SPASOVDAN
Svečanom povorkom kroz centralne ulice i Liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi prestonica je juče obeležila krsnu slavu

Svečanom litijom kroz centralne ulice Beograda i Svetom liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi prestonica je juče obeležila krsnu slavu Spasovdan. Posle lomljenja slavskog kolača, litija koju je pratilo nekoliko hiljada građana, uz zvuke zvona svih beogradskih hramova, krenula je centralnim gradskim ulicama.
Litija je tradicionalno krenula od hrama Vaznesenja Gospodnjeg, ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana do Terazijske česme, gde je održana prva molitva za zdravlje Beograđana. Na ulice su izašli radnici iz radnji pored kojih je povorka prolazila, zaustavljali se prolaznici, a gosti okolnih kafana ustajali su u čast spasovdanske litije.
Povorka se uputila dalje Knez Mihailovom i ulicom Kralja Petra Prvog I do Saborne crkve, u čijoj je porti služena druga molitvu za poštedu od stradanja i najezde tuđina, za mir i blagostanje. Od Saborne crkve, preko ulica kneza Sime Markovića, Pop Lukine, Brankove, Kraljice Natalije i Dobrinjske, litija se vratila do Vaznesenjske crkve. U dvorištu crkve pročitana je i treća molitva, ispred granitnog Krsta, u spomen mnogim sugrađanima koji su na tom mestu poginuli u skloništu 6. aprila 1941. godine. Tako je simbolično zatvoren krug povorke, a Beograd zaokružen zajedničkom molitvom.
- Divno je što grad poštuje tradiciju i, uprkos mojim godina, uredno propratim litiju. Posebno doživljavam molitvu u porti crkve, jer iako sam za vreme rata bila dete, ostale su mi u srcu urezane sve ružne uspomene... Molimo se Bogu da nas sačuva u ovim teškim vremenima - pričala je juče tiskajući se u gužvi sedamdestogodišnja baka Jela.
Na čelu povorke, uz protojereja Mihaila Arnauta i sveštenike, išli su i pitomci Vojne akademije, noseći ikone iz crkve Vaznesenja, slavsku ikonu Skupštine grada i Trojeručicu. Ovogodišnji domaćin slave bio je Đorđe Bobić, gradski arhitekta, a pored njega, litiji su prisustvovali gradonačelnik Nenad Bogdanović i ostali članovi gradske vlade. Gradskoj slavi prisustvovali su i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina. Sveštenici su nosili Jerusalimski krst i barjak od crvenog brokata sa grbom Beograda iz 1938. godine, a vitezovi "Svibora" nosili su karakteristične verižnjake i opasače.
Kako objašnjava za Press Milan Radovanović, protojerej i starešinaVaznesenjske crkve, Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Isusu Hristu i praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova.
- Ovo je 603. godina kako glavni grad slavi Spasovdan i 14. godina obnovljene litije kroz grad, jer je nakon Drugog svetskog rata, 1946. godine, ona ukinuta - kaže Radovanović.
(B. Ž. - A. E.)

Tradicija

Slava Beograda ustanovljena je 1403. godine, kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd prestonicom Srbije. U Beogradu su tada ustanovljeni grb i zastava grada. Krsnu slavu Beograđani su slavili sve do 1946. godine, kada je tadašnja vlast prekinula litiju. Gradska slava "vraćena" je Beogradu 1992. godine, a svečana litija centralnim gradskim ulicama ponovo je krenula 1993. godine.

Slavski prijem u Starom dvoru

Prijemu povodom gradske slave koji je sinoć održan u Starom dvoru prisustvovalo je nekoliko stotina gostiju. Tom prilikom je domaćin slave Đorđe Bobić poželeo svima dobrodošlicu i srećnu slavu.
- Kao domaćin, želim vam srećnu slavu i da nastavimo tradiciju. Beograd ovu slavu slavi već 603 godine, odnosno otkad je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd za prestonicu. Ovom slavom Beograd se uzdigao, a Beograđanima ova slava daje nadu i veru da zaborave sve nevolje - rekao je Bobić, i dodao da će ovom slavom uskoro "doći" novi metro i novi most na Savi.
Vikarni episkop hvostanski Atanasije Rakita blagoslovio je prijem u Starom dvoru i poželeo svima slavu

Izvor: Press

POBUNA NA BUVLJAKU
Trgovci u Otvorenom tržnom centru na Novom Beogradu kivni na nadležne jer ne primenjuju iste poreske aršine

"Dok mi sve svoje obaveze redovno plaćamo, druge pijace nemaju fiskalne kase, tržišne kontrole, a ulični prodavci bez problema rade gde hoće"

Prodavci Otvorenog tržnog centra, popularnog buvljaka na Novom Beogradu, u petak su oko 10 sati održali radni protest. Kao glavni razlog okupljanja naveli su neslaganje sa poreskom politikom grada.
- Od 1996. godine buvljak radi legalno. Sve uredno plaćamo i poštujemo zakon, koji za ostale pijace i ulične prodavce očigledno ne važi, što jasno govori o njegovoj selektivnoj primeni - rekla je Verica Stejić, predsednik Udruženja pijačnih prodavaca.
Prema njenim rečima, velike finansijske obaveze ih prisiljavaju da napuste buvljak i da na taj način drugima oslobode lokacije.
- Nijedna pijaca nema fiskalnu kasu, kao ni tržišnu i finansijsku kontrolu, i to sada kada su kazne od 20.000 do 100.000 dinara. Posebno nam smeta što se ulična prodaja obavlja neometano, pa prodavci čak i biraju lokaciju za koju ne podmiruju nikakve obaveze - kaže Verica Stejić. - Okupili smo se kako bi javno rekli da hoćemo otpis svih dugovanja i da nećemo da podležemo bilo kakvoj finansijskoj obavezi, dok se zakon ne primeni jednako za sve.
Predsednik Udruženja OTC-a Zoran Bakić, međutim, malo je blaži u stavovima.
- Mi ne želimo da izbegavamo svoje obaveze, već tražimo da se preispitaju novoupućena rešenja o završnom računu za 2005. i o akontacionom za 2006.godinu. Takođe, vlasnicima STR-a nije jasno kako to da se porez na dohodak i isticanje firmi kreće, po gruboj proceni, u rasponu od 900-3.200 dinara, a za penzijsko i socijalno osiguranje od 4.000 - 8.700 dinara.
Prema rečima Bakića, prodavci su podneli žalbe na ova rešenja zbog čega su im iz Uprave prihoda na Novom Beogradu pretili.
- Rekli su da ukoliko se ne odreknu žalbi, moraće da donesu papire o tome šta su sve radili u protekle tri godine.
Pored svega Bakić kaže:
- Naš cilj je da generalnu žalbu, koju je sastavilo Udruženje prodavaca OTC-a, predamo nadležnim organima kako bi problem konačno bio rešen.
Iako udruženja prodavaca OTC-a i pijačnih prodavaca imaju različite stavove slažu se u zahtevu za poništavanje retroaktivnog i smanjenje akontacionog poreza na njihove realne cene.
(Ma. S.)

Zelena pijaca

Svoje stavove iznela je i uprava centra:
- Smatramo da uličnu prodaju treba suzbiti jer umnogome ometa naš rad. Takođe, zalažemo se i za otvaranje zelene pijace, u donjem delu centra, za šta još uvek nismo dobili odobrenje gradskih vlasti - rekao je Milan Srejić, zamenik upravnika OTC-a.

Izvor: Press

Dodelom priznanja na Tašu završen Četvrti dečji pozorišni festival TIBA
Gran pri za "Okamenjenog princa"
Specijalnu nagradu dobila je predstava "Alisa", a savremena basna "Slon i krokodil" dodeljena je Specijalna pohvala

Predstavom "Mala sirena", irskog pozorišta "Big TellyTheatre Company" i svečanom dodelom nagrada juče je na plivalištu Taš završena četvrta Teatarska internacionalna beogradska avantura (TIBA).

Internacionalni žiri, u sastavu dr Tulin Saglam (Turska), Mišel Dalu (Francuska) i Milena Bogavac (Srbija), jednoglasno je dodelio Gran pri za najbolju predstavu u celini dansko-srpskom projektu "Okamenjeni princ" pozorišta "Duško Radović" prema romanu Edgarda Jonsona, u režiji i scenskoj adaptaciji Marka van der Veldena. Specijalnu nagradu za nove pozorišne tendencije dobila je predstava "Alisa" po motivima priče Luisa Kerola, u režiji Marije Milenković i produkciji pozorišta "Boško Buha", a savremenoj basni "Slon i krokodil" danskog pozorišta "Corona La Balance", u režiji Marka van der Veldena dodeljena je Specijalna pohvala.

Tokom šest dana trajanja festivala, publici je priređena čitava revija atraktivnih pozorišnih dela, između ostalih i moderna interpretacija Šekspirove tragedije "U senci Hamleta" pozorišta Dramaten iz Švedske, epska bajka "Baš čelik" Dječijeg pozorišta Republike Srpske, "Pesme zapadnih Slovena" u izvođenju Saint-Petersburg Theatre of Generations. Spektakularna završnica, predstava na vodi "Mala sirena", održana na plivalištu Taš, bila je po mnogima najatraktivniji događaj manifestacije. Autori ove postavke, Zoe Siton i Pol Bojd, odlučili su da Andersenovoj bajci o sirenama, talasima, burama daju odgovarajući ambijent, što je "povuklo" i specifičnu scenografiju i kostimografiju ovog teatra na vodi. I ostale predstave bile su svojevrsne "teatarske avanture", u kojima je kreativnost autora ostvarivana na različite načine - spajanjem svetova srednjovekovnog viteštva i moderne tehnologije ("Baš čelik"), povezivanjem dimenzija dečje vrteške i matematičkih formula ("Alisa"), i drugih originalnih idejnih kreacija. Tako se TIBA i ovaj put pokazala istinskim promoterom novih umetničkih vizija sveta pozorišta.


Izvor: Glas Javnosti

Budući vlasnici stanova solidarnosti protestovali ispred gradske skupštine
Kvadrat "skočio" sa 750 na 927 evra
Povećana cena stanova za 24 odsto zbog skuplje izgradnje. Vlasnicima će biti omogućeno plaćanje učešća na dve rate

Građani koji su 2000. godine dobili mogućnost da kupe neprofitabilne stanove solidarnosti na konkursu Skupštine grada juče su protestovali, zbog povećanja cene stana od 24 odsto. Više od pedeset budućih vlasnika stanova zahtevalo je da im se objasni razlog poskupljenja.

- Po uslovima konkursa, trebalo je da stanovi koštaju 750 evra, uz eventualno povećanje ili smanjenje cene od 10 odsto. Danas su nas zvali da nas obaveste da će kvadrat koštati 927 evra, što znači da je poskupeo za 24 odsto. U gradskoj upravi nisu umeli da nam objasne zbog čega je došlo do poskupljenja jer oni, navodno, obavljaju tehnički deo posla. Samo su nam dali predloge aneksa ugovora i rekli da onaj ko se slaže dođe 13. juna na potpisivanje - rekao je Guerino Kodnik, jedan od budućih vlasnika stanova. On je dodao da uz to treba da plate i PDV koji iznosi 21,8 odsto vrednosti stana, iako je zgrada građevinski bila potpuno završena pre njegovog uvođenja, ostalo je da se urade još samo zanatski radovi.

Građani su se pitali kako je moguće da vlada tek sad zna pravu cenu stanova. Oni pretpostavljaju da je ova lokacija kod Arene sada mnogo atraktivnija nego što je bila u vreme kad je gradnja započeta i da je i to imalo veliki uticaj. Takođe, zbunjujuće im je bilo i to što su svi ostali koji su dobili stanove na konkursu platili prvobitnu cenu, samo se njima traže dodatna ulaganja.

- Svi koji su dobili ove stanove nalaze se u teškom finansijskom stanju. Ovo je trebalo da nam bude obezbeđeno kao olakšica. Niko od nas nema "na lageru" sredstava koje bi mogao odjednom da da. Kako sada izdvojiti dodatne pare, koje uopšte nisu planirane - pita se Goran Lazović.

Predstavnike građana primio je gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović. On im je obrazložio ovo poskupljenje i došao do dogovora s njima koji odgovara obema stranama.

- Ovo je realna cena koja je dobijena nakon konačnih obračuna. Ona je čak i malo veća, iznosi 1050 evra, jer su stanovi izuzetno kvalitetno građeni. Zbog toga je nemoguće spustiti cenu, iako je ona veća nego što je bilo istaknuto na konkursu. U ponedeljak će vlasnicima biti omogućen uvid u svaki dinar koji je utrošen u izgradnju ove zgrade - rekao je Bogdanović.

Građanima je grad izašao u susret tako što su dobili određene olakšice. Trebalo bi da sledeće nedelje plate 20 odsto učešća od početne cene stana, a ostatak učešća za punu cenu na dve rate - jednu za šest meseci a drugu za godinu dana.

Stanovi kod Arene, njih šezdeset, završeni su u decembru 2005. godine, a trebalo bi da budu useljeni 28. i 29. juna ove godine. Rok za otplatu celog kredita je dvadeset godina.


Izvor: Glas Javnosti

Komisija proglasila pobednike u akciji "Za zeleniji Beograd"
Obdanište "Jezerce" iz Resnika nagrađeno za najlepše zelenilo

U bašti Zoološkog vrta juče su svečano proglašeni dobitnici nagrada akcije "Za zeleniji Beograd", koju već petu godinu organizuje JKP "Gradsko zelenilo". Nagradu za najlepši gradski balkon okrenut prema ulici i ove godine dobila je Bosa Marjanović koja živi u Žarkovu u ulici Milana Jovanovića br. 10. Priznanje za najlepše blokovsko zelenilo uručeno je stanarima zgrade u ulici Aleksinačkih rudara broj 39 na Novom Beogradu. Najbolje uređenu zelenu površinu oko svog objekta, prema oceni Komisije, ima kompanija "Delta holding" na Novom Beogradu a Medicinska škola na Zvezdari, u ulici Veljka Dugoševića, proglašena je za školu sa najlepšim školskim dvorištem. Obdanište "Jezerce" iz Resnika nagrađeno je za najlepše zelenilo oko predškolske ustanove. U svakoj od kategorija nagrađena su po tri učesnika, a prvoplasiranima je JKP "Gradsko zelenilo" poklonilo žardinijere, parkovske garniture, klupe ili dečje rekvizite.

Ovogodišnja akcija trajala je od 22. aprila do 24. maja i sprovedena je u deset opština sa uže teritorije grada. U svakoj od opština birane su najlepše zelene površine oko stambenog objekta, najlepša površina ispred poslovnog objekta, najlepši balkon, i najbolje uređena dvorišta školskih i predškolskih ustanova. Pobednike na nivou grada odredila je posebna komisija oformljena od stručnjaka zaposlenih u "Gradskom zelenilu", a glumici Danici Maksimović ove godine je pripalo mesto počasnog predsednika Komisije.

Akcija "Za zeleniji Beograd" iz godine u godinu okuplja sve više učesnika, a o značaju ove manifestacije svedoči i dugogodišnja podrška Skupštine grada.



Izvor: Glas Javnosti

Najtalentovaniji zajedno do oralnog zdravlja

Nagrađivanjem najboljih literarnih i likovnih radova u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije "Milan Jovanović Batut" spuštena je zavesa na 16. Nedelju zdravlja usta i zuba. Tema ovogodišnje manifestacije bila je "Svi zajedno do oralnog zdravlja", a tokom maja predškolci i osnovci su stvarali svoja mala umetnička dela koja su na kraju i nagrađena četkicama, pastama, majicama i stručnom literaturom.

- Odziv je ove godine bio fantastičan. Nagrađena su deca iz cele Srbije, iz Novog Pazara, Vlasotinca, Pančeva, Svilajnca... Želimo da sve ono što su propustili njihovi roditelji da im prenesu, to učinimo mi, njihovi stomatolozi i nastavnici. Cilj svake od ovih akcija je da još u predškolskom uzrastu deca kroz igru nauče da čuvaju svoje zube, da bi im kasnije pranje zuba postalo navika, bez koja ne mogu da završe i počnu dan - kaže Milica Šćekić, koordinator kampanje.

Cilj ovogodišnje manifestacije bio je da se privuče pažnja javnosti na značaj zdravlja usta i zuba, kao važne komponente opšteg zdravlja, zatim da se mobilišu svi segmenti društva, kao i da se informiše stanovništvo o metodama za sprečavanje oralnih bolesti.

Gost jučerašnje manifestacije bila je i predstavnica Unicefa Japanka Akiko, koja je prenela svoja pozitivna iskustva iz Srbije i napomenula da su rezultati koji stižu iz Srbije veoma zadovoljavajući, jer se sve više ljudi trudi da edukuje najmlađe o važnosti oralnog zdravlja.



Izvor: Glas Javnosti

Izmene u gradskom saobraćuju

Ovog vikenda vozila GSP saobraćaće po izmenjenim trasama. Tramvaji na liniji 2 ići će spoljašnjim krugom, od Pristaništa, preko Slavije, Vukovog spomenika, Dorćola i opet do Pristaništa. Tramvaji na linijama 5 i 10 biće ukinuti dok će broj vozila na liniji 14 biti povećan.

Na relaciji Dorćol - Vukov spomenik biće uvedena linija sa oznakom 5a. Trasa ove linije biće: Dorćol, Tadeuška Košćuška, Cara Dušana, Džordža Vašingtona, 27. mart, Kraljice Marije, Vukov spomenik. Autobus na ovoj liniji smer kretanja će menjati kao autobusi sa brojevima 27a i 32, a koristiće postojeća stajališta.

Na liniji broj 504 od danas će trasa delimično biti izmenjena, tako da će u oba smera sa teminusa Kneževac vozila saobraćati kroz tunel do Podavalske ulice pa kroz Ulicu palih boraca, Milorada Jankovića Doce, Slavka Miljkovića, Aleksandra Vojinovića do terminusa Resnik - železnička stanica.

U narednom periodu najavljeno je i zatvaranje sledećih ulica za saobraćaj:
Od sutra do 30. juna saobraćaj će biti obustavljen u Vranjskoj ulici, na deonici od Ulice Trajka Stamenkovića do Dojranske.

Od ponedeljka do 2. jula zatvorena će biti Pasterova ulica, od Resavske ulice do Ulice Svetozara Markovića.


Izvor: Glas Javnosti

Nova zelena površina na Zvezdari

Prostor oko Cvetkove pijace, ne kome su do skora bili izgrađeni nelegalni objekti, biće pretvoren u zelenu površinu. Naime, sve radnje koje su se tu do nalazile, srušene su i u narednih nekoliko dana angažovani projektanti izvršiće procenu i napraviti detaljan plan za izgled ove nove zelene oaze. Direktor JKP " Zelenilo Beograd ", Radovan Draškić, najavio je uređenje ove prostorne celine čim bude urađen detaljni projekat, i kada vremenski uslovi budu pogodni za početak radova.
- U planu je sređivanje čitavog prostora oko Cvetkove pijace. Angažovali smo projektante, koji će u toku narednih nekoliko dana napraviti detaljan plan budućeg izgleda ovog prostora - rekao je Draškić.
Koliko će ova investicija koštati, još se ne zna, s obzirom da u JKP "Zelenilo Beograd" čekaju na izveštaj projektanata o veličini ove prostorne celine. Ono što je sigurno jeste da će okolina Cvetkove pijace dobiti potpuno novi izgled, a Draškić obećava da će ova nova zelena oaza biti pravi mali raj za sve ljubitelje prirode.
- Gde god postoji mogućnost, zasadićemo nove drvorede i sadnice. Postavićemo veliki broj klupa, tako da će ljudi, posle kupovine namirnica na pijaci, moći da se odmore bar na trenutak i uživaju u novom gradskom ruhu - zaključio je Draškić.


Izvor: Glas Javnosti

Tri puta ruše i buše istu ulicu

Stanari ulice Marka Oreškovića na Zvezdari ogorčeni su na gradsku vlast jer u ovoj ulici tri puta ispočetka kreću radovi

Stanari ulice Marka Oreškovića na Zvezdari ogorčeni su na gradsku vlast jer se njihova ulica već godinu dana renovira! Građani tvrde da u ovoj ulici tri puta ispočetka kreću radovi, umesto da se asfaltiranje puta i trotoara i postavljanje cevi za vodovod, kanalizaciju i grejanje obave o istom trošku.
    - Umesto da su sve završili o jednom trošku, oni tri puta rade skoro jedan isti posao! Ne znam kome je palo na pamet da gradi, pa ruši, pa opet gradi. Ova ulica je nedavno urađena i nije imalo potrebe da se ništa na njoj dira. Međutim, pre petnaestak dana počeli su da razbijaju asfalt kako bi napravili trotoare i ivičnjake. Najgore je što će vrlo brzo morati ponovo da je buše iako će biti komplet sređena, da bi se priključili voda i grejanje i naprave kanalizacione mreže - objašnjava za Press Momčilo Đurić, stanar ulice Marka Oreškovića.
On je dodao da građane ove ulice niko nije obavestio da će se ponovo izvoditi radovi.
- Trebalo je bar nešto da nam kažu, jer su se svi stanari ulice pre mesec dana složili i potpisali ugovor za postavljanje novih, debljih cevi za vodu i grejanje, jer stare nisu valjale. Te cevi je trebalo i ranije da se promene, ali sada je to neophodno zbog stambenih zgrada koje se grade - rekao je Đurić, i dodao:
- Većina nadležnih organa od nas je saznala da se u ovoj ulici nešto radi! Obratili smo se i gradskom arhitekti, a on kaže da moramo da podnesemo neki zahtev. Na kraju svih pokušaja da saznamo nešto, od nekog člana gradske vlasti smo čuli da u Marka Oreškovića moraju da se urade trotoari, jer ulica sada pripada prvoj zoni za parkiranje.
Zbog ovih radova, stanari ulice Marka Oreškovića nisu u mogućnosti ni normalno da izađu iz svojih dvorišta.
- Ubi nas ova buka, gušimo se u prašini! Ukoliko se neko i usudi da izađe na ulicu, ispred kapije ga sačeka brdo iskopina, razbijenog asfalta, peska i blata. Pored buke od kamiona, mešalica i bušilica, svaki dan preskačem rupe kako bih otišla do prodavnice. Stvarno nema smisla, sramota je da kopaju uz moju kuću, a da ja o tome nemam pravo ništa da znam - kaže stanarka ove ulice.
(LJ. R.)

Izvor: Press

Noćno kupanje na Adi zabranjeno, ali dodatno obezbeđenje nije na odmet
Pijani kupači kao tempirana bomba
Beograđani nedisciplinovani kupači ali deo odgovornosti za nemile događaje na najvećem gradskom kupalištu snosi i uprava

Samo u poslednjih nedelju dana na Adi Ciganliji na noćnom kupanju udavila su se dvojica mladića. Nesreće su se dogodile posle zatvaranja kupališta, kada je kupanje zabranjeno i kada niko ne nadgleda plažu. Oni koji uveče dolaze na Adu, uglavnom mladi ljudi, često su pod uticajem alkohola i zaboravljaju ne samo na osnovna pravila ponašanja, već i na svoju bezbednost. Lekari kažu da telo u alkoholisanom stanju u dodiru sa vodom postaje tempirana bomba. Lična odgovornost je svakako najvažnija, ali mogu li i nadležne službe da učine nešto po pitanju bezbednosti ljudi koji se noću okupljaju na omiljenom beogradskom kupalištu?

- Plaža na Adi duga je po 1. 600 metara sa obe strane. Vrlo je teško obezbeđivati toliku površinu u toku noći, a uz to, bez obzira na osvetljenje, jezero je tamno i nemoguće ga je u potpunosti nadgledati - rekao je Duško Marković, izvršni direktor JP "Ada Ciganlija" i dodao da problemi na Adi počinju još sa prvim ledom zimi i traju preko celog leta.

Kupalište na Adi je otvoreno od 10 do 19 časova, kada se o bezbednosti svih posetilaca brine spasilačka služba. U protekle četiri godine nije bilo ni jedne žrtve. Noću međutim, niko ne proverava da li se zabrana kupanja poštuje. Zaposleni u ovom javnom preduzeću kažu da ujutru često nalaze prazne flaše i konzerve koje svedoče da na Adi noću ima posetilaca. I iz Hitne pomoći su nam potvrdili da njihove ekipe svako veče imaju intervencije na Savskom jezeru.

- Najčešće reagujemo zbog prekomerne upotrebe alkohola i narkotika, nešto ređe zbog tuča. Očekujemo da će sa letom i noćnim izlascima taj broj biti mnogo veći - rekla je Olja Đorđević, lekar Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

Spasioci na Adi kažu da je vrlo teško zabraniti ljudima da dođu na noćno kupanje i veruju da niko ne bi poštovao zabranu.

- Znamo da ima kupača u toku noći. Slažem se da je izuzetno teško nadgledati vodu noću, i da to zahteva puno ljudi i truda, ali verujem da bismo uz jednu dobru organizaciju i dogovor mogli da obezbedimo barem dežurne spasioce - kaže Željko Maksić, šef spasilačke službe na Adi.

Maksić kaže da su Beograđani inače vrlo neodgovorni kupači i da ne slušaju upozorenja i zabrane spasilaca. Svakodnevno 50 spasilaca, koliko ih ima na Adi, interveniše oko dvadesetak puta, ali najveći deo radnog vremena provedu opominjući neodgovorne kupače. Ako se pravila krše u toku dana, pod budnim okom spasilaca, lako je pretpostaviti kakva su noćna kupanja, naročito što je Ada noću omiljeno svratište mladih koji sa sobom obično ponesu i alkohol. Bez obzira na to, "noćne ekipe" svakako ne bi odmogle pa bi već ovog leta u JP "Ada Ciganlija" mogli da počnu da odvajaju deo sredstava za dodatnu bezbednost posetilaca.

HITNA POMOĆ NA ADI

Hitna pomoć na Adi ima pet redovnih, i jednu transportnu ekipu koje rade od 10 do 20 časova, a po potrebi ostaju i duže. Ukoliko nadležni u JP "Ada Ciganlija" budu želeli da organizuju nadgledanje Ade noću, Hitna pomoć je spremna da uz odgovarajuću nadoknadu obezbedi dežurne ekipe.


Izvor: Glas Javnosti