Šesnaestogodišnja S. A. poginula je sinoć nešto posle 20 časova kad je najverovatnije skočila sa osmog sprata zgrade u Ulici omladinskih brigada u Novom Beogradu. Prema rečima komšija koje su se okupile ispred zgrade, roditelji nastradale devojke žive rastavljeno i imaju još jednu ćerku i sina.

- Nisam videla šta se tačno dogodilo, ali kad sam izašla na terasu videla sam majku devojke i čula strašno jaukanje i plač. Prepoznala sam ženu iz našeg ulaza, koja je vikala nešto nerazumljivo i jedva stajala na nogama - ispričala je jedna od komšinica, i sama vidno uznemirena.

Nesrećna devojka pala je sa terase stana na travnjak ispred zgrade. Policijska istraga pokazaće da li je u pitanju samoubistvo i koji je razlog takve njene odluke.


Lekari iz Hitne pomoći su pokušali reanimaciju, ali su na žalost mogli samo da konstatuju smrt.

Izvor: Blic

...

Def... ugradjivati im padobrane u odecu...

jbte sta je sa danasnjom decom???

Sta je, status fejsa, neuzvracena ljubav, lose ocene, kriv nos... 

pubertet je teska stvar

Ludilo...

Aman, jeste tinejdzer i sve, ali valjda zna za toliko da ne treba da skace sa zgrade jer ima nekih problema koji je more. 

ја сам мислио да се у пубертету развијају конгитивне способности, не да иду уназад 

Nisu kriva deca,krivi su roditelji. Slobodno se to moze staviti i u ovaj slucaj. Milion puta je razglabana tema koliko razvod stetno utice na decu 

Сваки Божји дан 

 Nije videla bilo kakvo rešenje... Nije ni čudo živimo u zemlji u kojoj živimo.

OMG

  Odlično 

[edit by Anea: Obrisan offtopic]

čudno. devojka je odrasla i sazrela u demokratskom sistemu. u najboljem državnom uređenju na svetu. odrasla je u pravim vrednostima. eto čak nam i psiholog vodi državu i leči nas.

Ево и нешто о стопи самоубистава у Србији:

Stope samoubistava su u Srbiji dostigle maksimalne vrednosti 1992, 1993. i 1997. godine, kada su se približile granici od oko 21 samoubistva na 100.000 stanovnika (20,9 u 1992. i 1997. i 20,7 u 1993. godini). Početkom pedesetih godina stope su, međutim, bile dvostruko niže (oko 12 samoubistava na 100.000 stanovnika), da bi krajem osme decenije broj umrlih usled samoubistava dostigao oko 15 na 100.000 stanovnika.

Sa oko 19 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, Srbija je u prvoj deceniji 21. veka bila u gornjoj polovini evropske rang-liste. Prema podacima za 2003. godinu, veće stope samoubistava od Srbije zabeležene su u 12 evropskih zemalja. S izuzetkom Finske i Belgije, ostale zemlje s većom stopom smrtnosti usled samoubistva od Srbije pripadaju grupi tzv. zemalja u tranziciji (Letonija, Belorusija, Rusija, Estonija, Litvanija, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Ukrajina, Crna Gora).

Žalosni rekorderi, i to duže od deset godina, jesu Letonija sa 40,2 u 2004, Belorusija sa 35,1 u 2003. i Rusija sa 34,3 u 2004, dok su na drugom kraju liste Grčka sa 3,4 i Albanija sa 4,0 na 100.000 stanovnika. Među bivšim jugoslovenskim republikama najviše stope samoubistava su u Sloveniji (28,1), a najmanje u Makedoniji (6,8 na 100.000 stanovnika).

Razlozi velikih regionalnih razlika, i to i u okviru pojedinih zemalja, vrlo su kompleksni, a objašnjenja se mogu naći u socioekonomskim uslovima, kulturološkim osobenostima, uticaju crkve, demografskim strukturama, etničkom sastavu, rasprostranjenosti alkoholizma, ali i klimatskim uslovima.

U Srbiji je stopa samoubistava veća u Vojvodini nego u centralnom delu republike. Početkom druge polovine šezdesetih godina stopa umrlih usled samoubistava u severnoj pokrajini je bila od 2,5 do 2,8 puta veća nego u centralnom delu republike, ali kasnije je smanjivana (17,1 prema 25,6).

Kao zona visoke stope samoubistava izdvaja se područje na severu Vojvodine, oko Subotice. Reč je o deset opština sa većinskim stanovništvom mađarske nacionalnosti. S druge strane, u zonu niske smrtnosti usled samoubistva svrstane su opštine Bujanovac i Preševo, s visokim udelom stanovništva albanske nacionalnosti, kao i sandžačke opštine Sjenica, Raška i Tutin, sa stopama ispod deset samoubistava na 100.000 stanovnika.

Najveći broj samoubistava na sto hiljada stanovnika u Srbiji je registrovan kod Mađara (43,4) i Bugara (37,4), a na drugom polu su Vlasi (2,5) i Albanci (4,9). Očigledno je da postoji uska povezanost starosne strukture stanovništva i učestalosti samoubistava, ali važna je i snaga uticaja pojedinih verskih zajednica. Važno je i sociokulturno okruženje, jer je godišnja stopa samoubistava Srba u centralnoj Srbiji iznosila 17,1, a u Vojvodini 23,5.

- Nesrazmerno veliki broj samoubistava je vekovna pojava na teritoriji severne Bačke. Iz podataka koji su nam na raspolaganju proizlazi da je među samoubicama u Subotici skoro 60 odsto Mađara. Ovo je veoma interesantno kad se pokušaji samoubistva posmatraju u svetlu strukture stanovništva – objašnjava dr Zoltan Šagi, neuropsihijatar subotičke bolnice.