Kamaro24: Ти баш волиш у оф, а?

А да ли ти је некад пало напамет да Срби нису Англосаксонци, да имају другачије традиције, да нас одређује другачији језик, историја и религија?!?
Па државотворност или тачније државност преведено на енглески је буквално statism. А то је у анархо-капиталистичком жаргону најгоре зло. Да, читао сам ја доста те литературе, и даље мислим да је у неким земљама такво уређење логично. Наравно и за неке појединце. Ко је власник капитала или набријани јапи воркохолик (али прави а не онај што виси на интернету ) има другачији интерес него радник који ради за надницу и жели да има неки живот...

Је ли, чудно ти је да познајем ту материју?! Па није све идеолошки црно-бело.
Ако си толико верзиран вероватно ти је познат овај лик. Иначе жесток критичар америчког империјализма и теби драгих неоконзервативаца. Да, у Америци и на десници има оних који критикују Империју. А можда ти је позната и његова предикција овога века - не види ништа посебно добро за Америку и Европу, али зато Кина...

А сад се повуци из дискусије, по обичају. Лакше је то него признати опоненту да је у праву

Mislim da se to odnosi na cinjenicu da smo izgubili medijski rat i umesto pobednika iz rata izasli kao strana koja je izgubila najveci broj teritorija Dejtonskim sporazumom.

Ljudi koji donose važne odluke se ne obaveštavaju putem medija i na njih mediji ne utiču. Kod tih ljudi niko iz Srbije nije dolazio, ni javno ni nezvanično. Ono što se zove diplomatija, to nije postojalo kod Slobe.

Pa, pazi.. iza stvaranja medijske slike stoji lobiranje... ne diplomatija... lobiranje...

Uzeo je auotmatsko oruzje 
Stvarno je "Brzica" 
Pogresio si izraz, to se zove "etnicko ciscenje" iliti "humano preseljenje", ovim zadnjim su se koristili Sloba i Tudjman

tek sam sada dosao. da ti naglasim termin "drzvotvoran" pomenuh u kontekstu nase nacionalne istorije u kojom smo pokazali da smo posle turaka stekli nezavisnost i iz feudalnog sistema napravili drzavu koja je po svim karakteristikama lider u odnosu na drzave u okruzenju u tom periodu. mislim na javni poredak, uredjenje, ...
to ne dovodi u vezu sa konceptom minimalne drzave.
zapravo treba demontirati ovaj neproduktivni hibrid i stvoriti upravo takvu minimalnu drzavu, ciji ce temelj biti sloboda pojedinca.
uspeh u takvom poduhvatu nije uslovljen pripadanjem anglosaksoncima. sta smo mi, inferiorni u odnosu na njih? pa nam je to razlog da imamo trulu drzavu, hronicno siromasnu, sa gladnim gradjanima, losim standardom, neefikasnom vojskom, korumpiranim birokratskim aparatom?

da ne bi isli u of ostalo cu komentarisati po pojavi adekvatne teme. poslacu ti link na pp pa ako si dokon imas finih tekstova na pomenutu temu. a autori su raspolozeni za argumentovanu raspravu.
i na kraju, pa ne mogu ja da dezuram kada mi ti posaljes post da ti odmah odgovorim. a cesto mi se desava da nemam strpljenja da izlistam po deset strana koje ispisu forumasi preko dana, tako da je to razlog sto ne nastavljam raspravu.


automatsko oruzje? sada ozbiljno sumnjam u taj broj zrtava iako ne sporim zlocin i njegovu svirepost.
bilo bi lepo da postavite pitanje jednom socijalnom psihologu, vojnom expertu i strucnjaku za oruzje da li je ovako nesto moguce. matematicki ce vam izracunati da je nemoguce ubiti 8000 u pomenutim uslovima.

Dnevnik ratka mladića
Milošević nije za jedinstvenu državu
Autor: Tanja Nikolić-Đaković | Foto:z. raš | 06.06.2009. - 05:00


Stavku po stavku, Ratko Mladić, najtraženiji haški begunac, zavodio je u svom ratnom dnevniku ko mu je i šta govorio, te svoja mišljenja i odgovore o tome. „Blic” i danas objavljuje sekvencu iz Mladićevog dnevnika, stranica do kojih smo uspeli da dođemo ne obavljajući selekciju. Najzanimljiviji delovi ovih beležaka, ispisani pisanim, sitnim ćiriličnim pismom, biće iskorišćeni u procesu protiv Jovice Stanišića, bivšeg šefa SDB, ukoliko Sudsko veće Tribunala u Hagu usvoji zahtev Tužilaštva da se ovaj dokument uvrsti u naknadne dokaze u ovom procesu.

Mladićev dnevnik prati tok događaja koji se odvijaju 1995. godine, u vreme pada Srebrenice, Bihaća, Republike Srpske Krajine, „Oluje”, „Bljeska”, Miloševićevo podizanja embarga bosanskim Srbima. To je vreme i podizanja optužnice za genocid protiv Mladića. A sve se obavlja u predvečerje Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan višegodišnji rat u Bosni.
Tog 5. 2. 1995. godine Mladić beleži svoj susret u beogradskom hotelu „Moskva” sa Brankom Tupanjcem, jednim od najbogatijih Srba u emigraciji. Tupanjac se obraća Mladiću i kaže:
„Nismo mi dobili rat, tek treba da ga dobijemo. *Težak sam 170 miliona dolara, ali to je u nekretninama. *Naš narod je najsiromašniji. Ovih 200 miliona dolara su JAT-ove pare. Niko od naših političara ne zna kako pokrenuti zemlju. Sada Srbija može kupiti za 120 miliona nekretnine u Čikagu i da svakih mesec dana dobije milion dolara. Majk Pavlović, učestvovao u mostu sa 200.000 dolara, on je to, nema ništa, a to je izgradila Srbija. A on je dobio pravo da koristi most 30 godina.
A onda Mladić beleži: „Ja: Sve je bolje nego ginuti, ali moramo videti koja je linija.”
*Tupanjac: Ja sam mislio Neretva, čitava Krajina, BiH čitava naša, s tim da se oni prošire na Glamoču i Grahovu. Neka imamo koridor širi da dobijemo deo Slavonije, Hoču, Goražde, a da damo RSK.
*Ovo je trgovina! Ko bi ovo mogao prihvatiti? Verovatno su ovo opcije SAD.
Pod nazivom „Razgovor sa profesorom Miljkovićem” Mladić zapisuje 7. 2. 1995. godine.
„Profesor: moramo napraviti svoju državu, ali je ne možete praviti na 49 odsto. Miloševiću ne odgovara jedinstvena država jer bi izgubio većinu u parlamentu.”
Istog datuma razgovor sa ministrom finansija Pejićem.
„Pejić: Daću vam podatke o finansiranju vojske u ‘94. godini. Ukupno isplaćeno za Vojsku u 1994. godini 124 miliona. Vojska je izmirena platama za juni.”
„Ovo je za bezbednosne organe telefonom javio Bajagić (nečitko).
Kandić Obrad: kapetan (lopov) samozvani (p. a. podvučeno) koji mešetari sada je u Valjevu. Regulisati sa VJ i MUP Srbije da se uhapsi.
Nova njegova teza ‘Savi - MF uplatio jedan milion dinara za hranu koja nije realizovana.’”
Samo pažljivo iščitavanje celokupnog dnevnika Ratka Mladića može da pruži neku celovitu sliku. „Blic” u sutrašnjem broju objavljuje analizu Mladićevog rukopisa i psihološki profil sačinjen na osnovu ispisanih reči.

Li Hamilton, istražitelj isporuke oružja
Li Herbert Hamilton, koga Mladić pominje kao važnu osobu u svom dneviku, potpredsednik Komisije za 11. septembar, trenutno je član Savetodavnog predsedničkog veća za unutrašnju bezbednost, a 34 godine je bio član Predstavničkog doma SAD.
Rođen je 20. aprila 1931. godine u Dejtona Biču, na Floridi. Diplomirao je na univerzitetima Dipouv i Blumington u Indijani. Kao pripadnik demokratske partije izabran je za Predstavnički dom u vreme političke krize te partije 1964. godine. Predsedavao je kongresnim komisijama za spoljne i obaveštajne poslove… Kao predsedavajući izborne komisije koja je trebalo da istraži tajne prodaje oružja Iranu, nije želeo da ispituje Ronalda Regana ni Džordža Buša, rekavši da misli da to „ne bi bilo dobro za zemlju”.
Hamilton je 1996. godine istraživao i isporuke oružja Bosni i Hrvatskoj „preko trećih zemalja” tokom 1994. i 1995. godine, o čemu svedoče i pisma Stejt departmentu. Od kako je napustio Kongres, 1999. godine, zauzimao je poziciju u još nekoliko komisija i u mnogim savetničkim odborima, uključujući odbor za CIA, unutrašnju bezbednost i vojsku. Podržao je Baraka Obamu na predsedničkim izborima 2008. godine.

 
RSK za koridor, deo Slavonije i Goražde

U delovima dnevnika Ratka Mladića ima nekoliko detalja koji su važni za razjašnjenje okolnosti pod kojima je i zbog kojih je za svega nekoliko dana pala Republika Srpska Krajina. Reč je o ideji „preseljenja naroda” i o ratnom planu da se žrtvuje RSK u zamenu za političke i teritorijalne ciljeve u BiH.

Preseljenje naroda koje spominje Mladić („Ja sam rekao da se povuku granice, da se preseli narod…”) prvi put je spomenuto kao zvanična ideja za rešenje sukoba u Hrvatskoj posle susreta tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana i predsednika SRJ Dobrice Ćosića u Ženevi, oktobra 1992. Upotrebljen je termin „humano preseljenje stanovništva”. Posle toga „preseljenje stanovništva” više nije zvanično spominjano. Ima ozbiljnih indicija da je ova ideja začeta u razgovorima Tuđmana i Slobodana Miloševića u Karađorđevu (krajem marta 1991). Njihov cilj je bio da podele BiH, pri čemu bi RSK bila samo moneta za potkusurivanje.
Iz Mladićevog dnevnika se vidi da je ova opcija bila aktuelna i početkom 1995. godine. Reč je o njegovom razgovoru s Tupanjcem. Na Mladićevo pitanje o liniji razdvajanja Tupanjac odgovara: „Ja sam mislio Neretva, čitava Krajina (misli na Bosansku krajinu, čiji je centar Banjaluka), BiH čitava naša, s tim da se oni (misli na Hrvate) prošire na Glamoču i Grahovu. Neka imamo koridor širi da dobijemo deo Slavonije (verovatno istočna Slavonija), Hoču, Goražde, a da damo RSK.”
Rasplet događaja na ratištu je potvrdio prethodni „plan”. Hrvatskoj vojsci je prepuštena inicijativa u jugozapadnom delu RS, gde su Srbi činili 90 odsto stanovništva (Hrvati su ušli u Bosansko Grahovo i krenuli na Drvar, a sa severa Muslimani iz bihaćke enklave na Bosanski Petrovac). Knin se našao u okruženju. U međuvremenu je izgubljeno područje nekadašnje SAO Zapadne Slavonije, a da Vojska RS pod Mladićevom komandom nije na bilo koji način pružila pomoć Srbima iz Okučana. I dok su Hrvati opkoljavali Knin, Mladić prebacuje ratno težište na istok BiH (Goražde, Žepa, Srebrenica).
Epilog je poznat. I danas mnogi tvrde da je glavni uzrok pada Krajine i velikog egzodusa Srba to što vođstvo u Kninu (predsednik RSK Mile Martić) nije prihvatilo plan Z-4. Ipak, valja ostaviti otvoreno pitanje da li je odbacivanje ovog plana bilo samo maska za realizaciju „prodaje” Krajine i opravdanje Hrvatskoj za vojnu operaciju na područje pod zaštitom UN.

S. Radulović

Izvor: Blic

Kako su došli do dnevnika?

ne chudi me ,milosevic je pre svega bio ego-manijak i nikad ga nije bilo mnogo briga za narod. njegov nacionalizam je u stvari bio samo maska da se prevari narod . to uostalom vidimo i danas kod njegovih SPS naslednika ,koji sasvim lepo gaze sve ono shto su prichali narodu pre izbora  .

прва слика  


Не без зезања, мени је интересантно питање како су тек сада дошли до тог дневника? Мислим, колико дуго већ сви редом траже Младића и тек сада се налази његов дневник и то код његове жене ... ц ц ц ...