slobodom forme, više od bilo kog modernog pesnika unapredio je metričku formu engleskog jezika. Njegovo remek delo su "Cantos", teško i složeno štivo, sastavljeno je od niza nezavisnih pesama, objavljivano do smrti
1972. Prevodio je i adaptirao latinske, kineske, japanske, provansalske i francuske pesnike. Javno je izražavao podršku italijanskom fašizmu, pa mu je 1945. suđeno zbog veleizdaje. Proglašen je psihički bolesnim i 13 godina proveo je u ustanovi zatvorenog tipa, ali se nikada nije pokajao i zadržao je svoja ekscentrična uverenja i kasnije. Objavio je i više kritičkih knjiga: "Duh romantike", "Kritički eseji", "Kako da čitamo esej",
"Džeferson i/ili Musolini".

1902 - Umro je srpski kompozitor i pijanist Jovan Paču. Školovao se u rodnoj Subotici, u Pragu i Pešti. Bio je učenik Bedžiha Smetane. Uporedo s muzičkim obrazovanjem završio je i medicinu. Smatran je muzičkim virtuozom. Romantik, srpski patriota, izrazito salonski bidermajerski kompozitor. Mnoge narodne i građanske melodije harmonizovao je za hor i klavir. Bio je i plodan publicista. Dela: "Chansonette serbe", "Bez tebe draga", "Prag je
ovo milog srpstva", "Čuj Dušane", "Svetosavska pesma".

1905 - Ruski car Nikolaj II Romanov ponudio je "Oktobarskim manifestom" šire biračko pravo i izabranu skupštinu (Duma) sa zakonodavnim ovlašćenjima. Zakonski predlozi su od tada morali biti potvrđeni i od strane Dume. Do tada u Rusiji nije bilo elemenata parlamentarizma.

1905 - U Beogradu je osnovano kulturno-umetničko društvo "Abrašević", nazvano po srpskom piscu Kosti Abraševiću. Istoimena društva osnovana su i u nizu drugih gradova, ali je njihov rad zabranjen u vreme Šestojanuarske diktature 1929. Mnoga su obnovljena posle Drugog svetskog rata.

1910 - Umro je švajcarski filantrop Žan Anri Dinan, tvorac ideje o Crvenom krstu, jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1863. dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901. Iskustvo iz bitke kod Solferina 1859. kad je organizovao pomoć ranjenicima, navelo ga je da 1864. predloži konvenciju prema kojoj se u ratu moraju poštedeti bolesni i ranjeni i sanitetsko osoblje. Pao je u zaborav i bedu i tek u dubokoj starosti doživeo je
priznanje za ogroman filantropski rad. Kao priznanje za posebne zasluge za rad Crvenog krsta, 1965. ustanovljena je "Medalja Anri Dinan", najviše odlikovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Dela: "Sećanje na Solferino", "Međunarodno bratstvo i milosrđe za vreme rata".

1918 - Turska je kapitulirala u Prvom svetskom ratu. Na osnovu akta o kapitulaciji, Turska je morala da raspusti vojsku, otvori pobednicima prolaz kroz Crno more, pristane na okupaciju Carigrada i Bosforskog moreuza, povuče se iz Arabije, Mesopotamije, Sirije, Jermenije i dela Kilikije.

1918 - Slovačka je proglasila otcepljenje od Mađarske i ujedinjenjem s Češkom formirala Čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1922 - Posle "Marša na Rim", kojim su fašisti zaplašili režim i dvor, Benito Musolini formirao je vladu.

1932 - Rođen je francuski filmski režiser Luj Mal. Njegovi filmovi prožeti su izrazitim intelektualizmom. Filmovi: "Lift za gubilište", "Ljubavnici", "Zaza u Metrou", "Privatan život", "Viva Marija", "Kalkuta", "Lakom Lisjen", "Crni mesec", "Atlantik siti".

1938 - Orson Vels je na njujorškom radiju CBS objavio radio igru "Rat svetova" na osnovu teksta Herberta Džordža Velsa. Napad takozvanih Marsovaca na Zemlju prikazan je tako uverljivo da su milioni Amerikanaca pomislili da je reč o stvarnom događaju, što je izazvalo neverovatan haos i paniku u tom delu SAD.

1967 - Prvi put u istoriji kosmonautike sovjetski naučnici su letelicama "Kosmos-186" i "Kosmos-188" izveli spajanje i razdvajanje veštačkih satelita.

1973 - Pušten je u saobraćaj most na Bosforu koji povezuje evropski i azijski deo Istambula.

1975 - Kod Praga se srušio avion DC-9 jugoslovenske kompanije "Inex-Adria", u kojem je poginulo 75 putnika, čehoslovačkih turista koji su letovali na Jadranu.

1975 - Teško bolesnog Franciska Franka na čelu Španije zamenio je princ Huan Karlos, kojeg je za tron pripremao sam dugogodišnji diktator. Ubrzo po stupanju na presto Huan Karlos je uveo demokratiju.

1995 - Na referendumu o nezavisnosti kanadske provincije Kvebek, minimalnom većinom pobedili su protivnici otcepljenja.

1998 - U požaru u makedonskom klubu, iznajmljenom za tu priliku kurdskoj omladini, u švedskom gradu Geteborg poginule su 63 osobe.

2006 - Tokom napada pakistanske vojske na islamsku versku školu u mestu Kar u severoistočnoj provinciji Kunar, na granici sa Avganistanom, poginulo je 80 lica. Napadnuta verska škola bila je korišćena za obučavanje protalibanskih terorista.

2007 - Umro je Srđan Mrkušić, legendarni golman Crvene zvezde, jedan od osnivača Crvene zvezde i jedan od najboljih golmana u istoriji tog kluba. Fudbalsku karijeru započeo je u splitskom Hajduku 1934. Dve godine kasnije prešao je u Beograd, gde je branio za BSK, a potom i za Crvenu zvezdu. Za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije debitovao je 23. marta 1941. na utakmici sa Mađarskom. Dres državnog tima oblačio je 11 puta, a branio je na Svetskom prvenstvu u Brazilu 1950. Profesionalnu karijeru završio je 1955. u Crvenoj zvezdi, u kojoj je kasnije bio aktivan član Skupštine
Kluba.

2008 - Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije prema evropskim integracijama, ocenila je da bi Srbija mogla da dobije status kandidata za članstvo u Uniji tokom 2009. Kao uslovi navedeni su puna saradnja s Haškim tribunalom i napredak u sprovođenju reformi u pravosuđu i ekonomiji.
Od Srbije je tom prilikom zatražen i "konstruktivan pristup" prema problemu Kosova, te "naporima EU da doprinese miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu".

2009 - Umro je Klod Levi-Štros, francuski akademik, antropolog, etnosociolog. Na osnovu plemenskih običaja i mitova pokazao je da je ljudsko ponašanje zasnovano na logičkim sistemima koji se razlikuju od društva do društva ali poseduju zajedničku podstrukturu. Široj publici postao je poznat delom "Tužni tropi" (1955.) u kojem je opisivao ponašanje brazilskih urođenika, na osnovu ličnog iskustva, što je konačno odredilo
njegovo opredeljenje ka antropologiji. Verovao je da lingvistika i matematička logika u antropološkim istraživanjima imaju poseban značaj. Druga dela: "Elementarne strukture srodstva", "Strukturna antropologija", "Divlja misao", "Mitologike".

   

1517 - Umro je italijanski slikar Fra Bartolomeo (Bartolommeo), jedan od poslednjih firentinskih renesansnih majstora. Smatra se pretečom baroka ("Bogorodica sa svecima", "Pijeta").

1517 - Ogorčen mnogobrojnim zloupotrebama crkve, nemački sveštenik Martin Luter (Luther) okačio je na vrata katedrale u Vitenbergu i stavio na javnu raspravu 95 teza o reformi crkve. Time je u nemačkim zemljama počela Reformacija, a Luter je postao jedan od njenih vodja.

1632 - Rodjen je Jan Vermer (Vermeer), jedan od najvećih holandskih majstora 17. veka. Nepriznat i neshvaćen za života, dva veka kasnije svrstan je medju najveće umetnike u istoriji slikarstva, a njegove slike dostigle su astronomske cene ("Pogled na Delft", "Žena s pismom", "Devojka s djerdanom", "U ateljeu", "Čas muzike").

1795 - Rođen je Džon Kits (John Keats), jedan od velikana iz plejade engleskih romantičara s kraja 18. i početka 19. veka. Za pet godina stvaralaštva (umro je u 26. godini) ostavio je delo koje ga svrstava u jednog od najvećih pesnika engleske književnosti ("Endimion", "Oda slavuju", "Oda grčkoj urni", "Oda jeseni").

1848 - Carske čete pod feldmaršalom Alfredom Vindišgrecom (Windischgraetz) zauzele su Beč, čime je ugušen osmomesečni Bečki ustanak tokom kojeg je bila uspostavljena revolucionarna vlada.

1851 - U Cetinju je umro crnogorski vladika, filozof i državnik Petar II Petrović Njegoš, veliki epski pesnik, autor slavnog dramsko-epskog dela "Gorski vijenac". Kao državnik postavio je temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze. Za njegove vladavine osnovana je prva štamparija u Cetinju 1834 i podignuta prva škola. U književnoj baštini ostavio je i ep "Luča mikrokozma", dramu "Lažni car Šćepan Mali", pesme.

1871 - Na osnovu ustava iz 1869. (Namesnički ustav), donet je prvi zakon o poroti u Srbiji, koji je stupio na snagu 1. januara 1872.

1918 - U atentatu je ubijen bivši mađarski premijer grof Ištvan Tisa (Istvan Tisza), vođa reakcionarne Nacionalne stranke rada.

1922 - Rođen je kambodžanski princ Norodom Sihanuk (Sihanouk), kojeg je na presto prvi put dovela francuska kolonijalna vlast 1941. Abdicirao je 1955. u korist oca Norodoma Suramarita, a posle njegove smrti 1960. ponovo je postao šef države. Oboren je sa vlasti 1970. u državnom udaru generala Lon Nola, potom je kratko (1975-76) bio predsednik tokom režima Crvenih Kmera. Posle niza burnih političkih promena, 1993. je ponovo postao kralj Kambodže.

1925 - Reza Kan (Khan) je preuzeo presto Irana i osnovao dinastiju Pahlavi koja je vladala tom zemljom do Islamske revolucije 1979.

1926 - Umro je američki madjioničar, poreklom madjarski Jevrejin Hari Hudini (Harry Houdini), najpoznatiji mađioničar 20. veka. Rodjen kao Erih Vajs (Ehrich Weiss), promenio je ime u čast francuskog madjioničara Robera Hudina (Robert Houdin).

1940 - Pobedom britanske avijacije završena je Bitka za Britaniju koju su Nemci počeli u julu snažnim bombardovanjem i pomorskom blokadom Velike Britanije. Britanci su preuzeli vazdušnu kontrolu nad Lamanšom, a Nemci su odustali od invazije na to ostrvo.

1952 - SAD su na Maršalskim ostrvima na Tihom okeanu, izvele prvu probu hidrogenske bombe.

1956 - Bombardovanjem egipatskih aerodroma, Britanija i Francuska su počele napad na Egipat, tokom Suecke krize.

1961 - U procesu destaljinizacije Sovjetskog Saveza, Staljinovi posmrtni ostaci premešteni su iz mauzoleja na Crvenom trgu u grobnicu uz zidine Kremlja.

1984 - Ispred rezidencije u Nju Delhiju ubijena je Indira Gandi, premijer Indije. Ubistvo su izvršili Siki ekstremisti, pripadnici njenog ličnog obezbedjenja.

1991 - Na prvim višepartijskim izborima u Zambiji Frederik Čiluba (Frederick Chiluba) pobedio je Keneta Kaundu (Kenneth), lidera u borbi za nezavisnost i prvog predsednika zemlje.

1993 - Umro je italijanski režiser Federiko Felini (Federico Fellini), koji je pedesetih godina 20. veka postao vodeće ime italijanskog i svetskog filma. Jedan od najistaknutijih predstavnika italijanskog neorealizma dobitnik je tri Oskara za filmove "Ulica", "Kabirijine noći" i "Osam i po". Proslavili su ga i "Amarkord", "Sladak život", "Đulijeta i duhovi".

1999 - Tokom 113. fudbalskog derbija "Partizana" i "Crvene zvezde" u sukobima navijača poginuo je učenik Aleksandar Radović. To je bio prvi slučaj nasilne smrti na fudbalskim utakmicama u Jugoslaviji.

2000 - Ruska raketa u kojoj su se nalazili prvi stanovnici medjunarodne svemirske stanice, eksplodirala je u Kazahstanu.

2003 - U Maleziji je nakon 22 godine izabran peti po redu predsednik vlade Abdulah Ahmad Badavi. On je na toj dužnosti zamenio Mahatira Mohameda koji je sa reputacijom najkontroverznijeg azijskog lidera vladao tom zemljom jugoistočne Azije od 1981.

2010 - Na izborima u Brazilu za novog šefa države izabrana je Dilma Vana Rusef (Rousseff) i ona je prva žena predsednik u istoriji te zemlje.

2011 - Unesko je primio Palestinu u punopravno članstvo, nakon čega su Kanada, SAD i Izrael obustavili finansiranje te organizacije.

2015 – Poginulo je 217 putnika i sedam članova posade kada se ruski avion, koji je leteo na liniji Šarm el-Šeik - Sankt Peterburg, srušio u centralnom delu Sinajskog poluostrva. Rusija je ovu avionski nesreću okarakterisala kao teroristički napad.

2015 - U noćnom klubu u Bukureštu tokom hevi-metal koncerta izbio je požar izazvan pirotehničkim uredjajima i u stampedu nastalom u panici posetilaca da napuste klub, poginula je 61 osoba, a blizu 200 povredjeno.

   

1500. Rođen je italijanski vajar i zlatar Benvenuto Čelini,najpoznatiji majstor svoga vremena za sitne zlatarske predmete za kraljevske i plemićke kuće. Radio je i skulpture i reljefe velikog formata - "Persej", "Kozimo Mediči", "Nimfe iz Fontenbloa",a njegova autobiografija značajan je dokument za kulturnu istoriju renesanse.

1509. Javnosti su prvi put predstavljene slike na plafonu Sikstinske kapele koje je naslikao Mikelanđelo.

1755. Zemljotres u Lisabonu, snage - kako se računa - 9 stepeni Rihterove skale, cunami i požar koji je izazvao, razorili su dve trećine tog grada, a poginulo je oko 60.000 ljudi.

1842. Rođen je srpski istoričar, filolog i državnik Stojan Novaković, autor "Srpske bibliografije" i "Istorije srpske književnosti". Kao ministar prosvete između 1873. i 1883. sproveo je reforme u srpskom skolstvu. Posle Prvog balkanskog rata (1912-13), kao šef srpske delegacije zaključio je u Londonu mir s Turskom. Objavio je više od 400 naučnih radova iz raznih oblasti.

1886. U Beogradu je osnovana Kraljevska srpska akademija (kasnije Srpska akademija nauka i umetnosti). Prvi predsednik bio je Josif Pančić. Prve edicije koje je izdavala bile su "Glas" i "Spomenik", a najkrupniji poduhvat bio je izrada "Rečnika srpskog književnog jezika" početa 1893.

1894. Umro je ruski car Aleksandar III, a na presto je stupio Nikola II Romanov.

1892. Rođen je ruski velemajstor Aleksandar Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha. Bio je svetski prvak od 1927. kada je pobedio Kubanca Kapablanku do 1935. kada je izgubio od Holanđanina Evea. Titulu svetskog prvaka ponovo je stekao pobedivši Evea u revanšu 1937. i zadržao je do smrti 1946.

1918. Prva srpska armija pod komandom vojvode Petra Bojovića u Prvom svetskom ratu oslobodila je Beograd.

1928. U Turskoj je arapsko pismo zamenjeno latinicom, kao deo reformi osnivača moderne turske države Mustafe Kemala Ataturka.

1944. U Beogradu su predsednik Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije Josip Broz Tito i predsednik izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije Ivan Šubašić potpisali sporazum o obrazovanju jedinstvene jugoslovenske vlade sa zadatkom da pripremi izbore za Ustavotvornu skupštinu.

1945. Velika Britanija je saopštila da je lider nacističke Nemačke Adolf Hitler najverovatnije izvršio samoubistvo u svom bunkeru u Berlinu.

1946.Generalna skupština UN je osnovala UNICEF (Međunarodni fond UN za pomoć deci).

1952. SAD su na Maršalskim ostrvima izvršile probu prve hidrogenske bombe.

1954. - U Alžiru je počeo ustanak protiv francuske kolonijalne vlasti, koji je završen 1962. sticanjem nezavisnosti.

1956. Na predlog Jugoslavije, Generalna skupština UN je usvojila rezoluciju kojom je zatraženo da Velika Britanija, Francuska i Izrael odmah obustave oružane akcije, povuku se sa teritorije Egipta i omoguće ponovno otvaranje Sueckog kanala.

1963. U vojnom udaru u Južnom Vijetnamu ubijeni su predsednik Ngo Din Dijem i njegov brat Ngo Din Nu .

1987.Kineski lider Deng Sjaoping povukao se sa svih funkcija u Komunističkoj partiji.

1995. U američkom vojnoj bazi u Dejtonu (Ohajo) počeli su mirovni pregovori o Bosni i Hercegovini. Posle tri sedmice mirovni sporazum kojim je okončan rat u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, parafirali su predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i lider bosanskih Muslimana Alija Izetbegović.

1996. Umro je bivši predsednik Šri Lanke Džunijus Ričard Džajavordene. Premijer od 1977, posle uspostavljanja predsedničkog sistema 1978. postao je prvi predsednik države i na tom položaju je ostao do 1988.

2000. SR Jugoslavija je primljena u UN. Jugoslovenske vlasti odbile su da, posle raspada SFRJ i formiranja nove države SRJ (1992), podnesu zahtev za prijem u svetsku organizaciju kao novonastala država, insistirajući na kontinuitetu sa bivšom državom.

2000. Skupština Crne Gore usvojila je zakon o Centralnoj banci, a nemačka marka, koja je od 2. novembra 1999. bila paralelna valuta, postala je jedino sredstvo plaćanja u Crnoj Gori.

2001. Turska, članica NATO pakta, prva je muslimanska zemlja koja je poslala trupe u rat protiv Avganistana.

2003. Mađarska je uvela vize za građane Srbije i Crne Gore u skladu sa standardima Evropske unije (EU). Mađarska je postala članica EU u maju 2004. godine.

2005. Generalna skupština UN proglasila je 27. januar danom sećanja na 6 miliona Jevreja i mnoge druge žrtve nacističkog holokausta tokom II svetskog rata.

2007. Umro je Amerikanac Pol Tibets pilot i komandant aviona B-29 iz kojeg je 1945. godine bačena atomska bomba na Hirošimu, od koje je poginulo između 70.000 i 100.000 ljudi.

   

1642 - Šveđani su u drugoj bici kod Brajtenfelda u Tridesetogodišnjem ratu pobedili austrijske carske trupe pod nadvojvodom Leopoldom, koji je izgubio najmanje 10.000 ljudi.

1687 - U pobuni janjičara u Carigradu zbačen je sa vlastiturski sultan Muhamed IV, a na presto je došao njegov mlađi brat Sulejman III.

1721 - Posle ratova protiv Otomanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen carem cele Rusije.

1755 - Rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta, žena Luja XVI, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Omražena u narodu kojem je poručila: "Ako nemate hleba, jedite kolače", optužena tokom Francuske revolucije da je tajnim vezama sa bečkim dvorom izdala Francusku, pogubljena je na giljotini 1793.

1766 - Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Johan Jozef Radecki, vojni reformator i nacionalni heroj koji je više od pola veka predvodio austrijske trupe.

1785 - Londonski proizvođač kočija Lionel Lukin patentirao jeprvi čamac za spašavanje.

1789 - U Francuskoj je konfiskovana imovina katoličke crkve,što je bio prvi težak udarac katoličkoj crkvi u njenoj istoriji.

1815 - Rođen je engleski matematičar Džordž Bul, osnivač simboličke logike i "Bulove algebre", koja je imala presudan značaj za razvoj kompjutera. Značajni su njegovi radovi "Istraživanje zakona mišljenja" i "Matematička analiza logike".

1841 - Revoltirani britanskom okupacijom Kabula, Avganistanci su masakrirali 24 britanska oficira, što je izazvalo drugi Avganistanski rat.

1906 - Rođen je Lukino Viskonti, jedan od najznačajnijih italijanskih filmskih režisera, koji je filmom "Zemlja drhti" (1948) označio početak italijanskog neorealizma ("Bele noći", "Roko i njegova braća", "Gepard", "Sumrak bogova", "Smrt u Veneciji", "Nevino").

1917 - Britanski ministar inostranih poslova Artur Đejms Balfur objavio je Deklaraciju, poznatu kao Balfurova deklaracija, o osnivanju jevrejske države u Palestini.

1930 - Haile Selasije I krunisan je za cara Etiopije.

1938 - Mađarska je anektirala južnu Slovačku, priključivšise rasparčavanju Čehoslovačke nakon potpisivanja Minhenskog sporazuma u septembru.

1950 - Umro je engleski dramski pisac, novinar i kritičar irskog porekla Džordž Bernard Šo. Književnu karijeru počeo je pisanjem romana i pozorišnih kritika, a proslavio se mnogobrojnim pozorišnim delima. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1925. ("Kandida", "Zanat gospođe Voren", "Major Barbara", "Pigmalion").

1953 - Pakistanski parlament je proglasio Islamsku republiku Pakistan.

1956 - Mađarska vlada je odbacila članstvo u Varšavskom paktu i zatražila pomoć UN zbog napada sovjetskih trupa; ŠSR je stavio veto u Savetu bezbednosti UN na zahtev zapadnih sila da se razmotri kriza u Mađarskoj.

1964 - U Saudijskoj Arabiji je svrgnut kralj Saud, a za novog kralja proglašen je princ Fejsal.

1978 - Dvojica sovjetskih kosmonauta Jurij Romanenko i Georgij Grečko vratila su se na Zemlju sa svemirske stanice "Saljut 6" nakon 139 dana i 14 časova, što je bio novi rekord boravka u vasioni.

1994 - Više od 430 ljudi poginulo je u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela u južnom Egiptu.

1995 - Vrhovni sud Argentine doneo je odluku o ekstradiciji nacističkog oficira Eriha Pribkea Italiji, gde je optužen za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata.

1998 - Uragan "Mič", koji je harao kroz Centralnu Ameriku sedamdana, izazvao je ogromna razaranja, posebno u Hondurasu i Nikaragvi, a najmanje 9.000 ljudi je poginulo.

1999 - Crna Gora je uvela nemačku marku kao paralelnu valutu uzjugoslovenski dinar.

2001 - Posle više od pola veka u škole u Srbiji ponovo jeuvedena veronauka.

2003 - Sveštenik Kenon V. Džin Robinsonimenovan je za biskupa američke Episkopalne crkve. On je prvi sveštenik koji je javno priznao da je homoseksualac.

2003 - Umrla je Kristabel Bilenberg (94), britanskaknjiževnica, autorka knjige "Prošlost sam ja", memoara o opstanku u nacističkoj Nemačkoj.

2004 - Na predsedničkim izborima u SAD ponovo je izabranrepublikanac Džordž Buš.

2004 - Umro je šeik Zajed Ben al Nahajan (90), osnivač iistorijski lider Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je tom zemljom vladao od 1971. godine.

2004 - Holandski filmski režišer i kolumnista Teo van Gog, praunuk slikara Vinseta van Goga, ubijen je u Amsterdamu. Njega ubodima noža usmrtio jedan Marokanac koji je kasnije uhapšen. Teo van Gog je snimio film o zlostavljanju žena u islamskim zemljama.

2007 - Umro je čuveni ruski koreograf i rukovodilac Državnogakademskog ansambla narodnih igara Igor Mojsejev. Dobitnik je brojnih sovjetskih odlikovanja ali i nekih zemalja sveta, među kojima je i medalja Mocarta kojom ga je odlikovao UNESCO.

2008 - Umro je Džon Dejli producent 13 filmova kojisu dobili Oskara, među kojima su "Vod" Olivera Stouna, "Poslednji kineski car" Bernarda Bertolučija i "Priviđenja" Roberta Altmana.

   

1493 - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio je ostrvo Dominika u Malim Antilima.

1500 - Rođen je italijanski vajar, zlatar i pisac Benvenuto Čelini. Njegova autobiografija "Život Benvenuta Čelinija pisan vlastitom rukom", na srpski prevedena pod naslovom "Moj život", značajan je dokument kulturne istorije renesanse. Autor je i dela "Traktat o zlatarstvu" i "Traktat o vajarstvu". Živeo je nestalno, radio je u Firenci i Rimu, a u Parizu je boravio kao dvorski zlatar francuskog kralja Fransoa I. Napravio je mnoštvo minuciozno urađenih likova i sitnih zlatarskih predmeta, ali i skulpture i reljefe velikog formata, poput "Perseja sa glavom meduze", "Kozima Medičija", "Nimfe iz Fontenbloa".

1534 - Engleski parlament priznao je crkvenu vlast kralju Henriju VIII, koji je posle raskida s rimokatoličkom crkvom postao poglavar novoustanovljene anglikanske crkve. Poglavar anglikanske crkve je tradicionalno monarh, čak i ako je u pitanju žena. Prethodno je papa odbio da poništi kraljev brak s Katarinom Aragonskom, što je izazvalo prekid odnosa Rima i Londona. Henri VIII se ženio više puta posto nije imao muškog naslednika.

1706 - Italijanski grad Abruci (danas Sulmona) razoren je u zemljotresu u kojem je poginulo 15.000 ljudi.

1801 - Rođen je italijanski kompozitor Vinčenco Belini. Negovao je stil poznat kao belkanto. Stvarao je operska dela izražajne melodike i bogatog kolorita. Dela: opere "Norma", "Pirat", "Zaira", "Kapuleti i Monteki", "Mesečarka", "Puritanci".

1839 - Britanske fregate potopile su kod Kantona nekoliko kineskih džunki, čime je Velika Britanija otpočela Prvi opijumski rat protiv Kine, okončan kineskim porazom 1842. posle čega je Peking prinuđen na velike trgovinske ustupke kao i predaju Hongkonga (britanski naziv bio je Viktorija) Ujedinjenom Kraljevstvu.

1852 - Rođen je japanski princ Mucuhito, od 1867. car Meiđi, tokom čije je vladavine do 1912. Japan preobražen u moćnu modernu državu, uz začetke imperijalne ekspanzije. Premestio je prestonicu iz Kjota u Edo, koji je preimenovan u Tokio.

1883 - Vlada Srbije proglasila je, u sklopu gušenja Timočke bune, vanredno stanje u crnorečkom okrugu i uputila je regularnu vojsku na pobunjenike. Bunu su vođe Narodne radikalne stranke podigle protiv režima kralja Milana Obrenovića, što je bilo motivisano protivljenjem da se reorganizije vojska. Kralj Milan tada je odlučio da uvede modernu stajaću vojsku namesto dotadašnje neefikasne takozvane narodne vojske. Seljaci su s jedne strane izbegavali vojnu obavezu, a pri tom su odbili da predaju oružje koje je po ustrojstvu tzv. narodne vojske držano u kućama, pa je prikupljanje oružja bilo povod za pobunu. Preki sud je osudio na smrt 21 vođu ustanka, a mnoge na robiju. Smrtna kazna je izrečena i radikalskim prvacima Nikoli Pašiću i Aci Stanojeviću, koji su pobegli u inostranstvo. Većinu je Kralj Milan docnije pomilovao.

1901 - Rođen je francuski pisac i političar Andre Malro, učesnik Kineske revolucije, Španskog građanskog rata, komandant u francuskom Pokretu otpora u Drugom svetskom ratu, član Francuske akademije i ministar kulture od 1959. do 1969. U delima je u duhu angažovane umetnosti analizirao idejne, moralne, socijalne i političke dileme i probleme savremenog čovečanstva. Dela: romani "Kraljevski put", "Ljudska sudbina", "Altenburški orasi", "Nada", eseji "Iskušenje Zapada", "Imaginarni muzej", "Umetničko stvaranje", "Ogled o Goji", "Metamorfoza bogova", "Glasovi tišine", memoarski spisi "Antimemoari" (I-"Hrastovi koje obaraju", II-"Posmrtne besede").

1903 - Kolumbijska provincija Panama se, posle pobune koju su inscenirale SAD i uplovljavanja u kolumbijske vode američke krstarice "Nešvil" odvojila od Kolumbije i proglasila nezavisnost. SAD su režirale pobunu kako bi jeftinije došle do zone kanala kada je odlučeno da se on definitivno dovrši. Prvi brod prošao je Panamskim kanalom avgusta 1914.

1906 - Nemački psihijatar Alojz Alćajmer objavio je izveštaj pod naslovom "O čudnoj bolesti korteksa". Po njemu je kasnije nazvana bolest koju je otkrio. Njegove kolege nisu odmah shvatile važnost njegovog otkrića, ali jedan vek docnije Alćajmerovo ime priznato je i poznato u celom svetu.

1912 - Rođen je Alfredo Štresner. Dugogodišnji diktator Paragvaja. Sin nemačkog imigranta i paragvajske seljanke, vladao je 35 godina, od 1954. kada je došao na vlast državnim udarom, do svrgavanja vojnim pučem 1989. Štresner je decenijama pružao utočište visokim nacističkim oficirima posle Drugog svetskog rata, kao i diktatorima iz Latinske Amerike, poput Anastasija Somoze iz Nikaragve. Umro je u emigraciji u Braziliji.

1918 - Predstavnici Austrougarske vojske potpisali su kapitulaciju u Prvom svetskom ratu, što je bio poslednji državni akt 700-godišnje Habzburške monarhije.

1918 - Na ratnim brodovima u Kilu izbila je pobuna nemačkih mornara koji su pohapsili oficire, obrazovali vojnička veća, povezali se s radnicima i stvorili radnička i vojnička veća kao organ revolucije i privremene vlasti. Nemačka skupština razvlastila je ta veća 6. februara 1919.

1946 - Posle poraza u Drugom svetskom ratu, u Japanu je vlast prešla sa cara na japansku skupštinu. Japanci su veoma teško prihvatali ovu promenu pošto je car (mikado) u Japanu smatran za božanstvo.

1948 - Osnovan je Vojnotehnički institut, koji se bavi istraživanjima i razvojem novih i modernizacijom postojećih sredstava naoružanja i vojne opreme za sve vidove Vojske. Vojnotehnički institut je danas najveća vojna naučnoistraživačka ustanova u Srbiji.

1954 - Umro je francuski slikar i vajar Anri Matis, osnivač fovističkog pravca, koji je snažno uticao na evropsko slikarstvo 20. veka. U početku je bio pod uticajem Gistava Moroa, kasnije Pola Sezana i Pola Gogena, ali je od 1905. formirao lični izraz. Najviše je slikao ženske figure (odaliske) i mrtvu prirodu, ali i predele, kompozicije i nacrte za baletske dekore i kostime. Inspirisao se orijentalnim motivima, ćilimima i minijaturama. Radio je i bakroreze, drvoreze i litografije. Često se vraćao skulpturi, u početku pod uticajem Ogista Rodena.

1957 - Sovjetski Savez je lansirao "Sputnjik 2", prvi satelit sa živim bićem, u kojem se nalazila keruša "Lajka".

1961 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno je za generalnog sekretara svetske organizacije izabrala burmanskog diplomatu U Tanta, posle smrti u avionskoj nesreći njegovog prethodnika Šveđanina Daga Hamaršelda.

1964 - Demokrata Lindon Džonson postao je predsednik SAD, nadmoćno pobedivši kandidata Republikanske stranke Barija Goldvotera.

1970 - Umro je kralj Jugoslavije Petar II Karađorđević. Prvorođeni sin Kralja Aleksandra I i Kraljice Marije. Kumovi na krštenju bili su Kralj Džordž VI i Kraljica Elizabeta. Sa kratkotrajnog školovanja u Engleskoj vraćen je posle ubistva njegovog oca 1934. Pošto je imao svega 11 godina, upravljanje zemljom preneto je na Namesništvo koje se sastojalo od tri regenta, među kojima je bio i njegov stric Princ Pavle Karađorđević. Posle državnog udara 27.marta 1941. proglašen je kraljem. Zajedno s vladom emigrira, prvo u Grčku i Palestinu, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku, gde je prihvaćen kao simbol protivljenja nacizmu. Nikada se više nije vratio u zemlju pošto je posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji uveden komunistički režim. Umro je u Denveru (SAD), a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertvilu. Njegovoj sahrani pored desetina hiljada tamošnjih Srba i službenih predstavnika SAD, prisustvovalo je i više od 400 američkih pilota spasenih od strane rojalista tokom Drugog svetskog rata u okupiranoj Jugoslaviji. Bio je jedini kralj neke zemlje sahranjen u Sjedinjenim Državama. Konačno je maja 2013. sahranjen u otadžbini, u porodičnoj grobnici na Oplencu. Napisao je memoare: "Život
jednog kralja".

1970 - Kandidat Fronta narodnog jedinstva Salvador Aljende, kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi izabran na slobodnim izborima, preuzeo je dužnost predsednika Čilea. Ubijen je 1973. u državnom udaru, kojim je uz pomoć SAD vlast prigrabio general Augusto Pinoče.

1975 - U Bangladešu je grupa oficira oborila predsednika Kandakara Muštaka Ahmeda, koji je i sam prigrabio vlast državnim udarom tri meseca pre toga, ali je već 7. novembra izvršen još jedan državni udar i vlast je preuzeo Ziaur Rahman.

1978 - Ostrvo Dominika u Malim Antilima, do tada britanska kolonija, postalo je nezavisna država.

1986 - Žoakim Šisano izabran je za predsednika Mozambika posle smrti u avionskoj nesreći Samore Mašela.

1991 - U Grubišnom polju u Zapadnoj Slavoniji hrvatska vojska razorila je, spalila i opljačkala 18 sela i proterala preostalo srpsko stanovništvo.

1992 - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton pobedio je na izborima za predsednika SAD dotadašnjeg šefa države republikanca Džordža Buša.

1996 - Umro je bivši samoproglašeni centralnoafrički car Žan Bedel Bokasa, koji je na vlast došao vojnim udarom 1966. proglasio se 1972. doživotnim predsednikom, a 1976. carem. Vojnim udarom srušio je bliskog rođaka, predsednika Davida Daka, a 1977. za ceremoniju krunisanja utrošio je četvrtinu nacionalnog proizvoda zemlje. Njegovu vladavinu obeležila je ekstravagancija, rasipanje državne imovine i zločini nad sopstvenim narodom. S vlasti ga je 1979. zbacio bivši predsednik Dako, koji je potom ukinuo takozvano carstvo.

2002 - Na prevremenim parlamentarnim izborima u Turskoj, raspisanim posle raspada tročlane vladajuće koalicije, ubedljivu pobedu odnela je islamistička - Partija pravde i razvoja, Tajipa Erdogana.

2004 - Hamid Karzai je zvanično proglašen pobednikom istorijskih izbora za predsednika Avganistana. Tokom prethodne tri godine Karzai je bio na čelu privremene vlade, obrazovane nakon što su SAD, krajem 2001. godine, srušile talibanski režim u Kabulu.

2007 - U Pakistanu je predsednik Mušaraf proglasio vanredno stanje uoči ključne odluke vrhovnog suda o prihvatanju ili odbacivanju njegove pobede na izborima, koji su prethodno održani u atmosferi nasilja od strane islamskih ekstremista. Mušaraf je na vlast došao pučem 1999.

2010 - U okolini Kraljeva dogodio se zemljotres jačine 5,4 jedinica Rihterove skale. Dve osobe su poginule a oko 200 je zadobilo povrede. Komisija za procenu štete potom je zabranila za dalju upotrebu 800 objekata. Oštećenja je pretrpelo oko 11.500 objekata.

2014 - Preminuo je Ivan Stojmenović, matematičar. Rođen u Karavukovu, Bačka, studije je završio u Novom Sadu. Predavao je na univerzitetima u Birmingemu (Britanija), Vašingtonu, Majamiju, Otavi. Kao matematičar uživao je svetski ugled i bio je urednik više priznatih časopisa iz oblasti matematike i informacionih nauka. Pored drugog, dobitnik je i priznanja britanskog Kraljevskog društva. Stradao je u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Otave, Kanada. Dela: "Handbook of Wireleš Networks and Mobile Computing" (2002), "Mobile Ad Hoc Networking" (2004), "Handbook of Sensor Networks: Algorithms and Arćitectures" (2005), "Handbook of Applied Algorithms: Solving Scientific", "Engineering and Practical Problems" (2008).

1307 - Švajcarska Konfederacija je proglasila nezavisnost od Austrije.

1650 - Rođen je engleski kralj Vilijam III Oranski (William of Orange), koji je tokom vladavine od 1689. do 1702. učvrstio kraljevsku vlast, a pobedom nad katoličkim kraljem Džejmsom II 1690. ponovo uspostavio vlast u Irskoj. Po njemu je kasnije nazvan protestantski pokret oranžista koji svečanim marševima u Irskoj obeležava datum te pobede izazivajuchi proteste irskih katolika.

1814 - Proglašen je norveški ustav, kojim je ta zemlja postala nezavisna Kraljevina Norveška, vezana za Švedsku personalnom unijom.

1847 - Umro je nemački kompozitor i dirigent Feliks Mendelson (Felix Mendelssohn), osnivač konzervatorijuma u Lajpcigu, istaknuti predstavnik muzičkog romantizma. Kao pijanista je debitovao u devetoj godini, u 15. je napisao prvu simfoniju, a u 16. majstorsko delo, scensku muziku za "San letnje noći".

1890 - U Londonu je otvorena prva linija podzemne električne železnice u svetu.

1918 - Jednu nedelju pred završetak Prvog svetskog rata poginuo je engleski pisac Vilfred Oven (Wilfred Owen), čija poezija sadrži snažnu osudu rata. Znatno je uticao na posleratnu generaciju engleskih pesnika, a Bendžamin Britn (Benjamin Britten) komponovao je na njegove stihove muziku koju je uvrstio u svoj monumentalni "Ratni rekvijem".

1922 - U dolini kraljeva kod Luksora u Egiptu engleski arheolog Hauard Karter (Howard Carter) je otkrio grob faraona Tutankamona.

1931 - Društvo naroda optužilo je Japan zbog agresije na Mandžuriju. Zbog osude svetske javnosti, Japan je napustio Društvo naroda u martu 1933.

1939 - Na predlog predsednika Frenklina Ruzvelta (Franklin Roosevelt), američki Kongres je doneo zakon Plati pa nosi (Cash and Carry) o prodaji ratnog materijala. U martu 1941. izglasan je Zakon o zajmu i najmu (Lend-Lease Act), sa još većim povlasticama zemljama koje su se borile protiv fašizma u Evropi.

1942 - Završena je bitka kod El Alamejna u Drugom svetskom ratu u kojoj su Britanaca pod komandom generala Montgomerija (Montgomery) porazili nemačko-italijanski Afrički korpus generala Ervina Romela (Erwin Rommel). Time je otvoren put iskrcavanju Saveznika u severnoj Africi.

1946 - Osnovan je UNESKO (Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).

1956 - Sovjetske trupe su ugušile pobunu u Mađarskoj, a za novog premijera postavljen je Janoš Kadar (Janos). Dotadašnji premijer Imre Nađ (Nagy) sa još nekoliko saradnika sklonio se u jugoslovensku ambasadu u Budimpešti. Uprkos garancija novih vlasti da neće progoniti političke zatvorenike, Nađ je posle napuštanja ambasade 22. novembra uhapšen i nakon montiranog procesa pogubljen u junu 1958.

1956 - Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju o slanju mirovnih snaga na Bliski istok.

1956 - Umro je srpski arheolog Miloje Vasić, koji je vršio iskopavanja preistorijskog naselja Vinča. Jedan je od osnivača arheologije u Srbiji, bio je profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti.

1966 - Najteže poplave u istoriji Italije zahvatile su trećinu zemlje. U Firenci je znatno oštećeno kulturno blago, uključujući mnoge freske na zidovima palata i crkava.

1979 - Militantni islamski fundamentalisti okupirali su ambasadu SAD u Teheranu i uzeli 90 taoca, od kojih su 52 držali zatočene 444 dana. Oni su tražili izručenje iranskog šaha Reze Pahlavija, koji je nakon zbacivanja sa vlasti u islamskoj revoluciji izbegao iz zemlje.

1980 - Republikanac Ronald Regan izabran je za predsednika SAD koji je na položaju ostao dva mandata pošto je dobio i izbore 1984. godine.

1995 - U Tel Avivu je ubijen izraelski premijer Jicak Rabin (Yitzhak), koji je po dolasku na vlast 1992. počeo proces pomirenja sa Arapima. Atentat je izvršio izraelski ekstremista Jigal Amir (Yigal), nakon mirovnog skupa na kojem je učestvovao premijer.

1998 - Nakon kraćeg primirja, na Kosovu su obnovljeni sukobi srpskih snaga bezbednosti i naoružanih grupa kosovskih Albanaca.

2000 - U Beogradu je izabrana nova vlada SR Jugoslavije, prva od 1990. u kojoj ne učestvuju članovi Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.

2002 - Kina i deset država članica ASEAN-a, potpisale su ugovor kojim je osnovana najveća bescarinska trgovinska zona na svetu, sa preko 1,7 milijardi ljudi.

2004 - Sjedinjene Američke Države priznale su Makedoniji njeno ustavno ime Republika Makedonija.

2004 - Umrla je američka glumica Dženet Li (Janet Leigh) poznata po ulozi u filmu Alfreda Hičkoka "Psiho", za koju je bila nominovana za Oskara.

2008 - Za predsednika Sjedinjenih Američkih Država izabran je po prvi put afroamerikanac Barak Obama, kandidat Demokratske partije. Četiri godine kasnije osvojio je novi predsednički mandat.

2015 - Vlada Srbije donela je Odluku o pravnim posledicama prestanka postojanja Novinske agencije Tanjug, koja je nakon 72 godine rada zvanično prestala da postoji istekom roka za privatizaciju medija 31. oktobra 2015.

   

1630 - Mirovnim sporazumom u Madridu završen je englesko-španski rat u kojem su Španija i njena saveznica Austrija poražene na moru i kopnu. Na strani Engleza borili su se Francuzi i Holandjani.

1879 - Umro je Džejms Klark Maksvel (James Clark Maxwell), najveći teorijski fizičar 19. veka, profesor u Londonu i Kembridžu. Medju njegove najznačajnije radove ubrajaju se istraživanja u oblasti elektromagnetizma u kojima je matematički formulisao Faradejeva otkrića. Rodjen je u Kembridžu 1831, istog dana kada je i umro.

1882 - U Zagrebu je umro naučnik i filolog Djura Daničić, sekretar Društva srpske slovesnosti, profesor Liceja i Velike škole u Beogradu. Podržao je Vuka Karadžića u borbi za reformu srpskog jezika i pravopisa ("Rat za srpski jezik i pravopis", 1847). Kao sekretar Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu 1880. je pokrenuo izradu kapitalnog dela "Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika". Sa latinskog je preveo Stari zavet.

1909 - U Požarevcu je rodjena slikarka i pesnikinja Milena Pavlović-Barili, najznačajnija predstavnica nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD gde je bila ilustratorka modnog časopisa "Vog", scenografkinja i kostimografkinja u njujorškim pozorištima. Umrla je u Njujorku u 36. godini, posle pada s konja.

1911 - Italija je anektirala pokrajine Otomanskog carstva u Libiji - Tripoli i Kirenaiku, i držala ih do 1943, kada su nemačko-italijanske snage u Drugom svetskom ratu potisnute iz Afrike.

1913 - Rodjena je britanska pozorišna i filmska glumica Vivijen Li (Vivien Leigh) koja je stekla svetsku slavu ulogom Skarlet O'Hare (Scarlett) u američkom filmu "Prohujalo s vihorom" za koju je dobila Oskar. U pozorištu je igrala vodeće uloge u dramama Vilijama Šekspira (William Shakespeare), najčešće kao partnerka Lorensa Olivijea (Laurence Olivier), za koga je bila udata od 1937. do 1960. Drugi Oskar dobila je za film "Tramvaj nazvan želja".

1914 - Francuska i Velika Britanija su u Prvom svetskom ratu objavile rat Otomanskom carstvu.

1914 - Pod komandom generala Oskara Poćoreka (Potiorek) u Prvom svetskom ratu počela je nova austrougarska ofanziva na Srbiju čije su snage prisiljene da se povuku. Kontraofanziva pod komandom Živojina Mišića usledila je 3. decembra u Kolubarskoj bici, završenoj polovinom decembra pobedom vojske Srbije.

1926 - Posle četvrtog atentata na Musolinija, u Italiji je donet Zakon o zaštiti države kojim je uveden totalitarni fašistički režim.

1930 - Umro je holandski lekar Kristijan Ajkman (Christiaan Eijkman), dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1929, pronalazač uzroka bolesti beri-beri. Nobelovu nagradu je dobio za otkriće vitamina B.

1943 - U Jajcu je u Drugom svetskom ratu osnovana Telegrafska agencija Nove Jugoslavije - Tanjug. Prvi direktor bio je Vladislav Ribnikar.

1955 - Umro je francuski slikar Moris Utrilo (Maurice Utrillo), koji je mimo svih slikarskih pravaca i struja izgradio poseban doživljaj ambijenta slikajući pariske vedute, od kojih su najpoznatiji prizori zabitih uličica i trgova Monmartra.

1956 - Britanski padobranci su izveli desant na Port Said tokom britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat, a Sovjetski Savez je zapretio da će upotrebiti rakete ukoliko Francuzi i Englezi ne prihvate prekid vatre.

1960 - Umro je američki filmski režiser kanadskog porekla Mak Senet (Mack Sennett), jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao je Čarlija Čaplina (Charles Chaplin).

1989 - Umro je američki pijanista, poreklom ruski Jevrejin, Vladimir Horovic (Horowitz), jedan od najvećih majstora klavira 20. veka. SSSR je napustio 1925, da bi se prvi put vratio 1986. kada su njegovi koncerti u Moskvi i Lenjingradu propraćeni ovacijama.

1991 - Predsednici Srbije i Crne Gore Slobodan Milošević i Momir Bulatović su u Hagu, na Medjunarodnoj konferenciji o Jugoslaviji, odbacili četvrtu verziju Sporazuma za opšte rešenje jugoslovenske krize koju su ponudili medjunarodni posrednici.

1991 - Britanski medijski magnat češkog porekla Jan Robert Maksvel (Ian, Maxwell) nadjen je mrtav u Atlantskom okeanu kod Kanarskih ostrva gde je krstario jahtom.

1996 - Pakistanski predsednik je smenio premijerku Benazir Buto (Bhutto), pod optužbom da je njena vlada ogrezla u korupciji i nepotizmu.

1996 - Kandidat Demokratske stranke Bil Klinton (Bill Clinton) ponovo je izabran za predsednika SAD, pobedivši republikanca Boba Dola (Dole).

2000 - Poslednji car Eziopije Hajle Selasije svečano je sahranjen u Sabornoj crkvi Svete Trojice u Adis Abebi, 25 godina pošto je umro pod sumnjivim okolnostima, a potom bio sahranjen na način koji ne dolikuje vladaru. Harizmatični afrički vodja koji je po legendi direktni potomak kralja Solomona i kraljice od Sabe, svrgnut je vojnim udarom 1974, posle 44 godine vladavine.

2001 - U Beogradu je potpisan sporazum o saradnji jugoslovenskih vlasti i UNMIK kojim su potvrdjeni osnovni principi i obaveze iz rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, čime je otvoren put za učešće Srba na izborima na Kosovu.

2001 - Umro je britanski filmski producent Roj Bolting (Roy Boulting), poznat po najboljim britanskim filmovima od 1940-tih do 1970-tih godina, kao što su "Brajton Rok" i "U redu je, Džek".

2004 - Umro je novinar Sergije Lukač. Bio je dugogodišnji urednik i novinar beogradskog nedeljnika NIN i osnivač Katedre za novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je bio redovni profesor do 1985. godine.

2006 - Umro je turski premijer Bulent Edževit koji je na tom položaju bio u pet mandata i čija je politička karijera trajala gotovo pola veka. On je poslao tursku vojsku na Kipar 1974, a za njegovoh mandata Turska je 1999. godine dobila status kandidata za članstvo u EU.

2006 - Bivši irački predsednik Sadam Husein osudjen je na smrt vešanjem, zbog zločina protiv čovečnosti. Bio je na čelu države od 1979. do 2003. Pogubljen je 30. decembra 2006. godine.

2008 - Umro je američki pisac Majkl Krajton (Michael Crichton) autor desetina bestselera medju kojima su "Park iz doba Jure", "Mreža vremena", "Plen", "Koma", "Izlazeće sunce", "Stanje straha" i "Gospodari gena".

2013 - Indija je lansirala svoju prvu medjuplanetarnu sondu Mars Orbiter Mission (Mangalyaan).

   

1632 - Švedski kralj Gustav II Adolf, velikivojskovođa i vojni reformator, poginuo je u Tridesetogodišnjem ratu u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla snage Protivreformacije pod komandom generala Valenštajna.

1661 - Rođen je španski kralj Karlos II, poslednji monarh iz dinastije španskih Habsburga (1665-1700). Posle njegove smrti počeo je Rat za špansko nasleđe (1701-14). Pošto nije imao muškog potomka, za naslednika je odredio Filipa Anžujskog, unuka Luja XIV i osnivača burbonske dinastije u Španiji koji je kao Filip V stupio na presto nakon Utrehtskog mira 1714.

1771 - Rođen je nemački izdavač i štampar Alojz Zenefelder, koji je 1796. pronašao hemijski postupak štampanja, autografiju i litografiju, a 1826. litografiju u više boja. Napisao je "Udžbenik litografije".

1787 - Rođen je Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pravopisa. Izdao je više zbirki narodnih pesama i pripovedaka, prvu srpsku gramatiku ("Pismenica") i rečnik (1818). Uređivao je almanah "Danica" i nastojao da Evropu upozna sa srpskim narodnim blagom. Borio se protiv samovlašća kneza Miloša Obrenovića i jakog fronta protivnika reforme jezika. Umro je u Beču 1864, a njegovi posmrtni ostaci su 1897. preneti iz Beča u Beograd i sahranjeni uz Dositeja Obradovića ispred Saborne crkve u Beogradu.

1814 - Rođen je belgijski proizvođač duvačkih instrumenata Adolf Saks, koji je 1840. izumeo muzički instrument nazvan po njemu saksofon.

1860 - Za predsednika SAD izabran je Abraham Linkoln, koji je u januaru 1863. proglasio oslobađanje američkih robova. Tokom njegovog mandata vođen je Američki građanski rat (1861-65) u kojem je Unija severnih država pobedila robovlasnički Jug. Šest dana po završetku rata ubijen je u pozorišnoj loži u atentatu koji je
izvršio glumac J.W. But.

1861 - Rođen je kanadski trener Džejms Nejsmit, koji je 1891. izmislio košarku, kao dopunski sport za igrače američkog nogometa. U Evropu je stigla preko američkih vojnika, a u naše krajeve košarku je doneo izaslanik Crvenog krsta Amerikanac Vilijem Viland 1923. prikazavši je na kursu za učitelje u Beogradu.

1880 - Francuski mikrobiolog Šarl Laveran, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907, otkrio je uzročnika malarije, ali nije mogao da objasni na koji način dospeva u organizam. Engleski lekar Ronald Ros je 15 godina kasnije utvrdio da malariju prenose komarci.

1893 - U Petrogradu je umro slavni ruski kompozitor Petar Iljič Čajkovski, kojeg mnogi smatraju klasikom ruske muzike. Njegovo delo, inspirisano narodnom muzikom, bajkama i ruskom istorijom, obuhvata sve muzičke vrste, a najpoznatiji su šest simfonija, tri klavirska koncerta, opere "Evgenije Onjegin" i "Pikova dama", balet
"Labudovo jezero" i uvertira "Romeo i Julija".

1911 - Predsednik Meksika je postao Fransisko Madero, vođa revolucije protiv diktatora Porfirija Dijasa.

1917 - Posle pet meseci borbi, u Prvom svetskom ratu je pobedom zapadnih saveznika nad Nemcima okončana treća bitka kod belgijskog grada Ipr. Linija fronta pomerena je za nepunih deset kilometara, a poginulo je najmanje 240.000 vojnika.

1931 - Održan je antirežimski protestni skup na Beogradskom univerzitetu, nakon kojeg su studenti krenuli u protestnu šetnju Knez Mihailovom ulicom. Policija je uhapsila 13 i ranila šest studenata.

1943 - Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Kijev nakon dvogodišnje nemačke okupacije.

1950 - U Beogradu je osnovan Muzej primenjene umetnosti Srbije.

1964 - U saobraćajnoj nesreći je poginuo Slobodan Penezić Krcun, predsednik vlade Srbije i visoki funkcioner Komunističke partije. Posle Drugog svetskog rata bio je načelnik OZNE za Srbiju, a potom ministar unutrašnjih poslova Srbije.

1975 - Na inicijativu kralja Hasana počeo je "Zeleni marš" u kojem je 350.000 Marokanaca sa zastavicama i Kuranom u rukama prešlo u Zapadnu Saharu, tražeći dekolonizaciju te oblasti. Narednih dana u Madridu je potpisan sporazum kojim je Spanija predala Zapadnu Saharu Maroku i Mauritaniji.

1996 - Bivša jugoslovenska republika Hrvatska postala je 40. član Saveta Evrope.

1999 - Australijanci su na referendumu sa 55 prema 45 odsto glasova odbacili predlog da britanski monarh kao šef države bude zamenjen republikanskim ustrojstvom države.

2001 - Medijski magnat, republikanac Majkl Blumberg izabran je za novog gradonačelnika Njujorka. On je na tom mestu nasledio Rudolfa Đulijanija, koji je bio gradonačelnik u vreme septembarskih terorističkih napada.

2005 - Monsinjor Kiro Stojanov postavljen je u Skoplju u katedrali Presvetog srca Isusovog za skopskog biskupa i apostolskog egzarha u Makedoniji. On je prvi Makedonac koji je posle 104. godine preuzeo rukovođenje katoličkom crkvom u zemlji.