Dok god odbijaš da kupiš dolar za više (60 dinara), 53 je realan.
Zato bi umesto te nadahnute priče najbolje bilo da konkretno oglasiš da prodaješ 600.000 dinara za 10.000 $

Ali ti to naravno nećeš uraditi, jer istih 10 hiljada dolarjev dobijaš i za 530.000, što je naravno i cela poenta.

Realan kurs je 110-120din

pomozi nam i otkrij nam tvoju računicu!


pa ko nam to meša babe i žabe?!

ajde malo googlaj pa da vidimo koje su sličnosti izmedju prokopijevića i soc. internacionale!

I znači ako ja imam sad ovde 20.000 € u fioci, ti bi mi stvarno danas-sutra dao 2.400.000 dinara za to?

Uvek sam voleo pametene i inteligntne ribe

od kud znaš da je riba?

Zbog kursnih razlika rastu profiti trgovaca inostranom robom
Uvoznici neće da smanje cene
Zadržavanjem cena na istom nivou iako je ojačao dinar, preduzeća koja prodaju uvoznu robu ostvaruju veću zaradu na aktuelnom deviznom kursu - kaže ekonomista Goran Nikolić

BEOGRAD - Jačanje kursa dinara, koje je počelo još letos da bi upravo ovih dana dobilo novi zamah i oborilo vrednost evra na samo 77 dinara, proizvelo je veliku buku među izvoznicima, kojima jak dinar nikako ne odgovara, ali i neprobojnu tišinu među uvoznicima, zadovoljnim zbog neočekivanog „ekstraprofita“. Mada bi ekonomski bilo očekivano da veliki uvoznici snize cene, pošto svako jačanje dinara na njihovo poslovanje ima isti efekat kao da su ih podigli, to se nije dogodilo, mada u obrnutom slučaju, kada dinar pada, cene, po pravilu, odmah rastu.

Prema rečima ekonomiste Gorana Nikolića, postoje tri osnovna razloga za ovakvo ponašanje uvoznika.

- Iako je kurs evra pao za četiri procenta, uvoznici i dalje računaju sa odnosom od 80 ili 82 dinara za evro. Razlog tome je to što oni često avansno plaćaju robu, a zatim uvek uzimaju viši kurs pri određivanju maloprodajnih cena, jer im tako više odgovara. Drugi razlog je rigidnost cena u kretanju naniže, odnosno teško odlučivanje da se snize cene. Slično pravilo važi i za plate, gde se takođe teško donosi odluka da se zarade snize kada je već jednom dostignut određeni nivo. Na kraju, treći razlog je klasična namera uvoznika da ostvare veću zaradu na aktuelnom deviznom kursu - smatra Nikolić.

Ovaj ekonomista podseća i na činjenicu da se približava decembar, mesec u kojem tradicionalno dinar raste zbog velike ponude evra, koje građani prodaju kako bi finansirali proslavu novogodišnjih praznika, dok u januaru dinar pada zbog stabilizacije deviznog tržišta. Upravo zbog toga, može se očekivati da će uvoznici i dalje održavati ovaj nivo cena, kako bi dodatno profitirali na jakom dinaru u decembru, pogotovo što se za Novu godinu u najvećoj meri i kupuje roba iz uvoza, što znači da će uvoznici imati duplu korist - i veliki promet i visoke marže.

Zanimljivo je da juče nije bilo moguće dobiti komentar skoro ni od jednog od velikih uvoznika u vezi sa kretanjem cena, što je možda i najbolji odgovor na pitanje da li je iko od njih odlučio da svoje cene uskladi sa kursnim kretanjima, odnosno da ih snizi.

Jedino su u ITM-u najavili snižavanje cena, mada bez konkretnih podataka o tome koliko i kada, dok su u kompaniji HI iz Novog Sada, koja se bavi uvozom tunjevine i papirne galanterije, najavili poskupljenje. Naime, kako objašnjavaju u ovom preduzeću, cena njihovih proizvoda „ne zavisi toliko od kursa, koliko od cene tune na svetskoj berzi“.

- Naši dobavljači su nam najavili da će uskoro podići cenu tune zbog rasta na berzi, a očekuje se i poskupljenje papira, tako da će najverovatnije i naše cene morati da budu povećane. Međutim, u ovom trenutku nema ni pojeftinjenja, ni poskupljenja - kažu u „HI Novi Sad“.
Autor:
Aleksandar Milošević


Glas Javnosti 02.11.2007.

Potpuno se slažem.

Ovo je trenutno takva petljavina iz ko zna kog razloga a živi bili pa videli koliki će kurs biti posle nove godine...

Све ово у циљу да би сутра могли да кажу да су просечне плате у Србији скоро 500 евра док у исто време они сами и појединци блиски њима постају "тежи" за који милион....

B;ago nasim takunima. Dobrano zaradise na razlici u Srbiji obezvredjenoig evra.
Samo dokle ovo moze trajati ?
Plasim se da nam se ne ponovi nakon vestackog formiranja kursa i zauzdavanja inflacije u projektovanoj stopi manjoj od 10 % sve ne vrati bumerang efektom, superinflacijom i katasrofalnim godinama od 92-94.