Dobrovoljno penzijsko osiguranje
Piše: Penzijsko osiguranje Dunav

Šta je to prvi, drugi, treći stub osiguranja o kojima pišu mediji?

Ova „tri stuba“ čine tzv. „PENZIJSKI SISTEM TRI STUBA“:

Prvi stub je obavezno državno penzijsko osiguranje, odnosno sistem međugeneracijske solidarnosti.

Drugi stub je obavezno dopunsko penzijsko osiguranje koje se odnosi samo na zaposlene, a koje administriraju privatni penzijski fondovi. Ono funkcioniše tako što se zakonom odredi da se deo procenta obaveznih doprinosa namenjenih za finansiranje prvog stuba usmeri u drugi, tako da zaposleni ostvaruju pravo na dve penzije, državnu iz prvog i privatnu iz drugog stuba.

Drugi i prvi stub su obavezni.

Treći stub je dobrovoljno dopunsko penzijsko osiguranje, namenjeno svim građanima, bez obzira da li su zaposleni ili ne, da li imaju redovne prihode, studiraju, bave se samostalnom delatnošću, itd.

Treći i drugi stub su dopunski.

Kakva je razlika između obaveznog (državnog) penzijskog osiguranja i dobrovoljnog (privatnog)?

Obavezno (državno) penzijsko osiguranje funkcioniše tako što se penzijski doprinosi sadašnjih zaposlenih uplaćuju u fond PIO iz kog se isplaćuju penzije sadašnjim penzionerima. Globalni demografski trend pada nataliteta i produženja životnog veka prisutan je i u našoj zemlji. To znači nepovoljan odnos broja zaposlenih kao izvora finansiranja penzija i penzionera koji ih uživaju. Kada se tome doda i spor opšti ekonomski rast i deficit u fondu PIO, kao rezultat se dobija neminovan pad državnih penzija.

Pored toga, Zakonom su određeni minimalni i maksimalni iznosi doprinosa, kao i minimalna i maksimalna visina državne penzije.

Uplata penzijskih doprinosa je isključivo mesečna i obavezna, a isplata penzije mesečna.

Za ostvarivanje prava na privatnu penziju nije od značaja da li je pojedinac zaposlen i da li ima redovne prihode. Uplate penzijskih doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove su dobrovoljne, mogu biti mesečne, periodične i jednokratne, ne moraju da budu redovne, a može da ih uplaćuje pojedinac za sebe, ili da to za njega čini neko drugi (bračni drug, roditelj, poslodavac, udruženje ili sindikat čiji je član, itd.).

Uplate se vode na individualnim računima članova i svaki član preko interneta ima neposredan uvid u svoj račun. Sredstva iz fonda se investiraju i pripisom ostvarenog prinosa uvećavaju. Član bira na koji način će povući i raspolagati sredstvima: jenokrantom isplatom, programiranom, doživotnim anuitetima ili kombinacijom ovih načina. Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima određuju iznos minimalnog doprinosa, dok maksimum ne postoji. Takođe, uplate ne moraju da budu redovne i ukoliko se preskoče, to ne dovodi do prestanka članstva u fondu.

Kakva je razlika između životnog i penzijskog osiguranja?

Pre svega, sredstva osiguranika uplaćena po osnovu životnog osiguranja nisu odvojena od imovine Društva za osiguranje.

Upravo prednost štednje u dobrovoljnim penzijskim fondovima ogleda se u činjenici da su sredstva fonda razdvojena od imovine Društva za upravljanje tim fondom. Samim tim, i kada bi došlo do bankrota Društva, to ne bi uticalo na sredstva članova.

Osim toga, kontrola rada Društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima od strane državnih institucija (Narodne banke Srbije i Mnistarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku) daleko je rigoroznija. Ona podrazumeva kontrolu investiranja, visine prinosa, davanje saglasnoti na ugovore o penzijskim planovima, pa čak i oglašavnje fondova.

Takođe, prilikom zaključivanja ugovora o životnom osiguranju, osiguraniku je poznata osigurana suma. Član fonda unapred ne zna visinu penzije, s obzirom da ona zavisi od visine penzijskog doprinosa, perioda uplaćivanja, ostvarene dobiti i izabranog načina isplate.

Naknade koje osiguravajuća kuća naplaćuje od premije za životno osiguranje daleko su veće od naknada od uplaćenog penzijskog doprinosa (do 3%) i vrednosti imovine fonda (do 2%) na godišnjem nivou. Kod životnog osiguranja kreću se od 20% - 40%.

Poreski tretmani takođe se razlikuju. Kada poslodavac uplaćuje premiju za životno osiguranje zaposlenih, nema nikakvih poreskih i drugih olakšica.

Kada uplaćuje penzijski doprinos za svoje zaposlene u dobrovoljni penzijski fond do 3.000 dinara po zaposlenom, doprinosi su oslobođeni poreza na dohodak građana, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Sa druge strane, lične uplate premija za životno osiguranje nisu opterećene porezima, a uplate penzijskih doprinosa putem administrativne zabrane do 3.000 dinara oslobođene su poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Sa koliko godina mogu da uplatim?

Punoletstvom se stiče pravo na uplatu penzijskih doprinosa.

Da li se može preći iz jednog u drugi fond?

Član fonda može da prenese individualni račun iz jednog fonda u drugi, ukoliko su prethodno izmirene sve obaveze po osnovu članstva u postojećem dobrovoljnom penzijskom fondu.

Kako penzijski fond čuva moj novac? Da li postoje neke garancije?

Uplaćeni penzijski doprinosi vode se na individualnim računima članova i od njih se formira fond. Račun fonda se otvara i vodi kod kastodi banke (banka staralac). Kastodi banka kontroliše, potvrđuje i svakodnevno izveštava Narodnu banku Srbije o neto vrednosti imovine fonda i vrednosti investicione jedinice, kontroliše prinos fonda obračunatog od strane društva, obaveštava NBS o uočenim nepravilnostima u poslovanju društva, itd.

Upravo odvojenost imovine društva i fonda, kao i konstantni rigorozni nadzor rada društva koje upravlja dobrovoljnim penzijskim fondom garantuje potpunu kontrolu svih procesa.

Da li se suma uvećava? Koliki su projektovani prinosi u odnosu na klasičnu štednju i ostale vidove investiranja?

Svrha štednje u dobrovoljnim penzijskim fondovima upravo je uvećanje uplaćenih sredstava. Da li i koliko će se sredstva uvećati, odnosno kolika će stopa prinosa biti, zavisi od umešnosti investiranja Društva i vrednosti hartija i nekretnina u koje su sredstva uložena.

Da li mogu da raskinem ugovor i pod kojim uslovima?

Svaki član dobrovoljnog penzijskog fonda ima pravo da promeni fond. Da bi član raskinuo ugovor i sa drugim fondom zaključio ugovor o prenosu svog računa, neophodno je da prethodno izmiri sve obaveze po osnovu članstva u postojećem fondu.

Kada mogu dobiti prvu penziju?

Pravo na penziju, tj. na povlačenje i raspolaganje sredstvima stiče se sa navršene 53 godine života, a najkasnije sa 70. Takođe, u slučaju vanrednih troškova lečenja i trajne nesposobnosti za rad, moguće je povlačenje i raspolaganje sredstvima i pre 53. godine života korisnika.

Ko upravlja fondom ?

Fondom upravlja Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom. To je zatvoreno akcionarsko društvo koje mogu osnovati domaća i strana pravna i fizička lica. Visina novčanog dela osnivačkog kapitala je najmanje milion evra, a Narodna banka Srbije Društvu izdaje dozvolu za rad i dozvolu za organizovanje i upravljanje fondom.

Izvor: B92

Dobrovoljno penzijsko osiguranje II
Piše: Aleksandar Nikolić Société Générale Yugoslav Bank

U zemljama sa razvijenim tržištem hartija od vrednosti, penzijski fondovi spadaju u red najvećih institucionalnih investitora.

Drugim rečima, kada govorimo o penzijskim fondovima, mislimo na „velike tržišne igrače“ koji raspolažu značajnim sumama kapitala i isti taj kapital investiraju u različite finansijske instrumente. Na ovaj način oni predstavljaju bitan zamajac daljem razvoju celokupne privrede, a posebno njenih pojedinih segmenata, poput tržišta hartija od vrednosti.

Bitno je napomenuti da su dobrovoljni penzijski fondovi nastali kao posledica aktuelnih demografskih promena. Produženje prosečnog životnog veka, kako kod muškaraca tako i kod žena, kao i smanjenje broja zaposlenih i njihova zamena savremenim tehničkim rešenjima uslovilo je da i najrazvijenije države imaju problem da obezbede kvalitetnu isplatu penzija svojim građanima. Upravo iz tog razloga mnoge zemlje podstiču ljude da se pored obaveznog okreću i dodatnim, dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Penzijski fondovi su ugovorni tip finansijskih institucija, i do značajnog dela svog kapitala dolaze iz uplata svojih klijenata, sa kojima i definišu dati ugovorni odnos. Za razliku od nekih drugih fondova (poput investicionih) penzijski fondovi imaju prednost stalnih, mesečnih uplata ili doprinosa, što predstavlja i priliv svežeg kapitala spremnog za investiranje.

Osnovna svrha penzijskog fonda jeste da obezbedi svom klijentu stalan i siguran prihod po odlasku u penziju, odnosno stalni novčani priliv po navršavanju određenih godina života.

Osnivači fondova mogu biti različita pravna lica, tako da možemo da govorimo o bankama, osiguravajućim kućama ili raznim preduzećima kao osnivačima dobrovoljnih penzijskih fondova.

Aktivnosti penzijskih fondova

Privredno društvo koje organizuje i upravlja penzijskim fondom naziva se društvo za upravljanje.

Svaki penzijski fond ima najmanje jednog portfolio menadžera, koji donosi brojne odluke vezane za aktivnosti samog fonda. Karakteristično za ovu vrstu fondova jeste da imaju stalan priliv, ali i stalan odliv sredstava (po osnovu isplata dospelih rata za penzije), tako da je relativno lako izračunati i razliku između tih priliva i odliva. Ukoliko je ta razlika pozitivna, višak sredstava se plasira. Naravno, pored ovih, fond može i mora da ostvari pozitivan rast svoje aktive i po osnovu već postojećih plasmana u pojedine finansijske instrumente.

Za višak sredstava, jedna od solucija koja portfolio menadžeru stoji na raspolaganju, jeste i da se penzijski fond pojavi kao investitor na tržištu hartija od vrednosti. Za penzijske fondove je karakteristično da se u tom slučaju prvenstveno odlučuju za ulaganje u nisko rizične hartije od vrednosti (obveznice, „blue chip“ kompanije), koje znače stabilnije prinose u dužem vremenskom periodu. Vrlo retko se portfolio menadžer odlučuje za neki rizičniji plasman, odnosno za neku rizičniju akciju kao deo portfolia fonda. Deo portfolia fonda uvek čine i akcije inostranih preduzeća, a taj udeo zavisi i od zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast.

Zakonska regulativa

Svaka zemlja pitanje zakonskog regulisanja penzijskih fondova rešava na sopstveni način.

U Srbiji penzijska reforma započeta je 2001. nastavljena je 2005. godine, kada je doneto i pet novih penzijskih zakona. Jedan od njih je i Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, koji je počeo da se primenjuje aprila ove godine.

Ovaj zakon definiše dobrovoljni penzijski fond kao fond posebne vrste, odnosno zasebnu imovinu, bez svojstva pravnog lica.

Pored Zakona, ove godine su doneta i brojna pravila i propisi koji bliže uređuju važna pitanja osnivanja i funkcionisanja penzijskog fonda.

Prednosti fondova

Prilikom odlučivanja pojedinca da li da svoju ušteđevinu odnosno višak mesečnih primanja investira samostalno na tržištu hartija od vrednosti, ili da se obrati nekom od penzijskih fondova koji će i u našoj zemlji biti sve brojniji od sledeće godine (svi se tome nadamo), treba imati na umu i neke od prednosti ovih fondova:

Diverzifikacija – jedan fond može da sadrži hartije od vrednosti na hiljade emitenata, što značajno smanjuje opasnost od gubitka zbog eventualnog slabog učinka pojedine kompanije ili sektora

Profesionalni menažment – portfolio menadžeri ne samo da imaju pristup širokom spektru informacija iz odeljenja za istraživanja i analizu tržišta, već i mnogo bolje od običnog investitora znaju kako te informacije da protumače.

Izvor: B92

Privatne penzije ili životno osiguranje
Piše: Lela Saković

Prva asocijacija na privatnu penziju mnogima je – neko osiguravajuće društvo, koje rentno osiguranje (vrstu životnog osiguranja) reklamira kao “sigurnu penziju”. Društva za upravljanje privatnim penzijskim fondovima, specijalizovana upravo za privatne penzije, negoduju zbog ovoga, potencirajući da “to nije isto”, a ta konstatacija (iz nepoznatog razloga) ima ljutiti prizvuk.

Iako životno osiguranje u našoj zemlji postoji decenijama unazad, a privatne penzije tek odnedavno, nije slučajno što su i jedni i drugi krenuli sa aktivnim marketinškim nastupom tek u skorije vreme. S praznim džepovima malo ko je razmišljao o životnom osiguranju, a ponuda za dobrovoljne privatne penzije pojavila se tek kad je platežna moć građana to mogla da dozvoli.

S obzirom na slogane na bilbordima osiguravajućih društava tipa “kod nas vas čeka sigurna penzija”, i na to da neki posrednici u osiguranju angažuju ljude za prodaju životnog osiguranja “obučavajući” ih da je to “treći stub”, odnosno dobrovoljne privatne penzije – nije čudno što su mnogi zbunjeni.

I jedno i drugo je štednja (mada rentno osiguranje, za razliku od penzije, može da se ugovori i za školovanje, ili u određenom periodu života u druge svrhe), a oba se mogu ugovarati tako da se uloženi novac vraća kroz doživotne mesečne rate, baš kao što se prima i “državna” penzija. Glavna razlika je u načinu na koji se uloženo novac čuva, ulaže i uvećava.

Životnim (rentnim) osiguranjem bave se osiguravajuća društva, kojima je ovo samo jedna od ponuda, i njihovo poslovanje regulisano je Zakonom o osiguranju (ona društva koja su se dosad bavila i životnim i neživotnim osiguranjima, do kraja 2007. po ovom Zakonu moraće da razdvoje te dve funkcije). Novac nije, kao kod privatnih penzija, fizički izdvojen od društva koje tim novcem upravlja. Kad počne da uplaćuje novac, osiguranik ugovara i vreme kad će taj novac da počne da mu se vraća (polise životnog osiguranja obično su na 10 do 25 godina, a oni koji uplaćuju treba da imaju između 14 i 65 godina). Takođe, ugovara se i osigurana suma: osiguranik unapred zna iznos koji će imati po isteku perioda uplaćivanja. Za vreme uplaćivanja, polisa životnog osiguranja kao hartija od vrednosti može da se koristi kao hipoteka prilikom uzimanja kredita od poslovnih banaka.

Poslovanje osiguravajućih društava u Srbiji kontroliše NBS, za razliku od ostalih zemalja u okruženju gde je funkcija nadzora poverena ministarstvu finansija, ili je napravljena nezavisna institucija za nadzor, koja za poslovanje odgovara vladi ili parlamentu. Ukoliko osiguravajuće društvo posluje protivzakonito, NBS mu može oduzeti dozvolu za rad. U tom slučaju, osiguranici će najčešće da čekaju da im se novac vrati iz stečajne mase (ovaj osećaj poznaju oni koji su uplaćivali životno osiguranje kod društava koja su pogašena u poslednjoj turi oduzimanja dozvola, početkom 2005. godine...)

Budući penzioneri koji uplaćuju novac u privatni penzioni fond mogu da prate uspešnost ulaganja društva kome su poverili svoj novac

Privatne penzije su štednja za starost, i za razliku od državnih penzija (tzv. “prvi stub”), koje funkcionišu po principu tekućeg finansiranja (sadašnji zaposleni izdvajaju deo bruto plate za sadašnje penzionere), ovde se novac kapitalizuje na ličnim računima, u koje vlasnik u svakom trenutku ima uvid. Takozvani “treći stub”, koji je kod nas pokrenut pre nekoliko godina, ali je Zakon koji tu oblast reguliše počeo da se primenjuje tek u aprilu ove godine, su dobrovoljne privatne penzije – svako uplaćuje onoliko koliko sam želi, ali ne manje od minimalnog iznosa (kod nas je to 1.000 dinara). Postoji i “drugi stub”, obavezno privatno penzijsko osiguranje, kojim država obavezuje poslodavce da deo bruto zarade uplaćuju zaposlenima na privatne račune. Sistem sa sva tri stuba, koji predstavlja kompletnu reformu penzijskog sistema, već funkcioniše u Hrvatskoj i Makedoniji; prema najavama srpskih zvaničnika, drugi stub kod nas neće biti uveden bar još nekoliko godina.

Da bi se neko bavio privatnim penzijama, mora da se registruje kao Društvo za upravljanje privatnim penzijskim fondom (osiguravajuće društvo nije isto što i društvo za upravljanje). Ova oblast regulisana je Zakonom o privatnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima. Novac se nalazi u posebnom fondu kojim upravlja to društvo, i izdvojen je od društva: ono služi isključivo da bi plasiralo taj novac, i to prema jasnim uputstvima koje propisuje Zakon (uglavnom u najsigurnije hartije od vrednosti).

Ukoliko društvo za upravljanje ode u stečaj, imovina fonda kojim ono upravlja ne spada u stečajnu masu, već se čitav fond daje na upravljanje drugom društvu koje je registrovano za te poslove. Sledeća razlika je u tome što kod privatnih penzija ne postoji unapred dogovorena osigurana suma, već penzija zavisi od prinosa koji se ostvari tokom investiranja, odnosno od sposobnosti društva za upravljanje da “napravi pare”.

Ukoliko u polisu nije ubeležen naslednik, onda se i privatna penzija nasleđuje po važećem zakonu o nasleđivanju. Polisa se ne potpisuje na određeni broj godina kao životno osiguranje, odnosno ne traje 10, 15 ili 20 godina, već minimum do 53. godine života osiguranika, što je najraniji period kad može da se počne sa primanjem penzije (ranije može samo u slučaju lečenja ili invaliditeta). Ova polisa ne može da se založi kao hipoteka za kredit.

Narodna banka Srbije je i ovde supervizor, ali ipak ne garantuje isplatu penzija…Tačnije, na sajtu NBS stoji i sledeće uputstvo: “Vi snosite rizik! Imate slobodu izbora.” S obzirom da društva za upravljanje po Zakonu moraju svakodnevno da objavljuju vrednost investicione jedinice u dnevnim novinama, budući penzioneri mogu po tome da prate uspešnost ulaganja društva kome su poverili svoj novac, pa ako nisu zadovoljni – da se prebace u drugi fond, kojim upravlja drugo društvo, pri čemu se onom prvom ne plaćaju “penali”.

Ovo su samo neke od razlika između rentnog osiguranja i privatnih penzija. Na pitanje “šta je bolje” teško da se može odgovoriti – zavisi šta se kome više dopadne, kakvi su kome afiniteti i potrebe, i naravno, zavisi od toga koja kompanija napravi bolji marketing i ubedi vas da je baš ona bolja!

Autor ima dozvolu NBS za informisanje o penzionim fondovima

Izvor: B92

Ovo je definitivno buducnost penzijskog osiguranja. Sa porastom mase novca u privatnim penzijskim fondovima, poveceva se i investiranje istog, znaci upumpava se novac u privredu, sto povlaci domino efekat u svim segmentima zivota.
PIO fond i nije fond, jer fond podrazumeva pare, a u PIO fondu pare nisu problem, para nema!!!! To je jedan atavizam kome je sudbina izvesna. nece ga biti.
Sumnjam da ce moja generacija docekati penziju, o mladjima necu ni da pricam....
Sta biva kada dodje trenutak da se plate isplacuju u bruto iznosu, pa neka svako odluci gde ce da se osigura. I penziono i zdravstveno i zivotno i imovinsko i .......
Vec sada postoji mogucnost da preduzeca uplacuju pored obaveznih doprinosa i penziono osiguranje, cak im se priznaje 400 Evra po radniku godisnje kao odbitna stavka(sto je trenutno mizerija ali je to tako iz drugih razloga da ne ulazim u detalje)
Sve u svemu, krajnje je vreme da nasi ljudi budu malo odgovorniji prema sebi, da se trgnu i prihvate nove vetrove koji duvaju... a to znaci upoznavati se sa stvarima koje su bitne i za sadasnjost a narocito za buducnost. da, to znaci i uciti...

nisam znao da im se priznaje 400 eura! kojim zakonom je ovo regulisano da procitam?
nije da ti ne verujem, ali bas pre neki dan sam razradjivao neki aranzman delta djeneralija, kako bi deo zarade radnicima davao na ovaj nacin, a pri tome ne bi placao doprinose i soc.

kako bre agent osiguranja ne zna to? Vataj ga za gusu da ti sve objasni u sitna creva....
moram da iskopam.....javljam.... nastavak sledi....

ima tu finih evazionih opcija!
a sto se tice agenata,....aj da ne pricam nista za sad!

Premije za dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac uplacuje za zaposlene

Prema izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak gradjana i zakona o socijalnim doprinosima, pocev od 27.07.2006. godine, izjednacen je nacin placanja poreza i doprinosa za dodatno dobrovoljno penzijsko osiguranje zaposlenih i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond. i u jednom i u drugom slucaju ne placaju se porez i doprinosi na iznos premije do 3.000 dinara mesecno.
Placa se porez na zarade (12%) i socijalni doprinosi (i iz naknade i na naknadu)na iznos preko3.000 dinara neto. Na iznos do 3.000 dinara ne placaju se ni porez ni doprinosi


Gore navedeno se realizuje tako sto se uz platu uplacuje i premija, a prema ugovoru koji poslodavac(ili radnik) imaju sa fondom.
Vazno je napomenuti da nije svejedno ko je nosioc osiguranja. Ako je poslodavac nosioc.... pa moze se desi da ostanete bez para.... trenutno to niko ne kontrolise, al kad pocne da se prica i to uzme maha sumnje nema da hoce.
Ako je radnik nosioc osiguranja, u tom slucaju je preduzece samo garant isplate. Cak i ako promenite firmu polisa ostaje...

hvala mom svemogucnom knjigovodji goranu na pomoci.....

da, sad sam se setio, ipak sam znao za limit od 3000 din. zbunio si me sa 400 eura!

pa kao poslodavcu ova ideja mi se svidja. stim sto ne bih igrao na kvarno, vec zelim da to bude mera motivacija radnika, a i da ja izbegnem troskove prema drzavi i da na taj nacin vise novca ode mom radniku!
ova pogodnost samo tako ima smilsla i za radnike i poslodavca, drugacije....

mada u pravu si za ostanak bez para!

Znam da vadim temu iz bunara ali neosporno je da je njen sadrzaj i dalje aktuelan. A ponovo je aktiviram da bih ostavio link sajta o reformi penzijskog sistema Srbije koji, po mom misljenju, sadrzi korisne informacije:


www.zasigurnosutra.rs

jos jednom izvinjavam se sto kopam staru temu ali mozda vam link bude od koristi.