Ponoć

...Ponoć je.
U crnom plastu nema boginja;
Slobodne duše to je svetinja...
To gluvo doba, taj crni čas -
Al' kakav glas?
Po tamnom krilu nema ponoći
Ko grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pučini -
Lagano huji - ko da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire?
Možda to duši zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje pokore?
Il' nebo, mozda, dalje putuje,
Da moju kletvu više ne čuje?
Pa zvezde plaču, nebo tuguje,
Poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji više ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
I hod se čuje -
Da l' ponoc tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi -
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide naviše?
Il' bolnik kakav teško uzdiše?
Il' anđo melem s neba donosi?
Il' oštru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne(j)de?... Da zloba nije?...
Možda se krade, da nam popije
I ovu jednu čašu radosti?
Il' možda, suza ide žalosti?
Da nas orosi tužna kapljica?
Ili nam mrtve vraća zemljica?
. . . . . . . . . . . . . .
Vrata škrinuše...
O, duše O mila seni
O, majko moja O, blago meni
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhtaše grudi,
Mnogo mi srca cepaše ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo grešio
I s hladnom smrću sebe tešio;
Mnogu sam gorku čašu popio,
Mnogi sam komad suzom topio ...
O, majko, majko O, mila seni
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video ...
Il' možda misliš: Ta dobro mu je,
Kad ono tiho tkanje ne čuje,
Što pauk veze žicom tananom
Nad onim našim crnim tavanom,
Među ljudma si - među bližnjima -"
Al' zlo je, majko, biti međ njima
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A laž se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo služi,
A nevera se sa njima druži...
O, majko, majko, svet je pakostan -
Život je, majko, vrlo žalostan...
. . . . . . . . . . . . . . . .

Put u Gornjak

. . . . . . . . . . . . . . .
Mnogo li sam strado kad se srce seti:
Nikad dobro jutro! Nikad dobro veče!
Meni noćca lako nikad ne proteče...
U mislima tako uzd'no sam jako,
A suze su tekle niz obraz polako.
Od grudi se mojih večan oganj stvori,
Da u njima duša pre roka izgori!
Po golemu svetu mlađan se potucam -
Što gromovnik nisam da na sudbu pucam?...
Sve što mi je bilo nedrago i drago,
Ostavljat sam moro ravno, podjednako!
Pa gde sad počivam... o da divna mesta!
Lepša nikad nije s uresom nevesta!
Izvezeno cvećem, okićeno goram'-
Ja i ovo mesto ostaviti moram!
- Eno već se kriju sjajnog sunca zraci,
Ka zapadu zlatni putuju oblaci:
Torbicu sam svezo, opanak pritego,
I ja bih sa sunce nekud dalje bego:
Ali jedno srce, drugo sudba želi:
Ja po sudbi moram što ona prideli;
Vidim ono stenje što se nebu penje-
To je volja sudbe... gorko prideljenje!...

Putnik

Uvek na opazu
Kud čovek ne brodi
Birajući stazu
Koja sreći vodi.
Gledi staze redom:
Ovom neću ići;
Idem pravo sredom
Pre ću k meti stići.-
I polazi s bogom
Putem putnik mladi,
Mladom, lakom nogom
Po cvetnoj livadi.
Što je drugom teško,
Lako je za njega,
Srce mu s' viteško
Ne straši ničega.
Po bregovi tuđi
Ko zerav se sija,
Ide pevajući
A znoj ga probija.-
Sa junačkim skokom
Sve bede obara,
Pred njegovim okom
Sve se u raj stvara.-
Mnogo je obišo
Sveta pregolema,
I doma bi išo
Al već doma nema.-
Mira meni treba,
Snaga mi je pala,
A zaradit hleba
Ruka j' malaksala.-
Ah! al' nigdi stanka,
Nigdi za meneka!
Starost me nejaka,
Starost mene čeka!
I sa tugom veljom
Laca štap opeta,
No ne s onom željom
Upoznati sveta.
Upozna ga dosti,
Ne treba mu više,
Sve mu već pakosti
O grudi razbiše.-
Vrane njemu kose
Postaše srebrne-
Dobro noge nose
-Da u grob posrne.-
Zbogom, svete beli!
Ja stazu izbira,
Duša dalje želi,
Telo ište mira.
I sve na opazu
Dalje putnik hodi,
R a d o s l e d i s t a z u,
K o j a g r o b u v o d i ...

1855.

Staze

Dve preda mnom staze stoje:
Jedna s cvećem, druga s trnjem;
Gvozdene su noge moje:
Idem trnjem da se vrnem...
Ja ustupam cveća staze
Kojima je noga meka;
Nek po cveću žene gaze,
A trnje je za čoveka -

Veče

Kao zlatne toke krvlju pokapane,
Dole pada sunce za goru, za grane.
I sve nemo ćuti, ne miče se ništa,
Ta najbolji vitez pade sa bojišta!
U srcu se život zastrašenom taji,
Samo vetar huji... To su uzdisaji...
A slavuji tiho uz pesmicu žale
Ne bi li im hladne stene zaplakale.-
Nemo potok beži - ko zna kuda teži?
Mozda grobu svome - moru 'lađanome!
Sve u mrtvom sanu mrka ponoć nađe,
Sve je izumrlo - sad mesec izađe!...
Smrtno bleda lica gore nebu leti...
Poginuli vitez... eno se posveti!...

Ljubav

Ljubim te ljubim duso
Ljubim te raju moj
A osim tebe nikog
Do samo narod svoj.
... ...
Pa gde si duso?
Gde si, andjelu?
Zasto mi krijes lice,
Ruzu rumenu?

Ta da je jedno carstvo,
Da ga pregazim
pa da na onom kraju
Sunce opazim.

Il da je jedan Dunav
Da ga preplivam
Pa da na tvojim grudima nebo uzivam.

Al te krije tavna
Pusta daljina
Daleko mi je Banat
Crna haljina.
... ...
I rekla si mi pisat'
mnoge promene
na svakom belom listu
Zlatne spomene.
... ...
A pisma joste nema
nema andjele
Da rosom zivne dusu
Ruzu uvelu.
... ...
Jesi li cula duso
da ponoc uzdise
Kad joj na crnim grudma
Zvezdu ranise?

Jesi li videla, sunce
Gde slavuj umire
Kad mu vihor belu
Ruzu razdire?

Onda ces znati cedo
Verovat, raju moj
Kako je srcu mome
Dusi ranjenoj.
... ...

Sunce

Jedno sunce na zapadu seda,
Drugo sunce na prozoru beše;
Pa se sunce suncu ogleda,
A oba se na meneka smeše.
Al`meni je samo jedno sjalo,
Jedno mi je srce razigralo.
-Jug je tamom zabulio glavu,
Sunce pade na zelenu travu
Blizu mene ispod vite jele,
Oko m` vrata s`vila ruke bele,
Grilila me Mila, ljubila me
od večeri pa do zore same...
- Al` sad sunce ne može mi doći,
Izgubi se u nemiloj noći,
Pa se dugo u toj noći bavi-
U večnosti...da mi se pojavi...

Jevropi

Tebi da pevam — tebi, tiranko!
A duh mi mori otrov i gnev;
Uvreda tvojih žaoci jetki
Potpaljuju mi plemenit spev.

Milionima narodi pište,
Milion grudi prosipa krv —
Milionima pale kućište,
Milion ljudi gmiže ko crv.

I milioni dolaze smerno
Jevropi gordoj na holi sud:
Ne može više, raja ne može
Snositi jaram, mučiti trud!

Tiran nas gazi, sramoti žene,
Useva naših otima plod.
Presudi, smerna, da l' život može
U takvom igu nesrećni rod?...
Izginućemo!...
„Pa izginite!”

Podsmeha tvoga gordi je zbor.
„I ginućemo, ginuti slavno —
Il' mačem preseć Gordijev čvor!
Izginućemo — ali slobodni,
Jer Srbin neće da bude rob!
Tamo daleko, na svetom groblju,
Potražićemo život il' grob!”

Nebo

Nebo moje, sunce moje,
Zagrli me, poljubi me!
Željan sam ti pusta raja:
Zagrljaja, uzdisaja;
Zagrli me, raju moj!
Tude bele ruke sklopi,
Tako! Čekaj! Ljubi! Ljubi,
Dok se teret ne izgubi,
A srce ne rastopi -
Ne izgori život moj!

MILA

"Vina, Mila!" orilo se
Dok je Mila ovde bila,
Sad se Mila izgubila.
Tuđe ruke vino nose.
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži.

Nema nama Mile više!
Ono malo veselosti,
Što imaše dobri gosti,
To kod Mile ostaviše.
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži.

Iz Milinih ruku malih,
- Ma se rasto bela sveta -
Meto čaše od bermeta
Otrova bi progutali -
Ana toči, Ana služi
Al' za Milom srce tuži.

Ko da igra, ko da peva,
Ko da žedni, ko da pije,
Ko li brigu da razbije...?
Nesta Mile, nesta ćeva!
Ana toči, Ana služi,
Al' za Milom srce tuži.