Da ih poznaješ, čuo bi. Uostalom, nema potrebe da se izvinjavaš..ja sam rekla istinu, tvoje je da prihvatiš onako kako osećaš da treba.
Kao što rekoh, za mene nije sramota biti ni ružan ni glup. Sramota je biti pametan i imati mogućnosti, a ne napraviti nešto dobro od svog života.Sramota je biti loš čovek.

 

Brana lepo zbori

Meni je nadmeno to sve pricati sa te visine sa koje ti pricas, al dobro to je moje misljenje

Ako bi mi neko od tvojih prijatelja potvrdio da je situacija stvarno takva kako je ti predstavljas ovde onda bih ja priznao da nisam upravu i bio bih duzan da ti uputim izvinjenje, jer sam izneo neistinu. Toliko

bas mi prepricava drugarica scenu od pre par nedelja iz jednog restorana gde su bili na nekoj proslavi firme... prisao joj jedan tip, pricaju, cime se on bavi, sta radi, itd.. i pita je cime se ona bavi, ona kaze da je vec dugo nezaposlena jer ne moze da nadje posao, a da je zbog zdravstvenog stanja u nemogucnosti da radi bilo sta, sto joj do kad se razbolela nije predstavljano nikakav problem, snalazila se jbg...

i on je pita sledece:"Ne radis nista u zivotu? Pa sta radis po ceo dan?!?!" ...

posle toga su razmenili jos par recenica i on je rekao da mora da se vrati za njihov sto jer ga drugari cekaju, dovidjenja i prijatno... aj cao   A on je prisao sa bog zna kakvom zeljom da je upozna ...

tako da... previse je ovakvih i slicnih iskustvava da bi sad ovde tvrdili da "to nema nikakve veze" ... kod pojedinaca, da, ali u globalu... drustvo nam je otislo u kurac  

kako bre proslava firme a ne radi u njoj

To je, inače, baš prava poenta posta.

Munka, slažem se.

Povela je njena kuma koja radi u toj firmi - banci  

Ma znam da nije poenta nego mi na pocetku zapade...

A ovo je poenta ako se ne varam  A on je prisao sa bog zna kakvom zeljom da je upozna ...

Decko je nepristojan a i devojka nije morala da bude toliko iskrena.

Reko sam da neću da se mešam, al moram da se dematujem  

Samo bih da se osvrnem na nešto što vidim da provejava kod ljudi, konkretno kod Anee...

Već sam pomenuo da imam ekipu od 7 prijatelja, vršnjaka, sa kojima se družim još od obdaništa i nameravam da tako ostane dokle god budem disao.

Svi oni su gluplji od mene. Bez lažne skromnosti. To i oni sami znaju i priznaju. Drže me za najmudrijeg među njima, iako ni ja sam nisam ništa specijalno. Kad god nešto ne znaju, meni se okrenu, kad im treba savet meni se okrenu... čak me par njih pitalo šta mislim za koga je najbolje da glasaju na izborma...

Jedini ja kanim završiti fakultet od njih. Jedini ja roker od njih. Pročitao sam 10 puta više knjiga nego što su oni sami zajedno.

I onda me jedan lik sa faksa pitao, što se ja družim sa njima? Pa jer su dobri ljudi. Pošteni. Vredni. Sposobni. Od poverenja. Spremni uvek da pomognu. Poginuo bih za svakog od njih.

Pamet je u poređenju sa tim osobinama ništavna. Zato nemoj misliti da su ljudi manje bitni, samo zato što nisu dovoljno pametni. Prijateljski savet.