1254 - Kralj Sicilije Manfred pobedio je u bici kod Fođe papsku vojsku i zadržao svoje kraljevstvo.

1547 - Umro je španski osvajač Ernan Kortes koji je zahvaljujući vatrenom oružju, nepoznatom domorocima, između 1519. i 1521. sa samo 700 vojnika osvojio Meksiko. Guverner "Nove Španije" je postao 1522.

1804 - Papa Pije VII krunisao je u Parizu Napoleona Bonapartu za cara Francuske.

1805 - Napoleon je u bici kod Austerlica, poznatoj kao "bitka triju careva", sa 75.000 vojnika pobedio rusku i austrijsku vojsku, koje su izgubile 70.000 od 95.000 ljudi.

1823 - Predsednik SAD Džejms Monro objavio je u američkom kongresu dokument (Monroova doktrina), kojim je proklamovana američka izolacionistička politika. U tom trenutku usmerena protiv intervencionističkih namera Svete Alijanse evropskih sila prema bivšim španskim i portugalskim kolonijama u Južnoj Americi, ta politika je kasnije pod geslom "Amerika Amerikancima", dobila jako nacionalno obeležje.

1848 - Austrijski car Ferdinand I je abdicirao u korist Franca Jozefa I.

1852 - U Francuskoj je proglašeno Drugo carstvo s carem Šarlom Lujem Napoleonom III Bonapartom.

1859 - Rođen je francuski slikar Žorž Sera, osnivač škole neoimpresionista i novog slikarskog metoda poentilizma.

1859 - Izvršena je smrtna kazna vešanjem nad američkim borcem za ukidanje crnačkog ropstva Džonom Braunom, što je dovelo do zaoštravanja borbe između abolicionista i robovlasnika uoči Američkog građanskog rata (1861-65).

1901 - Američki pronalazač King Kemp Džilet patentirao je prvi nožić za brijanje s dvostrukom oštricom.

1942 - Na univerzitetu u Čikagu, gde su nuklearni fizičari predvođeni Enrikom Fermijem radili na tajnom projektu izrade atomske bombe, prvi put je demonstrirana nuklearna lančana fisija.

1950 - Odlukom UN bivša italijanska kolonija Eritreja ušla je u sastav Etiopije kao autonomna oblast.

1954 - Američki Senat izrekao je javni prekor senatoru Džozefu Makartiju zbog njegovog svirepog ponašanja tokom istražnog postupka protiv hiljada ljudi koji su bili osumnjičeni da su komunisti.

1971 - Osnovana je federacija Ujedinjenih Arapskih Emirata od šest emirata u Persijskom zalivu: Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um al Kajvajn i Fudžajra. U februaru 1972. federaciji se pridružio i Ras al Kajma.

1971 - Sovjetski vasionski brod bez ljudske posade Mars 3 spustio se na Mars.

1972 - U požaru koji je izbio tokom muzičkog pop festivala u južnokorejskom glavnom gradu Seulu, poginulo je najmanje 50 ljudi.

1982 - Hirurg Vilijam de Vris implementirao je na klinici Univerziteta Juta u američkom gradu Solt Lejk Siti prvo veštačko srce od poliuretana. Pacijent, penzionisani zubar Barni Klark, živeo je s tim srcem 112 dana.

1990 - Posle ujedinjenja Nemačke, koalicija desnog centra kancelara Helmuta Kola odnela je ubedljivu pobedu na prvim svenemačkima izborima od 1932.

1993 - U pucnjavi prilikom pokušaja hapšenja, kolumbijska policija je ubila šefa medeljinskog kartela kokaina Pabla Eskobara.

1994 - Filipinski feribot sa više od 600 putnika potonuo je u Manilskom zalivu posle sudara s teretnim brodom. Poginulo je oko 140 ljudi.

1998 - Pripadnici međunarodnih snaga u Bosni (Sfor) uhapsili su u Bijeljini Radoslava Krstića, aktivnog generala Vojske Republike Srpske i predali ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu. Krstić je 2. avgusta 2001. osuđen na 46 godina zaatvora za genocid nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995. Žalbeno veće Haškog tribunala ukinulo je 19. aprila 2004. godine prvostepenu presudu i pravosnažno osudilo Krstića za pomaganje i podržavanje genocida, umanjivši mu kaznu sa 46 na 35 godina zatvora.

2000 - U Beogradu je umro istaknuti srpski i jugoslovenski slikari grafičar Milan Mića Popović.

2001 - Najveća energetska kompanija u SAD, korporacija Enron podnela je molbu njujorškom sudu za zaštitu od bankrota. To je bio najveći bankrot u istoriji SAD, a izazvao je veliki udar na finansijskim tržištima širom sveta.

2003 - Tribunal u Hagu izrekao je kaznu od 27 godina zatvora Momiru Nikoliću, prvom oficiru Vojske Republike Srpske koji je priznao krivicu za učešće u ubistvu preko 7.000 Muslimana u Srebrenici u leto 1995. godine.

2004 - U vojnoj bazi u Butmiru kod Sarajeva, snage Evropske unije (EUFOR) preuzele su mandat od Snaga za stabilizaciju mira (SFOR) u Bosni i Hercegovini, čime je zvanično završena misija NATO u BiH. Za komandanta Eufora, u čijem sastavu je sedam hiljada vojnika iz 33 države, imenovan je britanski general-major Dejvid Liki.

2004 - Umrla je Dejm Ališja Markova, jedna od najslavnijih balerina dvadesetog veka, koja je osnovala i vodila Engleski nacionalni balet.

2009 - Umro je kompozitor i producent Aron Šreder, autor hita Elvisa Prisllija "It's Now or Never". Komponovao je više od 2.000 pesama među kojima je još nekoliko "kralja rokenrola" kao što su "Stuck on You" i "A Big Hunk O'Love".

Danas je četvrtak, 3. decembar, 337. dan 2015. Do kraja godine ima 28 dana.

   

1368 - Rođen je francuski kralj Šarl VI. Vladao je pune 42 godine. U prvo vreme prozvan je "Šarl Voljeni", ali pošto je od 1392. pokazivao znake psihičkog rastrojstva ostao je poznat kao "Šarl Ludi". Izazvao je građanski rat između francuskih zemalja Armanjak i Burgundija, a tokom njegove vladavine Englezi su u Stogodišnjem ratu, predvođeni kraljem Henrijem V, 1415. naneli težak poraz francuskim trupama u bici kod Azenkura

1808 - Madrid se predao vojnim snagama francuskog cara Napoleona I.

1810 - Velika Britanija je preotela od Francuske ostrva Reunion i Mauricijus. Reunion je kasnije vraćen Francuskoj - on i danas ima status francuske prekomorske teritorije.

1857 - Rođen je engleski pisac poljskog porekla Džozef Konrad. Po rođenju bio je sitni poljski aristokrata (Jozef Konrad Korženovski). Dospeo je, u ranoj mladosti, u Englesku, s namerom da postane pomorac. Njegova dela odlikuju se ironijom i pesimizmom ali iznad svega avanturističkim duhom. Kao pripadnik britanske trgovačke mornarice, kasnije i pomorski oficir, 20 godina je plovio širom sveta. Njegova literarna dela najvećim delom opisuju živote pomoraca. Dela: romani "Lord Džim", "Tajfun", "Nostromo", "Tajni agent", "Pod zapadnim očima", "Pobeda", "Srce tame" (ova knjiga poslužila je Miliusu kao predložak za scenario za
Kopolin film "Apokalipsa sada"), autobiografsko delo "Ogledalo mora".

1869 - Rođen je srpski pravni stručnjak Slobodan Jovanović, profesor univerziteta, predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije, predsednik Srpske kraljevske akademije. Jovanović je bio istaknuti pravni pisac i teoretičar države. Njegovi istoriografski radovi takođe su izuzetni. Posle Drugog svetskog
rata osuđen je u odsustvu na 20 godina robije, kao "ratni zločinac" na procesu Draži Mihailoviću i do kraja života ostao je u emigraciji u Britaniji. Smatran je jednim od vodećih autoriteta uopšte u oblasti teorije ustavnog prava. Bio je veoma plodan autor. Glavna dela: "Vođi Francuske revolucije", "O suverenosti", "O državi" (Osnovi jedne pravne teorije), "Ustavobranitelji i njihova vlada", "Svetozar Marković", "Makijaveli", "Druga vlada Miloša i Mihaila", "Vlada Milana
Obrenovića", "Ustavno pravo Kraljevine Srbije", "Ustavno pravo Kraljevine SHS".

1883 - Rođen je austrijski kompozitor Anton Fridrih Ernst fon Vebern, jedan od najistaknutijih ekspresionista. Izvođenje njegove muzike nacisti su zabranjivali. Stvorio je specifičan muzički jezik prefinjenih nijansi. Dela: kamerna za gudački kvartet "Pet stavova", "Šest bagatela", orkestarska "Šest komada", "Pet komada", "Simfonija za kamerni orkestar", "Varijacije", solo pesme.

1894 - Rođen je indijski državnik Radžendra Prasad, prvi predsednik nezavisne Indije od 1950. do 1963.

1894 - Umro je škotski pisac Robert Luis Balfur Stivenson, izvrstan stilista, neobično prisan i topao, koji je u delima hrabrost i optimizam suprotstavljao sumnjama i kolebanju. Pokušao je da obnovi duh romantike. Dela: romani "Ostrvo s blagom", "Oteti", "Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda", "Gospodar
Balantrea", pripovetke "Nove priče iz 1001. noći", putopis "Putovanje s magarcem", eseji "Virginibus puerisque".

1912 - Posle pobeda u Prvom balkanskom ratu, balkanski saveznici Srbija, Grčka i Bugarska potpisali su primirje s Turskom.

1914 - U jeku Kolubarske bitke u Prvom svetskom ratu, u skladu s naredbom komandanta Prve srpske armije generala Živojina Mišića, srpska vojska prešla je u kontraofanzivu. Prva armija brzo je probila neprijateljsku odbranu i izbila na planinski masiv Suvobor-Maljen, a Druga armija i odbrana Beograda slomile su otpor
austrougarske Pete armije i proterale je preko Save. Posle velike pobede srpske vojske, koja je imala ogroman vojni i politički značaj za Srbiju i njene saveznike u Prvom svetskom ratu, Mišić je unapređen u čin vojvode.

1915 - Srpska vojska praćena izbeglicama počela je u Prvom svetskom ratu povlačenje preko vrleti današnje Albanije. Vrhovna komanda odlučila se na ovaj potez izbegavši kapitulaciju po svaku cenu. Na ostrvo Krf stiglo je 135.000 srpskih vojnika, u Bizertu oko 12.000, a od gladi, bolesti i albanskih razbojnika
stradalo je više od 240.000 ljudi. Obnovljena Srpska vojska je ipak 1918. probila Solunski front, oslobodila Srbiju i stvorila Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

1917 - Predsednik SAD Vudro Vilson zatražio je u Prvom svetskom ratu od Kongresa da objavi rat Austro-Ugarskoj.

1918 - Zamenik načelnika italijanske Vrhovne komande general Pjetro Badoljo podneo je vladi memorandum o razbijanju tek proglašene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u kojem je naglasio da su uslovi za unutrašnje sukobe izvanredni i da ih samo treba aktivirati "svim mogućim sredstvima". Memorandum je prihvaćen i
bio je godinama osnov politike Rima prema Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i kasnije Jugoslaviji, s ciljem zauzimanja Dalmacije i drugih teritorija.

1919 - Umro je francuski slikar Pjer Ogist Renoar, jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka. Radio je portrete, aktove, kompozicije iz savremenog života, mrtvu prirodu, pejsaže, s neuporedivim osećanjem za ljupka lica, životnu radost i prefinjen kolorit i razvio je izraz
karakterističan po svetloružičastim i modrim tonovima. U starosti je radio i skulpture, pretežno aktove.

1930 - Rođen je francuski režiser Žan Lik Godar, vodeća ličnost "novog talasa" francuskog filma. Filmovi: "Do poslednjeg daha", "Žena je žena", "Ludi Pjero", "Broj dva", "Živeti svoj život", "Karabinjeri", "Prezir", "Udata žena", "Muško i žensko", "Vikend", "Jedan plus jedan", "Simpatija za đavola", "Istočni
vetar", "Spasavaj se ko može", "Pasija", "Ime: Karmen".

1952 - Umro je Milan Grol, srpski političar, diplomata, pozorišni i književni kritičar, dugogodišnji dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, od 1940. šef Demokratske stranke. Kao blizak saradnik najuglednijeg srpskog književnog kritičara Jovana Skerlića objavio je mnoštvo književnih i
pozorišnih kritika u "Srpskom književnom glasniku". U Drugom svetskom ratu bio je ministar u emigrantskoj vladi u Londonu. U zemlju se vratio 1945. i nakratko je bio potpredsednik vlade, dok nije postalo sasvim jasno da režim samo simulira neke demokratske norme. Dela: članci i eseji "Pozorišne kritike",
"Iz pozorišta predratne Srbije", "Londonski dnevnik", "Dnevni zapisi", "Kroz dve decenije Jugoslavije", "Iskušenja demokratije".

1952 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija prihvatila je predlog Indije o uspostavljanju primirja u Koreji.

1962 - Edit Sparlok Sampson stupila je na dužnost sudije u opštinskom sudu u Čikagu, postavši prva Afroamerikanka na mestu sudije u SAD.

1967 - Južnoafrički hirug dr Kristijan Barnard prvi put je u istoriji medicine u bolnici "Grote Šur" u Kejptaunu presadio srce. Teški srčani bolesnik Luis Vaškanski potom je, sa srcem jedne 25-godišnje devojke poginule u saobraćajnoj nesreći, živeo 18 dana.

1971 - Počeo je Indijsko-pakistanski rat zbog Kašmira, završen 17. decembra pobedom Indije i odvajanjem tadašnjeg Istočnog Pakistana od matice i nastankom države Bangladeš.

1975 - U Laosu su vlast preuzeli komunisti i prestala je da postoji 600 godina stara monarhija.

1978 - Umrla je srpska glumica Ljubinka Bobić, članica beogradskog Narodnog pozorišta. Započela je karijeru 1921. u Beogradu kao tumač uloga naivnih, nestašnih, vragolastih devojaka, osvojivši ubrzo gledalište vedrinom i neposrednošću. Tumačeći karakterne uloge iskazivala je izuzetno scensko umeće. Njenu
karijeru je najviše obeležila nenadmašna interpretacija Živke u "Gospođi ministarki" Branislava Nušića.

1984 - U gradu Bopal u Indiji umrlo je oko 4.500 ljudi, 500 je oslepelo, a oko 50.000 je zatrovano prilikom izlivanja gasa iz fabrike "Junion karbajd" koja se bavila proizvodnjom sredstava za zaštitu bilja.

1989 - U Istočnoj Nemačkoj ostavke su podneli lider Jedinstvene radničke partije Nemačke (komunisti) Egon Krenc i svi članovi partijskog Politbiroa i Centralnog komiteta vladajuće partije.

1991 - Rusija je priznala nezavisnost Ukrajine, a ruski predsednik Boris Jeljcin založio se za što brže normalizovanje međudržavnih odnosa Rusije i Ukrajine.

1992 - Finski inženjer Mati Makonen prosledio je prvu sms poruku u istoriji „Srećan Božić“ koristeći „Vodafonovu“ britansku mrežu. Makonen, nazvan "ocem sms-a", na ideju ove vrste došao je još 1984. ali nikada nije patentirao svoju ideju, zbog čega je i pored sveopšte primene njegovog izuma ostao uskraćen za odgovarajaću
zaradu.

1995 - Bivši predsednik Južne Koreje Čun Do Hvan uhapšen je zbog odgovornosti za masakr u gradu Kvangdžu u maju 1979. kada je vojska ubila više od 200 demonstranata.

1999 - Hrvatski sud odlučio je da teško oboleli Franjo Tuđman više nije u stanju da obavlja funkciju šefa države.

2006 - Umro je Eliot Velis, jedan od najpoznatijih lovaca na naciste. Velis, koji je preživeo strahote koncentracionih logora u Poljskoj, postao je poznat krajem 70-ih 20. veka, pošto je pronašao i prijavio vlastima nemačkog oficira, koji je ubio njegovu majku. Velis će ostati poznat po upornosti oko rasvetljavanja slučaja letonskog naciste Bolesava Mijakovskisa.

2007 - Izrael je oslobodio 429 palestinskih zatvorenika iz izraelskih zatvora, u nastojanju da podrži ponašanje palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, nakon konferencije u Anapolisu, na kojoj je odlučeno da se mirovni sporazum postigne do kraja 2008. godine.

2008 - Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) ponudio je predstavnicima više od sto zemalja okupljenih na međunarodnoj konferenciji u Oslu, da potpišu Međunarodnu konvenciju o zabrani kasetne minicije. Predložena Konvencija predviđa zabranu upotrebe, proizvodnje, skladištenja i prometa kasetne municije, a dokument obavezuje države da tokom narednih osam godina unište sve zalihe i očiste kontaminirana područja. Konvenciju je na kraju potpisalo više od 90 zemalja.

2012 - Preminula je srpska glumica Zlata Petković. Široku popularnost stekla ulogom u seriji „Povratak otpisanih“. Bila je mis Jugoslavije. Osim glumom radila je i kao voditelj.

   

1154. Nikolas Brekspir, prvi i jedini Englez koji je biran za papu, ustoličen je za poglavara rimokatoličke crkve kao Adrijan IV.

1371. Umro je car Uroš Nemanjić, sin cara Dušana i jedini naslednik velikog srpskog carstva. Stupivši na presto u 19. godini, posle Dušanove smrti 1355, nije uspeo da sačuva veliko carstvo koje se posle njegove smrti raspalo na niz samostalnih oblasti pod vlašću moćnih feudalaca. Njegovom smrću izumrla je loza Nemanjića. Prema predanju ubijen je mučki u lovu, kada se sagnuo nad vodom da se osveži. Srpska pravoslavna crkva je, na osnovu tog predanja, proglasila Uroša za mučenika i svetitelja.

1642. Umro je francuski državnik, kardinal Arman Žan di PlesiRišelje, koji je kao ministar kralja Luja XIII (od 1629) imao stvarnu vlast u Francuskoj i podigao moć francuske krune. Osnovao je 1635. Francusku akademiju.

1679. Umro je engleski filozof Tomas Hobs,predstavnik klasičnog engleskog empirizma. Ideje o čoveku kao slobodnom pojedincu i državi kao veštačkoj tvorevini nastaloj na osnovu ugovora pojedinaca, izneo je u delima "Levijatan", "Osnovi prirodnog zakona i politike", "O čoveku", "O telu", "O građaninu".

1791. Izašao je prvi broj britanskog "Observera", najstarijeg nedeljnog lista u svetu.

1795. Rođen je škotski esejist i istoričar Tomas Karlajl, autor romantiziranih istorijskih dela od kojih je najpoznatije "Francuska revolucija" (1837). Osnivač je i čuvene Londonske biblioteke.

1829. Britanci su u Indiji zabranili običaj spaljivanja udovica prilikom spaljivanja njihovih muževa na posmrtnoj ceremoniji.

1841. Predstavom "Smrt Stefana Dečanskog" Jovana Sterije Popovića, u bivšem skladištu carinarnice na Savi u Beogradu otvoreno je "Pozorište na Đumruku". Štampan je prvi pozorišni plakat i naplaćivane su ulaznice. Organizatori ovog pozorišta bili su glumac i reditelj Atanasije Nikolić i dramski pisac Jovan Sterija Popović.

1943. Predsednik SAD Ruzvelt, britanski premijer Čerčil i turski predsednik Mustafa Ismet Ineni razmatrali su u Kairu zajedničke akcije u okviru antihitlerovske koalicije. Turska je, međutim, odbila da objavi rat Nemačkoj.

1945. Umro je američki biolog i genetičar Tomas Hant Morgan, osnivač genetike, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1933. za otkriće funkcije hromozoma u prenošenju naslednih svojstava. Izradio je prve mape položaja gena u hromozomima i smatra se glavnim predstavnikom teorije nasleđa.

1974. U blizini glavnog grada Šri Lanke Kolomba srušio seholandski avion "DC-8". Poginuli su svi putnici i članvi posade, njih 191.

1975. Umrla je Hana Arent, filozof i jedna od vodećih ličnosti u oblasti političke teorije u 20. veku. Laureat je mnogih međunarodnih nagrada, među kojima Lesingove nagrade 1959. i nagrade "Sigmund Frojd" 1967. U Drezdenu je 1993. osnovan "Hana Arent institut" za istraživanje totalitarizma.

1976. Umro je Edvard Bendžamin Britn,jedan od najznačajnijih engleskih kompozitora 20. veka. Sa operskim pevačem Piterom Pirsom osnovao je 1948. Aldeburški muzički festival ("Piter Grajms", "Otmica Lukrecije", "Ratni rekvijem", "Prolećna simfonija").

1977. Na jugu Malezije je poginulo 100 ljudi prilikom padaaviona kojeg je otela japanska teroristička grupa Crvena armija.

1977. Diktator Žan Bedel Bokasa krunisao se za cara Centralnoafričkog carstva. Troškovi ceremonije krunisanja iznosili su koliko i četvrtina nacionalnog proizvoda zemlje.

1980. U avionskoj nesreći u blizini Lisabona, za koju se sumnja da je bila posledica sabotaže, poginuo je portugalski premijer Fransisko Sa Karneiro.

1991. Otmičari su oslobodili poslednjeg Amerikanca, novinara Terija Andersona, koji je kao talac u Libanu proveo 2.454 dana. Pripadnici Islamskog džihada kidnapovali su Andersona 16. marta 1985. 1995. Ministri inostranih poslova Evropske unije na sastanku uBriselu suspendovali su sankcije SR Jugoslaviji, uvedene 1992. zbog umešanosti jugoslovenske vlade u rat u Bosni; prvi vojnici NATO - prethodnica trupa za implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma, sleteli su u dva aviona na sarajevski aerodrom.

1998. Poslednji borci "Crvenih Kmera" predali su se armiji Kambodže, čime je posle dve decenije okončana borba tog maoističkog pokreta protiv vladinih snaga.

2001. Izraelska vojska ušla je u nekoliko palestinskih gradova na Zapadnoj obali i zauzela međunarodni aerodrom u Gazi.

2003. Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu podiglo je optužnicu protiv osam lica za ratni zločin počinjen u Vukovaru 1991, kada je ubijeno oko 200 civila. To je prva optužnica koju je to tužilaštvo podiglo od kada je osnovano, jula 2003.

   

1443 - Rođen je italijanski sveštenik Đulijano dela Rovere, papa Julije II (1503-1513), najveći pokrovitelj umetnosti među poglavarima rimokatoličke crkve. Od Mikelanđela je naručio izradu fresaka u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu, od Bramantea rekonstrukciju crkve Svetog Petra, a Rafael Santi je oslikao njegove privatne odaje.

1766 - Londonska aukcijska kuća "Kristi" održala je prvu aukciju.

1791 - Umro je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, centralna ličnost bečke klasike i jedan od najplodinijih muzičara. Napisao je oko 600 dela, među kojima su opere, simfonije, koncerti za klavir, violinu i druge instrumente,
kantate, mise ("Figarova ženidba", "Čarobna frula", "Praška simfonija", "Simfonija u g-molu", "Rekvijem", "Mala noćna muzika").

1867 - Rođen je poljski državnik, maršal Jozef Klemens Pilsudski, prvi predsednik Poljske (1918-22) i inicijator rata protiv
sovjetske Rusije (1920-21). Državnim udarom 1926. uspostavio je vojnu diktaturu, a 1934. je s Hitlerom sklopio desetogodišnji pakt o saradnji i nenapadanju. Vladao je do smrti 1935.

1870 - Umro je francuski pisac Aleksandar Dima - Otac, proslavljeni autor romana s motivima iz francuske istorije ("Tri musketara", "Grof od Monte Hrista", "Kraljica Margo") Smatra se začetnikom feljtonističkog romana.

1901 - Rođen je američki režiser i producent Volter Ilajas Dizni, tvorac crtanog filma. Karijeru, tokom koje je dobio 29 Oskara, započeo je 1921, a svetsku slavu je stekao 1928. kada je prikazao prvi film sa Miki Mausom.

1917 - Delegacije Sovjetske Rusije i sila Osovine potpisale su primirje u mestu Brest-Litovsk u Belorusiji. Mirovnim ugovorom, potpisan je 3. marta 1918, Rusija je prisiljena da se povuče iz Finske, Letonije, Estonije, Litve, Poljske i nekih područja Turske, i da Nemačkoj plati šest milijardi zlatnih maraka ratne odštete.

1926 - Umro je francuski slikar Klod Oskar Mone, najznačajniji predstavnik i jedan od osnivača impresionizma. Prema njegovoj slici "Impresija, izlazak sunca", izloženoj 1874. u Parizu, naziv je dobio ceo slikarski pravac.

1933 - Kongres SAD ratifikovao je amandman 21. Ustava SAD kojim je ukinuta prohibicija, uvedena januara 1920, na osnovu 18. ustavnog amandmana.

1934 - Žene u Turskoj su dobile pravo glasa.

1940 - Umro je češki violinista i kompozitor Jan Kubelik. Nastupao je na koncertima širom sveta od svoje osme godine i stekao slavu virtuoza, naslednika Paganinija. Komponovao je šest violinskih koncerata, "Američku simfoniju", kraće violinske
kompozicije.

1945 - Pet američkih bombardera je tokom vežbe, posle poletanja iz vazduhoplovne baze u Floridi, nestalo u "Bermudskom trouglu".

1962 - SAD i SSSR su se dogovorili o saradnji u istraživanju svemira u miroljubive svrhe.

1967 - Umro je srpski helenista Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i
urednik časopisa "Živa antika". Objavio je više od 200 radova iz klasične književnosti i filozofije ("Iz helenskih riznica",
"Istorija helenske književnosti").

1977 - Egipat je prekinuo odnose sa arapskim zemljama Sirijom, Libijom, Alžirom, Irakom i Južnim Jemenom koje su se usprotivile započetom mirovnom procesu između Egipta i Izraela.

1978 - U Iranu je izbio talas protesta koji su protiv šaha Reze Pahlavija podstakle islamske verske vođe. Proizvodnja nafte je zbog štrajkova smanjena gotovo na polovinu.

1993 - Gradonačelnik Beča je ranjen eksplozijom pisma-bombe u svojoj kući. To je bilo peto pismo-bomba koje je za tri dana
stiglo novinarima, sveštenicima i drugim povezanim sa imigrantskom grupacijom u Austriji.

1995 - Članice NATO su odobrile upućivanje 60.000 vojnika u Bosnu radi očuvanja mira postignutog Dejtonskim sporazumom. To je bila najveća operacija Atlantskog saveza od njegovog osnivanja 1949, a njen naziv "Zajednički poduhvat".

1995 - Armija Šri Lanke zauzela je Džafnu, grad na istoimenom poluostrvu, koji je pet godina bio glavno uporište tamilskih
pobunjenika.

1996 - Odlukom predsednika SAD Bila Klintona Madlen Olbrajt je postala prva žena - državni sekretar u američkoj istoriji.

2001 - Avganistanske vođe su se dogovorile o formiranju post-talibanske vlade, koju će predvoditi Paštun Hamid Karzai.

2001 - Legendu jedriličarstva i kapetana novozelandskog tima koji je dva puta uzastopno osvojio Kup Amerike, Pitera
Blejka, ubili su pirati kada su naišli na njegovu jedrilicu u reci Amazon.

2003 - U Kini je prvi put održan izbor za mis sveta.

2008 - Umro je Patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksej Drugi. Za novog patrijarha je 27. januara 2009. izabran mitropolit Kiril.

2008 - U Sjedinjenim Američkim Državama je saopšteno da je od početka 2008. zbog recesije bez posla ostalo blizu dva miliona ljudi.

   

1421 - Rođen je engleski kralj Henri VI, poslednji monarh iz dinastije Lankaster, koji je nasledio krunu 1422, kada je imao samo osam meseci. Svrgnut je u dinastičkim borbama ("Rat dveju ruža") i ubijen u maju 1471. u londonskom zatvoru Tauer.

1492 - Kristofer Kolumbo otkrio je ostrvo Hispanjola, sada podeljeno između Haitija i Dominikanske Republike.

1507 - Nemački kartograf Martin Valdzemiler objavio je prvu geografsku kartu novog kontinenta kojem je dao naziv Amerika prema imenu italijanskog moreplovca Ameriga Vespućija.

1774 - U Austriji je stupio na snagu Edukativni statut Johana fon Felbigera, prvi državni edukativni sistem u svetu.

1792 - Vođe žirondinaca u Francuskoj revoluciji doneli su odluku da izvedu na sud kralja Luja XVI. Revolucionarni sud ga je potom osudio na smrt i kralj je 1793. pogubljen na giljotini.

1877 - Američki pronalazač Tomas Edison je u Vest Orindžu u Nju Džersiju demonstrirao prvi zvučni snimak, pesmu "Mary had a Little Lamb".

1907 - U jednoj od najtežih nesreća u rudnicima SAD, poginuo je 361 rudar u rudniku uglja Monona u Virdžiniji.

1916 - Nemačke trupe su u Prvom svetskom ratu ušle u rumunsku prestonicu Bukurešt.

1917 - Finski parlament je u Helsinkiju proglasio nezavisnost Finske, koju je priznala sovjetska Rusija. Finska je od vremena ruskog cara Aleksandra I gubila teritoriju, a posle Napoleonovih ratova postala je 1809. rusko veliko vojvodstvo.

1917 - U sudaru francuskog broda "Mon Blan" natovarenog eksplozivom, uključujući 5.000 tona trinitrotoluola, s belgijskim brodom "Imo" u luci grada Halifaks u Kanadi, poginulo je više od 1.500 ljudi, oko 8.000 je ranjeno i veliki deo grada je razoren.

1921 - Velika Britanija je potpisala mirovni sporazum s Irskom, prema kojem je uspostavljena Irska Slobodna Država kao članica Britanskog komonvelta.

1938 - Francuska i Nemačka su potpisale sporazum o nepovredivosti međusobnih granica, koji su Nemci poništili u Drugom svetskom ratu.

1941 - U Bici za Moskvu počela je protivofanziva Crvene armije protiv Nemaca koji su stigli na 25 kilometara od Moskve. Do kraja februara 1942. nemačke trupe pomerene su na 200 kilometara od Moskve.

1961 - U kongoanskoj provinciji Katanga izbile su teške borbe između snaga UN i Katange. 1970 - Poljski lider Vladislav Gomulka i nemački kancelar Vili Brant potpisali su u Varšavi sporazum o normalizaciji poljsko-nemačkih odnosa. Kancelar Brant je tom prilikom na kolenima pred spomenikom poginulim herojima ustanka u Varšavskom getu odao poštu žrtvama nemačkog nacizma.

1971 - Indija je priznala Bangladeš, bivši Istočni Pakistan, a Pakistan je uzvratio prekidom diplomatskih odnosa s Indijom.

1978 - Španci su na referendumu izglasali novi ustav, prema kojem je Španija definisana kao ustavna monarhija s parlamentarnom demokratijom.

1988 - Umro je Roj Orbison, jedna od najvećih zvezda američke pop i kantri muzike, autor hitova "Only the Lonely", "Pretty Woman", "Running Scared".

1989 - Slobodan Milošević proglašen je na sednici Skupštine Srbije za predsednika Predsedništva Srbije, posle referenduma na kojem je dobio 86 odsto glasova.

1989 - U najtežem masovnom ubistvu u istoriji Kanade, ubica je usmrtio 14 studentkinja i ranio još 13 osoba na Univerzitetu u Montrealu i potom se ubio.

1992 - Hindu ekstremisti su uništili džamiju u Ajođi na severu Indije, koju su, kako se veruje, muslimanski osvajači izgradili u srednjem veku na zgarištu velikog hindu hrama. U jednomesečnim sukobima Hindusa i Muslimana poginulo je oko 2.000 ljudi.

1997 - Ruski transportni avion "Antonov-124" koji je nosio dva borbena aviona, srušio se na stambeno naselje blizu Irkutska. Poginulo je 85 ljudi.

1999 - Sud UN za ratne zločine u Ruandi osudio je na doživotni zatvor Džordža Rutagandu, lidera naoružanih grupa Huta, za genocid počinjen 1994. u Ruandi.

2000 - Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu objavio je analizu prema kojoj 60 procenata stanovnika u Srbiji spada u kategoriju siromašnih, dok bogata elita čini pet odsto populacije.

2005 - Umro je Čarli Gol pobednik "Trke oko Francuske" 1958. godine i jedan od velikih imena biciklizma.

   

43. p.n.e. - Umro je Marko Tulije Ciceron, rimski političar, pisac i čuveni govornik.

1815 - Streljan je Mišel Nej, najčuveniji Napoleonov maršal. Za zasluge u odbrani Francuske, u vreme restauracije Luja XVIII dobio je titulu pera (1814). Po povratku Napoleona u martu 1815. (Napoleonovih Sto dana) vratio se u njegovu službu i komandovao gardom u bici kod Vaterloa. Posle Napoleonovog poraza, uhvaćen je u begu, optužen za izdaju i osuđen na smrt.

1857 - Rođen je srpski slikar Uroš Predić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predstavnik akademskog realizma, majstor portreta, ikona i istorijskih kompozicija. Portretisao je gotovo sve istaknute ličnosti Srbije krajem 19. i prve polovine 20. veka i izradio više od hiljadu ikona.

1914 - Skupština Srbije usvojila je u Nišu u Prvom svetskom ratu Deklaraciju o ujedinjenju južnih Slovena u zajedničku državu. To je bilo prvi put da srpska vlada jugoslovensko ujedinjenje postavlja kao prioritetan cilj srpske državne politike.

1941 - Japanski avioni napali su američku pomorsku bazu u Perl Harburu na Havajima i uništili veliki broj aviona i brodova, što je ubržalo odluku SAD da se uključe u Drugi svetski rat.

1941 - Velika Britanija je u Drugom svetskom ratu objavila rat Mađarskoj, Rumuniji i Finskoj, zemljama koje su kao članice Trojnog pakta učestvovale u agresiji na SSSR.

1946 - Skupština FNR Jugoslavije donela je zakon o nacionalizaciji kojim su obuhvaćena sva veća privatna preduzeća. Time je likvidiran i inostrani kapital, koji je u industriji i rudarstvu predratne Jugoslavije učestvovao sa oko 50 odsto.

1949 - Čang Kaj-šek je na ostrvu Tajvan (Formoza), gde je sa ostacima svoje vojske pobegao nakon poraza od Narodnoslobodilačke armije Kine, proglasio državu i ustanovio vladu.

1965 - Vaseljenski patrijarh Atenagora I i papa Pavle VI ukinuli su međusobnu ekskomunikaciju dve crkve kojom je 1054. počeo raskol
dveju hrišćanskih crkava.

1970 - Ubedljiva pobeda na izborima u Istočnom Pakistanu Avami lige, pobornika autonomije Bengala (kasnije Bangladeš), dovela je do duboke krize između Istočnog i Zapadnog Pakistana, koja je naredne godine eskalirala u građanski rat.

1971 - Sovjetska vasionska kapsula počela je da šalje radio i televizijske signale s Marsa.

1974 - Kiparski predsednik arhiepiskop Makarios III trijumfalno je dočekan na Kipru koji je napustio 15. jula 1974. posle državnog udara. Prevrat na Kipru organizovali su grčki oficiri, ali nisu uspeli da zadrže vlast.

1975 - Indonežanska armija je ušla u Istočni Timor gde je, nakon ukidanja trovekovne portugalske kolonijalne vlasti, izbio građanski rat.

1985 - Umro je engleski pisac Robert Grejvs, istraživač grčke i jevrejske mitologije, koji je svetski ugled stekao istorijskim romanom "Ja, Klaudije" i delom "Grčki mitovi".

1988 - Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov objavio je u UN unilateralno smanjenje sovjetskih trupa, tenkova, borbenih aviona i artiljerije.

1988 - U zemljotresu u Jermeniji poginulo je više od 25.000 ljudi, 12.000 je povređeno, a pola miliona ostalo bez domova. Uništeno je deset odsto jermenske industrije.

1992 - Vlada Indije zabranila je fundamentalističke pokrete posle nereda u kojima je poginulo najmanje 400 Hindusa i Muslimana. Tokom nereda razorena je džamija u Ajođi.

1993 - Umro je Feliks Ufue Boanji, prvi predsednik Obale Slonovače od sticanja nezavisnosti 1960. i jedini afrički predsednik koji je 33 godine neprekidno bio na vlasti.

1995 - Sonda s američkog vasionskog broda "Galilej" je ušla u atmosferu Jupitera i 75 minuta slala podatke pre nego što se raspala.

1996 - Predsednik Alžira Liamin Zerual ozakonio je svojim potpisom ustavne reforme kojima se zabranjuju političke partije zasnovane na religiji.

1997 - Nakon neuspelih izbora u septembru, u Srbiji su ponovljeni izbori za predsednika Republike na kojima ponovo nijedan kandidat nije dobio potrebnu većinu glasova. U drugi krug su ušli kandidati Socijalističke partije Srbije Milan Milutinović i Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, a za predsednika je 21. decembra izabran Milan Milutinović.

2001 - U građanskom ratu u Avganistanu talibani su predali svoje poslednje uporište Kandahar.

2002 - Irak je inspektorima UN predao dokument o iračkom oružju za masovno uništenje kao i o vojnoj industriji, što je zahtevano novembarskom Rezolucijom Saveta bezbednosti.

2003 - Bivši predsednik Nikaragve Arnoldo Aleman proglašen je krivim za prevaru, pranje novca i zloupotrebu javnih fondova i osuđen na 20 godina zatvora.

2004 - Hamid Karzai je položio zakletvu kao prvi predsednik Avganistana izabran na slobodnim izborima.

2005 - Haški begunac, hrvatski general Ante Gotovina, uhapšen je u Španiji na Kanarskim ostrvima. On je bio u bekstvu od jula 2001. zbog optužbi Haškog tribunala za zločine protiv čovečnosti nad Srbima tokom vojne operacije "Oluja".

2007 - Umro je jedan od najvećih svetskih kompozitora druge polovine 20. veka Karlhajnc Štokhauzen.

   

1542 - Rođena je Meri Stjuart, škotska kraljica od 1560. Zbog prokatoličke politike bila je primorana da abdicira 1567. i da se skloni u Englesku gde je dospela u zatvor i posle 18 godina zatočeništva pogubljena (1587) pod optužbom da je pripremala zaveru protiv engleske kraljice Elizabete I.

1626 - Rođena je švedska kraljica Kristina Augusta. Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, među kojima i francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena da abdicira 1654. prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.

1638 - Umro je dubrovački barokni pesnik Ivan Gundulić, najznačajniji pesnik južnoslovenskog područja u XVII veku. Pisao je mitološke drame i romantične tragikomedije, a najvrednija njegova dela su lirski ep "Suze sina razmetnoga", junački ep "Osman" i pastirska igra "Dubravka" koja završava čuvenom himnom slobodi.

1824 - Rođen je srpski pisac Jakov Ignjatović, tvorac i najznačajniji predstavnik realističkog romana u srpskoj književnosti ("Trpen-spasen", "Milan Narandžić", "Čudan svet", "Vasa Rešpekt", "Večiti mladoženja", "Stari i novi majstori", "Patnica").

1832 - Rođen je norveški pisac Bjernstjerne Martinius Bjernson, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903, vodeća ličnost norveškog i nordijskog kulturnog života u 19. veku. Književnu slavu stekao je pripovetkama "Sineve Sulbaken", "Arne", "Srećan dečak", "Otac", kojima je otvorio novu epohu norveške proze.

1854 - Papa Pije IX proglasio je dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice.

1863 - Britanski bokser Tom King je postao prvi svetski šampion u teškoj kategoriji, pobedom nad Amerikancem Džonom Hinanom.

1865 - Rođen je finski kompozitor Jan Sibelijus, čije delo je inspirisano finskim folklorom, posebno epom "Kalevala" (simfonijska pesma "Finlandija", uvertira "Karelija", "Tužni valcer", violinski koncert).

1925 - Objavljena je knjiga Adolfa Hitlera "Majn Kampf", u kojoj je izložena koncepcija "Novog poretka" i rasne supremacije Nemaca.

1941 - SAD i Velika Britanija su objavile rat Japanu, dan posle japanskog napada na američku bazu u Perl Harburu na Havajima. Nemačka i Italija, u skladu sa obavezama iz Trojnog palta, objavile su rat SAD.

1949 - Generalna skupština UN zatražila je od svetskih sila da priznaju nezavisnost Kine posle bekstva Čang Kaj-šeka (Chiang Kai-shek) na Tajvan.

1954 - Srpski i hrvatski pisci i lingvisti postigli su Novosadski dogovor o srpskohrvatskom književnom jeziku, koji je potpisalo 25 uglednih stručnjaka za jezik. Zaključeno je da je narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik s dva izgovora, da su oba pisma - ćirilica i latinica - ravnopravna i da jezik ima zajednički pravopis.

1966 - Sporazum o zabrani nuklearnog oružja u kosmosu potpisalo je 28 zemalja, uključujući SSSR i SAD.

1966 - Prilikom havarije grčkog feribota "Heraklion", koji je potonuo tokom nevremena kod ostrva Melos, poginula su 234 putnika i člana posade.

1974 - Grci su na referendumu velikom večinom glasali za republiku, a protiv restauracije monarhije.

1978 - Umrla je izraelska državnica Golda Meir, prva žena premijer Izraela (1969-74).

1980 - U Njujorku je ubijen bivši član "Bitlsa" Džon Lenon. Ubio ga je mentalno poremećeni obožavalac Mark Dejvid Čepmen, koji je kasnije osuđen na doživotni zatvor.

1991 - Lideri Rusije, Belorusije i Ukrajine Boris Jeljcin, Leonid Kravčuk i Stanislav Šuškevič potpisali su u Minsku Belovežski sporazum o formiranju Zajednice Nezavisnih Država. Time je prestao da postoji Sovjetski Savez.

1995 - U Londonu je počela dvodnevna Konferencija na kojoj je, umesto ženevske Mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju, osnovan Savet za sprovođenje mira. U radu Konferencije učestvovali su ministri inostranih poslova 40 zemalja i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija. Švedski diplomata Karl Bilt imenovan je za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni.

2000 - U Otavi je održan prvi svetski samit posvećen kulturi i umetnosti na kojem je osnovana Međunarodna federacija agencija za podršku umetnosti.

2000 - Umro je srpski slikar nadrealista Milić Stanković, poznat kao Milić od Mačve.

2001 - Umrla je Frensis Elizabet Snajder Holberton, jedna od pionira kompjuterskog programiranja. Ranih 40-tih programirala je revolucionarni ENIAC digitalni kompjuter za američku vojsku, a kasnije je učestvovala u kreiranju kompjuterskog jezika COBOL i FORTRAN.

2002 - Ponovljeni predsednički izbori u Srbiji nisu uspeli zbog nedovoljnog odziva birača 45,17 odsto. Najviše glasova osvojio je lider Demokratske stranke Srbije (DSS) i predsednik SRJ Vojislav Koštunica 1.699.089, odnosno 57,66 odsto.

2003 - Umro je Hans Hoter, austrijski operski pevač nemačkog porekla, koji se proslavio u operama Riharda Vagnera, posebno ulogama u "Ring Cycle" i "Parsifal". U glavnoj ulozi pojavio se u "Letećem Holanđaninu" i "Die Meistersinger".

2005 - Norveška je usvojila zakon kojim se norveške firme obavezuju da do 2008. godine najmanje 40 odsto članova upravnih odbora moraju da budu žene. U suprotnom, kompanije će se suočiti sa opasnošću od zatvaranja. Ovo je prvi zakon ove vrste u svetu.

Danas je sreda, 9. decembar, 343. dan 2015. Do kraja godine ima 22 dana.
   

1594 - Rođen je švedski kralj Gustav II Adolf, veliki vojskovođa i vojni reformator, čija je armija u Tridesetogodišnjem ratu nanela niz poraza rimokatoličkim snagama nemačkog cara Ferdinanda II Habzburga. U ratu protiv Rusije postavio je granicu na Ladoškom jezeru, a poljsku armiju je potukao 1613, 1617. i 1629. i ostvario dominaciju Švedske na Baltiku. Poginuo je novembra 1632. u bici kod Licena, u kojoj je njegova vojska potukla armiju nemačkog generala Albrehta fon Valenštajna.

1608 - Rođen je engleski pisac Džon Milton, jedan od najvećih pesnika u svetskoj literaturi, izuzetno obrazovan, snažna ličnost visokog morala i značajan mislilac. Posle pogubljenja kralja Čarlsa I 1649. sasvim se posvetio politici i sem nekoliko soneta pisao je samo prozu, raspravljajući o različitim političkim i verskim pitanjima. Do obnove monarhije 1660. bio je latinski sekretar Državnog saveta. Oslepeo je 1652. a kad je monarhija obnovljena dopao je zatvora i izgubio veći deo imanja i od tada do smrti vratio se poeziji. Slep, siromašan i razočaran spevao je najveća dela: "Izgubljeni raj", religiozni ep u 12 pevanja o pobuni Satane i njegovih anđela protiv nebeskog Samodršca, o padu Čoveka i obećanju spasenja, "Vraćeni raj", ep u četiri pevanja o spasenju i Hristovoj pobedi nad Satanom i "Samson Agonistes", tragediju inspirisanu biblijskom pričom o Samsonu koju je napisao po ugledu na grčke tragedije. Ostala dela: poeme "L'Allegro", "Il Penseroso", "Komus", elegija "Lisidas", prozna dela "Areopagitika", posvećena slobodi štampe, "Odbrana engleskog naroda" u kojoj je opravdavao pogubljenje Čarlsa I.

1641 - Umro je flamanski slikar Anton Van Dajk, istaknuti predstavnik flamanske slikarske škole, na kojeg je snažno uticao Paul Rubens, u čijem je ateljeu u mladosti radio. Potom je otišao u Italiju, pa u Francusku, a u London je došao 1632. i postao dvorski slikar kralja Čarlsa I i portretista engleskog visokog društva. Njegove religiozne kompozicije osrednje su vrednosti, ali se proslavio portretima, koje odlikuje plemenitost izraza, suptilnost palete i ozbiljna psihološka analiza.

1824 - U peruanskom ratu za nezavisnost snage južnoameričkog revolucionara i državnika Simona Bolivara porazile su špansku armiju u bici kod Ajakuča u Peruu.

1887 - Rođen je Dragojlo Dudić, organizator ustanka u Drugom svetskom ratu u zapadnoj Srbiji 1941. Član KPJ postao je 1920. U julu 1941. formirao je Kolubarsku četu, potom je postao komandant Valjevskog odreda. U novembru 1941. izabran je za predsednika Glavnog odbora Srbije. Poginuo je krajem 1941. Njegov "Dnevnik" važno je svedočanstvo o prvim mesecima ustanka u Srbiji, objavljen je 1945.

1905 - U Francuskoj je ozakonjeno odvajanje države i crkve. Po stepenu sekularizacije Francuska je izuzetak i danas, osim bivših (i sadašnjih) komunističkih zemalja.

1914 - Rođena je Ljubica Cuca Sokić, slikarka, poslednja velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole. Slikarstvo je učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. i naredne tri godine usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici. Po povratku u Beograd 1939. priređuje prvu samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti od 1948. do 1972. Redovni član SANU postala je 1979.

1916 - Rođen je američki filmski glumac ruskog porekla Išur Danijelovič, poznat kao Kirk Daglas, koji se proslavio ulogama nervoznih, ambicioznih i grubih tipova. Filmovi: "Mladić s trubom", "Spartak", "Šampion", "Staklena menažerija", "Grad ilizija","Žeđ za životom", "Detektivska priča".

1921 - Umro je srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva. U rodnom Šapcu završio je gimnaziju, a Veliku školu u Beogradu. Proučavao je floru Srbije, Bugarske, današnje Makedonije i Bosne i objavio niz naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.

1929 - Rođen je američki filmski režiser i glumac Džon Kasavetes, vodeći predstavnik "njujorške škole", nezavisne produkcije koja se kritički intoniranim filmovima suprotstavljala holivudskim standardima. Filmovi: "Zločin na ulicama", "Ubice", "Dvanaest žigosanih", "Rozmarina beba", "Furije", "Zašto ste me
osudili na život", "Senke", "Suviše kasni bluz", "Lica", "Muževi", "Mini i Moskovic", "Žena pod uticajem", "Glorija", "Ljubavni potok".

1941 - Kina je u Drugom svetskom ratu objavila rat Japanu, Nemačkoj i Italiji.

1961 - Afrička država Tanganjika stekla je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta, s premijerom Džulijusom Njerereom, a istog dana 1962. postala je republika. Ubrzo, 1964. godine, Tanganjika će sa susednim Zanzibarom obrazovati Tanzaniju.

1985 - Bivši predsednik Argentine general Horhe Videla osuđen je na doživotnu robiju zbog otmica, mučenja i ubistva oko 9.000 ljudi tokom "prljavog rata" koji su protiv gradske gerile i političkih protivnika od 1976. do 1982. vodile tri vojne hunte. Na istu kaznu osuđen je član vojne hunte admiral Emilio Masera, a Videlin naslednik general Roberto Viola na 17 godina zatvora.

1985 - Generalna skupština Ujedinjenih nacija jednoglasno je prihvatila rezoluciju kojom su svi akti terorizma osuđeni kao kriminal.

1989 - Umro je srpski pravni stručnjak Jovan Djorđević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Od 1945. učestvovao je u pisanju jugoslovenskih ustava i zakona i bio jedan od glavnih urednika "Arhiva za pravne i društvene nauke". Dela: "Državno uređenje FNRJ", "Narodni odbori", "Ustavno pravo SFRJ", "Osnovna pitanja federalne države", "Novo ustavno pravo".

1990 - U Poljskoj je prve slobodne izbore za predsednika dobio bivši vođa sindikata "Solidarnost" Leh Valensa.

1991 - Lord Piter Karington u dogovoru sa predsednicima svih šest jugoslovenskih republika odlučio je da se Haška konferencija ("Konferencija o Jugoslaviji") - nastavi, pošto je prethodno Arbitražna komisija, kojom je rukovodio francuski pravnik Rober Badenter, ocenila je "da je Jugoslavija zemlja u nestajanju".

1992 - Svetska fudbalska federacija priklonila se sankcijama protiv SRJ i obavestila Fudbalski savez Jugoslavije da reprezentacija SRJ neće moći da učestvuje u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo u SAD 1994.

1994 - Partija "Šin fejn", političko krilo terorističke Irske republikanske armije, prvi put je posle više od 70 godina otpočela mirovne razgovore s britanskom vladom.

1996 - UN su odobrile primenu dugo odlaganog sporazuma sa Irakom o prodaji ograničenih količina nafte za hranu, čime se Irak vratio na svetsko tržište nafte prvi put od invazije na Kuvajt 1990.

1998 - Ministar unutrašnjih poslova Velike Britanije Džek Stro proglasio je britanske sudske vlasti nadležnim u pogledu zahteva Španije za izručenje bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea, a vlada Čilea je odbacila tu odluku i opozvala svog ambasadora iz Londona.

2005 - Jedan od glavnih simbola i atrakcija Londona - crveni dvospratni autobus "rutmaster", sa stajaćom platformom i kondukterom, poznatiji kao "Dabldeker", krenuo je sa stanice "Marbl Arč" na svoju poslednju vožnju na redovnoj liniji broj 159 i zauvek otišao u prošlost.

2006 - U požaru u dispanzeru za odvikavanje od narkotika, u južnom delu Moskve, poginule su 43 pacijentkinje i dve medicinske sestre. Po broju žrtava to je najtragičniji požar u glavnom gradu Rusije tokom prethodne tri decenije. Požari su, uz saobraćajne nesreće, na prvom mestu u Rusiji kao uzrok pogibija. Spasilačke
ekipe uspele su da iz osmospratnice zahvaćene požarom evakuišu 214 ljudi.

 

1508 - Formirana je Kambrejska liga, savez protiv Venecije koji su sklopili papa Julije II, francuski kralj Luj XII, aragonski kralj Ferdinand II i rimsko-nemački car Maksimilijan I.

1520 - Nemački crkveni reformator Martin Luter spalio je javno u Vitenbergu bulu u kojoj mu je papa Lav X zapretio prokletstvom ako se u roku od 60 dana ne odrekne jeresi. U januaru 1521. Luter je ekskomuniciran iz rimokatoličke crkve.

1603 - Umro je engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert, koji je prvi uveo naziv za elektricitet. Njegovo delo "O magnetima" u kojem iznosi teoriju o Zemlji kao magnetu i magnetskim silama između nebeskih tela (1600), imalo je značajan uticaj na razvoj nauke u XVII veku.

1810 - Napoleon Bonaparta priključio je Francuskoj nemačke gradove Hanover, Bremen, Hamburg, Lauenburg i Libek.

1845 - Engleski građevinski inženjer Robert Tompson patentirao je prve pneumatske gume.

1848 - Luj Napoleon je nadmoćnom većinom od preko četiri miliona glasova dobio izbore za predsednika Francuske. Četiri godine kasnije izveo je državni udar i proglasio se carem Napoleonom III.

1851 - Rođen je američki knjižar Melvil Đui, koji je1870. izradio prvu decimalnu klasifikaciju, sistem klasifikacija knjiga koji se primenjuje u bibliotekama u celom svetu.

1868 - Prvi semafori za regulisanje saobraćaja u svetu počeli su da rade u Londonu, na trgu ispred zgrade parlamenta Velike Britanije.

1895 - Osnovano je Društvo za unapređenje i ulepšavanje Sokobanje, što se smatra začetkom turizma u Srbiji. Sokobanja, u kojoj su često na odmoru boravili knezovi Miloš i Mihajlo Obrenović, pominje se kao lečilište još u starom Rimu i ranoj Romeji (Vizantija).

1896 - Umro je švedski industrijalac Alfred Nobel, pronalazač dinamita (1867) koji je bogatstvo stečeno tim pronalaskom uložio u osnivanje fondacije iz koje će se dodeljivati nagrade za vanredna dostignuća u različitim oblastima ljudskog delovanja. Nobelove nagrade dodeljuje svake godine Kraljevska švedska akademija nauka na dan njegove smrti, a prvi put su dodeljene 1901.

1898 - Potpisan je Pariski mirovni ugovor kojim je okončan američko-španski rat. Španija se odrekla Kube i Portorika, a za 20 miliona dolara ustupila je Amerikancima Filipine i Guam.

1902 - Završena je izgradnja Asuanske brane u Egiptu, kojom je regulisan tok reke Nil.

1926 - Umro je Nikola Pašić, jedan od najznačajnijih političara u istoriji Srbije i Jugoslavije, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke (1881-1926). Prvi put je bio predsednik vlade Srbije 1891, a od 1903. sastavio je 22 vlade u vreme tri kralja: Aleksandra Obrenovića, Petra i Aleksandra Karađorđevića. Bio je šef delegacije na Versajskoj mirovnoj konferenciji 1919-20.

1936 - Abdicirao je britanski kralj Edvard VIII, jer nije želeo da se odrekne ženidbe sa Amerikankom Volis Simpson, kako je to od njega tražio premijer Stenli Boldvin. Posle abdikacije dobio je titulu vojvode od Vindzora. Nasledio ga je Džordž VI.

1941 - Japanski avioni su u Drugom svetskom ratu u Južno kineskom moru potopili britanske ratne brodove "Ripals" i "Princ od Velsa", na kojima je poginulo oko 800 ljudi.

1948 - Generalna skupština UN je usvojila Univerzalnu deklaraciju o pravima čoveka. Ovaj datum obeležava se kao Dan ljudskih prava.

1963 - Zanzibar, britanski protektorat od 1890, stekao je nezavisnost u okviru Britanskog komonvelta. Naredne godine postao je republika i s Tanganjikom stvorio novu državu koja je dobila naziv Tanzanija.

1964 - Nobelovu nagradu za mir dobio je Amerikanac Martin Luter King, borac za građanska prava crnaca.

1967 - Prva komercijalna termonuklearna eksplozija izvršena je u Novom Meksiku (SAD) radi vađenja prirodnog gasa iz podzemlja.

1980 - Milton Obote proglašen je predsednikom Ugande, kao prvi afrički šef države koji se vratio na vlast posle zbacivanja vojnim udarom. Vojska ga je 1985. drugi put zbacila s vlasti.

1991 - Jugoslovenska narodna armija se povukla iz Zagreba i Hrvatske, ali su borbe između Srba i hrvatskih snaga nastavljene.

1996 - Predsednik Južne Afrike Nelson Mandela potpisao je ustav kojim su svi građani, bez obzira na rasu, izjednačeni pred zakonom, kao završni čin u demontiranju sistema aparthejda u toj zemlji.

1998 - Međunarodni sud za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije u Hagu osudio je bosanskog Hrvata Antu Furundžiju na 10 godina zatvora zbog mučenja i silovanja zatočenika u bosanskom ratu. To je bila prva presuda kojom je silovanje označeno kao ratni zločin.

2001 - U Prištini je konstituisana Skupština Kosova, prva od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu u julu 1999. Za predsednika je izabran Albanac Nedžat Daci, a predstavnici Srba Oliver Ivanović i Gojko Savić postali su članovi petočlanog veća Predsedništva Skupštine.

2001 - Generalni sekretar UN Kofi Anan dobitnik je Nobelove nagrade za mir.

2002 - Bivši američki predsednik Džimi Karter primio je Nobelovu nagradu za mir.

2003 - Šef UNMIK-a Hari Holkeri predstavio je u Prištini dokument "Standardi za Kosovo" čija će implementacija u kosovsko društvo biti od značaja kod ocenjivanja da li je Kosovo dostiglo standarde demorkatskog društva koje međunarodna zajednica traži pre početka rešavanja statusa Kosova. Taj dokument prihvatio je i Savet bezbednosti UN.

2003 - Haški tribunal osudio je bivšeg oficira Vojske Republike Srpske Dragana Obrenovića, koji je priznao krivicu, na 17 godina zatvora zbog ratnih zločina nad Muslimanima u Srebrenici u julu 1995.

2004 - Avion kompanije "Junajted erlajns" sleteo je u vijetnamski grad Ho Ši Min i to je prvi američki putnički avion koji je sleteo u tu zemlju od Vijetnamskog rata.

2004 - Milanski sud je oslobodio italijanskog premijera Silvija Berluskonija optužbi za korupciju - što predstavlja veliku pobedu desetogodišnje borbe ovog milijardera sa zakonom.

2006 - Umro je bivši čileanski diktator Augusto Pinoče koji je na vlast došao 1973. vojnim pučem zbacivši marksističkog predsednika Salvadora Aljendea. Za vreme njegove 17-godišnje vladavine ubijeno je oko 3.000 ljudi, a oko 28.000 je bilo mučeno.

   

1282 - Umro je car Mihailo VIII, osnivač poslednje vizantijske dinastije Paleologa (1259) i obnovitelj carstva nakon 57 godina latinske okupacije. Premestio je prestonicu iz Nikeje u Carigrad koji je osvojio 1261. i uspešno se odupirao namerama Karla Anžujskog i Mlečana da uspostave Latinsko carstvo. Nasledio ga je sin Andronik II.

1475 - Rođen je italijanski sveštenik Đovani de Mediči, papa Lav X od 1513. do smrti 1521. Kao veliki zaštitnik umetnosti učinio je Rim centrom evropske kulture. Uprkos naporima, uključujući ekskomunikaciju osnivača protestanske crkve u Nemačkoj Martina Lutera (Luther), nije uspeo da suzbije "jeres" - pokret verske reformacije započet tokom njegovog pontifikata i
spreči stvaranje protestantske crkve.

1803 - Rođen je francuski kompozitor Ektor Berlioz tvorac romantičarske programske muzike i utemeljitelj modernog orkestra
("Fantastična simfonija", "Romeo i Julija").

1810 - Rođen je francuski pisac Alfred de Mise. Nesrećna ljubav s književnicom Žorž Sand inspirisala ga je za pesme "Noći", a u autobiografskom romanu "Ispovest jednog deteta ovog veka" opisao je "bolesti veka" i sumrak ideala. Njegovim najboljim dramskim delima smatraju se "Marijanine ćudi" i "Ne šali se s ljubavlju".

1843 - Rođen je nemački bakteriolog Robert Koh jedan od osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1905.
Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), izolovao je bacil antraksa i pronašao izazivača kolere.

1858 - Svetoandrejska skupština izvršila je smenu dinastije u Srbiji zbacivši kneza Aleksandra Karađorđevića. Na presto je vraćen Miloš Obrenović, a za njegovog naslednka proglašen je njegov sin Mihailo.

1888 - Skupština Srbije prihvatila je ustav koji je predložila Narodna radikalna stranka. Ustavom, koji je pisan po uzoru na
belgijski ustav od 1831, u Srbiji je prvi put uvedena parlamentarna demokratija.

1894 - U Parizu je otvorena prva svetska automobilska izložba na kojoj se predstavilo devet proizvođača.

1918 - Rođen je ruski pisac Aleksandar Solženjicin, koji je zbog oštre kritike staljinizma u svojim delima, postao najpoznatiji sovjetski disident krajem šezdesetih. Pripovetkom "Jedan dan Ivana Denisoviča" u književnost je uveo temu Staljinovih logora, u kojima je sam proveo devet godina. Emigrirao je 1974, a u Rusiju se vratio posle dve decenije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1970. ("Odjel za rak", "U prvom krugu", "Arhipelag gulag").

1937 - Fašističko Veliko veće donelo je odluku da se Italija povuče iz Lige naroda.

1941 - Nemačka i Italija su objavile rat SAD, a Kongres SAD je istog dana objavio rat tim dvema zemljama. Poljska je objavila rat Japanu, a Kuba, Kostarika, Nikaragva, Dominikanska Republika i Gvatemala Nemačkoj i Italiji.

1946 - Generalna skupština UN osnovala je UNICEF - Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci u zemljama razorenim ratom.

1972 - Američki astronauti iz broda "Apolo 17" Eugen Kernon i Harison Smit (Harrison Sćmitt) spustili su se na Mesec, u
poslednjoj misiji u okviru programa "Apolo".

1973 - Zapadnonemački kancelar Vili Brant i čehoslovački premijer Lubomir Štrougal potpisali su ugovor kojim je formalno poništen Minhenski pakt iz 1938, kojim su Velika Britanija i Francuska prepustile nacističkoj Nemačkoj oblast Sudeta u Čehoslovačkoj.

1991 - U Mastrihtu je potpisan Sporazum o monetarnoj i političkoj uniji članica Evropske zajednice.

1992 - Savet bezbednosti UN je, na zahtev Makedonije, odobrio upućivanje 800 vojnika UN u tu bivšu jugoslovensku republiku.

1997 - U Kjotu je posle maratonskih pregovora potpisan Protokol o zaštiti životne sredine koji predviđa i smanjenje proizvodnje ugljen dioksida i drugih štetnih gasova za koje se smatra da izazivaju efekte "staklene bašte" i globalno zagrevanje. SAD nisu stavile svoj potpis uz objašnjenje da bi to nanelo štetu njihovoj privredi. Protokol iz Kjota, koji je potpisala 141 država, stupio je na snagu 16. februara 2005. godine.

1999 - Umro je Franjo Tuđman, predsednik Republike Hrvatske od aprila 1990, nakon prvih višestranačkih izbora u SFRJ i prvi predsednik nezavisne Hrvatske. Bio je lider Hrvatske demokratske zajednice, političke stranke koja se zalagala za izdvajanje Hrvatske iz SFRJ. Njegovom zaslugom Hrvatska je 25. juna 1991. proglasila samostalnost, a u januaru 1992. stekla je međunarodno priznanje.

2000 - Izrael i Palestina obnovili su kontakte na višem nivou u cilju okončanja sukoba i pronalaženja načina za obnavljanje mirovnih pregovora.

2001 - Vrhovni sud SAD osudio je Francuza Zakariasa Musauia za učešće u terorističkim napadima 11. septembra, što je prva kazna u SAD koja se direktno odnosi na te napade.

2002 - Prva evropska svemirska letilica "Ariana-5" eksplodirala je odmah pošto je lansirana iz Francuske Gvajane, nakon čega su se dva satelita, vredna 600 miliona dolara, srušila u Atlantik.