Peticija za TV5

NIŠ - Devet nevladinih organizacija okupljenih povodom peticije protiv beogradizacije i pružanja podrške lokalnoj TV 5, koja nije dobila n]acionalnu frekvenciju, juče su prikupili više od šesnaest hiljada potpisa građana u Nišu, Vranju, Prokuplju i Zaječaru.

- Pošto smo prikupili dovoljan broj potpisa za inicijativu u Skupštini za opoziv odluke o dodeli nacionalnih frekvencija i promene Ustava kojom bi se regulisao proces regionalizacije Srbije - od ponedeljka kreće druga faza akcije: pozivanje na razgovore političara u lokalnoj samoupravi i republičkih poslanika iz regiona, a u toku sledeće nedelje trebalo bi da nas na razgovor primi predsednik Skupštine Predrag Marković - rekao je za Glas Dejan Milošević, direktor niške nevladine organizacije "Protekta".

Iako su organizatori ove akcije iznenađeni velikim odzivom građana, izostao je glas lokalnih političara i medijskih kuća.
- Među ovih šesnaest hiljada građana ima samo petoro lokalnih političara, što je zabrinjavajuće. Znam da su se među prvima potpisali predsednik opštine Palilula i predsednik gradskog odbora SPO u Nišu Miroslav Đorđević i Goran Ćirić, bivši predsednik Gradske skupštine i član DS, a ostale nisam video, kaže Milošević.


Izvor: Glas Javnosti \ M. C

to je tacno anea u nisu se "kuva" nesto, idemo dalje, 1996 moze da se ponovi kada gladan narod krene

Ocemo tv5 a ne pink. Smrt GRANDU.
     

 tv5 je najbolja

tv5 nije bas najbolja ali je solidna radi na unapredjenju programa i ima potencijala da bude stvarno cool, ljudi su stekli poverenje i iznose svoje probleme koji ih tiste sa nadom da ce ubrzati neka resenja.  ima moj glas  

ps  gledana je u j. srbiji, i. srbiji, sumadiji jer bg televizije su neosetljive za probleme nas 4-5 mil. iz "unutrasnjosti"

kompleksi su čudo!

Ljudi bi zbog 3-4 sata nedeljno da ukinu ceo kanal. 
Pa na svakoj tv mogu da nadjem po 3-4-5-6-7-8-9-10 sati koji su katastrofa.

"Oštećeni" niške TV5 izneli niz optužbi na regularnost konkursa Saveta RRA

Frekvencije podeljene na "lepe oči"

Bolji smo od konkurencije bar u osam od deset kriterijuma, tvrde Nišlije.U prijavama Košave, Hepi i Avale nedostaju ključna dokumenata, kao što su dokazi o minimumu opremljenosti za emitovanje programa

BEOGRAD - Niška televizija TV5 podnela je prigovor na Odluku o izdavanju dozvola za emitovanje TV programa sa nacionalnom pokrivenošću sa predlogom da Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) tu odluku izmeni, poništi i sprovede ponovni postupak. Kako su na konferenciji za novinare juče u Beogradu izjavili predstavnici TV5, prigovor je uložen zbog "bitnih povreda odredbi upravnog postupka, postupka predviđenog Zakonom o radiodifuziji i Statutom RRA, kao i zbog povreda materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja". Izvršni direktor TV5 Nataša Čorbić je kao bitne povrede odredbe postupka navela da RRA nije ispoštavala zakon i nije u zakonskom roku donela obrazloženje odluke o dodeli frekvencija emiterima koji su na tom konkursu odbijeni, kao i to da odluka nije doneta u skladu sa utvrđenim kriterijumima.

Kao povredu materijalnog prava, ona je navela da su frekvencije dodeljene samo emiterima iz Beograda, iako Strategija razvoja radiodifuzije navodi da će RRA podržati demetropolizaciju, i dodala da je TV5 ostala bez frekvencije jer "nije dobila dovoljan broj glasova, a ispunila je sve uslove konkursa". Oni su istakli da su u osam od ukupno deset kriterijuma bolji od ostalih televizija, a najviše od televizija Hepi, Košava i Avala koje su dobile nacionalnu frekvenciju, a u čiju dokumentaciju su predstavnici TV5 imali uvid prošle nedelje. Prema rečima Nataše Čorbić, televizije Hepi i Košava nisu dostavile plan ulaganja i poslovni plan, a u njihovoj dokumentaciji se ne pominju ulaganja od 32,5 miliona evra, što je naveo Savet RRA u svojoj odluci.

TV Hepi nije navela da konkuriše kao specijalizovana, dečja televizija, već za emitovanje celokupnog programa, rekla je Čorbićeva i dodala da ta televizija nekoliko godina nije izmirivala obaveze po osnovu emitovanja fonograma.

Prema rečima tehničkog direktora TV5 Miloja Nešića, Hepi i Košava su u pogledu dva konkursna dokumenta priložili "apsolutno neprihvatljivu i nepotpunu dokumentaciju". TV Hepi, kako je istakao, nema građevinski elaborat i ugovor o zakupu poslovnog prostora, što nedostaje i televiziji Košava, a uvidom u dokumentaciju tih medijskih kuća utvrđeno je da ne zadovoljavaju tehničko-tehnološke minimume neophodne za emitovanje. Nešić je dodao i da im je 8. maja advokat RRA rekao da ta dokumentacija nije ni pregledana.

Oni su ponovili da je niška TV5 odbijena zbog toga što je vlasnik 26,6 odsto kapitala Olivera Nedeljković, sestra Bogoljuba Karića, ali su istakli da je taj podatak poznat od 1995. godine i da, ako je to bilo sporno, nije trebalo ni da prihvate njihovu kandidaturu.

Urednik te televizije Zoran Marjanović rekao je da je sakupljeno 18.000 potpisa građana za peticiju kojom će biti zatraženo da Skupština Srbije ukine odluku Saveta RRA.


Izvor: Glas Javnosti \ Agencija Beta

cudo jedno kako su neki ubedjeni da sunce izlazi i zalazi zbog (iz bgd) njih.

Univerzitetski radio "ispario", novi u vlasništvu privatnika

Stare magle oko Radio Indeksa

BEOGRAD - Radio Indeks, kome je Radiodifuzna agencija nedavno dodelila nacionalnu frekvenciju, poslednjih dana je neprestano u žiži interesovanja javnosti. Delom zato što su u Savetu RRA bivši urednici Nenad Cekić i Aleksandar Vasić, kao i saradnici ove radio stanice, Svetozar Stojanović i Vladimir Cvetković, a delom zbog vlasništva na radiju koji je osnovao Beogradski univerzitet i Univerzitet umetnosti.

Milena Dragićević-Šešić, bivši rektor Univerziteta umetnosti, izjavila je za Glas da su, kada su predstavnici univerziteta zatražili da se Indeks vrati osnivačima, dobili negativan odgovor, jer je radio već tada prešao u ruke privatnika.

Lazar Bošković, sadašnji suvlasnik Indeksa, objasnio je za Glas da je Univerzitetski radio Indeks prestao da postoji novembra 1998. kada su zaposleni izbačeni iz prostorija Radio Beograda.

- Tim činom je Univerzitetski radio Indeks, ujedno, prestao da postoji kao medij, a u Radio Beogradu su ostali studio za emitovanje, redakcijska oprema i predajnik na frekvenciji 88,9 megaherca. Beogradski univerziteti, tada pod kontrolom Miloševićevog režima, imenovali su novo rukovodstvo koje nikada nije uspelo da ponovo pokrene emitovanje programa tog ugašenog radija - obrazložio je Bošković.

U avgustu sledeće godine deo novinara i urednika nastavio je da radi, ali pod novim, mada sličnim imenom - Radio Indeks, koji, prema Boškovićevim rečima, nema nikakve veze sa "starim" Indeksom jer se program emitovao sa drugog predajnika i na novoj frekvenciji.

Milena Dragićević-Šešić je rekla da niko iz univerziteta nije obavešten da je radio prešao u vlasništvo treće osobe, niti za koliko novca, kao i da im je u to vreme jedino preostalo da ostanu po strani. Sa druge strane, Bošković je istakao da novi Radio Indeks nije imao nikakve pravne veze sa osnivačima, tada već ugašenog Univerzitetskog radija Indeks i da je proces privatizacije bio zakonski ispravan. On je odbacio i optužbe da su bivši saradnici Indeksa, koji su sada članovi Saveta RRA, bili na tim pozicijama ne bi li se "kontrolisao Radio B92 koji je kritički nastrojen prema Vladi Srbije".

Profesor Dejan Popović, rektor Univerziteta u Beogradu, koji je bio jedan od osnivača Radio Indeksa, kaže da ne zna ništa o privatizaciji ovog glasila, osim što je pročitao u štampanim medijima.

- U to vreme nisam imao nikakvu funkciju na Univerzitetu i o tome niko nije razgovarao na Univerzitetu u periodu u kome sam ja na ovoj funkciji. Ja mogu, ako se neko obrati Univerzitetu u Beogradu, da prođem kroz arhive i da vidim kako su se te stvari dešavale pa da o tome Univerzitet zauzme stav. To ne mogu da komentarišem jer ne raspolažem nikakvim informacijama - rekao je profesor Popović.


Izvor: Glas Javnosti \ A. L.-M. J.