lepo sroceno

 

Ovaj čovek u invalidskim kolicima pokazao nam je kakvi su Beograđani!

Nikada nije bilo prijatnije videti gužvu u Kneza Miloša nego u subotu uveče. Jedan za drugim automobili su jurili niz strminu a onda bi se kod zgrade Vlade Srbije začulo kočenje. U naizgled pustoj ulici formirala se kolona, a tek kada biste stigli do nje postalo bi vam jasno zašto zbog čega inače nervozni vozači strpljivo stoje.



 Dok su Beograđani oko ponoći žurili na subotnji provod neobičan događaj u centru grada ih je naterao da uspore i pogledaju oko sebe, a verovatno i u sebe.

Obično zakrčena ulica Kneza Miloša ovog puta bila je prazna. Možda je baš to ohrabrilo jednog našeg sugrađanina da se odvaži i provoza se voznom trakom. Postojao je samo jedan problem - njegovo vozilo bila su motorizovana invalidska kolica.

Krenuo je stidljivo sa vrha ulice u kojoj u tom trenutku nije bilo vozila. Nizbrdica mu je bila saveznik. Ipak, semafor je pustio kolonu vozila koja se velikom brzinom stuštila niz ulicu i uskoro je postalo jasno da hendikepirani čovek neće uspeti da se izmakne sa kolovoza na vreme.

U trenutku je delovalo kao da ga vozači moćnih mašina neće videti. Ipak, jedan za drugim automobili su stali oko njega. Neka od vozila sa dna kolone počela su da pretiču. Ipak, oni koji su videli ko se nalazi ispred njih namerno su usporili i kao štit pratili starijeg sugrađanina sve do raskrsnice sa Nemanjinom.


Invalidska kolica išla su na čelu kolone

Kada je stigao do pešačkog prelaza stariji čovek je stao i malo odahnuo. A onda je nastavio svojim putem. Raskrsnice su obično mesta na kojima se ljudi razilaze. Samo ponekad, vrlo retko, ono ljudsko u nama se baš tu sretne

 

Ne razumem u čemu je problem, ako smatrate da svetu nedostaje dobrota preduzmite nešto da date malo dobrote nekom.

Ја верујем да је ово актуелна тема у свим генерацијама то одумирање доброте.

Истина је једна... увек смо били умерено добра стока 

Pa vidi, istina je da je dobrota kad nešto što imaš daš nekom ko nema. Druga strana istine je da  ulažeš neki trud i vreme da stekneš ono što imaš i da ne možeš neograničeno davati drugima. Zato se obično krug dobrote zatvara u nekom najužem porodičnom odnosu.

Ali ima i vremena i društva koje oblikuje ljude u neljude. Recimo sećam se kad sam ja bila devojka, u prošlom milenijumu, nama je bilo ispod časti da sedimo u punom autobusu a da neka starija osoba, majka sa detetom, trudnica, ili neko ko izgleda bolesno stoji. Danas gledam sasvim mlade i zdrave kako sede, nabiju slušalice i kuckaju smsove i prave se da ne vide neku bakicu koja se tetura po autobusu.

Kad se samo setim kakve su ruine meni pricale o zivotu i dobroti kao sebicnoj kategoriji koja kao i ljubav postoje samo da bi covek podmirio svoje sebicne potrebe i osecao se bolje..