Evo nekih razjasnjenja:
1. Na zalost, ipak ne postoji resenje za svaki problem psiholoske prirode, a cesto se problemi mogu resiti samo dugotrajnom i intenzivnom strucnom intervencijom
2. Psiholozi nemaju "pacijente" jer nisu lekari, a posmatraju svoje klijente "kao decu" u onoj meri u kojoj se ljudi neodgovorno ponasaju prema sebi i svojim problemima, a to je jako, jako cest slucaj. Uz to, nije nista lose prema nekom se odnositi kao prema detetu jer to je najbrizniji odnos koji ljudski svet poznaje.
3. Izreke ne komentarisem jer nas narod za svaku, ali bas svaku situaciju ima po neku prikladnu izreku, a kad se malo proanalizira mnoge su krajnje kontradiktorne. Sto se tice toga da su klinci jako napredni... Pa, tu i nastaju neki savremeni problemi jer ta naprednost nije sveobuhvatna. Kamo srece da uravnotezeno napreduju u svom fizickom, psihickom i drustvenom razvoju (sto nije slucaj).
4. Treba voditi racuna o tome da ljudi koji imaju neki psiholoski problem traze resenja (nazalost) ne kod psihologa nego cesto i na ovakvim forumima pa bi im necije nestrucno filozofiranje ovde moglo odmoci umesto da im pomogne.

@ mastan  hajdemo od početka... početak je da se slažem u globalu sa tobom, međutim, teško mi je da razumem da jedan psiholog nema pozitivan stav...
teški problemi (alkoholizam, narkomanija, teži poremećaji ličnosti)  treba da se rešavaju "dugotrajnom i intenzivnom stručnom intervencijom", a oni ostali.. emotivne ili lakše prirode mogu da se regulišu pre svega pozitivnim, prijateljskim, brižnim odnosom (ali na nivou odraslog).


ali za većinu postoji... mislim ja, samo što psiholozi nemaju vremena i mogućnosti da provode sa svojim klijentima toliko vremena da bi mogli i da ih izleče, već samo da ih zaleče - pobornik sam primene autosugestije kao jedne od najdelotvornijih terapija



i za decu je rezervisan - jer nećemo glumiti ludilo, ako ga nema



mislim da su narodne izreke nešto što je nastalo iz vekovnog iskustva raznih naroda u vidu poslovica ili učenja, npr. zen budizam, i jako sam zadovoljna kada  razmišljam o tim globalnim  mudrostima



nadam se da za to ne svaljuješ krivicu na njih..? ili je to rezultat globalnog nepoverenja, samim tim i površnih prijateljstava



nije mi jasna ova izjava oko pomaganja i odmaganja, da li misliš da treba zanemariti prijatelje i masovno se okrenuti diplomiranim psiholozima?
mislim da razmena iskustava naročito doprinosi formiranju jedne ličnosti što delom zavisi od okruženja i lične snage

Mislim da smo razlicito razumeli naslov ovog foruma.

Ako se forum zove "psiholog online" za mene je normalno da se na njemu bavimo psihickim problemima i prvenstveno njihovim resavanjem i to na nacin: neko ima problem - napise ga, neko drugi ima resenje ili pomoc pa mu odgovori. Zato ne zelim da ulazim u ono sto se zove filozofija psihologije. O tome pisem na forumu Psihologija    http://www.burek.com/phpbb2/viewtopic.php?t=368&start=30

Ako i na ovom forumu udjemo u polemiku oko bazicnih stvari kao sto je pristup psihologiji coveka, onda je on besmislen jer se preklapa sa gore linkovanim forumom.

I samo kratki osvrt na prethodnu repliku od strane JeJa koja je glasila:

teški problemi (alkoholizam, narkomanija, teži poremećaji ličnosti) treba da se rešavaju "dugotrajnom i intenzivnom stručnom intervencijom", a oni ostali.. emotivne ili lakše prirode mogu da se regulišu pre svega pozitivnim, prijateljskim, brižnim odnosom (ali na nivou odraslog).

Ovo je upravo filozofija koje ne bi trebalo da ima na ovom forumu (vec na onom drugom) Ne znam koje si ti struke, ali ocigledno ne poznajes dovoljno neke bazicne stvari iz humanistickih struka. Naime, alkoholizam i narkomanija uopste nisu psihicki problemi (ni laki ni teski), radi se o socialnoj patologiji i klasicnim bolestima koje kao svoju posledicu mogu imati neke psihicke tegobe ili pak one mogu biti posledica nekih psihickih poremecaja!

Za mene je narkomanija i alkoholizam, socioloski fenomen koji je duboko vezan za psihu adolescenata i cinjenicu "da sve treba probati" i  "da niko meni nece reci sta ja smem a sta ne". I da kada je neko kao ja odgojen u drugim manirima sa malo drugacijim arsinima nema u principu brige sa li cu se navuci na nesto...

i dalje me čudi to što ti kao dipl. psiholog nemaš pozitivan Stav- to je moje mišljenje



šta bi inače radili moderatori??!
preseliti postove treba da bude problem?? i što to tebi smeta? pa, ja sam pogrešila!



"nazovi me krčagom, samo me nemoj razbiti"... propuštaš suštinu, ali to nije moj problem....

svako ima pravo na misljenje... svako uzima podatke za koje on smatra da su relevantni u proceni... ja sam o alkoholizmu imao jedno vreme jako cudnu teoriju, ali sam je promenio kada sam to sve pogledao iz malo drugacijeg ugla... sve zavisi od aspekta kako rece jedan politicar pre neki dan..

Pozdrav svima! Ja se bavim sociologijom i koliko god se trudio da budem tolerantan, pocinju da me nerviraju neke stvari. A to sto me nervira je potreba vecine ljudi da imaju misljenje o nekim drustvenim (a vidim i psiholoskim) pitanjima i pritom osporavaju misljenje strucnjaka koji su tokom svog skolovanja i rada u struci svakako dooooobro prostudirali sve te razicite pristupe, ali i naucili sta je ono sto ne zavisi od razlicitih misljenja vec je tako kako je!
Pitam se kad ce ljudi konacno shvatiti da su sociologija, psihologija, pedagogija itd NAUKE, a ne filozofije u kojima su svakakve mentalne gimnastike i pristupi tipa "ja mislim..." moguce.
Kako nikom ne padne na pamet da matematicaru kaze: Mislim da nisi u pravu po pitanju pitagorine teoreme, ja mislim da je to malo drugacije. Ali zato ovom psihologu svi komentarisete postove i polemisete sa njim o onome u cemu je samo on strucan, a koliko ja kao neko ko je slicne struke vidim i veoma dobronameran.

offtopic je

@zika

Veliki topli pozdrav za mog komsiju Ziku!

Ziko samo nastavi tako da ih "pljujes" ja sam uz tebe :wink:

@Zika
Znas li nesto o poslednjoj fermanovoj teoremi?
Zar nije iznenadjujuce da je poslednja Fermaova teorema dokazana tek pre nekoliko godina ? Mislim da ju je dokazao jedan engleski profesor matematike neposredno pre pokusaja samoubistva, teorema ga je zagovorila pa je odustao do samoubistva. Mislim na ideju da je svaki parni broj zbir dva prabroja (da zbir dva broja podignut na isti stepen moze da da treci broj podignut na isti stepen samo ako je taj stepen 2). Mislim na tvrdnju, ideju, dokaza nema. Ipak, samo po sebi nije razumljivo da svaki parni broj mora da bude zbir dva prabroja.

Prilicno je iznenadjujuce, narocito kad pomislis koliko ljudi radi puno radno vreme na tome.

Uzeo si primer pitagorine teoreme koja je vec toliko poznata i na toliko nacina dokazana da je to cudo jedno, a nisi recimo pousao da pogledas u neki problem... da se taj profa nije zagledao u proracun mi bi i dalje mislili drugacije, a on bi bio dva metra pod zemljom. Mislis da je Ajnstajnova teorija relativiteta nesto o cemu je bespredmetno raspravljati, pa kako su je onda ljudi pre par godina oborili? Kako to da ona ipak ne vazi za sve slucajeve.

To sto ja ili neko drugi ima svoje misljenje nije samo potreba vec i pravo i obaveza.

Najdrazi mi je noviji Klarkov zakon: "Za svakog strucnjaka postoji jednakovredan i protivan strucnjak". Cesto sam ga koristio. Jos jedan je cesto citiran. Da vidim da li ga jos znam: "Citanje racunarskih prirucnika bez hardvera frustrira isto kao i citanje seksualnih prirucnika bez softvera"

Ti si matematicar pa opet me cudi da si podrzala nesto sto se zasniva ipak samo na prici o pitagorinoj teoremi...

Da li poznajete "problem zabave"? Ovako. Hocete da priredite zabavu i pozovete X ljudi koji se poznaju i Y ljudi koji se ne poznaju. Pitanje glasi: koliko najmanje ljudi treba da pozovete da biste dobili obe kombinacije. Ako su to dvoje, troje ili cetvoro nije pretesko. Ako ih je sest ili sedam to ne moze da resi ni jedan racunar u vreme trajanja svemira. Uprkos tome ljudi misle da je odgovor trinaest! Neverovatno, zar ne?