Мирослав живковић – генетички модификовани „милосрд� :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Мирослав Живковић – ГЕНЕТИЧКИ МОДИФИКОВАНИ „МИЛОСРДНИ АНЂЕО“

Закон о ГМО није идеалан, али га не би требало мењати без озбиљне стручне и широке јавне расправе, каже за „Печат“ Мирослав Живковић и упозорава да се, уместо тога, суочавамо са опскурним писањем закона иза леђа јавности

Орвелијанска методологија деловања званичника у Србији – заступника интереса страних предаторских корпорација и спроводилаца законодавства које омогућује спровођење геноцидних планова Новог светског поретка – по којој се контрадикторним изјавама ствара конфузија, упадљивa је у њиховим наступима којим се отвара пут за промену Закона о генетички модификованим организмима. Тако је министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић-Бошковић у интервјуу недељнику „НИН“, рекла да је производња квалитетне и здравствено безбедне хране водећи интерес Министарства и да измене Закона о ГМО тренутно нису актуелне. Са друге стране, Тања Мишчевић, шеф преговарачког тима са Европском унијом, на Скупу о поглављу 30 у приступним преговорима са ЕУ, које је посвећено спољној политици, изјавила је да „Србија планира у наредних годину дана да испуни све услове за улазак у Светску трговинску организацију (СТО), укључујући усвајање закона о ГМО“. Представник Делегације ЕУ Фрејк Јанмат поновио је да регулатива ГМО у Србији није усклађена са европском, те да би је требало хармонизовати.

О најновијем насртају на Закон о ГМО разговарали смо са Мирославом Живковићем, координатором кампање „За Србију, земљу без ГМО“ покрета „Двери“, истраживачем примене савремене технологије у развоју самоодрживих насеља.

Да ли вам охрабрујуће делује изјава министарке Снежане Богосављевић-Бошковић „НИН“-у? Како разумети међусобно контрадикторне изјаве званичника у Србији у погледу промене постојећег Закона о ГМО?

Увек би требало да будемо резервисани према нашим званичницима када је ГМО у питању. Изјава Тање Мишчевић да је закон припремљен и усклађен са ЕУ и да би требало да се нађе у процедури потпуно је супротна министаркиној изјави. Насртаји на постојећи Закон о ГМО долазе из добро познатог троугла, који чине биотехнолошке компаније, наша отуђена државна управа и Европска комисија у сарадњи са вашингтонском администрацијом. Посебно је проблематичан Стручни савет за биолошку сигурност, пошто су много пута неки од чланова у јавност износили крајње проблематичне и пристрасне ставове. То тело би требало да на предлог Владе бира и разрешава Народна скупштина, а његови извештаји о раду да буду јавни, што сада није случај. Да не говоримо о томе, што би предложене чланове требало да провере безбедносне службе, како би се утврдило постоји ли сукоб интереса. О производњи квалитетне и здравствено безбедне хране у Србији најбоље говоре афере са афлатоксином и извозом меса у Руску Федерацију.

Да ли се водећи интерес Министарства на чијем је челу Снежана Богосављевић-Бошковић – производња и промет квалитетне и здравствено безбедне хране и поштовање постојећег закона о ГМО – поштује? Да ли су грађани Србије, а да то и не знају, изложени дејству „семена уништења“?

Нажалост, не могу грађанима да саопштим добре вести. Недавно сам сазнао за две овогодишње испоруке семена, упућеног предузећима „MK Group“ и „MK Seeds“, које је било позитивно на присуство генетичких модификација. Из документације коју је доставило Министарство пољопривреде и заштите животне средине, види се да је после тога урађена суперанализа и да су резултати били негативни. Оба испитивања су рађена у нашим акредитованим лабораторијама. Као коначни, прихваћени су резултати суперанализе, јер у њима није пронађено присуство генетичких модификација. Логично би било, да се после два супротстављена налаза уради и трећа анализа у некој од реномираних страних лабораторија, како би се избегла свака сумња. Овако имамо много разлога да сумњамо у процедуре, које је установило Министарство пољопривреде и заштите животне средине.

Увидом у обимну документацију других увозника видео сам да многе испоруке семена имају примесе ГМО у оквиру законом дозвољених 0,1 одсто за семе и репродуктивни материјал. Требало би да узмемо у обзир и дозвољених 0,9 одсто примеса ГМО и примеса пореклом од ГМО у пољопривредним производима биљног порекла. Овакви производи на нашем тржишту нису обележени!

У јуну ове године имали смо аферу Мекдоналдс са пилећим месом, добијеним од живине храњене ГМ сојином сачмом. Да ствар буде занимљивија, то месо је увезено из Мађарске, а потребно је знати да је у Уставу Мађарске, у члану 22. ставу 2. наведено да је њихова пољопривреда слободна од ГМО. Уместо да се покрене озбиљна билатерална расправа о том случају са нашим комшијама, цео случај је пао у заборав. Пре неколико дана смо имали прилике да чујемо вест из САД, да се политика Мекдоналдса драстично мења, због катастрофалних пословних резултата.

Izvor http://www.pecat.co.rs/2014/10/miroslav-zivkovic-geneticki-modifikovani-milosrdni-andjeo/