INFLACIJA U SRBIJI DO KRAJA GODINE 8,6 ODSTO

BEOGRAD – Inflacija u Srbiji će do kraja godine dostići 8,6 odsto, ocenili su danas stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).

„Rast cena u Srbiji od početka godine do kraja oktobra iznosio je 7,5 odsto, a do kraja godine će dostići 8,6 procenata”, kazao je na konferenciji za novinare direktor IZIT-a Miloje Kanjevac.

Privrednici u Srbiji, prema rezultatima ankete IZIT-a, očekuju da će se inflacija početkom 2008. godine smanjiti ukoliko vlada usvoji najavljeni restriktivni budžet i zaustavi rast javne potrošnje.

Kako je rečeno na konferenciji za novinare, ukoliko dođe od smanjenja inflacije privrednici očekuju fleksibilniju kreditno-monetarnu politiku Narodne banke Srbije i slabljenje kursa dinara, koje bi pogodovalo domaćim izvoznicima.


Beta

zao mi je sto ce Euro tako mlad propasti!

"Srpska antiekonomija"

EM Online, Tanjug
Dinar je znatno apresiran u odnosu na evro, što je i očekivano u uslovima pojačane restriktivne kreditno-monetarne politike NBS, ocenjuje IZIT.
Sadašnji pravci kojima se vodi ekonomija u Srbiji mogu se slobodno nazvati antiekonomijom, ocenjuje Milivoje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja.

Na konferenciji za novinare, stručnjaci IZIT-a kazali su da dalja apresijacija dinara u septembru i oktobru nije rezultat konkurentske snage srpske privrede. Posledice koje će nastupiti jesu smanjenje izvoza, što dalje vodi smanjenju proizvodnje, a povećanju nezaposlenosti i zaduženosti.

Takođe precenjen dinar ide i na štetu stanovništva koje svoje devizne zalihe menja ispod realne vrednosti, tvrdi IZIT.

PRema rečima Kanjevca, primetno je dalje jačanje domaće valute; dinar je od početka godine jači za 1,3 odsto i ima tendenciju daljeg jačanja.

Ovakvo jačanje, prema tumačenju Kanjevca, nije rezultat konkurentske snage privrede već restriktivne kreditno-monetarne politike Narodne banke Srbije.

On je naveo da je stopa inflacije u oktobru u odnosu na decembar 2006. godine dostigla 7,5 odsto, čime su se ispunile pretpostavke da ovogodišnja stopa inflacije završi na 8,6 odsto.

Apresijacija dinara rezultat je restriktivne monetarne politike Narodne banke i u takvom ambijentu, devizni kurs dinara služi prvenstveno kao sidro u stabilizovanju cenovnih pritisaka. Umesto restriktivne politike NBS, po mišljenju stručnjaka IZIT-a, država bi od inflacije trebalo da se štiti pravim antiinflatornim ekonomskim merama koje, kako kaže Kanjevac, nalažu da se ne troši više nego što se ima.

Porast cena je u oktobru bio je 0,8 odsto, a od početka godine 7,5 odsto. Inflacija će do nove godine verovatno dostići 8,6 odsto, što su i bile pretpostavke IZIT-a u junu mesecu. Iako se država protiv inflacije bori sredstvima, koja po mišljenju IZIT-a nisu adekvatna, inflacija je ipak na visokom nivou.

Prognoze privrednog ambijenta do kraja godine su pesimične. I dalje se računa sa izraženim inflacionim tenzijama, izraženom restriktivnom monetarnom politikom, presiranim deviznim kursom koji destimuliše izvoznike, produbljivanjem hronične nelikvidnosti.

Malo bolje prognoze su za prvi kvartal 2008. godine zbog očekivanog „kresanja“ budžeta i javne potrošnje. Javna potrošnja je trenutno preterana i privredu opterećuje preko mere. „Ako je konstatovano još u junu da je javna potrošnja velika, kad je vlada rekla da će 'ispitati' situaciju, postavlja se pitanje, prvo, kako je uopšte dozvoljeno da javna potrošnja bude tolika, a drugo, zašto ništa nije urađeno šest meseci kasnije“, rekao je Kanjevac.

Rast cena na malo ne može da se ne vezuje za direktan uticaj postojećih monopola u Srbiji i vlada bi trebalo da hitno obezbedi Aantimonopolskoj komisiji sve tehničke i druge uslove kako bi mogla da obavlja svoj posao, jer sad za tako nešto nema uslova, rekli su iz IZIT-a.

Uvoz Srbije povećan je za 37 odsto, a izvoz za 39 odsto, ali je i dalje nastavljen spoljnotrgovinski deficit koji je uvećan za 34, 7 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Spoljni dug Srbije kontinuirano raste, najviše zahvaljujući privatnom sektoru i dostigao je 22,1 milijardu dolara. U raspodeli učešća u spoljnom dugu Srbije došlo je do velikih promena u odnosu na 2000. godinu, kad je država imala oko 82 odsto učešća, a privatni, banke i preduzeća 18 odsto. Sada je koliko toliko obrnuta situacija, te država ima 38 odsto, a privatni sektor čak 62 odsto udela.

Trend rasta spoljnog duga nastaviće se i do kraja godine mogao bi da dostigne oko 24 milijarde dolara. Novčana masa je veća za 9,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, uz stalno povećanje udela depozitnog novca. Likvidna sredstva poslovnih banaka su nedovoljna, iako su krajem septembra bila za 93 odsto veća nego prethodnog meseca.

Ukupne devizne rezerve u ovoj godini iznosile su 14,211 milijardi dolara u septembru 2007. godine, što predstavlja povećanje od 12,5 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je rezultat povećanja deviznih rezervi NBS preko otkupa efektive kroz menjačke poslove.

Robna razmena Srbije s Kinom povećana je za 76 odsto ove godine. Iz Kine se uvoze tekstilne proizvode, belu tehniku, mobilne telefone i ostalu tehniku, a ukupna vrednost uvoza je dostigla cifru od 928 miliona dolara. Izvoz u Kinu iz Srbije pritom iznosi samo 3,6 miliona dolara.

Ekonomist 02.11.2007.

ok je sve to. donekle je definisan uzrok apresijacije i konstatovano je da je to loše po nas,kao i ostali detalji.
kako se boriti sa tim u uslovima kada se nbs i resorna ministarstva ponašaju kako se ponašaju?
razmišljam tržišno, ja sam potencijalni investitor i imam na svom računu 2.000.000e! šta radim sa njima?
ulažem u posao koji će mi doneti najviše profita za najkraće vreme uz najmanji rizik!
pomenuta gospoda iz nbs i resornih ministarstava su mi jasno dala do znanja koji su to poslovi (uvoz, spekulativni poslovi,...).
problem će nastati kada u to poveruju i drugi investitori i kada se postojeći preorjentišu na te iste poslove (mislim na krupan kapital u veoma kratkom vremenskom roku).
e onda, tasovi na vagi menjaju pozicije!
za tili čas apresijacija će dovesti do depresijacije, a onda.... neki kažu stara priča, hiperinflacija! ja se baš i ne bih složio, više sam sklon teoriji da će nam se desiti već vidjeno, a to ćemo platiti sa ono malo crkavice koja nam preostane od dosadašnjeg "ŠIROKO live style"!

i da se vratimo na početak, mojih 2.000.000e će uposliti radnu snagu širom eu, kine i ostatka azije, japana, sad-a,.... ministar će za to dobiti nagradu juromanija, guvernera će stručna javnost i dalje žaliti jel je on samo čovek od krvi i mesa koji je nemoćan pred razularenim psima koji vode ekonomiju ove zemlje,a ja ću postati biznismen sa najbrže uvećanim kapitalom i postaviće me na čelo saveta za promociju ove zemlje.
uz to, dobro došli u moje šoping molove!

Dakle sa tvojih hipotetičnih 2 000 000 e možeš da uradiš svašta da bi ostvario što veći prihod. Trgovina zaista donosi brze pare sve do potencialnog kraha berze. A da postoji strepnja od mogućeg kraha vidi se po odluci nekih vrlo bogatih ljudi, recimo naftaša da pređu na investiranje u zlato.


Komentar: Nezadrživ rast vrednosti zlata

EM Online, Z. L. Dragaš
Terminska cena unce zlata prekjuče je na Njujorškoj robnoj berzi pregazila famoznu granicu od 800 dolara. Predviđa se 1.000 dolara po unci u 2010.
Njoj je sasvim blizu i ona kojom se zlato kotira za neposrednu isporuku, tek desetak dolara niže. Bio je to, ujedno, i rekordni rast još od davne 1980. Godine, kada je u januaru unca koštala 854 dolara.

Sadašnja cena na domaku je takvog rekorda, a u to najviše uverava ritam dosadašnjeg rasta. Cena unce zlata ustrajno raste već četvrtu nedelju zaredom.

Ipak, ne bi trebalo smetnuti s uma i da je četvrti kvartal tradicionalno povoljan za zlato. Ove godine njegova cena je odmakla 24 procenta i sada stremi ka najvećem begu od 2002. godine.

Prošle godine žuti metal se izdigao 28 procenata. Za iduću, neki analitičari prognoziraju prosečnu cenu od 832 dolara po jednoj unci. Tek za 2010. godinu rezervišu njegovu cenu iznad 1.000 dolara po unci.

Dugo godina skrajnut metal, osvetnički korača u skladu sa svojom uveliko potcenjenom vrednošću. Bez sumnje, zlato je apsolutno u trendu i to ne samo kod tradicionalnih kupaca, kakvi su Indijci ili Arapi, već i kod najopreznijih zapadnih investitora. Nikakve smicalice velikih igrača ne mogu ga sprečiti u daljem napredovanju.

Nije samo u pitanju relativna slabost dolara koja ga gura napred već i dugogodišnji nesklad tražnje i ponude, i još više skromni izgledi otvaranja novih iskopina koje postaju isplative tek posle niza godina pripreme. Vrhunska tačka proizvodnje prevaziđena je još 2001. godine.

Globalna ponuda se vrti negde oko 2.500 tona. Tražnja je, međutim, daleko prevazilazi sa oko 4.000 tona.

Zlato je na startu trke u kojoj sasvim izgledno izlazi kao dobitnik. Ono je, sem toga, i veliki neprijatelj dolara jer istorijski trend kretanja dve komponente ima značenje kontrasmera.

Osokoljeni Kinezi ga u zanemarljivim količinama mogu i sasvim otvoreno kupovati u robnim kućama Šangaja. Teško da će posle najnovijih berzanskih uzletanja ovaj metal i dalje, u velikoj igri zavere protiv njega, biti potcenjivački iznošen na tržište od strane vodećih centralnih banaka.

Neki od najopreznijih među njima, kao što su Nemci, imaju ga danas u daleko najvišim proporcijama u okviru deviznih rezervi u odnosu na većinu drugih zemalja. Mnogi, kao, na primer, Amerikanci, reklo bi se da ga drže još samo na računu.

Njihove katakombe su, međutim, po svoj prilici prazne. Drugi, kao Rusi, još uvek pomalo stidljivo, skromno povećavaju njegovu proporciju u ukupnim deviznim rezervama.

Kinezi ga kao komponentu u deviznim rezervama drže, bar prema zvaničnim podacima, u sasvim maloj proporciji od samo par procenata. U tome je i opasnost jer, na drugoj strani, raspolažu preterano velikim dolarskim rezervama sa kojima pomalo i ne znaju šta da čine...

Mora se, ipak, na nešto drugo obratiti pažnja. Naglo jačanje tražnje za zlatom sagledava se i kao reakcija na sve nepovoljniji globalni privredni ambijent čija je performansa, ovoletošnjim berzanskim dešavanjima, znatno osakaćena.

Redukovane procene ekonomskog rasta u najvažnijim i najrazvijenijim regionima, podstaknute inflacionim nabojima i očekujućim restrikcijama skoro da prirodno izdižu cenu zlata na do sada nedosegnute visine.

Oni, međutim, sa boljom računicom i pomnijom analizom, kažu i da cena zlata nije baš tako suptilno vezana za inflaciju. Nabacuju tvrdnju da ako bi tako bilo onda bi cena unce „žućka“ morala biti na daleko višem nivou, od bar 2.200 dolara po merici. Znači, jedva nešto tri puta manje.

Ekonomist 03.11.2007.

morao bih biti žešće glup da uložim tolika sredstva u zlato!

Kao dinar jaca a svakim danom sve skuplje i skuplje.

To sto je skuple je samo dokaz da proizvodjaci i uvoznici prate realan kurs evra i ugradjuju se u cenu za isti,tako da je ovo prividno stanje dinara zaista farsa

kako to oni prate realan kurs eura kada uvezu proizvod koji plate 10e (kupili ih za 800rsd), a potom taj proizvod prodaju za 800rsd (sa kojim kupuju 10,53e)?
jel provaljuješ da oni samo gadjaju povoljniju situaciju po njih, tj. ako euro pada oni drze cene na istom nivou, ako dinar pada onda oni krenu u inflatorno preticanje.
a pravo je pitanje šta im to omogućava da takvim ponašanjem opstanu na tržištu?!
ja iskreno ne mislim da sam preterano pametan i obrazovan, ali mi to i nije preko potrebno da bih shvatio da je ovde jedini problem odsustvo konkurencije ili kako bi to fon hajek možda rekao - nema posledica dinamičkog tržišnog otkrivanja(jer ni nema tržišnog otkrivanja!

p.s. uostalom, koliko to likova uopšte je sposobno da udje u razmišljanje i dublju analizu koliki je zapravo devizni kurs? pri tome imaj u vidu strukturu obrazovanosti i stručnosti naših preduzetnika!
sve se svodi na odsustvo podsticaja da reaguju na novu situaciju i postanu još konkurentniji!

prate realan kurs a ne ovaj "realan" koji je na snazi,razumes