Đelić: Investicija od 25 miliona €

18. jun 2008. | 12:33 | Izvor: FoNet

Beograd -- Nakon godinu dana pregovora, Vlada Srbije uspela je da se dogovori o investiciji od 25 miliona evra sa preduzećem za proizvodnju limene ambalaže Bol Pekidžing.

 Potpredsednik Vlade Božidar Đelić rekao je da će ova investicija omogućiti otvaranje 60 novih radnih mesta u Zemunu i veliki prihod od izvoza na međunarodnom tržištu.

"Oni će u početku proizvoditi 1,5 milijardi limenih poklopaca, a 90 odsto te proizvodnje će ići u izvoz i eto nam novih 35 miliona evra godišnje izvoza iz naše zemlje. Veoma lepa vest za investicije i to pokazuje da evropski put Srbije privlači investicije iz celog sveta", rekao je Đelić.


Izvor: B92

Jelašić: Samo proevropska vlada može da smanji inflaciju

18. jun 2008. | 16:00  Beta

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić ocenio je da je formiranje proevropske vlade u Srbiji ključni preduslov za zaustavljanje rasta inflacije.

Jelašić je na sednici Skupštine Privredne komore Vojvodine u Novom Sadu naveo da "samo proevropska vlada može da svede inflaciju na planirani jednocifreni nivo" i obezbedi ostvarenje planirane makroekonomske politike u 2008. godini, navodi se u saopštenju komore.

"Za održavanje makroekonomske stabilnosti neophodno je da budžet ostane i dalje restriktivan", istakao je Jelašić.

Guverner NBS je ocenio da bi nova vlada Srbije trebalo da napravi reformski budžet, odnosno da ga zadrži u obimu u kojem je bio originalno planiran za 2008, sa rashodima koji se prilagođavaju porastu cena od 6,5 odsto.

Prema njegovim rečima, Srbiji je potreban veći priliv stranih investicija za dalji nastavak reformi.

"NBS će nastaviti da prati kretanja kursa dinara prema evru i ostalim stranim valutama, kako bi se održala cenovna i finansijska stabilnost u Srbiji", naglasio Jelašić dodajući da je dinar sada stabilniji i jači nego ikada u odnosu na evro.

Izvor : EmPortal

Veterinarske stanice na rate

Na aukciji u Novom Sadu prodato 10 ustanova sa celog područja Vojvodine u bescenje, po znatno nižim cenama od procenjene vrednosti kapitala

Novi Sad – U Sportsko-poslovnom centru „Vojvodina” juče je na aukciji, koju je organizovala Agencija za privatizaciju – Kancelarija u Novom Sadu, prodato čak 10 veterinarskih stanica sa celog područja Vojvodine. Osim njih, najzad je prodata i nekada čuvena fabrika za proizvodnju kožne galanterije „Merkur” u Bačkoj Palanci za koju, na dosadašnje dve aukcije, niko nije bio zainteresovan, pa joj se tek na trećoj posrećilo.

Ono što je karakteristično za privatizaciju veterinarskih stanica u Bečeju, Baču, Žablju, Bačkoj Topoli (Pačir), Pećincima, Subotici, Irigu, Šidu, Staroj Pazovi i Kikindi jeste da je njihova aukcijska prodaja juče protekla u skladu sa važećim zakonskim propisima, ali da su i pored toga prodate u – bescenje, o čemu govore iznosi ostvarenih transakcija.

Da li je tome doprinela nerealno prevelika procenjena vrednost kapitala ovih ustanova u oblasti veterine, od velikog značaja za unapređenje stočarstva, možda njihova dugovanja koje novi vlasnici moraju da vrate ili nešto treće, verovatno će tek biti razjašnjeno. Kupcima je čak omogućeno da i tako povoljnu cenu plate na višegodišnje rate!

Primera radi, Stevan Jovanović iz Niša kupio je Stanicu u Baču po početnoj ceni od 2,885 miliona dinara iako je vrednost kapitala procenjena 21,132 miliona, ali je on na to imao pravo jer je bio jedini zainteresovani potencijalni kupac. I Mirjana Jerković iz Karađorđeva bila je jedina zainteresovana za kupovinu stanice „Bačka Topola” (Pačir), pa je ovu ustanovu pazarila za početnu cenu od 5,104 miliona dinara, iako je procenjena vrednost iznosila 19,611 miliona dinara.

I pri kupovini Veterinarske stanice u Irigu Dragana Đorđević iz Vrbasa kao jedina zainteresovana platila je svega 1,759 miliona (početna cena), mada je vrednost kapitala ustanove procenjena na 7,331 milion dinara. Veterinarska stanica u Šidu prodata je Srećku Galoviću iz Novog Sada po početnoj ceni od 1,531 milion dinara, iako je vrednost kapitala ustanove 7,654 dinara. Ali, i Galović je bio jedini zainteresovani kupac.

Konzorcijum kupaca, u čije ime je nastupao Ivan Midorović iz Ruskog Sela, kao jedini zainteresovani, postao je vlasnik Veterinarske stanice u Kikindi za početnu cenu od 11,218 miliona dinara, dok je njena vrednost procenjena na 46,740 miliona.

Vojka Nedeljković iz Beograda kupila je dve veterinarske stanice u Pećincima i Žablju u konkurenciji još po jednog zainteresovanog kandidata, za 6,700 miliona odnosno 4,300 miliona dinara što je tek za nekoliko stotina hiljada dinara više od početne cene, ali oko četiri puta manje od procenjene vrednosti kapitala tih ustanova. Slično je prošla i Stanica u Bečeju koju je u ime konzorcijuma kupaca pazario Jovan Tadić iz Beograda: prodata je za 2,900 miliona dinara, što je za tek 96.000 dinara više od prodajne cene, a čak sedam puta manje od procenjene vrednosti kapitala.

Bolje su prošle jedino stanice u Staroj Pazovi (Branislava Mitrović iz tog grada platila je 15,300 miliona dinara) i Subotici, za koju je Darinka Konstantinović iz Futoga preuzela obavezu da plati 121 milion dinara i jedino su ove transakcije obavljene po ceni koja manje-više odgovara vrednosti procenjenog kapitala tih ustanova.

Jučerašnja aukcija u Novom Sadu značajna je po tome što je nekada uspešna i jedna od najpoznatijih fabrika kožne galanterije u „velikoj” Jugoslaviji – „Merkur” iz Bačke Palanke u trećem pokušaju, ipak, uspela da nađe novog vlasnika. To je novosadski biznismen Danko Bokan koji je firmu, kao jedini učesnik, kupio po početnoj ceni od 43,841 milion dinara (vrednost procenjenog kapitala je 274 miliona dinara), ali na tome mu se svakako ne može pozavideti, jer je ,,Merkur” u velikim finansijskim dugovima koje mora sada da vraća upravo Bokan. On je juče izjavio da je uveren da će „Merkuru” vratiti stari sjaj i renome koji je svojevremeno imao ne samo na domaćem već prvenstveno na inostranom tržištu.


Izvor: Politika

DMITRIJ MALIŠEV IZ VRHA „GASPROMA” O IMOVINI NIS-a KOJA SE PRODAJE

Zamenik generalnog direktora „Gaspromnjefta” Mališev izjavio da ta kompanija kupuje 51 odsto NIS-a, u čiji sastav ulazi sva registrovana imovina srpske naftne kompanije

Zamenik generalnog direktora ruske kompanije Gaspromnjeft Dmitrij Mališev izjavio je juče da ta kompanija kupuje 51 odsto NIS-a u čiji sastav ulazi sva registrovana imovina srpske naftne kompanije. “U imovinu Naftne industrije Srbije (NIS) ulaze rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu, celokupna mreža benzinskih pumpi, kao i drugi objekti u okviru maloprodaje i logistike”, kazao je on u Privrednoj komori Srbije (PKS). Prema njegovim rečima energetskim sporazumom je predviđeno da “Gaspromnjeft” kupi 51 odsto akcija NIS-a u čiji sastav ulazi sva imovina nacionalne naftne kompanije registrovana na dan 1. januar 2008. godine.

Mališev je naglasio da će “Gaspromnjeft” nakon kupovine kontrolnog paketa akcija NIS-a nastaviti da sarađuje sa svim onima koji su spremni i konkurentni, kao i sa onima koji imaju tradiciju saradnje sa srpskom naftnom kompanijom. “Gaspromnjeft kupuje 51 odsto akcija NIS-a, dok će vlasnik preostalih 49 odsto biti Vlada Srbije koja će imati pravo veta na neka pitanja”, kazao je on. Mališev je objasnio da su to pitanja bilateralnog razmatranja i bilateralnih odnosa, jer kako je dodao u EU postoji kompleks pitanja koja se usvajaju većinom glasova, a među njima su i ona koja se odnose na reorganizaciju kompanije, likvidaciju, realizaciju drugih aranžmana, otpuštanje viška radne snage, preregistraciju kompanije, kao i promenu naziva. On je naglasio i da je svaki dan kašnjenja ratifikacije energetskog sporazuma potpisanog početkom godine veoma štetan za Srbiju.

Prema njegovim rečima NIS trenutno nije konkurentno preduzeće za evropsko tržište i ukoliko uskoro ne počne njegova rekonstrukcija ono neće biti spremno za otvaranje tržišta koje je predviđeno za april 2010. godine. “Mnogi zahtevi rekonstrukcije zahtevaju više od godinu dana zato kašnjenje sa ratifikacijom nikako ne ide u prilog i to nanosi štetu srpskoj privredi”, naglasio je Mališev. On je dodao da rafinerije u Srbiji trenutno mogu da proizvedu oko 4,3 miliona tona naftnih drivata godišnje koji nisu konkurentni za evropsko tržište, ali da bi nakon rekonstrukcije one mogle da povećaju proizvodnju na oko 7,5 miliona tona godišnje od čega bi se oko tri miliona tona izvozilo. Mališev je kazao i da su dugovi NIS-a oko 350 miliona dolara, ali da još nije tačno utvrđeno kako će oni biti regulisani. “Nakon ratifikacije energetskog sporazuma u pregoviorima koji će se voditi, detaljno ćemo sprovesti analizu do konačnog ugovora o kupovini, a tada ćemo razmatrati i ova pitanja”, objasnio je on. Energetskim sporazumom između Srbije i Rusije potpisanim 25. januara ove godine predviđeno je da Gaspromnjeft kupi 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra i da investira najmanje 500 miliona evra.


Izvor: Dnevnik

„Aeroflot” hoće „Jat”

Zaprepastilo me što se ovde saradnja sa Rusijom predstavlja kao da škodi odnosima Srbije sa EU, kaže Aleksandar Konuzin, ruski ambasador u Beogradu


Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Beogradu

Ruska avio-kompanija „Aeroflot” je ozbiljno zainteresovana za kupovinu srpskog „Jat ervejza”. Ovo je juče na sastanku u Privrednoj komori Srbije novinarima potvrdio Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Beogradu. Prema njegovim rečima o ovome se razgovaralo i na nedavno održanom Međunarodnom ekonomskom forumu kome je prisustvovao i Božidar Đelić, potpredsednik srpske tehničke vlade.

– Zainteresovani smo i za saradnju sa Aerodromom „Nikola Tesla”, ali i za izgradnju rečnih luka. Da su zainteresovani da ulažu u Srbiju ruski investitori su potvrdili kada je „Lukoil” pre nekoliko godina kupio „Beopetrol” za 300 miliona evra. Takođe, Moskovska banka dobila je odobrenje za rad od Narodne banke Srbije – podsetio je Konuzin i poručio da naša zemlja ne treba da bira između Rusije i Evropske unije.

Kaže da ga je po dolasku u Beograd zaprepastilo to što se ovde saradnja sa Rusijom predstavlja kao da škodi odnosima Srbije sa Evropskom unijom.

– U Moskvi se nigde ne govori o tome da saradnja sa Srbijom šteti našim odnosima sa drugim državama – naglasio je on.

Najveći doprinos razvoju srpsko-ruskih ekonomskih odnosa, procenjuje ambasador, daće energetski sporazum koji će ubrzo biti ratifikovan u srpskom parlamentu. Realizacija ovog dokumenta potpisanog u januaru, doneće ogromnu korist obema ekonomijama.

Takođe, u poslednjih nekoliko meseci srpska i ruska delegacija vodile su dosta pregovora o proširenju takozvane liste izuzetaka Sporazuma o slobodnoj trgovini, potpisanog još 2000. godine u vreme vlasti Slobodana Miloševića.

Ono što ohrabruje, istakao je juče Konuzin je činjenica da spoljnotrgovinska razmena ove dve zemlje beleži neverovatan rast.

– Prošle godine ona je iznosila tri milijarde dolara, a ukoliko se nastavi trend rasta koji je zabeležen u prva četiri meseca do kraja godine ona bi mogla da dostigne cifru od četiri milijardi dolara – procenjuje Konuzin.

Ono što, međutim, zabrinjava a što su juče istakli i Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije i Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, jeste to što Srbija ima veliki manjak u spoljnoj trgovini s Rusijom. Negativni saldo od 2,17 milijardi dolara je najvećim delom rezultat energetske zavisnosti jer najveću stavku u srpskom uvozu iz Rusije čine nafta i gas.

Prema rečima Predraga Bubala, ministra trgovine i usluga, Rusija zauzima prvo mesto u srpskom uvozu jer se nešto više od 14 odsto naše robe uveze iz ove zemlju, ali i peto mesto u izvozu, zbog činjenice da pet procenata srpske robe pređe tamošnju granicu.

– Velike šanse na ruskom tržištu ima srpska građevinska operativa koja je još na dobrom glasu. Srpski građevinari mogli bi da iskoriste šansu u stambenoj izgradnji, ali i u izgradnji putne mreže i aerodroma – naveo je Bubalo.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, podsetio je da je tržište Moskve veoma razvijeno i da su tamošnji potrošači probirljivi i sofisticirani. Ipak, minus u spoljnoj trgovini mogao bi da se „ispegla” i izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rusiju. Ambasador Konuzin je savetovao vlasnike malih i srednjih preduzeća da ne posmatraju samo tržište Moskve i Sankt Peterbugra, već da se okrenu periferiji Rusije, gde postoje veći potencijali za plasiranje robe jer konkurencija nije toliko žestoka.


Izvor: Politika

U „Zastavi“ još nema spiskova radnika za prekvalifikaciju

Rumunija čeka „Fijat“

Ukoliko se vlada ne formira, i ne potpiše Sporazum sa EU Italijani će otići - kaže Zoran Mihajlović, predsednik sindikata „Zastava automobila“. Pod znakom pitanja i dolazak „Iveka“

KRAGUJEVAC - Zoran Mihajlović, predsednik sindikata „Zastava automobila“ kaže da se u toj kragujevačkoj fabrici trenutno ne prave nikakvi spiskovi i da nije počela obuka radnika. „Nemamo bilo kakve informacije o tome dokle se došlo sa potpisivanjem ugovora sa ‘Fijatom’. Italijani dolaze, bili su tu, razmatraju mogućnosti, ali definitivno nema ni najave za obuku radnika koji bi radili na novoj opremi“, tvrdi Mihajlović i dodaje da sindikat ne interesuje ko će da formira vladu, ali da „Fijat“ neće ući u projekat ukoliko se u Skupštini ne verifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Konstatujući da je „Mercedes“ umesto u Srbiju, otišao u Mađarsku, Mihajlović kaže da ukoliko se bude otezalo,“svašta može da se desi“.

- Devedeset pet odsto proizvoda „Fijat“ namerava da plasira u izvoz, a ne u Srbiju. Ako budu imali bilo kakva ograničenja, oni neće imati ni razloga da investiraju ovde. Ovo taktiziranje „Fijata“ i odlaganje konkretnih poteza vezano je za formiranje vlade - naglasio je Mihajlović.

Sindikat fabrike uskoro će se i zvanično oglasiti sa zahtevom da se oni koji odlučuju o sudbini države uozbilje i formiraju vladu.

- Mi nikog ne protežiramo, ali ako budemo imali vladu dobićemo strateškog partnera. Ovo više nije politika, već hvatanje za poslednju slamku. „Zastava“ je oronula, tehnološki zaostala za svetom i bez ugovora, njena sudbina je zapečaćena. U suprotnom „Fijat“ može da ode u Rumuniju, jer mu je Rumunija druga destinacija za ulaganje-dodaje Mihajlović.

ako su pojedini mediji, još pre desetak dana uveliko najavljivali da će „Fijat“ i zvanično da se oglasi, to se nije desilo. - Naša država mora da donese odluku da 70 odsto kapitala „Zastava automobila“ pređe u vlasništvo „Fijata“. To se do sada nije desilo. Takvu odluku može da donese samo vlada koja ima mandate, a ova sadašnja to ne može. Takvu krucijalnu odluku nije mogla da donese ni za RTB „Bor“, pa ne može ni za „Zastavu“ - kategoričan je Mihajlović.

Pod znakom pitanja je i dolazak italijanskog „Iveka“ u „Zastava kamione“, iako su detalji saradnje sa ovom kompanijom odavno dogovoreni.

- Pre sedamnaest godina „Iveko“ je otišao sa naših prostora. Sada je ponovo zainteresovan, ali aktuelna situacija ne daje nam nikakve garancije da će se to i desiti. Čak nas i plaše da smo osuđeni na lagano umiranje - kaže Goran Miletić, predsednik sindikata „Kamiona“.

SPREMNI STANOVI ZA IZDAVANJE

U kragujevačkim agencijama za promet nekretnina ne raste potražnja visokokomfornih stanova za izdavanje. Naime, pre samo par meseci pojedine agencije su „tipovale“ jedan broj stanova, s nameštajem, opremljenim kupatilom, kuhinjom i dodacima poput veš mašina, zamrzivača, klima-uređaja, sa naznakom „Italijani“. Ovih dana, svi tvrde da takvih rezervacija nema.


Izvor: Glas Javnosti

Prvi Srbin direktor u "Ju-Es stilu"

VLADAN Mihailović, diplomirani inženjer metalurgije iz Smedereva, prvi je Srbin imenovan za izvršnog direktora za proizvodnju u kompaniji Ju-Es stil Srbija, saopštila je u subotu ta kompanija. Vladan Mihailović (45) rođen je u Smederevu, a nadgledaće tok proizvodnje u pogonima u Smederevu, Šapcu i Kučevu.
Mihailović
je na tu poziciju došao s mesta generalnog menadžera primarne proizvodnje u toj kompaniji, na kome je radio od avgusta 2004. godine.
On je zamenio dosadašnjeg izvršnog direktora za proizvodnju, Daniela Endrjuza, koji je, otišao na novu dužnost u železaru "Grejt lejks" u Americi.


Izvor: Novosti

POLITIKIN POSLOVNI KLUB

Monetarni jadi usamljenog guvernera

Da li će skočiti kamate na kredite, koliko je opasno uveseljavanje penzionera i zašto je dilema Evropska unija ili Rusija – lažna, govori ekonomista i bankar Goran Pitić

Kad makroekonomista Goran Pitić obuje cipele skrojene po najnovijem domaćem kalupu ne može da ne prizna: mnogo ga žuljaju. Kao bankar lakše ih nosi. Čine mu se manje tesne. Mada zna da na kraju sve dođe na isto.

– Ako se makroekonomska situacija pogoršava, ako inflacija raste, ako je devizni kurs nestabilan sve teže će biti i u bankarstvu. Ma koliko glad za kreditima bila velika, i banke će morati da pooštravaju uslove kreditiranja, a klijenti će biti sve manje sposobni da uzimaju kredite, upozorava predsednik Upravnog odbora Sosiete ženeral banke i osnivač i profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).

 Da li nam Vi to, između redova, najavljujete veće bankarske kamate?

Što se tiče Sosiete ženeral banke mi na politiku NBS odgovaramo ne praveći prostor za ekstraprofit, trudeći se da ne oštetimo naše klijente, da ne ugrozimo njihov interes. Tako recimo na stambene kredite imamo fiksnu kamatnu stopu – od početka do kraja otplate.

 A šta ako kurs ipak isklizne, a ljudi su se zadužili u stranoj valuti? Ako ne budu mogli da plaćaju rate, ako im banke imovinu iznesu na doboš...

Taj rizik postoji, jer se odbrana deviznog kursa zasniva na prilivu stranog kapitala. Činjenica da je NBS potrošila pola milijarde evra na odbranu kursa govori da postoji veliki pritisak. Međutim, dobro je što je zaduženost naših građana, zahvaljujući pre svega postojanju Kreditnog biroa i ograničenju visine duga u odnosu na primanja, niska u poređenju sa drugim zemljama regiona. Hrvati duguju gotovo 3.000 evra po čoveku, a mi oko 500.

 Vaše kolege – bankari su sve kritičniji: aktuelna i najavljena još oštrija monetarna politika umanjuje im profite i rasteruje klijente.

Pooštrena monetarna politika zbog pogoršanja makroekonomske situacije, zahteva dodatni napor banaka da zadrže i prošire bazu klijenta i obezbede adekvatan prinos na kapital.

 Kako to uspevaju?

Kao odgovor na visoku obaveznu rezervu, kredite sve manje finansiraju iz ovdašnjih sredstava i novac sve više pribavljaju u inostranstvu, iz centrale.

 Da ste Vi guverner, da li biste radili isto što i gospodin Jelašić?

Posao guvernera je da se bori protiv rasta cena, a šta mu drugo ostaje nego da se nastalu situaciju, koja je direktna posledica političke nestabilnosti, niveliše, naravno, tržišnim merama – povećanjem referentne kamatne stope i hartijama od vrednosti, koliko je to moguće na plitkom tržištu. I da reaguje verovatno ofanzivnije nego što bi, inače, NBS odreagovala. Međutim, guverner i viceguverneri su sada u nezgodnoj poziciji: dosta su usamljeni u nameri čvrste odbrane makrostabilnosti. Zato bih, da sam na njegovom mestu, insistirao (što je trebalo da uradi na početku mandata), na kredibilnoj revitalizaciji značaja uloge Monetarnog odbora.

 Ni privreda ni deo ekonomske struke ne gleda blagonaklono na najavljeno još veće zatezanje monetarne politike koje dodatno sužava prostor za privredni rast.

Privrednicima je najbitnije da dinar bude stabilan, da previše ne oscilira, kako bi bar mogli da planiraju. Istina, nemogućnost depresijacije dinara u skladu sa inflacijom, pogađa izvoznike koji proizvodnju baziraju na domaćim komponentama. Ali takva monetarna politika biće moguća tek kada bude jasno šta se dešava sa budžetskom i generalnom politikom nove vlade.

 Ministar finansija u poslednje vreme trpi velike kritike i guvernera i kolega iz vlade zbog nastalih budžetskih problema? Šta je ključni razlog pogoršane zdravstvene slike javnih finansija?

Javni rashodi od 2004. nisu pratili privredna kretanja, plate u javnom sektoru su nerealno porasle, a budžet se i dalje oslanja na privatizacione prihode koji su na izmaku i koji su ovog proleća izostali.

 Ko je kriv za to?

Privatizacioni prihodi kojima se pokrivaju akumulirani dugovi izostali su zbog pogoršanja privrednog ambijenta. I u ovoj, kao i prethodnih nekoliko godina, vođena je prociklična fiskalna politika. To je posledica ukupne vladine politike od 2004. godine, za to je odgovorna cela vlada, a ne sadašnji ministar finansija. Paradoks je da sada drugi ministri postavljaju pitanje šta se dešava u vladi. Slab koalicioni kapacitet i ove poslednje vlade pokazao je koliko štete politika može da nanese ekonomiji. A najveća šteta je nastala zbog gubljenja tempa na pravcu evropskih integracija.

 Ali narodnjaci optužuju proevropski blok da strane investicije nisu stigle, jer im je minirao projekte poput koncesije?

Pa ne znam kome još nije jasno. Koncesija je odložena ili propala zato što koncesionar nije ispunio ugovorne obaveze. Problem nije u tome što je neko bio protiv, već što ako hoćemo da gradimo pravnu državu, onda se dogovori ne mogu praviti mimo pravnih institucija. Ako smo zaobišli tender za NIS i ako na koncesiji rušimo ugovor, ključne institucije tržišne privrede, mi smo stvarno skliznuli u zonu iz koje ozbiljnim investitorima šaljemo najgori signal. Šta je onda garancija da sledeći put nećemo učiniti isto? To daje pravo i drugim investitorima da očekuju i traže specijalne aranžmane.

 Koliko je budžet, ovakav kakav je, sposoban da izdrži ispunjenje predizbornih obećanja i zahteva poput onog za povećanje penzija?

Složio bih se sa guvernerom: teorijski je moguće, ali samo po principu spojenih sudova. Ako se izdatak za nešto povećava, moraće da se smanji neka druga stavka u budžetu. Ako se povećaju penzije moraće da se smanje plate prosvetara, lekara, policije ili činovnika. Ili da se, što je, takođe, jednokratno rešenje, proda nešto krupnije – recimo neko javno preduzeće. Da to sada potrošimo, a da naredne godine vidimo šta ćemo.

Posledica udovoljavanja tim zahtevima bilo bi povećanje agregatne tražnje – plata i penzija a kad je tražnja veća od ponude, onda rastu cene. Znači da će ono što primimo danas sutra manje vredeti. Jer, cene su ništa drugo do porez na plate i penzije, koji jede njihovu realnu vrednost.

 Šta je dugoročno rešenje u vremenu u kome neće biti privatizacija?

I dosadašnji budžeti su bili socijalno odgovorni. Pitanje je kako zadržati socijalno odgovornu politiku a obezbediti i dodatna sredstva za razvoj. To je moguće jedino ako društveni proizvod raste. Ključ za povećanje tog kolača jeste priliv stranih investicija, jačanje konkurencije, završetak privatizacije, snaženje privatnog sektora i restrukturisanje javnog sektora... A za sve to neophodno je da smo deo evropskih integracija. I to dokazuju sve ozbiljne analize.

 Kada se prednosti i trošak saberu, može li to da se izrazi brojčano?

Dovoljno je da podsetim da 50 odsto izvezene robe prodajemo Evropskoj uniji. Šta bi se desilo kada bismo na naše cene dodali carine, koje se, inače, zahvaljujući preferencijalima, ne zaračunavaju pri ulasku na evropsko tržište? Prepolovili bismo ionako nizak izvoz. Naše firme ne bi imale gde da prodaju robu, morale bi da smanje proizvodnju, da otpuštaju radnike... A to bi dovelo do povećanja nezaposlenosti, osiromašenja, manjih poreskih prihoda, novih budžetskih problema...

 Kao alternativa nam se nudi rusko tržište?

EU ili Rusija – jedna je od onih lažnih dilema koje su narodu prosipane pred izbore. Uostalom naš godišnji izvoz u Rusiju sa kojom i sada imamo sporazum o slobodnoj trgovini, Kinu, Latinsku Ameriku i Afriku polovina je onoga što izvezemo samo u Italiju. Da li će nam odustajanje od EU povećati korišćenje prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom? Da li će, možda, Rusi preusmeriti svoje resurse i svoju proizvodnju zato što ćemo mi Evropi reći „ne”? Da bi se nešto desilo moraju da postoje pripremljeni ugovorni aranžmani između nas i Rusije. Uostalom, ruske investicije u Srbiji do sada su uglavnom bile akvizicije postojećeg, a ne grinfild ulaganja.

 Posle sedam godina reformi, šta je ono što je moralo, a nije urađeno?

Posle reformskog poleta, od 2004. smo skliznuli na terenu makroekonomske stabilnosti. Bilo je više populizma nego što je smelo da bude. Najveći korak unazad je učinjen nepoštovanjem regulatornih tela, koja su morala da ostanu van državnog uticaja i pritisaka. Lutalo se u carinskoj i politici subvencija, na polju interne konkurentnosti... Poražavajuće je bilo nerazumevanje potrebe regionalnih i evropskih integracija (izuzimajući nekoliko dobrih, ali izolovanih inicijativa pojedinaca). I odnos prema obrazovanju. Kadrovska rešenja na čelu Ministarstva prosvete od 2004. godine donela su nam dugoročni gubitak.

 Da li će sledeći put Goran Pitić za „Politiku” govoriti iz državne, funkcionerske fotelje? Bar ministarske, kao nekada?

Do sada su, koliko znamo, vođeni mnogo ozbiljniji razgovori o formiranju koalicije, nego o personalnim rešenjima, pa je medijska javnost, dok još nije bilo razgovora o budućem mandataru i ministrima, krenula da nestrpljivo licitira raznim imenima. Mislim da se kostur sadašnje vlade kad je reč o kadrovima DS neće mnogo menjati, naravno uz određena pomeranja zavisno od raspodele resora među koalicionim partnerima. U ovom trenutku realnija je moja orijentacija na doprinos stvaranju dobre bankarske prakse na tržišnim principima i budućih lidera, srpske ekonomske elite na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju.

-----------------------------------------------------------

Sa tajkunima – od ljubavi do mržnje

 Najslabiju tranzicionu ocenu po EBRD-u Srbija ima iz politike konkurencije. Koliko su tome kumovali nedostatak političke odlučnosti da država razbije monopole i neprirodna veza politike i biznisa, posebno u izbornim periodima?

 To već otvara i pitanje zakona o finansiranju političkih stranaka, za čiju je primenu i povrede odgovorna država. Istina je da kod nas postoje čudnovati odnosi politike i biznisa: negde prevelika ljubav, negde preveliki zazor i strah od biznisa. I zloupotreba termina tajkun, kojim se, kao pogrdnim, etiketiraju svi ljudi koji su stekli određeni kapital.

Ja sam, kao i svuda u svetu, za uvažavanje, razumevanje i poštovanje tog potencijala, naravno uz jasna pravila igre. Trebalo bi svima koji su već stvorili svoje poslovne imperije ili žele da ih naprave pružiti podršku za projekte čijom realizacijom će šireći svoje, širiti i nacionalno bogatstvo Srbije, zapošljavati nove radnike, obarati cene. Ali ih istovremeno, treba izložiti konkurenciji i nezavisnom funkcionisanju regulatornih tela, sankcionisati ih ako povređuju zakone...

-----------------------------------------

 NIS: Ni riba ni devojka

Odlaganje restrukturisanja i privatizacije javnih preduzeća pripisuje se nepostojanju političke volje da se stranke odreknu partijske svojine, moći i para?

Na slučaju NIS-a porušeno je pravilo broj jedan iz knjiga ekonomije – da se oskudni resursi moraju valorizovati na pravi način – što ređi resurs viša cena. Bio je to školski primer uplitanja političkih interesa u ekonomske tokove, rušenja institucija tržišta kao što je tender i tako otvaranja prostora za sumnje u transparentnost, odnosno zloupotrebe. Kad već nismo išli na tender na kome bismo dobili, bilo ruskog ili nekog drugog, ali najboljeg strateškog partnera, koji bi u budžet upumpao znatno više sredstava nego što je sada predviđeno i potom znao da ceni to što je platio, a vlada dokazala da je tržišno orijentisana, bilo je bolje i da smo NIS dali džabe. Pa bar da znamo da smo to poklonili radi nekog interesa, koji je, recimo, politički. Ovako ispalo je: ni riba ni devojka.

 Šta bi onda bilo sa gasnim aranžmanom?

Duboko verujem da je gas mogao da se razdvoji od NIS-a. Uostalom da je NIS privatizovan, onda kad je i kako je investicioni savetnik predlagao, ne bi ni bilo tih dilema i danas bi to već bila dobro organizovana kompanija fokusirana na dobro korporativno upravljanje, bez političkih uticaja, budžet ne bi imao problema a državi bi ostalo novca i za razvojne projekte.

 A EPS? Neke Vaše kolege ekonomisti smatraju da bi trebalo da ostane u državnom vlasništvu?

To jeste na dužem štapu, ali je EPS predlagao dva tendera za Kolubaru B i TENT, projekte vredne više od dve milijarde evra. Za strateško partnerstvo bile su zainteresovane najveće nemačke i italijanske kompanije, pa i ruska elektroprivreda. Što da ne, sa najvećim zadovoljstvom, ali – samo u konkurentskoj utakmici. Međutim, taj predlog je u vladi stajao više od godinu dana, jer su se i na njemu prelamali razni interesi i viđenja kako da se taj posao završi. Bilo je i zalaganja da se ide na direktne pregovore, što je apsolutno neprihvatljivo.


Izvor: Politika

Danas predstavlja Model statuta lokalnih samouprava, koji su sačinili SKGO i Centar modernih veština

Opštine da pomažu i podstiču privredu

Vlasti u pojedinim gradovima, kao što su Vranje, Zrenjanin, Loznica i Inđija, uspele su da, kroz partnerstvo sa privrednicima i uz pomoć USAID-a, stvore povoljan ambijent za biznis
Beograd - Prvi put u srpskoj istoriji, u novom Zakonu o lokalnoj samoupravi, koji je donet krajem prošle godine, opštine su nadležne za ekonomski razvoj u svojim sredinama. Stalna konferencija gradova i opština i Centar modernih veština izradili su Model statuta gradova i opština, u kojem su veliku pažnju poklonili upravo razvoju ekonomije na lokalnom nivou.
Dušan Vasiljević, šef tima za pravne reforme "Mega programa" Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), kaže za Danas da je koncept lokalnog ekonomskog razvoja partnerstvo između opština, privrednih organizacija, nevladinih udruženja i države.
Javni konkurs, rodna i nacionalna zastupljenost
"U vezi sa pitanjima lokalnog ekonomskog razvoja, važna karakteristika Modela statuta je snažno insistiranje na tome da se imenovanja od strane Skupštine opštine moraju vršiti polazeći pre svega od kvalifikacija kandidata, a zatim i vodeći računa o aspektima kao što su odgovarajuća rodna i nacionalna zastupljenost. Ovim Modelom se prvi put predviđa obaveza sprovođenja javnog konkursa u postupku izbora direktora javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi čiji je osnivač ili većinski vlasnik opština. Pored toga, predviđena je i obavezna javna rasprava pre podnošenja izveštaja SO o rezultatima konkursa za izbor na tim funkcijama. Cilj ovih javnih rasprava jeste da se na njima, uz učešće javnosti, mogu predstaviti kvalifikacije i programi tri najbolje rangirana kandidata", navodi se u Modelu statuta gradova i opština.
- Ne postoji nikakav razvoj u Srbiji koji se u isto vreme ne dešava u lokalnoj samoupravi. Da bi privreda neke zemlje bila konkurentna, državni organi moraju da obezbede stabilnu političku situaciju, makroekonomsku stabilnost, dobre poreske propise, itd. Ipak, postoje stvari koje ne može da uradi država, već samo lokalna samouprava. Recimo, opštine moraju da obezbede dobro funkcionisanje opštinskih službi, jer niko ne želi da živi i radi tamo gde nema vode, kanalizacije, dobrih puteva i lokacija za investicije... Sve su to poslovi kojima se bavi lokalni ekonomski razvoj - objašnjava Vasiljević.
Naš sagovornik ističe da u Srbiji postoje lokalne samouprave koje su konkurentne upravo zbog toga što su njihove uprave uspele, kroz partnerstvo sa privredom, da stvore atraktivan ambijent za privređivanje, "a takve lokalne samouprave u Srbiji su, između ostalih, Vranje, Zrenjanin, Loznica i Inđija". Vasiljević ističe da su te opštine deo USAID-ovog "Mega programa".
Statut opštine je kao ustav i mora da stvori okvir za funkcionisanje opštinskih organa, navodi Vasiljević i dodaje da pri pisanju Modela statuta nije bilo moguće uvrstiti svaku meru ili politiku posvećenu razvoju ekonomije i privrede.
- Ipak, napravili smo neke osnove. Osim donošenja programa i sprovođenja projekata, u Modelu se spominju i marketinške promocije ekonomskih potencijala lokalne samouprave, kao i usklađivanje obrazovnih profila u opštinama. Takođe, opština mora da olakšava poslovanje postojećih privrednih subjekata i da podstiče otvaranje novih - naglašava Vasiljević. Da bi opština sve to obezbedila, ističe naš sagovornik, mora da ima finansijska sredstva, "a jedan od načina je 40 odsto poreza na zarade koje opštine dobijaju, kao i pet odsto od privatizacije".
Kada je reč o opštinskom organu koji bi se bavio lokalnim ekonomskim razvojem, Vasiljević ističe da to treba da bude privredni savet, telo koje se osniva pri opštinskom veću.
- Ideja je bila da u Savetu budu političari, koji su članovi skupštine opštine, ljudi iz opštinske uprave i oni koji dolaze iz privrednih organizacija, sa zastupljenošću najmanje 30 odsto. Koliko god da su nadležnosti ovog saveta važne, a to je razmatranje strategija i planova ekonomskog razvoja i praćenje sprovođenja planova i programa, još je važniji njegov sastav. Insistiranje na uključenju privrednika i predstavnika privrednih udruženja ima za cilj da obezbedi da se strategije lokalnog ekonomskog razvoja, kao i konkretni projekti, ne donose bez konsultovanja onih na koje će se odnositi - objašnjava Vasiljević.
Model daje osnovne smernice za delokrug Saveta i izbor njegovih članova. "U duhu otvaranja opštinskih organa i tela građanima, članove Saveta mogu predlagati i akteri izvan opštinske strukture", piše u Modelu statuta. J. Diković


Izvor: Danas

Snovi o hiljadu evra

PET meseci od početka prijavljivanja besplatne akcije su i dalje stalna tema u mnogim porodicama i preduzećima, a priče o tome da li će išta biti od obećanih 1.000 evra sve su aktuelnije i protivurečnije. Pogotovo od pre nekoliko dana, kada je saopšteno da od akcija „Jata“ nema ništa i da posle prodaje sledi samo novac, zasada nejasno koliko.
I zvanično nam je potvrđeno da će posle privatizacije nacionalnog avioprevoznika građani i bivši i sadašnji radnici „Jata“ dobiti novac na svoje račune.
NadleŽni navode da je opcija „keš umesto akcija“ u Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu predviđena prilikom usvajanja, i to baš zbog privatizacije „Jata“.
- Još prošle godine su nas privatizacioni savetnici upozorili da nije racionalno uvoditi četiri miliona akcionara u knjigu akcionara kompanije koja ima knjigovodstvenu vrednost od svega 152 miliona evra, koliko ima „Jat“ - kaže za Novosti Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, dodajući da će početna cena na tenderu za „Jat“, ukoliko se bude prodavalo 51 odsto kapitala, biti 76 miliona evra.
Takođe, propisi Evropske unije onemogućavaju da se akcije „Jata“ iznesu na berzu. Ukoliko želimo da se na tenderu pojavi i neka aviokompanija iz Rusije, Indije, ili bilo koje druge zemlje van EU, akcijama ne sme da se trguje na berzi.
- Jer, ako „Jat“ kupi neka kompanija van EU, ona na berzi može da dokupi još akcija i tako postane vlasnik više od 50 odsto naše aviokompanije. To je onda kršenje propisa EU, odnosno Sporazuma o otvorenom nebu - ističe Dinkić.
Kako nam je objasnio ekonomista Milan Kovačević, država je, ipak, mogla da odluči da podeli akcije „Jata“.
- Mogli su fino da odrede propisima da se akcije ne mogu prodavati investitorima van Srbije i EU, pa tako ne bi kršili Sporazum o otvorenom nebu, koji bi u slučaju većinskog vlasnika van EU bio problematičan - kaže Kovačević. - I Rusija je donela slične propise i ograničila u kojim oblastima i koji stranci mogu biti većinski vlasnici.
O tome da li postoji opasnost da se scenario za „Jat“ po principu „keš umesto akcija“ desi i sa ostalim preduzećima, Kovačević kaže da bi to za izvršnu vlast bilo krajnje neprofesionalno ponašanje prema građanima i zaposlenima u tim preduzećima.
- Ali, za našu vlast očigledno ne važe svi zakoni, i kad žele, uredbama ih menjaju. To treba sprečiti - naglašava Milan Kovačević.
S druge strane, Mlađan Dinkić negira da su zaposleni u „Jatu“ na bilo koji način oštećeni.
- Za akcije „Jata“ prijavilo se oko 6.500 sadašnjih i bivših zaposlenih, i njima, po principu 200 evra po godini staža, pripada ukupno 28 miliona evra, što će im biti isplaćeno - objašnjava Dinkić.
Na pitanje da li će, zbog cele ove priče, građani na ime ukupne sume od privatizacije šest preduzeća dobiti manje od procenjenih hiljadu evra, Dinkić kategorično ostaje pri tvrdnji da će to biti minimalni iznos koji sleduje svakom ko ostvari pravo na besplatne akcije.
- „Jat“ od pomenutih preduzeća ima najmanju vrednost, a kada smo pravili računicu o
tih hiljadu evra „po glavi“ stanovnika, najviše smo računali na tri kompanije: „Telekom“, EPS i NIS - ističe Dinkić.
Ekonomista Kovačević, pak, dovodi u sumnju uopšte i računicu o 1.000 evra.
- Nikada niko pametan nije ni trebalo da licitira sumom od 1.000 evra i da podelu besplatnih akcija tako predstavlja - kaže Kovačević. - Valja imati u vidu nezavršenu procenu preduzeća i kretanja na berzama. Idealan primer su akcije „Telekoma Srpske“, kojima je za godinu dana, od kada ih je preuzeo „Telekom Srbija“, prepolovljena vrednost. Očigledno je da ljudi iz vlasti ne razumeju baš najbolje posao koji obavljaju.
Kada se sve sabere, većeg novca od akcija neće biti pre prodaje „Telekoma“. Trenutno je u toku izbor za savetnika za organizovanje inicijalne javne ponude za ovu kompaniju. Plan je da se izabranom savetniku da mandat od dve godine, i to tako što bi šest meseci on radio na pripremi iznošenja akcija na berzu (i beogradsku i londonsku), zatim narednih šest meseci vodio računa da održi cenu, kako bi građani mogli da počnu da trguju i svojim akcijama. Poslednje godine savetnik bi trebalo da prati „zbivanja na berzi“ i edukuje građane, zajedno sa državom, kako bi oni mogli da ostvare što veću vrednost od prodaje svojih akcija.
Dinkić očekuje da će strategija za IPO za „Telekom“ biti usvojena na sastanku vlade na jesen, a da je najrealnije da se u prvom kvartalu iduće godine ona i „odigra“ na berzama, kada bi se i formirala inicijalna tržišna cena akcija „Telekoma“. Posle toga, sredinom godine, i građani bi stekli pravo da iznesu svoje akcije „Telekoma“ na berzu.     

REVIZORI I DVE BERZE
MINISTAR ekonomije kaže da uskoro namerava da razgovara i sa vrhom „Gaspromnjefta“.
- Uputiću im jedan predlog koji je bitan korak nabolje u odnosu na do sada dogovorene uslove - kratko kaže Dinkić.
Zaposlenima, i sadašnjim i bivšim, u Naftnoj industriji na ime akcija sleduje 98 miliona evra. Sleduju im akcije po nominalnoj vrednosti od 98 miliona evra, a za to se prijavilo njih oko 24.000.
- Prema grubim procenama, vrednost kapitala NIS-a na koju će se obračunati nominalna vrednost akcija zaposlenih neće biti ispod dve milijarde evra, što znači da bi zaposleni mogli biti vlasnici oko pet odsto ove kompanije. Već u četvrtak ćemo predložiti da vlada angažuje i revizorsku kuću, po skraćenoj proceduri za javne nabavke, kako bi se došlo do zvanične procene koja će biti osnov za obračun akcija radnika NIS - najavljuje Dinkić.
Ministar kaže da bi, uz radnike koji bi u skladu sa zakonom postali vlasnici oko pet odsto NIS-a, dodatnih 15 odsto pripalo građanima, a 30 odsto državi.
- Iznošenjem ovih akcija na beogradsku i londonsku berzu, verujem da može da se postigne dobra cena, čak znatno veća od one koju će u aranžmanu sa Rusima dobiti država - kaže ministar ekonomije.

PARE DOGODINE
KADA je reč o akcijama iz Privatizacionog registra, njihova prodaja je već počela. Dinkić navodi da su cene daleko veće od originalno ostvarenih u procesima privatizacije. A, građani će prve pare od toga dobiti na svoje račune u prvom kvartalu iduće godine.
- Treba računati da će u ovaj registar da se slije i 15 odsto kapitala od privatizacije „Jat tehnike“, kao i svih ostalih kompanija koje će se ubuduće privatizaovati metodom tendera - kaže Dinkić, napominjući da će postojeće akcije u Registru biti prodate po najpovoljnijoj ceni do kraja ove godine.

TEKU ROKOVI
GRAĐANI koji imaju pravo na besplatne akcije a još se nisu prijavili imaju dovoljno vremena. Šalteri Pošte otvoreni su u tu svrhu sve do 31. jula. Do tada mogu i svi oni koji nisu zaradili ni dinar od svojih akcija (ranije dobijenih kroz privatizacije) da se odreknu svog vlasništva u korist države, da bi se automatski prijavili za nove.
Kada je reč o zaposlenima u ovih šest javnih preduzeća, do 31. jula mogu da se prijave još sadašnji i bivši radnici Aerodroma „Nikola Tesla“ i Elektroprivrede.


Izvor: Novosti