ono sto su radnici po menjacnicama pricali da je evro jos u februaru trebalo da ide na 115 ali je "sa visih istanci" odluceno da se kurs nekako drzi do izbora a posle...
Nizbrdica: Dinar izgubio 15 odsto vrednosti za godinu
Za godinu dana, od maja prošle godine do maja ove, dinar je izgubio na vrednosti 15,7 odsto. Za toliko veće su i obaveze u domaćoj valuti građana koji imaju dugovanja u evrima. Sa objavljivanjem imena mandatara očekuje se da će biti zaustavljeno naglo slabljenje dinara, ali nažalost - trend će se zadržati.
Kao i prethodnog dana i juče na međubankarskom deviznom tržištu psihološki faktor bio je presudan. Do 12.30 prosečna cena po kojoj se kupovao evro iznosila je 114,34 dinara. Na završetku trgovine prodajni kurs iznosio je 115,2545 dinara za evro. I juče, Narodna banka je više puta intervenisala. Prodala je ukupno 20 miliona evra, zbog prekomerne dnevne fluktuacije kursa.
- Čeka se dobra vest, odnosno da čujemo ime mandatara. Ovakva situacija nikome ne prija, jak je psihološki faktor - kaže jedan od dilera, učesnika na međubankarskom deviznom tržištu.
U Unikredit banci kažu da je „slabljenje dinara delom uzrokovano i ishodom predsedničkih izbora, te nesigurnošću oko formiranja vlade i odsustva MMF-a“. Najveću cenu velikih fluktuacija domaće valute platili su i plaćaju građani i privreda. Ono što jeste išlo u prilog građanima koji imaju kredite jeste pad euribora i libora, pa su zbog varijabilnih kamata njihova zaduženja usled smanjenja ove dve kamatne stope u evrima bila niža. Ali jačanje evra doprinelo je da njihov dug u domaćoj valuti, jer se obaveze plaćaju i dinarima, bude veći.
Klikni za uvećanje (+)
Prosečan kurs u maju 2011. bio je 98,1173 dinara za evro, a u tom mesecu je dinar bio najjači prema evru 23. maja - 96,7007. Danas srednji kurs iznosi 114,7419.
- Sadašnji, visok kurs evra se formira na osnovu odnosa ponude i tražnje, gde ponude skoro i da nema, a tražnja je ista ili čak veća nego pre. Vlada je 29. marta usvojila plan uštede u budžetu od 15,7 milijardi dinara kako bi budžetski deficit bio pod kontrolom, a Ministarstvo finansija je saopštilo 15. maja da je deficit za prvi kvartal duplo veći od targetiranog nivoa sa MMF. Nastavak pregovora sa Fondom je ključna odredba stabilnosti kursa i ekonomije - kažu za “Blic” u Eurobanci EFG.
Ipak, svi ovi nabrojani elementi mogu se uzeti u obzir tek nakon formiranja nove vlade. Ekonomista Vladimir Gligorov upozorava da će biti potrebno da nova vlada što je brže moguće obnovi pregovore sa MMF.
- Kurs će i tada težiti da slabi, ali postepeno, sve dok se ne uspostavi platno bilansna ravnoteža. Ali sporazum sa MMF bi učvrstio očekivanja da će postojati spoljašnja finansijska podrška i tako uticati povoljno na stabilnost dinara - ističe Gligorov.
Privrednici, kao i građani, koji zavise od kretanja evra, trpe zbog slabljenja dinara. Izvoznicima, međutim, jačanje evra odgovara.
Zoran Ilić, vlasnik “Biomelema”, kaže da se u dvodecenijskom iskustvu navikao na šokove u poslovanju i na nestabilan ambijent. Poslovnu strategiju bazirali su na izvozu, što se u ovim vremenima pokazalo kao jedino ispravno.
Sve više će se i usmeriti ka tržištima van Srbije, jer zbog nestabilnosti, naplata potraživanja na koju se čeka i do 100 dana, pojede sve proizvedeno.
- Nova vlada, koja bi morala što pre da se formira, morala bi akcenat da stavi na stabilnost kursa, kao i da da maksimalnu podršku izvozu, i to bez obzira na veličinu kompanije - ukazuje Ilić.
I berza čeka mandatara
Za razliku od ponedeljka kada se na Beogradskoj berzi trgovalo u ukupnom iznosu od 4,6 miliona evra, juče je ostvaren mali promet od 34,2 miliona dinara, odnosno 299.817 evra i to kroz 976 transakcija. - I na tržištu akcija postoji izvestan stepen neizvesnosti u pogledu političkih kretanja u budućnosti. Ali to traje već nekoliko meseci i ne može se reći da su poslednja dva dana sa padom cena na berzi drugačija u odnosu na prethoni period. Niži stepen neizvesnosti može se očekivati kada dođe do formiranja vlade i kada učesnici na tržištu sagledaju program ekonomskih mera koji će ponuditi nova vlada - naglašava Nenad Gujaničić, broker Sinteza invest grupe.
Intervencije Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu, koje od početka godine iznose skoro milijardu evra, ne mogu da budu pravilo ponašanja NBS. Guverner Šoškić istiće da NBS ne može sama da brani dinar
Guverner Dejan Šoškić kaže da se strogo vodi računa da se rezervama upravlja racionalno, kao i da postoji nivo ispod kojeg NBS neće trošiti devizne rezerve na međubankarskom deviznom tržištu. Sledeći potez koji bi centralna banka mogla da povuče je povećanje referentne kamatne stope.
Za nepunih pet meseci centralna banka intervenisala je sa 998,5 miliona evra, što su, kako guverner kaže, izuzetno veliki iznosi i NBS ne može tim intenzitetom intervenisati dugoročno. Šoškić je izrazio očekivanja NBS da će se formiranjem nove vlade i njenim jasnim reformskim koracima u narednom periodu stvoriti uslovi za stabilizaciju kako se ne bi došlo u poziciju da znatno viši nivoi deviznog kursa ugroze inflacioni cilj za ovu godinu i finansijsku stabilnost zemlje.
- Strogo vodimo računa da deviznim rezervama upravljamo racionalno i svakako nećemo ugroziti deviznu likvidnost zemlje. Granica će zavisiti, pored ostalog, i od toga kako se kreću prilivi u sistem. Mi možemo imati i manje priliva od očekivanih, što onda može i da smanji ukupno raspoloživi nivo koji NBS može racionalno da koristi za intervencije - ukazuje Šoškić.
Velika tražnja za devizama
Dragovan Milićević, profesor na Visokoj poslovnoj školi u Valjevu, kaže da je mnogo toga sada na strani tražnje za devizama, ali da osim ekonomskih faktora koji utiču na kurs ima delovanja i spekulativne tražnje. - Ne možemo sprečiti banke da iznesu dobit, kao ni brojne multinacionalne kompanije koje posluju ovde. Ponuda deviza je ograničena zbog malog izvoza i zbog toga što nema stranih investicija - ističe Milićević.
Guverner kaže da se troši samo ono što centralna banka smatra da je opravdano i da ćemo sa tim intervencijama imati potencijalno koristi po pitanju ukupne cenovne i finansijske stabilnosti zemlje.
Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, za „Blic” navodi da su devizne rezerve amortizer određenih problema sa kursom, ali da je neophodan priliv deviza.
- Pretpostavka njihovog trošenja bazira se na tome da ih danas trošimo za stabilizaciju kursa, jer se očekuje da se brzo formira nova vlada koja bi sprovela neophodne reforme. Pretpostavka je i da se obnovi aranžman sa MMF, koji bi osnažio reforme i relaksirao pritisak ne devizne rezerve. Očigledno je da postoji određena inercija kada je reč o kretanju kursa koja je određena i očekivanjima i psihologijom - ističe Pitić, i naglašava da bi brzo formiranje vlade sa postavljenim prioritetima u reformama poslalo jasan signal tržištu.
Ekonomisti smatraju da se devizne rezerve troše brzo u odbranu neodbranjivog. To ukazuje Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, i dodaje da devizni kurs nema realnu osnovu na kojoj bi počivao.
- Moguće je da će doći do zaoštravanja monetarne politike i povećanja referentne kamatne stope, ali to ne znači da može doći do zaustavljanja trenda slabljenja - ističe Đogović.
ono sto su radnici po menjacnicama pricali da je evro jos u februaru trebalo da ide na 115 ali je "sa visih istanci" odluceno da se kurs nekako drzi do izbora a posle...
O da. I evo sada se ispoljava zataskavanje. Zao mi je svih onih koji su u kreditima. Moje saucesce.
Intervencijom NBS u petak količina deviza koje je centralna banka od početka godine prodala kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, dostigla je milijardu i 52 miliona evra.
BEOGRAD - Dinar će u ponedeljak usporiti pad na 0,1 odsto, zahvaljujući tome što je Narodna banka Srbije (NBS) prodala 53,5 miliona evra, pa će jedan evro, prema srednjem kursu, vredeti 115,8671 dinara, saopštila je centralna banka. Tokom vikenda važi srednji kurs od petka od 115,7556 dinara za evro.
Intervencijom NBS u petak količina deviza koje je centralna banka od početka godine prodala kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, dostigla je milijardu i 52 miliona evra.
Dinar je ove godine bio najjači 11. januara, kada je jedan evro vredeo 103,6922 dinara.Srpska valuta će sutra biti slabija prema evropskoj za 3,5 odsto na mesečnom nivou, a za 16,3 odsto na godišnjem.
Indikativni kurs dinara prema dolaru u petak je bio 92,4717 i za 0,2 odsto je slabiji u odnosu na prethodnu vrednost. Dinar je prema dolaru slabiji za 8,2 odsto nego pre mesec dana, a za 26,4 odsto nego pre godinu dana, navedeno je na sajtu NBS.
Dinar nastavlja da slabi, evro sutra 116,61 dinara
Dinar će sutra oslabiti prema evru za 0,3 odsto i kurs će biti 116,6121 dinara za jedan evro, što je nova najniža vrednost domaće prema zajedničkoj evropskoj valuti.
Prema zvaničnom srednjem kursu NBS (www.nbs.rs), evro će sutra koštati 40 para više nego danas kada je kurs 116,2041 dinara za jedan evro.
Na mesečnom nivou dinar će sutra prema evru biti slabiji za četiri odsto, na godišnjem za 16,8 odsto, a od početka 2012. godine za 10,3 odsto.
Dinar je ove godine bio najjači 11. januara, kada je jedan evro koštao 103,6922 dinara.
Centralna banka je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 1,11 milijardi evra da bi stabilizovala kurs.
Tema: 
