Da li su krediti indeksirani u stranoj valuti prilika za bankarski lov u mutnom
Srednji kurs po meri bankara

Beograd - Broj onih koji su spremni da obezbede krov nad glavom zadužujući se kod banaka iz dana u dan raste. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, poslovne banke su do kraja maja plasirale na tržište stambenih kredita oko 124 milijarde dinara, što predstavlja povećanje od 21,1 odsto. Paralelno sa sve većom jagmom za tom vrstom pozajmice, raste broj onih koji se obraćaju Narodnoj banci Srbije, tražeći savet, kako da se zaštite od eventualnih štetnih odluka poslovnih banaka. Na adresu Centra za zaštitu korisnika NBS, u prethodnih šest meseci ove godine stiglo je 417 progovora na rad banaka, a 151 primedba odnosila se na kredite. Na osnovu analize prigovora uočeno je da nije mali broj onih klijenata banaka koji nisu dobro razumeli svoja prava i obaveze koje proizilaze iz zaključenih ugovora. Iz toga se, međutim, ne može steći utisak da banke zloupotrebljvaju neobaveštenost građana . Logično je da se svako, pre nego što potpiše ugovor, obavesti u banci o uslovima kreditiranja- kažu za Danas u Centru za zaštitu korisnika NBS.
Margina za menjačke poslove od 1,5 do dva odsto
- Kada je reč o menjačkim poslovima procedura obavezuje da maksimalna margina za efektivu, između kupovnog i srednjeg, ali i srednjeg i prodajnog, može da se kreće između 1,5 do dva odsto. Tu marginu propisala je Narodna banka Srbije , koja je utvrdila da banke mogu samo jednom u toku dana da formiraju svoju kursnu listu sa prodajnim i kupovnim kursom, koji se kreće u okviru raspona utvrđenog jutarnjeg kursa. To praktično znači su oscilacije kursa veća, to su i kranje marige,od kupovnog do prodajnog veće, objašnjava za Danas Sonja Miladinovska, i dodaje da je međubankarsko tržište pravi odraz ponude i tražnje i da ne postoji nikakav esnafski ugovor ili dogovor među bankama, koji bi doveo banke u povlašćeni položaj.
Ali, da se i pored opreznosti korisnici stambenih kredita mogu suočiti sa problemom sa kojim se susreo jedan čitalac Danasa , čiji je indetitet poznat redakciji.
- Pre nego što smo podigli stambeni kredit , supruga i ja smo obišli osam banaka , kako bismo pronašli onu pravu. Kreditne uslove tih banaka "stavili smo na papir" i računica je pokazala da ono što nam je ponudila EFG Eurobanka, najviše odgovaralo našim zahtevima. Ali, već na prvom koraku smo se "sapleli"- otvaranje i vođenje tekućeg računa nije besplatno, iako je referent te banke, pre nego što smo ušli u proceduru, tvrdio suprotno. Nešto slično dogodilo se i prilikom naplate procene objekta za hipoteku. Rekli su nam da cena te usluge kopšta 120 evra, da bi posle obavljenog posla, cena skočila na 170 evra. To nerazumevanje sa bankom nastavljeno je i prilikom obračuna mesečne rate za kredit. Tako su tvrdili da će biti primenjen srednji kurs NBS, ispostavilo se da je to njihov srednji kurs, koji se razlikuje od onog zvaničnog, kaže sagovornik Danasa.
Marketing stručnjaci dobro znaju da ni jedna plaćena reklama ne može da postigne efekat kao dobar ili loš glas. Da se dobar daleko čuje,a loš još dalje, banke su postale svesne i sada nude ono što i reklamiraju. U Banci Inteza kažu da se krediti , bilo da je reč o stambenim, potrošačkim ili gotovinskim otplaćuju isključivo po srednjem kursu NBS na dana realizacije, odnosno dospeća mesečne rate.
- Stambeni krediti indeksirani u švajcarskim francima, realizuju i isplaćuju takođe po srednjem kursu NBS na dan realizacije, odnosno dospeća anuiteta, to jest mesečne rate. Vrednost euribora, odnosno libora usklađuje se kvartalno, 28. marta, 28. juna, 28. septembra i 28. decembra i u skladu s tim svim korisnicima stambenih kredita dostavljamo obaveštenje o promeni referentne vrednosti, a samim tim i anuiteta za naredni kvartal - izjavila je za Danas Maja Kolar,PR Banke Inteza.
Sonja Miladinovska, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke takođe tvrdi da ta banka kredite indeksirane u stranim valutama, obračunava po srednjem kursu NBS.
- Što se tiče kredita koje odobravamo pravnim licima, u zavisnosti od vrste kredita, puštanje i naplata kredita, ide po srednjem kursu, NBS. Ali, i to zavisi od ugovora, pa tako puštanje i naplata kredita može da bude i po tržišnom kursu. A, taj kurs, u zavisnosti od kretanja na tržištu, može biti srednji, iznad srednjeg ili i čak iznad tog gorenjeg srednjeg kursa. Sve te varijante srednjeg kursa se odnose i na puštanje novca i na naplatu kredita pravnim licima ili u zavisnosti od ugovora,odnosno i puštanje i naplata po tržišnom kursu, koji u zavisnosti od kretanja tržišta može biti i srednji, i iznad srednjeg, ili čak iznad tog gornjeg srednjeg kursa, što se odnosi i na puštanje novca i na naplatu kredita- kaže naša sagovornica. S. Vujčić


Izvor: Danas

Dinar na naduvavanje

Ne treba živeti u iluziji da se samo valutnim kursom može suzbiti inflacija, kaže dr Mlađan Kovačević

Jači dinar uliva optimizam u danima kada svi s nestrpljenjem iščekuju novu vladu i njene ekonomske poteze strepeći da se inflacija ne povampiri. Pogotovo je melem na „rani” kreditnim zavisnicima jer im je zbog oslabljenog evra manja rata i onima koji kupuju uvoznu robu.

Za jačanje dinara, baš u tajmingu političke neizvesnosti, postoji više razloga. Kako navodi dr Mlađan Kovačević u razgovoru za „Politiku”, preduzeća su pre i neposredno posle izbora, kupovala devize da bi obezbedila veći uvoz sirovina zbog straha od mogućeg rasta vrednosti evra. A kada se politička situacija popravila privrednici su bili manje zainteresovani, što se odrazilo na manju tražnju za devizama u poslednja dva meseca. Takođe, ponuda deviza rasla je i po osnovu doznaka naših radnika iz inostranstva koji dolaze na odmor u Srbiju.

Mere Narodne banke su posebno uticale na kurs. Naročito visoka referentna kamatna stopa utiče na povećanje tražnje za dinarima što u izvesnoj meri deluje na ponudu i tražnju za devizama, ali po oceni sagovornika verovatno manje nego što to NBS ističe.

– Ponuda deviza se veštački enormno povećala pre svega zaduživanjem u inostranstvu. Po ekonomskoj logici, devizni prihod od zaduživanja i prodaje preduzeća ne bi smeo da se tretira kao klasičan prihod od izvoza robe i usluga, te ne bi smeo ni da se pojavljuje na deviznom tržištu. Uprkos tome, najveći deo deviznog priliva ostvarenog u inostranstvu po oba ova osnova dolazi na devizno tržište– kaže Kovačević.

Samo prošle godine Srbija se u inostranstvu, precizira, zadužila za dodatnih osam milijardi dolara, a po osnovu prodaje imovine i takozvanih portfolio investicija neto 3,1 milijardu evra.

Pred izbore se manje zaduživalo i zbog krize na svetskom hipotekarnom tržištu. Bio je manji prihod i od prodaje imovine i preduzeća. Kada je zbog toga dinar počeo da pada NBS je iznela oko 340 miliona evra i tako smanjila vrednost valuta na, kako kaže, takozvanom deviznom tržištu, da spreči pad vrednosti dinara..

– S druge strane, država veštački smanjuje devizni odliv. Recimo, stara devizna štednja se daje na kašičicu. Ako su devizne rezerve tako velike bilo bi prirodno da se promene zakonska ograničenja i da se u većim iznosima servisira. Država bi imala veće obaveze, ali bi građani manje prodavali evre iz slamarica. A što je niži kurs moraju više ušteđevine da prodaju pa se zloupotrebljavaju njihove muke – naglašava Kovačević. Uz to, država je sprečila odliv deviza i zbog toga što izbegava da donese Zakon o denacionalizaciji, a tako bi imala znatne obaveze prema naslednicima nekretnina.

Za razliku od uveravanja guvernera da vrednost dinara određuje ponuda i tražnja za devizama, kao što se „formira cena višnji na pijaci”, Kovačević ocenjuje da je kurs ekstremno precenjen i da podseća na naduvani balon koji, ako nastavi da raste, mora da pukne. Ne treba živeti u iluziji, dodaje, da se samo valutnim kursom može suzbiti inflacija jer je stanje privrede sve teže.

– Od precenjenog dinara znatno su veće štete nego korist za privredu i one se svakog dana povećavaju. Zato bi država trebala da preduzme sve da se deformacije na deviznom tržištu otklone, ističe ovaj ekonomista iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Ovih dana naši zvaničnici, zloupotrebljavajući metodologiju Svetske banke, ponovo tvrde da je Srbija srednje zadužena. Međutim, po kriterijumu te banka – ako je spoljni dug krajem godine više od 2,2 puta veći od ukupnog izvoza u toj godini, zemlja je visoko zadužena, a Srbija spada u ovu grupu. Kovačević zato upozorava da bi što pre trebalo smanjiti deficit tekućeg platnog bilansa jer će u protivnom do kraja godine narasti na 11,8 milijardi dolara. A deficit je, zaključuje, pre svega posledica precenjene vrednosti dinara.


Izvor: Politika

Koliko su srpski izvoznici suočeni sa predrasudama kada svoju robu prodaju zapadnom tržištu
Nove tehnologije ruše barijere

Zapadne kompanije menjaju svoj stav prema srpskim firmama tek kad se upoznaju sa tehnologijom rada

Beograd - Da se barijere između razvijenog zapada i zemalja u razvoju sporo pomeraju, pokazuje godišnje istraživanje međunarodne revizorske kuće Dilojt, koja je prilikom izrade studije Inovacija na tržištima u razvoju, početkom ove godine, intervjuisala više od 650 najviših rukovodilaca kompanija iz sektora proizodnje. Od toga broja, 237 direktora i menadžera bilo je iz razvijenih zemlja, a 414 sa tržišta u razvoju. Zemlje zapadnog Balkana nisu bile predmet istraživanja, ali naša zemlja i proizvođači se u celini mogu pronaći među izvedenim zaključcima.
- Oko 75 odsto direktora i menadžera velikih kompanija sa zapada, koji su bili ispitanici studije, smatra, da se uvoz proizvodnih delova sa tržišta u razvoju značajno povećao, ali istovremeno, oko 80 odsto njih smatra da ovaj vid nabavka ulaznih komponenti, predstavlja znatan rizik. Zato i nije iznenađenje da je dve trećine ispitanika, od 237 direktora globalnih firmi, izjavilo da prilikom izbora dobavljača iz zemalja u razvoju, procenjuju bezbednost proizvoda, a zatim i koliko su usvojeni savremeni standardi kvaliteta i zaštite životne sredine - kaže za Danas Jelena Galić, direktorka Sektora za poslovno savetovanje Dilojta u Beogradu.

Ona ističe, da istraživanje pokazuje da velike multinacionalne kompanije, pogotovu one iz sektora proizvodnje, polako počinju da menjaju odnos prema zemljama u razvoju i njihovoj proizvodnji. "Pravi efekti će se postići isključivo kontrolom i nadgledanjem dobavljača iz tržišta u razvoju, što predstavlja pravi izazov, jer je reč o kompleksnoj mreži povezanih preduzeća i strateških partnerstava. Za sada samo 35 odsto proizvođača iz razvijenih zemalja sprovodi kompletan monitoring koji uključuje i podizvođače koje angažuju njihovi dobavljači iz zemalja u razvoju", komentariše naša sagovornica.
Ove zaključke potvrđuje i Dejan Đorđević, direktor marketiga Metalka Majur, firme sa 300 zaposlenih iz Jagodine, koja se više od dve decinije bavi proizvodnjom elektro-galanterija.

- Postoji određeno nepoverenje kod zapadnih partnera, koji sumnjaju da roba koja dolazi iz Srbije nije dobrog kvaliteta, bez obzira što imamo svetski prihvatljive sertifikate. Zbog toga imamo nepovoljniju poziciju u odnosu na konkurenciju iz drugih delova sveta, iako njihovi proizvodi zaostaju po kvalitetu za našim. Ali, predrasude su prisutne i to zahteva od nas mnogo više truda. Naši partneri u početku očekuju da šponudimo kineske cene, a evropski kvalitet. Potcenjuju nas na početku pregovora, ali kad dođu u našu fabriku i kada vide način na koji je organizovana proizvodnja, onda se slika o nama menja. Dožive mali šok, jer ne očekuju da u Srbiji postoji firma sa takvom opremom, koja je na najvišem svetskom standardu ... Posle toga se menjaju pregovaračke pozicije i cena postaja korektnija. Kada i pored toga, kao nedavno, na adresu dođe upit sa ciljanim cenama iz Nemačke, koje su daleko ispod troškova proizvodnje, odustajemo od posla, jer name nije cilj da po svaku cenu radimo sa zapadnim zemljama, već samo u slučajevima kada se posao isplati - kategoričan je Đorđević.

I Žarko Ristić, jedan od vlasnika firme ITN, koja se godinama bavi novim tehnologijama i standardizacijom oprema za proizvodnju hrane, potvrđuje da za srpske privrednike nije ni malo lak posao da prodru na probirljivo tržište razvijenih zemalja.
- Zapad se plaši i naših proizvoda zbog konkurencije, i često nam, pravdajući se strahom od hrane zatrovane pesticidima, ili neuslovne za njihovu prodaju, ili dalju preradu, postavlja tehnološke barijere. Domaći proizvođači ih ne mogu savladati ako ne ulažu u razvoj novih tehnologija koje se bave preradom hrane. Naša firma ITN se bavi novim tehnologijama i njihoviom implementacijom, svi naši kupci znaju da smo u tehnološkom nivou kao i firme na zapadu, tako da nemamo te prepreke da prodamo našu robu na to tržište- kaže za Danas Ristić.

Iako Srbija nije bila deo Dilojtovog istraživanja, možda zato što ne spada u velike izvoznike roba, kao što su zemlje dalekog i bliskog Istoka, ili zemlje srednje i južne Amerike, sve predrasude razvijenih tržišta naši izvoznici osetili su na svojoj koži. Na sve to se nadovezuje i domaća administracija koja nije još uvek uspela da napravi funkcionalan carinski režim i koja glomaznom procedurom u velikoj meri koči napore firmi da prodru u svet.

- Velika austrijska firma, koja je i u svetu poznata po proizvodnji drvenih igračaka, identifikovala je moju radionicu igračaka i bili smo na pragu zaključenja dugoročnog ugovora o proizvodnji. Ali, iskrsle su prosto neverovatne prepreke. Iz Beča, pošiljka uzoraka, po kojoj je trebalo da uradim probnu seriju, netragom je zalutala. Druga je završila na srpskoj carini, jer da bi došla do mog sela Zubanja, nadomak Zlatibora, morala je da ima takvu ekspertizu i takve analize, kao da je reč i celom kontingentu igračaka iz Kine. A, radilo se samo o uzorcima igračaka od drveta, bez olovnih boja, premaza, lakova... I razumljivo je da su Austrijanci odustali od bilo kakvog posla sa mnom. I tako, umesto igračaka, proizvodim unikatni nameštaj, jer od nečega mora da se živi - kaže za Danas, Aleksandar Miljković, vlasnik firme Alira. On napominje da su mu i Nemci tražili da za njih pravi igračke, ali zbog količine koje su tražene on je odbio ponudu. Da je prihvatio, bila bi potrebna investicija u mašine koje bi uposlile još deset radnika a to je, bez čvrstog ugovora, rizičan posao. Miljković ističe, da drvene igračke, koje on pravi poseduju sertifikat kvaliteta, koji odgovaraju svetskim i evropskim standardima, ali to nije dovoljno da Srbija postane prepoznatljiv proizvođač istih. S.Vujčić


Izvor: Danas

Svi indeksi Beogradske berze "u crvenom"

U sredu je na Beogradskoj berzi došlo do dodatnog pogoršanja opšte investicione klime. Broj akcija kojima cena raste sve je manji (juče ih je bilo samo devet), dok na kontinuiranom trgovanju jedino Progres završava u plusu od 0,82 odsto. Na ovom delu tržišta koji reperezentuje likvidnije hartije od vrednosti povećao se broj akcija kojima cena pada na njih dvadeset. Istovremeno, značajniji obim trgovanja imale su samo akcije AIK banke iz Niša (55,8 miliona dinara) i Metals banke iz Novog Sada (8,3 miliona dinara). Ostale hartije od vrednosti beleže daleko niže otrgovane iznose, od 1,7 miliona dinara koliko je potrošeno na Zorka Pharmu i bečejski Sojaprotein, do 1,6, odnosno 1,5 miliona dinara koliko su investitori izdvojili za akcije poljoprivrednog dobra Vojvodina iz Novog Miloševa i Tigra iz Pirota.

Nakon odličnog rezultata ostvarenog u utorak, kada se obveznicama stare devizne štednje Republike Srbije trgovalo za više miliona evra, one u sredu beleže daleko skromniju tražnju. Za ove dužničke hartija ukupno je izdvojeno 51.188 evra, od toga najviše za serije koje prve dospevaju na naplatu - 2009. godine (10.992 evra) i 2010. (13.012 evra). Inače, ukupan promet na Beogradskoj berzi vredeo je 98,3 miliona dinara, u kojem su domaći investitori zakazali, pa pobedu odnose strani ulagači, koji u jučerašnjim investicionim aktivnostima učestvuju sa dobrih 68,84 odsto. Povećanje njihovog učešća u prometu je jedina pozitivna stvar koja je drugog juna pogodila naše finansijsko tržište.

Kako je gubitaka bilo na sve strane, prirodno je što svi indeksni pokazatelji ponovo završavaju u crvenom. Najveće smanjenje (1,23 odsto) zahvatilo je indeks petnaest najlikvidnijih srpskih hartija - BELEX15, dok "opšti" BELEXLINE i "bečki" SRX gube od svog pređašnjeg nivoa 1,12, odnosno 0,79 odsto. Gledano u odnosu na promet, pojedinačni najveći gubitnici su akcionari beogradske Telefonije i Veterinarskog zavoda iz Subotice, pošto njihove akcije sada vrede 6,42 i 4,96 odsto manje. Darko Jovanović


Izvor: Danas

INTERVJU

Aleksandra Smiljanić, dosadašnja ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo
Ignorisali su nas kada smo pokušali da liberalizujemo tržište

Privatizaciju Telekoma treba odložiti: Aleksandra Smiljanić

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo nedavno je suspendovalo rad Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) na 120 dana i preuzelo njene nadležnosti. Ubrzo posle toga Vlada je poništila odluku, nakon čega je Ministarstvo saopštilo da je zatečeno tim postupkom. U poslednjem intervjuu na funkciji ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, Aleksandra Smiljanić govori za Danas o uzrocima neslaganja između Ministarstva i Agencije, sporoj liberalizaciji tržišta telekomunikacija, opstrukciji tog posla i razvoju elektronske državne uprave.

 Zbog čega je došlo do sukoba na liniji Ministarstvo - RATEL i da li se on mogao izbeći?
- RATEL je učinio niz nezakonitih radnji - objavio nekoliko pravilnika bez saglasnosti Ministarstva, dodeljivao nacionalne ograničene resurse na nezakonit način i vršio diskriminaciju pri dodeli dozvola. Poslovi koje obavlja su povereni RATEL-u, a Ministarstvo je i dalje odgovorno za njihovo pravilno izvršavanje prema Zakonu o državnoj upravi. Posle bezuspešnih upozorenja na koja RATEL nije reagovao, bilo je neizbežno da Ministarstvo oduzme poverene poslove kako bi ispravili nezakonite odluke. Kompanije čekaju da se uredi regulativa da bi ulagale u infrastrukturu, i to već tri godine, od kako je RATEL osnovan. Nema razloga da čekamo sa liberalizacijom i kočimo razvoj telekomunikacione infrastrukture.

Poruka
 Šta biste poručili novoj ministarki za telekomunikacije i informatičko društvo?
- Da za prioritete uzme unapređenje obrazovanja u oblasti informatike, hitno da opremi škole računarskim učionicama, obuči nastavnike i finansijski podrži doktorske studije. Da podrži razvoj IKT industrije obezbeđivanjem veće sume kredita iz Fonda za razvoj, ohrabrivanjem državnih organa i firmi da kupuju proizvode domaćih firmi. Finansijski da podrži renoviranje i proširenje postojećih IT parkova, kao i rentiranje prostora domaćim IT firmama. Da bude uporna sa liberalizacijom telekomunikacionog tržišta i razvojem e-uprave. Da odloži privatizaciju Telekoma, ili čak da odustane od nje. Takođe, da odloži dovođenje pomenutih IT inženjera. Ne treba da dopusti dizanje cena telefonskih usluga, nego da eventualne gubitke operatora rešava kroz fond za univerzalni servis.

 Šta je pokazala pravna analiza obrazloženja Vlade o ukidanju suspenzije RATEL-u?
- Da Vlada nije smela da ukine suspenziju RATEL-u. Osim toga, oduzimanje poslova RATEL-u bio je jedini način da se efikasno uredi oblast telekomunikacija i isprave njegove nezakonite radnje.
 Kao jedan od prvih koraka u razvoju elektronske državne uprave neophodne u procesu pridruživanja EU, Ministarstvo je objavilo tender za informacioni sistem Generalnog sekretarijata Vlade Srbije.

 Navodite da je to jedan od uslova za delotvornu vladu. Na koji način će taj informacioni sistem učiniti rad Vlade efikasnijim ?
- Dopisu treba dva-tri dana da stigne od jednog do drugog državnog organa. Svaki predmet prođe bar kroz nekoliko organa, a to usporava upravu. Često važnih predmeta nema u arhivama. Kroz Generalni sekretarijat prolaze svi dopisi, a njegov informacioni sistem će omogućiti bespapirnu komunikaciju između organa državne uprave. Dopisi će stizati trenutno, a arhive će biti pouzdane.
 Iako već duže vreme izdaje sertifikate za elektronske potpise, Pošta Srbije je nedavno postala prvo "evidentirano" sertifikaciono telo. Najavljeno je da će dobiti akreditaciju za taj posao. Kada će građani Srbije moći da dobiju kvalifikovane elektronske potpise koji će biti pravno validni poput svojeručnih potpisa?
- PTT je ozbiljno na putu da bude akreditovan, ali zaposleni treba da polože testove u oblasti mrežne bezbednosti. Mislim da će se to desiti u narednih par meseci i da će građani moći da dobiju kartice za kvalifikovano potpisivanje do jeseni.

 Na početku mandata ste najavljivali liberalizaciju tržišta telekomunikacija. Dokle ste stigli sa tim poslom?
- Nažalost, nismo daleko stigli pre svega zbog lošeg rada RATEL-a, kome su povereni gotovo svi poslovi u oblasti liberalizacije. Ministarstvo je pripremilo pravilnik sa minimalnim uslovima za licence fiksnog bežičnog pristupa, odnosno WIMAX. Ideja je da se izdaju po tri regionalne licence za svaki okrug tako da bi domaći operatori, najčešće mala i srednja preduzeća, mogli da ih dobiju. Republički sekretarijat za zakonodavstvo ga nije pustio sa obrazloženjem da je Ministarstvo tehničko. Dve nedelje pre toga i tada tehničko Ministarstvo je dobilo pozitivno mišljenje na pravilnik i saglasnost da ga objavi. Ministarstvo je sastavilo Predlog izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama u kome su umanjene administrativne procedure za kompanije koje žele da ulažu u telekomunikacionu infrastrukturu. Vlada je pala kada je taj predlog bio na razmatranju i kao tehnička nije mogla dalje da ga procesira.

 Najavljena je brza privatizacija Telekoma Srbija. Kako to komentarišete?
- Nisam sigurna da je dalja privatizacija Telekoma dobar potez, niti mi je jasno zašto se na njoj toliko insistira. Priča se da su potrebna sredstva za budžet, međutim, Telekom je profitabilna firma koja ostvaruje stalne prihode. Privatizacijom će taj profit otići vlasniku, a ne u budžet. Treba misliti dugoročno, šta kada se potroše pare od privatizacije, a prihoda od Telekoma više nema? Telekom je kompanija od strateškog značaja i mislim da je rizično privatizovati je. Problem je što Telekom još uvek ima monopol u mnogim oblastima i zato nije efikasan. Dalja liberalizacija tržišta će naterati Telekom da bude efikasniji, a za to će biti potreban i stručniji upravni odbor od trenutno izabranog. Ako Telekom ostane državni, kroz njega država može da gradi infrastrukturu i obezbeđuje usluge za koje smatra da su prioritetne, a ne da se potpuno oslanja na liberalizovano tržište.

 Da li je bilo opstrukcije rada Ministarstva, ili Vašeg rada?
- Naše akcije u smeru liberalizacije nisu bile dobro prihvatane, između ostalog ni u Telekomu, niti u RATEL-u. Ministarstvo je bilo ignorisano, pored svoje nadležnosti i jasnih zakonskih ovlašćenja. U oblasti pošte, jedan od prioriteta bilo je osnivanje agencije kako bi izdavala dozvole novim poštanskim operatorima prema zakonu iz 2005. Ministarstvo je pismeno četiri puta slalo dopise kadrovskoj komisiji s predlogom za savet Agencije. Kadrovska komisija predlaže savet Vladi, a ona parlamentu. To nikad nije urađeno i operatori su tužili državu Međunarodnom sudu zbog nepostojanja agencije. Zaobišli su nas i kada se donosila odluka o privatizaciji Telekoma i izgradnji IT parka u Inđiji. U oba slučaja radi se o rizičnim odlukama. U projektu IT parka problem je zapošljavanje 25.000 inženjera, a Srbija nema nezaposlenih IT inženjera. To ukazuje na njihovo dovođenje iz Azije (za šta smo dobili potvrdu od predstavnika Inđije), što bi ugozilo našu IT industriju. Zemlje Azije su oštra konkurencija, dok je geografski položaj naša prednost koju bismo lako izgubili takvim projektom. Kao posledicu možemo imati još veći odliv mozgova. Nije jasna ni finansijska korist Srbije od pomenutog projekta.


Izvor: Danas

Indeksi Beogradske berze i dalje u padu

Probuđena tražnja za akcijama beogradske Univerzal banke podigla je ukupan promet na Beogradskoj berzi na 385,3 miliona dinara. Naime, hartijama od vrednosti ove banke trgovano je za 259,8 miliona dinara, što predstavlja više od dva odsto ukupnog broja akcija. To međutim nije bio dovoljan razlog da cena pomenutih akcija napreduje, već ona završava u minusu od 3,09 odsto. Višestruko manje, ili 17,6 miliona dinara vredelo je trgovanje akcijama niške AIK banke, dok je na vlasničke papire zemunskog Navipa potrošeno 16,3 miliona dinara, koji pri tom uvećava svoju tržišnu kapitalizaciju za 10,67 odsto. Skorijim kupovinama akcija ovog proizvođača vina, alkoholnih i bezalkoholnih napitaka, pravno lice koje stoji iza kastodi računa Hipo banke, preduzeće Mineko povećali su udeo u vlasništvu Navipa na 20,8, odnosno 17,1 odsto.

Veći promet u četvrtak imale su još i akcije poljoprivrednog dobra Mokrin iz Mokrina (15,6 miliona dinara), poljoprivrednog dobra Vojvodina iz Novog Miloševa (10,9 miliona dinara), kao i akcije građevinskog preduzeća Montinvest kojima je trgovano za 10,4 miliona dinara. Za dužničke hartije od vrednosti, odnosno za obveznice stare devizne štednje Republike Srbije, investitori su juče izdvojili 38.908 evra. Poseban akcenat je stavljen na seriju koja dospeva na naplatu 2015. godine, pošto je njome trgovano najviše (15.036 evra). Ova će serija svojim kupcima doneti godišnji prinos od 6,79 odsto. Napomenimo da je Beogradska berza juče organizovala i dva trgovanja metodom minimalne cene, preko kojih je vlasnike promenilo 2.117 akcija preduzeća Napro iz Beograda i 649 akcija kruševačke Tehnoenergetike u vrednosti od milion, odnosno 3,3 miliona dinara.

Indeksni pokazatelji su četvrti put od početka ove nedelje izgubili na vrednosti, a ovoga puta se taj gubitak kreće od 0,76 odsto za koliko je nivo smanjio indeks BELEX15, preko minusa od 0,79 odsto kod opšteg indeksa BELEXLINE, po do 1,13 odsto za koliko je svoju vrednost umanjio pokazatelj SRX. Pojedinačno, najveće smanjenje pogodilo je akcije PP Mokrina (20 odsto), dok sa druge strane snažan rast od 20 odsto obeležava kretanje cene akcija Žitopeka iz Niša i Dinare iz Beograda.

Izvor: Danas

Inflacija od 14 do 15 odsto

Beograd - Inflacija u Srbiji će do kraja godine dostići 14 do 15 odsto, što je znatno iznad planiranih 6,5 odsto za 2008. Razlozi za takav rast su, pored konstantnog skoka cena nafte i hrane na svetskom tržištu, kartelska i monopolska struktura srpskog tržišta, kao i velika javna potrošnja, izjavio je juče na predstavljanju mesečne analize tekućih privrednih kretanja, saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović. Prema njegovim rečima u narednom periodu ne treba očekivati smanjenje javne i lične potrošnje preko bankarskih zaduženja, pa ni smanjenje inflatornih pritisaka.

- Kurs dinara prema evru nije realan i trebalo bi da iznosi 140 do 150 dinara za jedan evro. Veštačko održavanje kursa dinara u odnosu na evro, nema utemeljenje u konkurentskoj snazi srpske privrede, jer je reč samo o prividu makroekonomske stabilnosti. Pri tom, sadašnji kurs dinara podstiče rast uvoza, a na drugoj strani smanjuje interes izvoznika, što je jedan od razloga za smanjenje domaće proizvodnje ali i zaposlenosti - rekao je Miloje Kanjevac, direktor IZIT. On smatra da Srbiji predstoji ozbiljna monetarna reforma koja bi morala da bude postupna ili da domaća valuta devalvira. Međutim, neki ekonomski analitičari smatraju i da bi uvođenje evra kao valute umesto dinara bio dobar potez jer bi sprečio nepovoljna kretanja na monetarnom tržištu, podseća Kanjevac uz napomenu da bi, ukoliko evro bude uveden kao valuta, inflacija bila zadržana na nivou od dva ili tri odsto, a privrednici ne bi morali da "špekulišu" kursom.

Inače, analitičari IZIT smatraju da sastav nove vlade ne nagoveštava smanjenje javne potrošnje i kreiranje zdravih konkurentskih odnosa na srpskom tržištu, jer "ima veliki ucenjivački potencijal, s obzirom na to da je čine brojne stranake i koalicije, što doprinosi povećanju troškova upravljanja državom".

Izvor: Danas

TRAGOM
Pokušava li vlast DS-a i SPS-a da stavi pod kontrolu list Politika i Radio-televiziju Srbije
Mediji na udaru demokratske politike

Pretpostavljam da žele moju smenu, ocenjuje za Danas Ljiljana Smajlović, glavna urednica Politike l Savet RRA je prekršio zakonsku proceduru, kaže za Danas Predrag Marković, član UO RTS-a

Moguća smena Tijanića: Predrag Marković

Beograd - Nova vlada još nije izabrana, a već je počela bitka za stavljanje pod kontrolu medija u kojima država ima kapital. Na udaru su se po ko zna koji put našli Radio-televizija Srbije i kompanija Politika.

Dok aktuelna glavna urednica dnevnog lista Politika Ljiljana Smajlović tvrdi da su nova postavljenja u Upravnom odboru Politike a.d. mogući uvod u njenu smenu, novi potpredsednik Upravnog odbora Jovan Simić, nekadašnji savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića, odbacuje te tvrdnje i ističe za Danas da UO nema nikakve ingerencije u pogledu smene glavnog urednika i uređivačke politike lista.
"Bitka" za RTS počela je odlukom Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) da raspiše konkurs za nove članove UO RTS-a, iako aktuelnom UO mandat ističe tek za tri godine. Ipak, Demokratska stranka, kao najuticajnija politička snaga u ovom trenutku, odbacuje tvrdnje da pokušava da stavi pod kontrolu ova dva uticajna medija i navodi da će o novom glavnom uredniku Politike odlučivati Upravni odbor te medijske kuće.
Za predsednika UO Politike a.d. izabrana je Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, potpredsednik UO je Jovan Simić, a zastupnik državnog kapitala u Politici a.d. je Predrag Mihajlović, zamenik predsednika Komercijalne banke.
Dosadašnji članovi UO Politike a.d., koje je postavila vlada premijera Vojislava Koštunice, bili su reditelj Emir Kusturica, pesnik Matija Bećković, savetnici premijera Aleksandar Simić i Vladimir Galić, Predrag Mihajlović iz Komercijalne banke, Mladen Serventi iz Elektroprivrede Srbije, Vladislav Cvetković i Miroslav Pešić.

IGRE OKO "POLITIKE"
Glavna urednica Politike Ljiljana Smajlović odgovorila je na Danasova pitanja u pisanoj formi. Ona je istakla da "u modernom i demokratski uređenom društvu uređivačka politika je autonomna i spada u domen glavnog urednika, koji je jedini i odgovoran za uređivanje novina".
"Nigde upravni odbori nemaju pravo da utiču na proces rada u redakcijama. To pravo ne pripada ni vlasnicima, ni akcionarima, ni predsednicima i političkim strankama. Upravni odbori različitim mehanizmima postavljaju i smenjuju glavne urednike, i to je njihovo pravo, ali ne mogu i ne smeju da vode uređivačku politiku. Njihov uticaj na uređivačku politiku završava se izborom glavnog urednika, odnosno njegovim smenjivanjem i postavljanjem novog glavnog urednika", navodi Smajlović u pismu Danasu.
"Neki članovi novog Upravnog odbora Politike AD (tela koje postavlja generalnog direktora Politike AD, koji onda predlaže generalnog direktora Politike NM, a taj generalni direktor zatim predlaže novog glavnog urednika lista Politika), već su javno iskazali nameru da utiču na način na koji se uređuje list Politika. Tu nameru moći će najbrže da sprovedu u delo mojim smenjivanjem. Ljudi iz kabineta predsednika Srbije prethodno su nastojali da utiču na mene da Politika promeni spisak svojih kolumnista, a hteli su i da cenzurišu predsednikov intervju Politici. Nisam pristala ni na jedno ni na drugo. Predsednik Tadić me optužio da sam počinila "teško krivično delo" objavljivanjem sadržine razgovora šefa njegovog izbornog štaba sa novinarkom Politike, razgovora koji je vođen da bi bio objavljen u listu, što je sagovorniku na početku jasno saopšteno. Novinarski zadatak nije teško krivično delo; uređivanje novina na način koji se ne sviđa vlastima valjda još nije postalo krivično delo. Mogu samo da pretpostavim da je do brzometne smene predsednika Upravnog odbora Politike AD, i popunjavanja tog upravnog odbora novim članovima, došlo kako bi što pre došlo i do moje smene", zaključuje glavna urednica lista Politika Ljiljana Smajlović.
Ipak, novopostavljeni potpredsednik Upravnog odbora Politike a.d. Jovan Simić, ima potpuno drugačije viđenje trenutne situacije. On tvrdi za Danas da novi UO Politike a.d. nema nikakva ovlašćenja u vezi sa smenom glavne urednice lista Politika i da takve ingerencije ima Upravni odbor Politika novine i magazini (PNM).
- Ovaj Upravni odbor u kojem sam pokušaće da finansijski i tržišno postavi Politikine magazine na noge. Novine Politika nemaju veze s nama. Ovaj Upravni odbor nema nikakve ingerencije nad listom Politika i ne možemo da uređujemo nešto na šta nemamo nikakvog uticaja. Mi smo suvlasnici u odnosu 50-50 odsto, i ovakav UO je napravljen da bi magazine, kao što je Bazar, postavio finansijski na noge. Mi se ne bavimo uređivačkom politikom lista Politika - rekao je Simić.

BITKA ZA RTS
Situacija oko RTS-a je nešto drugačija. Naime, Savet RRA raspisao je konkurs za nove članove Upravnog odbora, iako aktuelnom UO mandat ističe tek za tri godine.
Aktuelni Upravni odbor RTS-a konstituisan je u aprilu 2006. Predsednik tog tela je akademik Nikša Stipčević, a članovi su etnolog Dragomir Antonić, filozof Jovan Babić, novinari Milica Kuburović i Slavoljub Đukić, istoričar Predrag Marković, ekonomisti Boško Mijatović i Dušan Stokanović i bivši fudbaler Dušan Savić.
Danasu je iz RRA rečeno da "nikakve ocene i objašnjenja javnog poziva za predlaganje novih članova Upravnog odbora RTS-a, koji je pre dva dana objavljen u listu Politika, neće biti donete sve dok se ne sastane Savet RRA". Potpredsednik RRA Aleksandar Vasić je, u ranijem razgovoru za RTS, priznao da sednice Saveta RRA na kojoj je doneta odluka o raspisivanju poziva nije bilo, ali i da "nije neophodno da o raspisivanju konkursa budu obavešteni svi članovi Upravnog odbora RRA".
Istovremeno, član UO RTS-a Predrag Marković kaže za Danas da je objavljivanje javnog poziva nedoličan postupak pojedinačnih članova Saveta RRA.
- To je težak prekršaj zakonske procedure, jer UO RTS-a razrešava Savet RRA, koji se u ovom slučaju nije ni sastao. Ne mogu pojedinci da donose odluke u ime celog Saveta RRA - objašnjava Marković. Prema njegovim rečima, objavljivanje javnog poziva je skandalozan primer privatizacije jedne važne društvene funkcije, kao što je članstvo u Savetu RRA. Na pitanje da li je objavljivanje javnog poziva jedan od koraka za smenu generalnog direktora RTS-a Aleksandra Tijanića, Marković ukazuje da je to vrlo moguće, "ali da je to više privatna bahatost i samovolja nekih članova Saveta RRA".
Generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić nije želeo da komentariše za naš list odluku Saveta RRA da raspiše javni poziv za predlaganje novih kandidata za članove UO Javnog servisa Srbije, iako je RTS juče podnela krivičnu prijavu Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv nepoznatog izvršioca zbog objavljivanja javnog poziva za predlaganje kandidata za članove UO RTS-a. Kako se navodi u oglasu, objavljenom u listu Politika i u nedeljniku NIN, RRA je oglasila poziv za predlaganje kandidata za članove UO RTS-a, a taj poziv je potpisao predsednik Saveta RRA Nenad Cekić. RTS navodi da je time izvršeno falsifikovanje isprava, zloupotreba službenog položaja i nesavestan rad u službi. Dodaje se da rok od pet godina nije istekao, kao i da ne postoje "ni konkretni ni opštepoznati razlozi zbog kojih bi se pokrenuo postupak razrešenja sadašnjih članova UO, niti je Savet RRA na bilo kojoj sednici definisao razloge za razrešenje UO RTS-a".
Prema saznanjima Danasa, kao novi predsednik UO RTS-a pominje se Slobodan Ignjatović, nekadašnji dugogodišnji novinar Komunista, Ekspres politike, TV Politika, direktor TV Beograd i nekadašnji savezni ministar za informisanje.

OPTUŽBE STRANAKA
Vladajuće stranke se proteklih godina žestoko bore da stave pod kontrolu medije, a kada postanu opozicija optužuju aktuelnu vlast da pokušava to isto da uradi.
Predsednik Izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić izjavljuje za Danas da ova stranka nema nameru da se bavi uređivanjem bilo kog medija, pa samim tim ni RTS-a i Politike. On je dodao da će o radu Ljiljane Smajlović odlučivati Upravni odbor, a ne DS.
Funkcioner DSS-a Đorđe Mamula kaže za Danas da predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić pokušava da što pre uspostavi kontrolu nad Politikom i RTS-om. Da li će Tadić uspeti da pridobije Politiku i RTS na svoju stranu, ukazuje Mamula, zavisiće od kritičke javnosti, medija i odnosa političkih stranaka prema tome.

Izvor: Danas

Problem likvidnosti pogađa finansijsko tržište

Ukupan promet prve nedelje jula na Beogradskoij berzi nastavlja da oscilira, i nakon porasta u četvrtak, usledio je novi pad - na 260,8 miliona dinara. Zvezde jučerašnjeg trgovanja ponovo su bile akcije Univerzal banke iz Beograda na koje je potrošeno 112,8 miliona dinara. Međutim, od pojedinačnih slučajeva se ne živi, pa se sa pravom može konstatovati da naše finansijsko tržište i dalje pati od ozbiljnog problema likvidnosti. U prilog ovoj konstataciji ide i činjenica da od 102 emisije akcija kojima je juče trgovano, samo njih deset završava sa prometom većim od milion dinara. Ovaj odnos je još izraženiji kod hartija od vrednosti kojima se trguje metodom preovlađujuće cene - tamo na 67 otrgovanih emisija dolaze samo dve sa prometom većim od milion dinara, tačnije 1,8 miliona dinara koliko je izdvojeno za akcije Montinvesta, odnosno 2,7 miliona dinara koliko je iznosio promet akcija vodoprivrednog preduzeća Dunav.

Sledeći veći promet (62,2 miliona dinara) ostvaren je u blok transakciji, u kojoj je vlasnike promenilo 166.077 akcija (72 odsto) poljoprivrednog dobra Mokrin, po ceni od 375 dinara po komadu. To je inače, 55 dinara više nego što su one vredele prethodnog trgovačkog dana. Ovo preduzeće koje raspolaže sa 2.419 hektara obradive zemlje u svom vlasništvu izašlo je iz zone negativnog poslovanja i u 2007. godini uknjižilo osam miliona dinara neto dobitka, dok je ukupan prihod porastao 28 odsto, na 102,2 miliona dinara. U petak se dosta trgovalo i akcijama niške AIK banke, za 27,9 miliona dinara, dok je istovremeno na vlasničke papire novosadske Metals banke potrošeno 13,1 milion dinara. Akcijama sa većim prometom priključuju se još i hartije od vrednosti Sojaproteina (6,2 miliona dinara) i Energoprojekt holdinga (5,4 miliona dinara). Obveznicama stare devizne štednje Republike Srbije trgovano je za 30.433 evra, a najveću pažnju privlači serija koja dospeva na naplatu 2016. godine (10.877 evra) i koja nosi godišnji prinos od 6,27 odsto.

Za kraj, recimo i da su indeksni pokazatelji sa najnovijim gubitkom zaokružili celu nedelju u crvenom. Najveći gubitak zabeležio je indeks SRX (2,16 odsto), dok BELEXLINE i BELEX15 smanjuju svoje vrednosti za 1,22 i 1,53 odsto. Pojedinačno, najviše su izgubile akcije gornjomilanovačkog Metalca (11,59 odsto) i vranjskog Alfa Plama (6,98 odsto). Darko Jovanović

Izvor: Danas

Srbija visoko zadužena zemlja
Autor/izvor: SEEbiz / Mina
06.07.2008
BEOGRAD-Srbija je visoko zadužena zemlja jer je, po jednom od kriterijuma Svjetske banke, njen spoljni dug od 28 milijardi USD, 2,2 puta veći od izvoza robe i usluga, ocijenio je saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Mlađen Kovačević.

„Narodna banka kaže da smo srednje zadužena zemlja, jer je naš spoljni dug ispod 80 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), što je jedan od dva kriterijuma Svjetske banke“, rekao je Kovačević Glasu javnosti.

On smatra da zabrinjava podatak da je u prva četiri mjeseca ukupan rezultat deviznog priliva i odliva po svim osnovama bio negativan od 120,7 miliona USD.

„Ako se isti trend nastavi teško ćemo servisirati spoljne obaveze i uvoz koji je dostigao ogroman iznos. Srbiji prijeti opasnost od sloma valutnog kursa kao što je bio slučaj u Argentini 2001. godine i u Rusiji prije deset godina“, dodao je Kovačević.

On je podsjetio da je Srbija tokom prošle godine otplatila 3,5 milijardi USD spoljnog duga po osnovu anuiteta i kamata, u šta ulaze dugovi države, preduzeća i banaka.

„Sada se povećava iznos kratkoročnih kredita koje uzimaju banke i preduzeća, što znatno podiže iznos anuiteta koji se godišnje otplaćuje, tako da smo za prva četiri mjeseca ove godine po toj osnovi isplatili 564 miliona USD, a prošle za isti period 187 miliona USD“, objasnio je Kovačević.

Prema njegovim riječima, s obzirom na to da je srbijanski uvoz već dostigao 25 milijardi USD to znači da će njene devizne rezerve morati iznositi oko deset milijardi USD.