Pored lepih manira, šarma i pameti, veština komuniciranja takođe predstavlja važan preduslov za uspeh u društvu. Uostalom, i psiholozi se slažu da u životu mnogo bolje prolaze osobe koje umeju da započnu konverzaciju u svakom trenutku. Zahvaljujući razvijenoj komunikativnosti imaju i više prijatelja, bolje se snalaze u poslovnom svetu, a i u osvajanju žena su besprekorni. Nije to pitanje nametanja sebe u društvu, reč je o umeću slušanja sagovornika, započinjanja konverzacije, opuštanja sagovornika, vođenju računa o gestikulaciji i umerenosti.

Sagovornika uvek treba pažljivo slušati i gledati u oči, i povremeno klimnuti glavom kako bi se pokazalo da pratimo njegovo izlaganje. Povremeno nadovezivanje na priču, uskakanje s nekim predlogom ili idejom, takođe je dobrodošlo. Ako ne postoji neka konkretna tema o kojoj biste s nekim mogli da razgovarate, najbolje je započeti priču neobaveznim ćaskanjem - o izlascima, firmi u kojoj ta osoba radi, o odnosima s kolegama, aktuelnim filmovima ili muzici. Ukoliko želite opušteniji razgovor (a ko ne želi), trudite se da posle svakog odgovora kažete nešto o sebi. Ali, ne preterujte, dovoljno je da svojim opaskama samo podstaknete dalju priču. Što se tiče gestikulacije, govor tela je najbitnija stavka u komunikaciji. Zato oslobodite ruke dok razgovarate, ne savijate ih i ne mašite previše njima. Nije poželjno ni lupkanje po stolu ili nervozno drmanje nogom ispod stola.

Pokušajte da se ponašate što prirodnije. Zamislite da ste u društvu osoba koje dugo poznajete, biće vam lakše. Obratite pažu i na ton; vikanje vam neće pomoći da vas sagovornik bolje razume. Koliko god da imate šta da kažete o temi koju ste potegli, dozvolite i drugima da iznesu svoje mišljenje. Ne pričajte previše, i ne vraćajte se stalno na istu priču, jer vrlo lako možete da postanete naporni.

Izvor: Krstarica

ko da su mene opisivali.....

Naravno da je komunikacija veoma važna u svim sferama....ljubav, posao, druženje..

Ni u cemu ne treba preterivati. Ne podnosim kad neko na silu uspostavlja komunikaciju sa ljudima, samo da bi bio okarakterisan kao drustven, a zapravo je klasicni smarac.

Tihi u društvu

Ima ljudi koji su brbljivi, a ima i onih koji su skloniji tome da ćute, čak i na društvenim okupljanjima. Nije da nikad ne prozbore ni reč, samo su skloni tome da govore onda kad zaista imaju nešto da kažu i kada ih tema razgovora zanima, a u međuvremenu ćute i slušaju druge. Takve tihe osobe neretko imaju neprilike u društvu.

Nekim ljudima je nezamislivo da ćute u društvu. Njihov tipičan komentar bi bio: "Pa neću valjda da ćutim!", čak i ako je razgovor o nečemu o čemu znaju malo ili nimalo. Po njima, važno je učestvovati, reći bar nešto, i smatraju da je sasvim u redu, ako nemate ništa važno da kažete, ćaskati o bilo čemu - tu spadaju i žalbe na to da je leti vruće, zimi hladno, kad pada kiša, mokro, priče od pre trideset godina koje su svi prisutni već čuli veliki broj puta i ni prvi put ih nisu zanimale, priče o komšiluku te osobe - koje takođe nikog ne zanimaju... Glavno je da nekakav razgovor teče. Ne kažemo da su svi pričljivi ljudi takvi, naprotiv, ima ih i nadarenih da pokrenu i održe veoma prijatne razgovore na različite teme.

S druge strane, ima i onih koji ne vole mnogo da pričaju. Razgovaraće oni, ako misle da imaju nešto bitno da kažu, da mogu stvarno da doprinesu razgovoru, ali nisu naročito skloni neobaveznom ćaskanju, i tada će radije da ćute. Ono što tim ljudima - koji, najčešće, nikom ništa loše ne misle, samo veruju da je bolje ćutati onda kad nemaju šta da kažu - neretko napravi problem jesu osobe sklone brbljivosti koje ne razumeju kako neko može tako da ćuti, i onda postanu čak i agresivne s pitanjima tipa: "A zašto ti ništa ne govoriš?", zahtevima da ta osoba kaže nešto, da se ne stidi, kao i komentarima tipa da toj osobi svaku reč treba kleštima čupati iz usta. "Ćutolozi" se tu nađu u nezgodnoj situaciji - nije im prijatno da ih na takav način "prozivaju", a opet, ne žele ni da odbruse nešto i svima pokvare raspoloženje, samo su za to da priča ko želi, a ko bi radije da sluša, da može i to.

U takvoj situaciji moglo bi da postoji zanimljivo rešenje: uz ljubazan osmeh reći onima koji vas napadaju jer, po njihovom mišljenju, ne pričate dovoljno, da ne pričate jer pažljivo slušate, pamtite i pravite "mentalne beleške"; imate ideju za knjigu a to što slušate vam se jako lepo uklapa; vaše mišljenje će moći da saznaju kad pročitaju knjigu, jednom kad je objavite. Vrlo često, nakon takvog odgovora, oni koji prozivaju postanu tiši i prijatniji, a prozivke prestanu.

Izvor: Krstarica

Najveci problem je zapravo kada imas osobu kojoj je posao sa bude "komunikativna", zna sve i svakog, dobar je sa svakim, i sve sto uz to ide... a iz nje svakim potezom izbija da joj to nikako ne ide...

Primer... film Election sa Metju Broderikom i Ris Viderspun...



Straota. A svako zna bar jednu takvu osobu. Dzaba sve - odbojna si.

A svi to primecuju osim te osobe naravno ...

Ja znam da budem jako cudljiva sa svojim centrom za  komunikaciju- kad mi se ne prica ,tesko mi je i da pozdravim nekoga,pa ljudi obicno misle da sam nesto ljuta na njih.Od smaraca na poslu bezim i nije mi problem da se okrenem i odem kad krene ribilovacke price.Primetila sam kod sebe da u kuci uglavnom cutim i da me nervira kad nesto radim ,a ukucani me stalno nesto zapitkuju - znaci bicu idealna zena .

Jebiga... ona samo radi svoj posao...
I to cak i nije njen problem... koliko je problem osobe koja joj je dala takav posao...

Ne volim nametljive ljude koji imaju komplekse i truju celu svoju okolinu sa svojim dugackim jezikom.Znaju sve o svemu moras da ispricas sa njim brdo gluposti dok se ispozdravljas.Jasno je da su to osobe sa kompleksom nize vrednosti i jednostavno moraju svima da dokazuju da to nije tako.Ima i brbljivih kojima to lezi kojima je to prirodno ali ima i onih koji sile i kopiraju neke kao likove ili face i preslikavaju tudji imidz pa tako vidis da postoje slicni tipovi brbljivaca.Volim odmerene ljude koji su ozbiljni i zadovoljni sobom.Ta brbljivost je obicna maska da se pokrije zilion nedostataka i podstakne prvoklasna povrsnost.Ne volim mnogo da se zblizavam i pricam sa ljudima koje dobro ne poznajem a imam dovoljno prijatelja i poznanika i sa svima imam kvalitetnu komunikaciju.Ne volim one koji zele da budu popularni to su smorovi i smaraci.Treba ih jahati konstantno i igrati se sa njihovim egom jer oni moraju da odrzavaju laznu sliku o sebi.

Insistiranje na "dobro komunikaciji" je unistilo civilizaciju.
Ljudi su postali opsednuti misljenjem... svojim i tudjim...

Odlichno 
tvoje?