Није био један већ више гномова. Касније ћу сазнати из којих редакција.

Лешинари пас их јебо... А редакције су вероватно бермудски троугао Информер-Курир-Блиц

Žitište: Pune ruke posla za psihološke timove


Prošle su dve i po nedelje otkad je u Žitištu ubijeno petoro, a ranio 22 ljudi. Posledice nisu samo fizičke. Zbog traume, mnogima koji su preživeli tragediju potrebna je pomoć psihologa. Zbog male sredine, međutim, retko ko je prihvata.

Vreme se u Žitištu deli na pre i posle 2. jula. Noć u kojoj se u jednom kafiću završio život petoro ljudi, promenila je lični opis celog naselja. Žitište izgleda polupusto. Život se, kažu, polako vraća u normalu, ali na svakom koraku vidi se da je to sve samo ne normalno.

Tek juče je Ljubomir Milinović smogao snage da za goste opet otvori kafić. Gosti, očito, još uvek nisu. “Oni koji su nastradali to su sve drugari mojih sinova, oni su to toliko tragično doživeli da nisu mogli ni da uđu u kafić”, kaže Ljubomir.

Dva dana ili dve nedelje, za porodicu Dijane Savanović, prve žrtve masakra, vreme i dalje stoji. “Sa tim bolom ležemo uveče, sa njim se i budimo. Ne znamo kad nam je gore… I ta bol nikada neće proći”, kaže Dijanin otac Stevo.

Može li uz razgovor bol onih koji su preživeli tragediju biti manja? Psiholozi veruju da može. Zato su formirani mobilni timovi stručnjaka koji idu od porodice do porodice, no zid ćutanja je ono na šta nailaze kod većine. U mestu gde svako svakog zna, retki su spremni da o svojoj traumi progovore sa psiholozima.

“Imali smo situaciju da nam se momci rasplaču, jer su imali potrebu da isprazne sve te nagomilane emocije iz sebe, posle pretrpljenog šoka”, priča Jelena Ivančević, direktorka Centra za socijalni rad u Žitištu.

Svakoj od porodica ubijenih pokrajinski sekretarijat je dao jednokratnu pomoć u iznosu od 100.000 dinara, dok su porodice ranjenih dobile po 50.000 dinara.
Vulin: Ne okrećite glavu od nasilja

Resorni ministar Aleksandar Vulin je razgovarao sa pokrajinskim sekretarom za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova Predragom Vuletićem i sa predstavnicima opšine Žitište, Srednjobanatskog okruga i Centara za socijalni rad iz Zrenjanina iz tog mesta o radu mobilnih stručnih timova koji su formirani za pružanje psiho-socijalne podrške porodicama nastradalih u napadu u Žitištu.

Timovi za pružanje psiho-socijalne podrške sastavljeni su od stručnjaka centara za socijalni rad, prvenstveno psihologa, a po potrebi i od stručnjaka iz drugih resora, pre svega iz oblasti zdravstvene zaštite.

"Tragedija je prošla, ali posledice tragedije nisu, zato postoje centri za socijalni rad i čitav sistem, zato kada se kamere ugase i kada prodje senzacionalističko interesovanje i nemamo čime da punimo naslovne strane, ostane samo sistem i ljudi koji uporno i predano rade sa onima koji su tragediju preživeli, sa decom, sa njihovim porodicama", rekao je Vulin.

On je naveo da se sa porodicama žrtava razgovaralo u nekoliko navrata i da će razgovori biti nastavljeni, kao i da je obezbedjeno sve što je potrebno da žrtve tragedije ne ostanu same i da imaju kome da se obrate, kada je u pitanju psihološka i svaka druga pomoć.

Nema tog zakona koji će u svaku kuću u Žitištu postaviti policajca ili socijalnog radnika, zato ne okrećite glavu od nasilja, prijavite ga, apeluje Vulin.

“Nema tog zakona koji od nas može da napravi ljude, ako mi to prestanemo da budemo, zato moramo prijaviti nasilje, moramo brinuti jedni o drugima i moramo govoriti”, poručio je on.

Meštanima Žitišta, tek sad nije lako da govore. Oni koji se usude mole da ne zloupotrebimo njihove reči. Jer mnogi mediji, kažu, jesu. Zbog toga radije ćute.

šokantno... 

Да ли уопште неко верује у ово?

Људи верују и да је Ердоган сам организовао пуч, исконтролисао пуцњаве, бомбардовање, изгинућа, тенкове, неколико хиљада војника и питај курац колико хеликоптера и бродова... да је све то свесно сам организовао јер је знао да може то да исконтролише и доведе до жељеног изговора... да сатре опозицију коју је већ сатро.... према том холиводском филму у глави, запослени психолог у Житишту је реалан ко Вучић на тевеју

Ja verujem da bi psiholozi mogli da pomognu u zitistu

sjecam se dok sam bio na skolovanu onomad bila neka psihologica ili sta vec,i tako drzi ona nama predavanja kako covek treba biti miran u svakoj situaciju racionalno i razumno donositi odluke i slicna sranja koja su naucili u tim kvazi skolama,ali avaj u tomtrenutku puce ko narucen jedan slabiji zemljotres,kad phisologica sva uspanicena poce da vrsti i nezna gde cedok se na kraju nekako nije setila da se sakrije ispod jednog kompjuterskog stola novije proizvodnje koga bi malo jaci udarac rukom razbio u paramparcad a ne neka cigla ili tavanica

hocu reci da psiho ljudi ne mogu pomoci ni sami sebi a kamoli drugima

Несе чколовала за земљотресе.

Coveku moze da znaci da se pozali nekome koga be poznaje