Doris Pak: Tender nije bio pošten

BRISEL - Član Evropskog parlamenta i predsednik delegacije za odnose sa zemljama jugoistočne Evrope Doris Pak smatra da dodela TV frekvencija u Srbiji nije bila fer. Ona je izrazila žaljenje i razočaranje ponašanjem na prvom tenderu za dodelu pet nacionalnih frekvencija komercijalnim televizijama u Srbiji, po završetku vladavine Slobodana Miloševića.

- Izgleda da, u svetlu ponašanja u tenderskom postupku od januara pa nadalje, i spiska pobednika koji je objavio Savet RRA 25. aprila ove godine, tender nije bio pošten, nije bio transparentan i u mnogo čemu se kršio zakon - izjavila je Pak preko saopštenja za štampu iz Brisela.

Doris Pak ističe da je "duboko razočarana što svi koji su se takmičili, nisu dobili šansu i da je Savet RRA mogao da donese odluku isključivo po svojoj savesti i diskrecionoj oceni".

- Postoji mogućnost da se situacija preispita tako što će se onim učesnicima koji odluče da podnesu žalbe omogućiti fer revizija povrede zakona na koje se pozivaju, i ako je potrebno, pruži druga šansa - smatra Pak i dodaje da su "elektronski mediji, sloboda govora i sloboda štampe, jednake šanse za ekonomsko nadmetanje, vitalni aspekti u jednoj funkcionalnoj demokratiji, posebno mladoj demokratiji koja teži ka evropskim integracijama". Na kraju saopštenja se kaže:

- Zaista se nadam da će Srbija, ipak, na kraju, činjenicama pokazati svoju čvrstu volju da se prilagodi osnovnim političkim kriterijumima koji su suština Evropske unije. Vrlo pažljivo ćemo pratiti razvoj ovog slučaja.


Izvor: Glas Javnosti

Doktor Vladimir Vodinelić za „Blic“

Odluke Saveta o frekvencijama pravno su sporne i neodržive

Može li se pravno u nekom sporu dezavuisati odluka najviše pravosudne instance, tako što onaj na koga se odnosi jednostavno kaže da ga ona ne obavezuje ni na šta, kao što tvrdi Savet Radiodifuzne agencije u odnosu na odluku Vrhovnog suda?

- Ne! Taman posla! Odluka suda je obavezujuća za sve, tako i za Savet, ali mi ne znamo kakva je nova odluka Saveta i zato nemamo informaciju da li je Savet postupio po obavezujućim odlukama suda. BK TV je imala pravo da emituje program nakon ukidanja odluke od strane suda, sve dok nije doneta nova odluka, a to je svega nekoliko sati.
Vrhovni sud Srbije poništio je prvu odluku Saveta. Znate li o kakvim nepravilnostima je reč?

- Vrhovni sud nije dao obrazloženje uz odluku, jer on nije ni ispitao odluku da li je mera koju je izrekla Radiodifuzna agencija zakonita ili ne. U odluci Saveta RRA nije ni navedeno šta je to učinila BK TV što bi bilo protivno zakonu, i nisu navedeni dokazi. Samo su prepisani pojedini članovi iz Zakona o Savetu i uz to napisano da je BK TV postupila neprofesionalno, ali ne piše u čemu se sastoji taj neprofesionalizam. Vrhovni sud Srbije naložio je Savetu da, ako misli da kazni BK TV, mora tačno da odredi i objasni koje je to nedozvoljene radnje izvršila BK TV, o koje članove zakona se oglušila i zašto bi trebao da usledi kazna. Toga svega nema u osporenoj odluci Saveta.
Prognozirate da će Vrhovni sud ukinuti i odluku o dodeli frekvencija i na osnovu čega?

- Ta odluka ima iste vrste nedostataka koji se odnose na proceduru. Jedan od kriterijuma pri dodeli frekvencija bila je gledanost, a nije utvrđena gledanost za sve kojima su date frekvencije. Dalje, navedeno je da se frekvencija mora dati onima koji imaju kvalitetniji program, a pri tom nije utvrđen kriterijum ko ispunjava taj uslov.
Koji su to formalno-pravni nedostaci koji se ponavljaju u obe odluke?

- Nedostataka je mnogo. Počnimo od starta. U januaru je raspisan konkurs, a tek u aprilu je Savet odredio kriterijume. Kako neko može da raspiše konkurs, recimo za frizera, a naknadno kaže, kada se frizeri jave - zaposliću one koji imaju desetogodišnje iskustvo.
Mislite li da je bilo i „štimanja“ konkursa?

- Da.
Savet Radiodifuzne agencije podneće krivične prijave protiv sudija Vrhovnog suda Srbije zbog toga što su poništili njihovu odluku. Šta mislite o tome?

- Pitanje je da li samo prete ili imaju stvarnu nameru. Protiv svakoga za koga mislite da je učinio krivično delo, možete podneti prijavu, sudije nisu izuzete. Naravno, druga je stvar šta će od toga biti...
Da li ste očekivali ovakav rat oko dodele frekvencija?

- Bio sam član Saveta. Napustio sam ga već posle prvog sastanka kada sam stekao utisak da Savet nije bio spreman da poštuje zakon. Njegovo kasnije delovanje potvrdilo je istinitost moje procene. Savet dugo ništa nije radio, a kada je konačno počeo, radio je protivzakonito.



Izvor: Blic \ T. N. Đ.

 Savet za radiodifuziju odbio sve uložene prigovore
Kraj konkursa za emitere

Republička radiodifuzna agencija okončala je juče konkurs za izdavanje nacionalnih frekvencija. Televizije čiji su prigovori na nedodeljivanje frekvencija odbijeni nemaju pravo da emituju program od trenutka kada im rešenja o odbijanju žalbe budu uručena. Oni koji nastave da emituju program, suočiće se sa pravnim posledicama, rekao je na konferenciji za novinare potpredsednik Republičkog saveta za radiodifuziju Aleksandar Vasić.

Konferencija za novinare u Republičkoj radiodifuznoj agenciji, povodom zatvaranja konkursa, protekla je u uzavreloj atmosferi. Savet RRA odbio je u petak žalbe televizija BK, TV5 i RTL na nedodeljivanje nacionalne frekvencije, a na istoj sednici je doneo odluku o retroaktivnoj jednomesečnoj zabrani emitovanja Televiziji BK počev od 25. aprila.

Tu odluku Savet je doneo samo nekoliko sati pošto je Vrhovni sud Srbije poništio prvobitnu odluku istog tela o jednomesečnoj zabrani emitovanja Televiziji BK.

Članovi Saveta i advokati tog tela istakli su da se Vrhovni sud Srbije u petak ogrešio o proceduru jer nije ispoštovao rok od 15 dana za dostavljanje odgovora na tužbu Televizije BK zbog privremene zabrane emitovanja programa.

- Odluka Vrhovnog suda Srbije je skandalozna i može biti krivično delo. Sud nam je prvo dao rok od 15 dana da dostavimo odgovor na žalbu, ali onda ni sam nije ispoštovao svoj rok pa je presudu doneo posle samo osam dana. To ne priliči takvoj instituciji - istakao je juče član pravnog tima RRA Čedomir Golubović.

Članovi Saveta RRA nisu želeli da obelodane koliko je članova u petak prisustvovalo sednici tog tela, i kako je proteklo glasanje, obrazlažući da je zapisnik sa sednice poverljiv dokument, tako da su poverljive i informacije o glasanju.

Iako su najavili tužbe protiv sudija Vrhovnog suda zbog poništavanja odluke RRA o privremenom oduzimanju dozvole za emitovanje programa BK televiziji o njima, kako kažu, još nisu raspravljali.

Da li će podići tužbe protiv sudija Vrhovnog suda ili će se samo žaliti višoj instanci, odlučiće pravni tim RRA.



Izvor: Blic \ J. Subotić

MISIJA OEBS-A U SCG ZABRINUTA AKTIVNOSTIMA SAVETA REPUBLIČKE RADIODIFUZNE AGENCIJE

Misija OEBS je zabrinuta zbog prenagljene odluke Saveta RRA da odbije sve žalbe koje su podneli nezadovoljni podnosioci prijava na javnom tenderu za nacionalne dozvole za emitovanje, smatrajući da te žalbe možda nisu bile dovoljno razmotrene.

Nedavne odluke o izdavanju dozvola za emitovanje od velikog su značaja za javnost u Republici Srbiji i bilo kakva pravna ili proceduralna greške u ovom procesu može imati veoma ozbiljne posledice. Misija OEBS-a deli zabrinutost mnogih koju su izrazili nezavisni eksperti i profesionalna udruženja u vezi sa pristrasnom ili neispravnom primenom pravila i kriterijuma na osnovu kojih je odlučivano o izdavanju dozvola za emitovanje.


Izvor: Rts

OEBS je zabrinut za BKTV ali nije recimo za stanje medija u Crnoj Gori... Stvarno zanimljivo...

SAVET RRA ZAČUDJEN SAOPŠTENJEM MISIJE OEBS-A

Savet Republičke radiodifuzne agencije [RRA] izrazio je danas čudjenje saopštenjem Misije OEBS-a, koja je kritikovala njegovu politiku izdavanja i oduzimanja dozvola za emitovanje programa na nacionalnom nivou. Savet RRA je ocenio da je saopštenje Misije OEBS-a 'puno neobrazložene i neutemeljene kritike' njegovog rada.

Misija OEBS-a je zatražila od Saveta RRA da poštuje nacionalne zakone, medjunarodne standarde i odluke Vrhovnog suda, a njeno saopštenje pozdravilo je i Ministarstvo kulture Srbije, u čijem se resoru nalazi sistem javnog informisanja. Savet RRA saopštio je da ga saopštenje Misije OEBS-a 'iznenadjuje zbog toga što je pre samo nekoliko dana osoba zadužena za medije u toj Misiji zatražila sastanak sa RRA, što je sa zadovoljstvom prihvaćeno'. Savet RRA naveo je i da je, na njegovo iznenadjenje, sastanak otkazan, a izdato saopštenje. Podsećajući da je RRA nezavisno regulatorno telo, koje radi na osnovu Zakona o radiodifuziji i Strategije razvoja radiodifuzije u Srbiji do 2013. godine, koju je usvojila Vlada Srbije, Savet RRA naglasio je i da u svom radu odgovara Skupštini Srbije.

Savet RRA dodao je i da je odluke doneo posle završenog javnog konkursa za izdavanje dozvola za emitovanje radio i TV programa i da je 'jedina mogućnost provere tih odluka ona u okviru pravnog sistema Srbije i to kroz upravni spor pred nadležnim sudom'.

Savet RRA je izrazio žaljenje što je Misija OEBS-a 'propustila priliku da svoja saznanja o predmetnom slučaju upotpuni i na taj način dodje do nepristrasnog stava'.

Saopštio je i da u tom smislu 'ostaje na raspolaganju Misiji', uz uveravanje da ogrešenja o zakon u radu Saveta 'nije bilo niti će ga biti'. Savet RRA se u saopštenju nije osvrnuo na ocenu iz saopštenja Misije OEBS-a da je zabrinjavajuće 'privremeno ukidanje dozvole za emitovanje BK TV, za koje je pitanje da li je osnovano', kao i 'de fakto nastavak ukidanja, uprkos odluci Vrhovnog suda'.

Vrhovni sud je 19. maja poništio odluku RRA o privremenom oduzimanju dozvole BK TV, navodeći da se ona poziva na Zakon o radiodifuziji, ali da je u suprotnosti sa Zakonom o opštem upravnom postupku, jer ne sadrži činjenice i dokaze koji bi uputili na rešenje kakvo je dato u odluci. Savet RRA je, istog dana, doneo odluku o retroaktivnoj jednomesečnoj zabrani emitovanja BK TV, počev od 25. aprila, a istovremeno je odbio prigovore BK TV, RTL i TV5 na odluku da im ne dodeli dozvole na konkursu na nacionalnom nivou.


Izvor: Rts

Šta je to vrhovni sud srbije. Jel to ono mesto u kome za 2000 evrića sudija vučković smanji nekom kaznu, a kad ga uapse onda ga koleginica dičić pusti da se brani sa slobode. I takvi likovi se bune i o nečemu odlučuju... bruka....

Smatram da silne optuzbe na racun VSS sigurno nisu dobronamerne. A evo i zasto. Zato sto javni napadi na VSS ljudi kao sto su recimo poslanici ili clanovi RRA sasvim sigurno remete pravni poredak Srbije. Da li smeju da se oni kritikuju. Sudska odluka ima tezinu zakona, a protiv nje mozemo da se zalimo medjunarodnom sudu, a nikako da se ne sprovode ili da se blate sudije. Sta uraditi? Ako je sve tacno za sudije, protiv njih moze da se pokrene postupak, naravno da im ta funkcija nije Bogom dana, kao ni clanovima RRA. Usput vazno mi je da kazem da je propustena velika prilika da se sa svim losim stvarima, ili makar sa vecinom raskrsti 5. oktobra, jer revolucija tome i sluzi. Ali bilo je pametnih sova koje su mislile da je bolje da se postuje zakon, makar on bio los, nakaradan ili sta vec. Sada nemaju pravo da se zale, nego da pocnu da legalno tj zakonski menjaju sve pa i VSS sto je istini za volju tesko, jer ako sada bude prekih sudovai nepostovanje procedura, ko nam garantuje da svaka sledeca vlast nece ciniti isto, sve sto im se ne svidja ruse i prave ponovo, to zaista ne valja. Zato kazem jos jednom da je 5. oktobar velika propustena prilika za pravim promenama. Osim toga, isti taj sud je imao vise kontraveznih odluka koje su postovane u zivisnosti o toga kome je sta odgovaralo. A za clanove Saveta RRA prosto nemam reci, nisu oni zakon, niti imaju to ovlascenje da zakon tumace vec samo da ga sprovode. A ako neko hoce da bude nedostupan, zasticen, iznad svega i iznad svakoga neka se kandiduje za clana Saveta RRA.

У етру двеста телевизија

Сигнал националних емитера од септембра. – Шест београдских, од 35 до 40 регионалних и око 160 локалних телевизија


До краја августа или почетка септембра треба да почне да ради свих пет емитера који су на недавном конкурсу добили националне лиценце. Поред ТВ Б92, Пинка и двојца „Хепи–Кошава” (који користе заједничку фреквенцију), чије је програме домаћа публика могла да прати и до сада, крајем лета у етру треба да се нађе почетник у овом послу ТВ Авала, као и америчка ТВ Фокс, која је нова за гледаоце у Србији. На недавном конкурсу ове станице стекле су право да сигналом покривају Србију у наредних осам година.

Комплетна листа телевизијских станица чије ће програме убудуће моћи да прате гледаоци у Србији, не рачунајући кабловске кориснике, биће позната тек средином наредне године. До тада би требало да се окончају конкурси за регионалне и локалне дозволе.

Слика ТВ емитера биће за који дан комплетнија када Републичка радиодифузна агенција саопшти којих шест ТВ станица је добило право емитовања у региону Београда. Та одлука, по речима Слободана Ђорића, члан Савета РРА, биће саопштена за неколико дана.

Странци могу регионално

– Нисмо правили детаљан план, али по законској процедури, на реду су конкурси за регионалне станице. У Србији има девет таквих медијских региона. Пошто је конкурс за Београд окончан, остаје још осам региона где треба да се размести између 35 и 40 регионалних ТВ станица, односно од две до пет станица по региону. Колико ће у појединим регионима бити емитера зависи од њихове величине, односно густине насељености. По неким прорачунима, такав конкурс биће расписан почетком јесени – каже Ђорић.

Према Стратегији развоја радиодифузије у Србији до 2013. године, регионалном се сматра свака станица која програм емитује на подручју две или више општина у оквиру једне радиодифузне области. Кандидати за дозволу, примера ради у нишком региону, не морају да буду само станице из тог града, подсећа овај члан Савета, јер су радиодифузне области тако дефинисане да регионалне станице могу бити у два, три или више градова уколико задовољавају конкурсне услове. Као и на националном, и на овом нивоу емитовања право учешћа имају стране куће, каже Ђорић, уз услов да страни капитал не прелази 49 одсто учешћа.

После регионалних биће додељене локалне дозволе, а, како Ђорић каже, поступак расподеле дозвола завршиће се до средине наредне године. Толико времена је потребно због тога да би и локалне станице које су основале општине, односно држава, имале времена за приватизацију за коју рок истиче крајем 2007. године. Мада се домет локалне станице не поклапа буквално с административним границама општине, оне се ипак налазе приближно у тим размерама. Стратегијом је предвиђено да у Републици буде до 160 локалних телевизија.

– У Београду неће бити локалних станица у том смислу, јер је то и технички немогуће, а мислим да је и бесмислено да поједине општине имају своје радио и ТВ станице. Београд је одређен као регионални центар са шест ТВ и 14 радио-станица – каже Ђорић.

Станице и за цивилни сектор

У пакету од 160 телевизијских и до 390 локалних радио-станица предвиђена је могућност и да један број станица припадне цивилном сектору.

– Кад буде расписан конкурс за локално покривање и ти кандидати имаће равноправан третман као и комерцијалне станице. Број таквих станица није прецизиран, јер не знамо ни колико би могло бити заинтересованих да ли ће се уопште неко пријавити. Тек уколико се пријаве проценићемо које су могућности цивилног сектора да се издржава преко спонзорстава или на неки други начин. Такви емитери имају бенефицију да не плаћају високе накнаде за емитовање, али су зато ограничени и у погледу реклама и других обавеза.

Искуства са станицама таквог типа код нас готово да нема. Реч је о станицама које треба да задовоље специфичне интересе друштвених група и организација грађана, али којима – наводи се у Стратегији – не би било дозвољено да се под маском цивилног сектора баве политичким деловањем.

Рачунајући расположиве капацитете, по окончању свих конкурса у Србији би било нешто мало више од 200 телевизија и око 450 радио-станица на свим нивоима емитовања, односно око 650 емитера. Одступања од те бројке су могућа, јер поједине станице истовремено емитују и радио и ТВ програм. То је мање од 755 емитера колико је лане евидентирала РРА, мада Ђорић сматра је број емитера био заправо већи од 900, поред осталог и зато што се и нису сви одазвали евиденцији.

Емитери који су добили дозволе на националном нивоу имају на располагању 90 дана, указује Ђорић, да обезбеде све потребне дозволе, а пре свега техничке, односно услове неопходне за почетак емитовања програма. Сада је на потезу Агенција за телекомуникације која издаје дозволе за радио-станице, односно предајнике.

Марија Петрић

-----------------------------------------------------------

Пинк купује хрватску Нову ТВ

ЗАГРЕБ, 29. маја – Најгледанија српска телевизија Пинк ускоро би могла добити хрватску верзију, јер је власник „ружичасте” телевизије Жељко Митровић послао писмо о намерама и понудио 30 милион евра за куповину Нове ТВ, пише загребачки „Јутарњи лист”.

Митровић је за „Јутарњи лист” изјавио да од Нове ТВ још није добио одговор, али да је улазак на хрватско тржиште дефинитиван, с обзиром на то да ће екипа Пинка у наредних месец дана доћи у Хрватску, где до пролећа наредне године намерава да почне са својом продукцијом и сагради два студија, за шта траже повољну локацију, након чега ће расписати конкурс за све потребне кадрове.

У прве три године у Хрватској Пинк намерава да уложи 50 милиона евра, а програм ће прилагодити локалном ставу и локалној ТВ политици, рекао је Митровић и истакао да су калкулације о „српској телевизији у Хрватској” чисте предрасуде. (Танјуг)


Izvor: Politika

SLOBINI TAJKUNI KONTROLIŠU RRA

Odnos prema TV RTL je apsolutno neprihvatljiv! Takvo ponašanje nije preporuka drugim investitorima da ulažu u Srbiju!

Ne ocenjujemo Srbiju po njenim obećanjima i najavama, već po delima. U proteklih nekoliko Vlada Srbije je mnogo obećavala, a malo ispunila

"Neki tajkuni iz vremena Slobodana Miloševića veruju da mogu da zloupotrebljavaju državne institucije, u ovom slučaju Republičku radio-difuznu agenciju, za ostvarivanje svojih interesa. Ta agencija dozvoljava da je neko zloupotrebljava i krši pravila igre koje je sama odredila"

BEOGRAD - Ambasador Savezne Republike Nemačke u Beogradu Andreas Cobel u intervjuu za Press kaže da je "veoma važno da sve strane prihvate rezultat referenduma u Crnoj Gori". Ambasador Cobel neuobičajeno oštro protestuje i zbog odluke RRA, kojom je nemački TV RTL ostavljen bez frekvencije.
- U Crnoj Gori mora biti postignut konsenzus među tamošnjim političkim partijama, a u isto vreme potrebno je uspostaviti konstruktivan dijalog između Beograda i Podgorice. U tom smislu, poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Crnoj Gori predstavlja veoma dobar početak - kaže Cobel.
Da li će Srbija i Crna Gora razdvojene brže stići do EU?
- To ne znam. Brzina integracije zavisi pre svega od ispunjavanja potrebnih uslova od strane samih zemalja. To važi i za proces stabilizacije i pridruživanja, kao i za kasnije pregovore o pristupanju. Pri tome su, naravno, dobrosusedski odnosi Srbije i Crne Gore veoma važni. Razočarenje ili osećanje ogorčenosti zbog rezultata referenduma ne treba da zaseni perspektivu da će Srbija i Crna Gora jednog dana ponovo biti ujedinjene u okviru EU.
Pregovori Srbije i EU stopirani su zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom. Da li međunarodna zajednica veruje da Vlada Srbije čini sve da pronađe Ratka Mladića?
- Pošto predstavnici EU nisu stekli utisak da Vlada Srbije čini baš sve da bi na zadovoljavajući način sarađivala sa Haškim tribunalom, pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju su suspendovani. Sada je na vašoj Vladi da povrati izgubljeno poverenje. Mi ne ocenjujemo Srbiju po njenim obećanjima i najavama, već isključivo po učinjenim delima. Ako se osvrnemo na proteklih nekoliko meseci, videćemo da je Vlada Srbije mnogo obećavala, a malo od tih obećanja ispunila. Da je Vlada tom problemu pristupila sa istim elanom kao u aprilu 2005. godine, problem saradnje sa Tribunalom u Hagu bio bi rešen. Ne treba da vam objašnjavam šta bi sve bilo politički moguće da je Ratko Mladić izručen Hagu u isto vreme kad i Ante Gotovina.
Nemački investitori su od 2000. godine do danas u Srbiju uložili 550 miliona evra. Ipak, nemačke kompanije suočavaju se sa određenim teškoćama. Na kakve probleme nailaze?
- Nemačke kompanije su zaista mnogo investirale u Srbiju, ali treba dodati i to da je Nemačka najveći bilateralni donator. Iznos nemačkih donacija Srbiji u poslednjih pet godina premašuje 400 miliona evra. Vaša zemlja se nalazi u složenoj situaciji i neophodni su joj strateški partneri. Nemačka želi i može da bude jedan takav partner Srbiji, a takve odnose pospešuje i 400.000 državljana Srbije koji žive i rade u Nemačkoj. Ali, partneri se moraju i međusobno poštovati! U poslednje vreme na tom planu postoje problemi. Odnos prema jednom velikom potencijalnom investitoru, TV kući RTL, apsolutno je neprihvatljiv. Neki tajkuni iz vremena Slobodana Miloševića veruju da mogu da zloupotrebljavaju državne institucije, u ovom slučaju Republičku radio-difuznu agenciju (RRA), za ostvarivanje svojih interesa. Ta agencija dozvoljava da je neko zloupotrebljava i krši pravila igre koje je sama odredila. S obzirom na to da je reč o takozvanom nezavisnom telu, Vlada Srbije ništa ne preduzima. Na svu sreću, predsednik Boris Tadić izrazio je zabrinutost zbog rada RRA, a to je učinio i OEBS. Ostaje mi samo da se nadam da će veoma brzo ponovo biti uspostavljen fer-plej i vraćeno poverenje. Takvo ponašanje prema velikom nemačkom investitoru nije preporuka drugim investitorima da ulažu u Srbiju. Ovo pitanje se pomno prati ne samo u Nemačkoj, već i u drugim evropskim zemljama.
Da li ste zatražili zvanično objašnjenje o slučaju RTL-a?
- Budite uvereni da su vođeni svi potrebni razgovori na tu temu i da će i dalje biti vođeni. Legitimno pravo Nemačke je da traži da njeni investitori budu tretirani na isti način kao i svi ostali. U pravnoj državi, pravila moraju biti ista za sve.
Kako ocenjujete saradnju Nemačke i Srbije danas, u odnosu na vreme vlade Zorana Đinđića?
- Mnogo stvari povezuje Srbiju i Nemačku. Činjenica je da je vlada Zorana Đinđića odnose naše dve zemlje, posle Miloševićevog vremena, postavila na veoma dobar, srdačan nivo. Njegov rad je nasleđe na kome i danas gradimo odnose. Ipak, odnosi dve države ne zavise samo od jednog čoveka. Nedavna poseta premijera Vojislava Koštunice Nemačkoj bila je uspešna, razgovaralo se o važnim temama i uspostavljeni su dobri lični kontakti. Sagovornici u Nemačkoj nisu stekli utisak da u Vladi Srbije postoji neki otpor prema nama. Postoji mnogo stvari u kojima se slažemo i imamo izražen zajednički interes da Srbija bude politički stabilna i privredno jaka zemlja koja doprinosi stabilnosti regiona.
Upoznali ste mentalitet ljudi u Srbiji. Šta naši građani moraju da promene da bi išli napred?
- Ne želim da delim savete. Mislim da ljudi u Srbiji veoma dobro znaju šta je ispravno, a šta nije. Tokom boravka u Beogradu, utvrdio sam da Nemci i Srbi imaju mnogo zajedničkih osobina. Jedna od tih osobina je sklonost da ponekad kukaju, ali zajedničke su im srdačnost i otvorenost.
OZREN RADULOVIĆ

Ne treba odugovlačiti sa Kosovom

Mnogi građani Srbije se pitaju zašto se uopšte vode pregovori o Kosovu kada iz međunarodnih krugova stižu tvrdnje da će pokrajina do kraja ove godine biti nezavisna?
- Ne znam iz kojih izvora stižu te tvrdnje. Trenutno vodimo pregovore o tome da se manjinama na Kosovu omogući da žive u miru i prosperitetu. Govorimo o standardima, a uskoro ćemo morati da razgovaramo i o budućem statusu Kosova. Kontakt grupa je jasno rekla da se nada da će do rešenja doći pregovorima. To zahteva realistična očekivanja sa obe strane koja se moraju preneti građanima. Nema smisla da se sa rešenjima nepotrebno odugovlači.
Ali, Srbija nikada neće biti zadovoljna nezavisnim Kosovom...
- Videćemo šta će budućnost doneti.



Izvor: Press