Već neko vreme merkam ovu temu, i stalno mi krenu ruke ka tastaturi u nameri da nešto (pametno   ) napišem, ali uvek se zaustavim, iz nekog razloga.   Evo sad ću pokušati.  

Činjenje dobrih dela se jednom rečju opisuje kao altruizam. Mnoge pametne čike i tete sa gro doktorata su vrlo predano radili na izučavanju istog. Da skratim, došli su do zaključka:

ukoliko činimo dobro delo u nameri da će nam se na bilo koji način (materijalno, kroz pohvalu, osećanje lične vrednosti ili zadovoljstva) vratiti - to onda nije dobro delo!

 

Malo radikalan stav, moram priznati. Mada, ima situacija koje i te kako objašnjavaju zašto je to tako.

Primer: na putu se desila saobraćajna nesreća. Čovek staje da pomogne povređenima zbog:
A) toga što očekuje da zauzvrat dobije neku vrstu nagrade za to (makar priznanje da je human) ili
B) radi to iz proste potrebe da pomogne drugom ljudskom biću u nevolji.

Samo je odgovor pod B ono što je osnova alitruizma.

I onda se nameće pitanje: ako već razmišljamo o svom odnosu prema drugim ljudima, i ako zauzmemo stav da ćemo činiti dobra dela jer nam savest nalaže - da li su to onda zaista dobra dela? Ili način da ućutkamo savest?

S druge strane, ako čoveka posmatramo kao egocentrično biće (a on to i jeste - jer mimo svega, najpre gledamo sopstvenu guzicu, osim ako smo Majka Tereza, Anđelina Džoli i slični   ), onda se logičnim čini to da altruizam u svom stvarnom obliku - ne postoji!  

Jer, ja i ako pomognem drugome, posle toga ću osećati zadovoljstvo. Zadovoljstvo sobom, najpre. Nije li i to odveć sebičan motiv?

Da se manemo filozofije; od nje nema 'leba kada imamo konkretan problem, u realnoj situaciji.

Da li je pametno činiti dobro delo drugome, onda kada znamo da mi možemo zbog toga najebati?

I da li očekujemo nešto zauzvrat, vođeni tom floskulom da se dobro dobrim vraća?

Ne verujem u to da se dobro dobrim vraća. Verujem u to da je taj lični doživljaj da smo pomogli nekome kome je pomoć trebala važniji i delotvorniji. A prema onim gornjim tezama - dobro delo, kao takvo, ne postoji, jer je uvek praćeno nekom vrstom satisfakcije.

Pa ti sad budi pametan...  

Altruziam u stvari ne postoji 

ukoliko činimo dobro delo u nameri da će nam se na bilo koji način (materijalno, kroz pohvalu, osećanje lične vrednosti ili zadovoljstva) vratiti - to onda nije dobro delo!

Trudio sam se da ne ulazim ni u kakvu diskusiju sa tobom, i ubuduce cu se truditi, ali ovo prosto moram da iskomentarisem...

Ovako nesto moze da kaze samo covek koji nikad nije doziveo da mu neko nesebicno pomogne u nekoj situaciji, neko ko nema prijatelje i nikad se za njih nije ni pokusao izboriti...