RTB Bor - Novi tender krajem juna


NOVI javni poziv za privatizaciju Rudarsko-topioničarskog basena "Bor" zaista će, kako je i najavio ministar ekonomije Mlađan Dinkić, biti raspisan veoma brzo. Po saznanjima "Novosti", treći tender, kojim se, za razliku od prethodna dva neuspela, neće prodavati imovina borske kompanije, već će se tražiti strateški partner, biće raspisan do kraja juna.
Ovo je za naš list potvrdio Nebojša Ćirić, pomoćnik ministra ekonomije.

- Od kompanija koje se jave na tender, tražićemo da otplate dugove koje RTB ima prema inostranim poveriocima i da u obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta i izgradnju nove topionice, investiraju 300 miliona dolara - obelodanio je Ćirić. - Istovremeno, obaveze koje borsko preduzeće ima prema domaćim poveriocima, koje iznose oko 76 odsto ukupnih potraživanja, biće konvertovane u kapital.

Proknjižene obaveze RTB Bor, zaključno sa 2007. godinom, iznose 408 miliona evra, ali znatno veći problem predstavljaju dugovi koji nisu "prošli" kroz basenske poslovne knjige. Zbog toga je i konzorcijum privatizacionih savetnika, koji predvodi austrijska konsultantska kuća KAIB, prilikom izrade Strategije za prodaju RTB, naveo da "ne odgovara za tačnost podataka". A, po grubim procenama, domaći i inostrani poverioci od Kombinata bakra, zapravo, potražuju više od - pola milijarde evra.

- Uprkos tome, za strateško partnerstvo sa RTB "Bor", na osnovu preliminarnih kontakata koje smo imali, zainteresovane su kompanije iz SAD, Japana, Nemačke, Austrije, Rusije i Grčke - podvlači pomoćnik ministra ekonomije. - Međutim, očekujemo da se na tender jave i druge firme koje su zainteresovane da budu strateški partneri borske kompanije.


Izvor: Novosti

Prodaja sad ili nikad

„JAT ervejz“ u ovoj godini beleži povećanje broja putnika za rekordnih 10,2 odsto, bolja je popunjenost putničkih kabina za više od pet indeksnih poena, ali istovremeno plaća 80 odsto višu cenu kerozina nego pre samo 18 meseci. Ovakve uslove poslovanja, srednjoročno, mogu da prežive samo najjače kompanije i zato je tender za privatizaciju „Jata“ pre leta poslednja dobra prilika, kaže za „Novosti“ Saša Vlaisavljević, generalni direktor nacionalnog avioprevoznika, komentarišući najavu ministra Mlađana Dinkića da će tender biti raspisan 15. jula.
Porast cene goriva doveo je veliki broj svetskih aviokompanija u situaciju da se bukvalno bore za opstanak. Kako najavljuje Vlaisavljević, i „Jat“ će vrlo brzo korigovati cenu odnosno uvećati taksu za gorivo. Koliko tačno biće odlučeno ove nedelje.

Kako je pre nekoliko dana najavio Dinkić, početna cena za „Jat“ biće 150 miliona evra. Na tenderu će biti ponuđeno 51 odsto kapitala uz mogućnost da u pregovorima taj procenat naraste i do 75 odsto. Što se privatizacije tiče, Vlaisavljević kaže da „Jat“ još nije dobio zvanične informacije. Sutra zaseda Komisija za restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća, kojom predsedava vicepremijer Božidar Đelić. Tema je, ističe Vlaisavljević, strategija privatizacije „Jata“ i nakon sastanka mnoge stvari će biti daleko jasnije.

- Da će tender biti raspisan saznao sam iz medija, a zvaničnih informacija nema - navodi Vlaisavljević. - Pretpostavljam da je u pitanju cena od navedenih 150 miliona evra za sto odsto kapitala, nakon konverzije „Jatovih“ istorijskih dugovanja. Sa pozicije menadžmenta nama su zanimljiviji investicioni plan i zaštita zaposlenih koju treba da rešimo kroz hitno potpisivanje kolektivnog ugovora. U narednih nekoliko dana ostalo je da se razgraniči imovina između „Jata“, „Tehnike“, Agencije za kontrolu letenja i aerodroma „Nikola Tesla“. Ono što nam ne ide u prilog jeste da se poslovne politike zainteresovanih aviokompanija za učešće na tenderu za privatizaciju „Jata“ menjaju usled promena na tržištu.

Objavljivanje tendera inače kasni nekoliko meseci. Privatizacija češkog avioprevoznika je već počela, a sve je izvesnija i prodaja „Taroma“ i portugalskog TAP-a. S druge strane, broj potencijalnih kupaca i investitora u ovoj oblasti je sada veoma mali. Takođe, ratifikacija sporazuma o otvorenom nebu drastično će oboriti vrednost kompanije i zbog toga je neophodno da „Jat“ što pre bude privatizovan.
Do sada su pisma o namerama potpisali „Aeroflot“ i „Island er“. Ove dve kompanije najozbiljnije su u nameri da učestvuju u privatizaciji „Jata“, dok je „Er Indija“ svojevremeno bila zainteresovana za formiranje zajedničkog preduzeća sa našim avioprevoznikom. Ono na čemu će „Jat“ insistirati jeste da u postupku privatizacije učestvuju samo kompanije koje se u ovom trenutku bave avioprevozom. Jedan od uslova privatizacije bi trebalo da bude i nabavka novih letelica. Naravno, ne treba gajiti iluziju da je nacionalni avioprevoznik sa zastarelom flotom i velikim operativnim troškovima privlačan mamac za investitore. Ono što njih zanima je nastup na našem tržištu.

Ukoliko se vrednuje samo imovina „Jata“, reč je o iznosu od oko 150 miliona evra. Ali, ako se vrednuje i snaga tržišta, potencijalna dobit, aerodromski slotovi (dozvoljeno vreme poletanja i sletanja), onda je vrednost „Jata“ daleko veća.

„Jat“ ima 1.807 zaposlenih, flotu od 16 aviona za međunarodni saobraćaj, zatim 12 aviona u Pilotskoj akademiji u Vršcu i 22 letelice u Privrednoj avijaciji. Poseduje poslovne zgrade u Amsterdamu, Milanu, Londonu i Atini. Ima nenaplaćena potraživanja, ali i neiskorišćeni avans u „Erbasu“ od 23,5 miliona dolara. Ali, ima i dug od 209 miliona evra.
Kada je reč o poslovnim rezultatima, maj mesec 2008. godine za „Jat“ je najuspešniji maj od 1991. Prošlog meseca nacionalna aviokompanija prevezla je 116.956 putnika, što je 19 odsto više nego u istom mesecu prošle godine. Putnička kabina bila je iskorišćena sa 68 odsto kapaciteta ili za indeks 11 veća nego u maju 2007. Najveći porast zabeležen je u čarter-saobraćaju gde je obavljeno 75 letova više nego što je planirano. Ukupno je bilo 1.818 letova. U saobraćaju za Crnu Goru broj putnika porastao je za sedam odsto, a u evromediteranskom saobraćaju za 20 odsto.

Rekordne rezultate obima saobraćaja „Jat“ beleži od početka godine. U periodu od januara do maja 2008. „Jat“ je prevezao 437.862 putnika, što je za devet odsto više nego u istom periodu prošle godine.

„Jat ervejz“ je lane ostvario profit od 300 miliona dinara ili 3,75 miliona evra. Podaci iz završnog računa nedvosmisleno su potvrdili da je 2007. godina bila rekordna i da je postignut poslovni rezultat najbolji u poslednjih 17 godina. Tokom prošle godine „Jat“ je prevezao 1.306.301 putnika, sto hiljada putnika više nego 2006. U ovoj godini „Jat“ planira da preveze milion i po putnika.


AVIONI
PROSEČNA starost aviona „Jata“ je 17 godina. Najstariji su „boingovi“ avioni 737-300 koji su počeli da pristižu 1986. godine. Po godini proizvodnje flota je stara, ali po satima naleta nije, jer i poredu sankcija gotovo da uopšte nisu leteli.

USLOVI
KAKO je najavio Dinkić, „Jat“ će ostati nacionalni avioprevoznik, zadržaće srpsku zastavu i planirano je da država ima članove u UO „Jat ervejza“. U uslovima tendera biće
definisan svaki detalj.

TENDER ZA „JAT TEHNIKU“
JAVNI poziv za prodaju 70 odsto akcija preduzeća za održavanje aviona - „Jat tehnika“ biće objavljen u ponedeljak u inostranim i domaćim medijima. Kako saznajemo, državi ostaje 15 odsto koliko će imati i radnici kroz akcije preduzeća. Na tenderu mogu da učestvuju kompanije, koje se bave remontom i servisiranjem aviona, a uslov je da imaju najmanje sto miliona evra prihoda u prošloj godini.
U ovom preduzeću očekuju da će biti postignuta cena između sto i dvesta miliona evra. Vrednost „Tehnike“ ogleda se i u sertifikatima, a i licencama zaposlenih koji mogu da rade i za inostrane kompanije. Trenutno je na velikom remontu u hangaru naše „Tehnike“ avion „Britiš ervejza“ što je odlična referenca. Kako saznajemo za „Jat tehniku“ zainteresovana je i jedna od najvećih svetskih kompanija za održavanje vazduhoplova „ST inženjering“ iz Singapura, ali i firme iz Izraela, Nemačke, Rusije...

KOLEKTIVNI UGOVOR
OSIM privatizacije „Jata“, kasni i potpisivanje kolektivnog ugovora. Pregovori se vode od jeseni 2007. godine i usaglašen je najveći broj spornih detalja. Zvanični pregovori u Ministarstvu za infrastrukturu počeli su početkom maja i za finalizaciju zakon daje rok od 45 dana. Interes zaposlenih i poslovodstva kompanije je da kolektivni ugovor bude zaključen pre privatizacije.


Izvor: Novosti

Intervju: Mirko Cvetković, ministar finansija

Država nije pred bankrotom

Nema razloga za nervozu: budžet je pod kontrolom, pare nisu potrošene na izbore niti su njima „plaćani raznorazni politički dogovori”, pa redovno i po planu izmirujemo dospele obaveze

„Država Srbija nije pred bankrotstvom. Budžet je pod kontrolom, redovno i po planu se puni i prazni, izmirujemo sve dospele obaveze, kako je i predviđeno. Pare nisu potrošene na izbore niti su njima ,plaćani raznorazni politički dogovori’, kako neki tvrde. Nema razloga ni za nervozu, pošto nismo ni tražili niti nameravali da uzimamo kredite od Narodne banke. Uostalom posle informacija plasiranih u javnosti – da Srbija ima budžetskih problema, posetili su nas predstavnici nekih poznatih svetskih banaka, nudeći novac, što najbolje govori o našem kredibilitetu”.


Mirko Cvetković

Ovako bi mogao da glasi sažeti raport srpskog ministra finansija Mirka Cvetkovića u intervjuu „Politici”, posle prave paljbe milionima koji su na njega protekle nedelje ispalili prvo guverner Radovan Jelašić, a onda i doskorašnji koalicioni partneri iz vlade Srbije – ministri Predrag Bubalo i Velimir Ilić, tražeći detaljnu informaciju kako su trošene državne pare. Informacija je u roku od 48 sati zaista predočena – i vladi i javnosti.

Sve je, zapravo, poteklo od jednog Vašeg upozorenja da se na jesen u budžetu može pojaviti rupa od 35 milijardi dinara?

Možda sam ja zaista izazvao ovu polemiku. Ali smatram da sam samo umerenim rečima rekao ono što je trebalo da kažem. I namera i posao mi je da upozorim na moguće posledice situacije u kojoj se Srbija nalazi. Čini mi se da se ne shvata da postoji veza između zbivanja na političkom i ekonomskom planu, da mi ne možemo imati ni uspešnu ekonomiju, ni dobar standard, ako imamo ovolike političke turbulencije, nejasnoće oko izbora vlade i puta kojim će ova zemlja dalje ići.

Posle toliko izrečenih brojki „ispod crte” i „iznad crte” običnom svetu tek sad nije jasno: ima li ili nema para. I ako nema, koliko nedostaje?

Građani nisu dužni da to znaju i razumeju, ali imaju pravo da pitaju i da im se objasni. Budžet ima dva dela. Prvi je onaj iz kojeg se isplaćuju sredstva za penzije, plate, socijalna davanja, transferi opštinama… I tu nema problema: redovno i regularno se puni i prazni – po planu. Za prvih pet meseci prihodi su iznosili 253,3 milijarde, a izdaci 254,6 od ukupno oko 650 milijardi dinara predviđenih za celu godinu. To znači da je dinamika uobičajena i da je od ukupnog deficita koji je za ovu godinu predviđen na 14,8 milijardi dinara, za pet meseci ostvareno tek nešto više od milijarde dinara.

Da li to znači i da je država sve dospele račune platila? I da ne živi na crtu, kao građani kod komšije, u prodavnici „na ćošku”?

Da baš tako. Isplatili smo što je trebalo i više od toga. Recimo, u poslednjih mesec dana neplanirano smo umesto JP „Putevi Srbije” izmirili 9,4 miliona evra dospelih kreditnih obaveza, koje oni nisu platili, pa je kreditor upotrebio suverenu državnu garanciju i račun ispostavio budžetu…

Problem je u onom drugom delu budžeta, kako se to kolokvijalno kaže „ispod crte” u koji se slivaju privatizacioni prihodi , a iz koga se pokriva budžetski deficit, otplaćuju državni dugovi, domaći i strani, dokapitalizuju preduzeća, isplaćuju budžetski krediti…

Kolika je tu rupa?

Rupe, uprkos izostanku privatizacionih prihoda, iz poznatih razloga, ni sada nema, ali se može pojaviti do kraja godine i prema konzervativnim procenama moglo bi da nedostaje oko 35 milijardi dinara. Poređenja radi, predviđeno je da ukupni izdaci „ispod crte” budu 74,5 milijardi dinara, što zajedno sa deficitom od 14,8 milijardi iznosi 89,3 milijarde dinara.

Računalo se, pre svega, na prihode od nekih većih privatizacija kao što su Bor ili IMT, ali ako se u ovoj godini proda NIS, pa i za 400 miliona evra, onda je problem rešen?

Da. Ali to je matematička koincidencija, i ne bih želeo da se shvati kao apel za brzo okončanje tog procesa. To nije način za rešavanje problema.

Ministri Bubalo i Ilić Vas optužuju da zbog budžetskih problema ubrzavate prodaju nekih javnih preduzeća?

Bilo bi dobro kada bi moje upozorenje bila neka vrsta podsticaja bržim strukturnim reformama u javnom sektoru. Ako bi to tako bilo shvaćeno onda nemam ništa protiv, naravno uz strategiju za svako preduzeće pojedinačno. A što se budžeta tiče, od prodaje JAT-a mi ne očekujemo prihode, a i kad je o „Telekomu”, reč koliko znam, ide se na inicijalnu prodaju akcija radi dokapitalizacije i prikupljanja sredstava koja su im, znam, potrebna za Republiku Srpsku.

I prodaja NIS-ovog udela u „Hajatu” dovodi se u vezu sa budžetskim problemima?

NIS-u su potrebna određena sredstva, oni hoće da prodaju svoje akcije u „Hajatu” i mislim da je to u redu.

Ali šta će na to reći Rusi?

Zašto? U Sporazumu piše 51 odsto kapitala, a ne sredstava. Ako NIS te akcije proda i investira u svoju kompaniju, to je samo promena agregatnog stanja. Neće imati akcije, ali će imati opremu. Međutim, problem je što NIS ima velika dugovanja – i komercijalna i državi. Pregovori će biti vrlo ozbiljni. Jer kada neko kupuje kupuje kapital, kupuje i sredstva i obaveze. Zato i mislim da bi NIS što pre trebalo da prodaje svoje akcije u drugim firmama i da vraća dugove, jer će Rusi tražiti da se to raščisti.

Ministrima Bubalu i Iliću sada nije jasno ni gde je „nestalo više od milijardu evra od prodaje „Mobtela”, 360 miliona od RK Beograd i 300 miliona od licence za prodaju trećeg operatera”. Bubalo „ne tvrdi, nego zna” da je u kasi od „1,5 milijardi evra u devizama i isto toliko u dinarima” ostalo samo 100 miliona.

Nije reč o sto nego o trista miliona evra i mislim da je to proteklih dana razjašnjeno. Nije tajna ni koliko je bilo para od privatizacionih prihoda, ni na šta su potrošene. Samo u 2006, u kojoj je prodat „Mobtel” (od kojeg je posle razduživanja Šlafu i pošto se deo sredstva knjižio kao prihod od licence ostalo oko milijardu evra) potrošeno je 90,948 milijardi dinara ili oko 1,1 milijarda evra, u 2007. još 63,7, a za prvih pet meseci ove godine 37,6 milijardi dinara – na otplatu duga domaćim i stranim kreditorima, budžetske kredite i dokapitalizacije i druge izdatke po zaključcima vlade, kao što su prevremena otplata duga IBRD, nedostajuća sredstva za penzije, potrebe Ministarstva za kapitalne investicije, otpremnine radnicima RK „Beograd”, isplate rezervistima...

Ministar za infrastrukturu ima primedbi i na trošenje novca iz NIP-a i tvrdi da se odustalo od tendera za Koridor 10 jer ste Vi rekli da nema novca.

Nikoga ja nisam tako nešto obaveštavao. Svako je planirao svoj budžetski razdeo, ima onoliko novca koliko je Zakonom o budžetu predviđeno i njime sam upravlja. Kao što i novac iz NIP-a, posle izbora projekata raspodeljen po resornim ministarstvima, koja upravljaju svojim delom NIP-a. Ko zna kako budžet funkcioniše, zna i to sasvim dobro.

Ali izgleda da za neke projekte sa liste sada nema novca?

Kao ministar finansija mogu jedino da konstatujem da se i taj deo izvršava, u proseku, kao i druge budžetske stavke. Možda neki projekat i nije plaćen, ja to zaista ne znam. Međutim, mislim da je budžetskim korisnicima još problem da shvate nove, stroge procedure: da niko ne može dobiti pare, dok nema urađene projekte, građevinsku dozvolu, ne sprovede javnu nabavku...

A da li su izdaci za Kosovo povećani? Koliko je novonastala situacija koštala budžet?

I za Kosovo se troši koliko je u startu budžetom predviđeno. Ministarstvo finansija isplaćuje novac po nalozima koje mu dostavljaju ministarstva – korisnici, naravno, ako je to budžetom predviđeno. I Ministarstvo za Kosovo i Metohiju ima prosečno izvršenje budžeta.

Kako da se kraj godine dočeka u projektovanim okvirima? Šta je izlaz?

Jedna opcija je da, ipak, sredstva od privatizacije počnu da stižu u drugoj polovini godine i da napravimo i uštedu, a druga je da se zadužimo.

Kako je sada moguće uštedeti, kada je objašnjeno da je potrošnja skresana koliko je bilo moguće?

U tekućem budžetu to je teško izvodljivo, jer su aproprijacije dodeljene budžetskim korisnicima i od njih bi trebalo da potekne inicijativa, što je nerealno očekivati. Ali u delu „ispod crte” mogli bismo da odustanemo od nekih planiranih dokapitalizacija.

Predlažete i mogućnost novog zaduživanja. Ne zvuči baš popularno, jer mi smo i onako dužni.

Ali kad se neko zaduži da bi platio stari dug to je refinansiranje: smanjili bismo dug time što bi stari, dospeli platili i povećali ga time što smo se zadužili. Zaduženost države ne bi porasla.

Najavili ste izdavanje državnih hartija od vrednosti?

To je jedna od mogućnosti. To je makroekonomski neutralno, nije nova emisija, jer ne bismo uzimali pare Narodne banke, već bismo štampali papire, prodali ih, pokupili novac, smanjili pritisak na tražnju, rešili svoj problem, a oni koji bi ih kupovali naplatili bi ih po dospeću, naravno, uz kamatu.

Koliko je sa ovakvim budžetom moguće ispuniti predizborna obećanja? Da li on može da izdrži pritisak davanja koja podrazumeva najavljena socijalno odgovorna vlada?

Sve je teoretski moguće. Teoretski mi možemo da se dogovorimo da pošaljemo Srbina na Mesec, da onda svi primamo po 20 odsto plate da bi nam on za pet godina mahao sa Meseca. Drugo je pitanje šta je to smisleno i šta odgovara svim socijalnim grupama i budžetskim mogućnostima i kako obezbediti ubrzani razvoj.

Da li je i praktično moguće da penzije budu veće, onako kako traže SPS i PUPS?

Ja nisam učestvovao u tim političkim razgovorima, ali sam, istina, pravio neke računice koje ukazuju da je određeno povećanje penzija moguće...

Uprkos nategnutoj budžetskoj situaciji? Kako?

Jedan od izvora može da bude očekivani porast zaposlenosti.

Pa to nije moguće do kraja godine.

Ne govorim do kraja godine. Taj problem treba rešavati u kontinuitetu, reč je o procesu. Ova godina je u najvećoj meri već prošla, ali u njoj je moguće početi te procese.

Po formiranju nove vlade, očekuje se rebalans budžeta. Da li bi on ostao u projektovanim okvirima ili bi se povećala zbirna cifra?

Ako želimo da održimo potrošnju na nižem nivou, onda nema smisla da se pod rebalansom podrazumeva njeno povećanje. Potrošnja može biti veća, samo ako se povećaju zahvatanja od poreskih obveznika, ako se povećaju poreske stope. Ono što je izvesno mora se smanjiti siva ekonomija, jer smo primetili da su se mnogi opustili kad je reč o izdavanju fiskalnih računa, da ima puno rada na crno...

Znači neće biti povećanja poreza?

U ovoj godini mogle bi jedino da se izmene zakonske odredbe koje bi omogućile da se od sledeće godine progresivnije oporezuju oni koji više zarađuju i relaksiraju oni sa manjim primanjima. Kod nas samo 18.000 ljudi prijavljuje godišnji porez, a u Hrvatskoj nekoliko stotina hiljada. Poreske stope se ne moraju povećavati, ali obuhvat bi trebalo da bude veći.

-----------------------------------------------------------

Ne idem na političke večere

Učestvujete li Vi u razgovorima o formiranju vlade?

Ne, ne učestvujem, to su politički razgovori. I ne idem na večere. Neko reče da sam večerao sa Krkobabićem. Pa ja sam tog čoveka dva puta u životu video.

Govori se o velikom uticaju tajkuna na formiranje nove vlade. Koliki je on zaista?

Nisam upoznat, nisam ni video ko je s kim razgovarao, niti mi je neko rekao da je razgovarao sa njima i da je njihova uloga ovakva ili onakva. Čitam u novinama, kao i ostali. Teoretski, ili bolje reći pretpostavljam da bi oni bili zainteresovani za formiranje takve vlade koja bi im omogućila da ostvaruju što bolje poslovne rezultate.

Teoretski ali i praktično, bar kako novine pišu, bilo bi moguće da Vi budete budući premijer – dragocen predsedniku Tadiću kao stručna, umerena i politički neistrošena ličnost. Pitam Vas, da ne bih pitala one koji su to pisali: šta je istina?

Ne znam. Dok zvanični pregovori o vladi za koju se ja zalažem nisu ni počeli, neozbiljno je spekulisati ko bi mogao da bude premijer. Kad ti razgovori počnu, doći će na red i pitanje mandatara.

Da li je neko već razgovarao sa Vama o tome?

Pitali su me. Ljudi čitaju novine, dolaze da mi čestitaju…

Nisam mislila na one što čestitaju. Ali, eto, šta njima kažete?

Ja pokušavam da tu posetu pretvorim u razgovor uz kafu.

Ipak, ukoliko bi sadašnji ministar finansija Mirko Cvetković postao premijer…. Ili da preformulišem, ako ne možete da se uživite u ulogu mandatara: šta sadašnji ministar finansija smatra ključnim poslom budućeg premijera.

Pošto će to biti koaliciona vlada više stranaka, pred njim bi bio veliki izazov da pomiri ne toliko različite stavove i interese, koji će već biti usaglašeni kroz koalicioni sporazum, nego različite temperamente ljudi, kako bi vlada funkcionisala kao jedan dobar i složan tim. Trebalo bi svako da se drži dva ključna principa – evropskih integracija i očuvanja suvereniteta, a da na unutrašnjem planu jasnije demonstrira borbu protiv korupcije na čemu se i sada radi, ali građani imaju utisak nedovoljno.

A na ekonomskom planu?

Da radi na proširenju saradnje sa Evropom i sa susedima, na otvaranju tržišta, privlačenju novih investicija i da ide ka – suficitu budžeta. Pre svega rastom bruto domaćeg proizvoda i tako smanjenjem učešća javne potrošnje. Bez toga smanjenje javne potrošnje izazvalo bi otpore. A šta vredi i najbolji program koji nema podršku.

-----------------------------------------------------------

Ko je kriv za dugove putarima

Ministar Ilić vas je optužio i za za neplaćene dugove putarima?

Ne duguje budžet putarima, već Javno preduzeće „Putevi Srbije”, koje je izvor problema, u ogromnim deficitima i – obavijeno mrakom. Insistirao sam da se dovede nezavisni konsultant koji će napraviti analizu, utvrditi stvarno stanje, šta to preduzeće može samo da plati, a šta mora da preuzme država kako bi se ono konačno postavilo na zdrave noge. Taj predlog je čak prihvatio i skupštinski odbor za saobraćaj, ali on mesecima nije mogao da se realizuje u praksi, jer je to podrazumevalo kooperativnost svih. U međuvremenu iz budžeta su plaćani neizmireni krediti ovog preduzeća za koje je postojala državna garancija. Kako sam čuo poslednjih dana, novo rukovodstvo „Puteva” pristaje da u preduzeće uđe konsultant za čiji izbor smo pripremili tendersku dokumentaciju.

Ali ministar tvrdi da im vlada odobrava nove kredite, pominje cesije uz kamatu od 23 odsto, da bi se isplatili putari?

Oni nam tvrde da se guše na dnevnoj osnovi pa im je data saglasnost da pregovaraju sa bankama od kojih bi, eventualno, mogli da povuku kredite za refinansiranje dugova, ali na duži ili srednji rok. Šta se tamo događa, šta je ko radio, utvrdiće nezavisni konsultant. Bez toga ne mogu da pričam.


Izvor: Politika

Fondovi izgubili više od 900 miliona dinara

Imovina fondova u Srbiji je oko 42 miliona evra

Investitori u Srbiji imaju malo iskustva u trgovanju akcijama i na svaku najavu krize reaguju prodajom deonica ili investicionih jedinica fondova. Zbog političke krize i opšteg pada Belexa kapital iz gotovo svih investicionih fondova od početka godine do danas umanjen je za više od 900 miliona dinara.

Zbog parlamentarnih izbora u našoj zemlji od februara do aprila novac su najpre povukli hrvatski investitori koji su na srpskom tržištu kapitala učestvovali sa 50 odsto. To je bio razlog zašto su se zacrveneli indeksi Beogradske berze. Nedugo zatim strpljenje su izgubili i domaći investitori, jer se vrednost investicionih jedinica konstantno smanjivala.

– Industrija investicionih fondova u Hrvatskoj je doživela ekspanziju tek poslednje dve-tri godine iako su prvi investicioni fondovi bili osnovani 1999. godine. Imovina fondova u ovoj zemlji bila je najviša u oktobru 2007. godine kada je iznosila oko četiri milijarde evra, dok je u maju ove godine njihova ukupna vrednost oko 2,7 milijardi što je za šest meseci pad od 30 odsto. Zato što su hrvatski investitori jako prisutni na našem tržištu kapitala može se zaključiti da osim političkog faktora ovo je jedan od faktora koji je doprineo da Belex pada u poslednje vreme – kaže Nataša Đuričić, iz Društva za upravljanje investicionim fondovima „FIMA Invest a.d.”.

Nadležni u investicionim fondovima ne mogu da procene da li su više novca povlačili veliki ili mali ulagači, ali je izvesno da su to činili i jedni i dugi. Direktna veza između vrednosti investicione jedinice i straha investitora da će im pare propasti i umesto očekivanog dobitka opteretiti kućni budžet novim minusom, još je očiglednija ako se pogledaju berzanski indeksi koji od početka godine alarmantno padaju. Tako je sudbina investicionih fondova praktično sa jedne strane vezana za plitko tržište kapitala koje reaguje na svaki politički potres, a sa druge za neiskustvo domaćih investitora koji pri svakom ovom potresu uzimaju svoj novac.

Naša sagovornica kaže da je imovina srpskih fondova oko 42 miliona evra. Ona tvrdi da je u poslednje vreme primetan blag porast vrednosti investicione jedinice zbog osnivanja novih fondova i uplata novih investitora u postojeće fondove. Prema njenim rečima u poslednje vreme došlo do umanjenja imovine svih fondova, ali jednostavno splet negativnih okolnosti, politička situacija i negativna globalna kretanja su imala svoj uticaj na berzu pa samim tim i na fondove.

– Čim se stabilizuje politička situacija, a samim tim i berza, može se očekivati intenzivniji rast u pogledu imovine fondova. Ne znam kakva je situacija kod drugih fondova, ali kod nas nema povlačenja novca, a najveći pritisak kojima je fond „Fima” ikada bio izložen je pred objavu nezavisnosti Kosova i Metohije i kada su objavljeni vanredni parlamentarni izbori – ističe Nataša Đuričić.


Izvor: Politika

Srpski proizvođači očekuju proširenje liste proizvoda koji će bez carinskih opterećenja stizati na rusko tržište

Carina samo za cigarete i alkoholna pića

Beograd - Razgovori potpredsednika Vlade Božidara Đelića i ministra trgovine Predraga Bubala sa predstavnicima ruske vlade i kompanija, aktuelizovali su pitanje ratifikacije Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Ruske Federacije, kao i proširenje liste izvoznih proizvoda, koji će se naći na bescarinskom režimu. Odredbe tog sporazuma primenjuju se u spoljnotrgovinskim odnosima dve zemlje od 28. avgusta 2000. godine, iako ruska Duma još nije ratifikovala sporazum, dok je Skupština Srbije sve formalnosti u vezi sa ratifikacijom obavila još 2001. godine.

Zajednički pohod na rusko tržište

Nije sasvim tačna konstatacija koja se često može čuti u javnosti da je potencijal srpskih proizvođača prehrambene robe skroman i da može da podmiri samo mali deo potreba ruskog tržišta. Pre će biti da domaće firme nisu dovoljno ekonomski snažne da prate svoje proizvode jer, činjenica je da male firme teško podnose troškove ulaska na nova tržišta. Zato se traži forma kako da mali proizvođači, preko zajedničkog skladišta ili distributivnog centra pronađu put do ruskog tržišta. Jer, veliki trgovački sistemi koji su se pozicionirali na tom tržištu traže kontinuirano snabdevanje - kaže za Danas Miroslav Micković, rukovodilac Centra za Rusiju i Zajednicu Nezavisnih Država Privredne komore Srbije.

Komentarišući rezultate posete i razgovora sa predstavnicima Rusije Miroslav Micković, rukovodilac Centra za Rusiju i Zajednicu Nezavisnih Država Privredne komore Srbije izjavio je za Danas da je realno očekivati da Duma uskoro ratifikuje "naftni" aranžman, ali i Sporazum o slobodnoj trgovini.

- Posle sednice Mešovitog komiteta, na kojoj bi trebalo da budu usaglašene liste roba za rusko tržište sa minimalnom carinom ili bez carine, Srbija može da traži da se ubrza proces ratifikacije tog sporazuma. Treba, takođe, podsetiti da je pripremljeno oko 50 projekata za investiranje koji će biti predstavljeni ruskim investitorima zainteresovanim za ulaganja u Srbiji - kaže Micković i dodaje da je ruski kapital spreman za ulazak na srpsko tržište.

Naš sagovornik podseća da je preduslov za zasedanje Mešovitog komiteta formiranje vlade. To drugim rečima znači da od srpske strane zavisi kada će početi pregovori o korigovanju izvozne liste proizvoda iz Srbije. Kako sada stvari stoje, obe strane zainteresovane su da proizvodi poput nameštaja, podnih pokrivača, vina, mesa i prerađevina od mesa budu oslobođeni carinskih dažbina.
- Treba podsetiti da je Sporazumom predviđeno da se svake godine lista roba koje podležu carini smanjuje za 20 odsto. Kako ta odredba nije realizovana, postoji ideja da se robna razmena između dve zemlje potpuno liberalizuje, a da carinsko opterećenje ostane samo za akcizne proizvode kao što su cigarete ili alkohol - kaže Micković.

On podseća na činjenicu da se odredbe Sporazuma o slobodnoj trgovini primenjuju kao da je ratifikovan, mada za sada (do formiranja vlade i izbora ministra trgovine) nije moguće menjati listu od pet odsto proizvoda na koje se i dalje plaća carina (za ostalih 95 odsto robe plaća se jedan odsto carinske evidencije). Inače, uprkos pogodnostima koje ovaj sporazum pruža, Srbija još uvek ima visok spoljnotrgovinski deficit u razmeni sa Ruskom Federacijom. Ilustracije radi, vrednost izvoza u Rusiju lane je iznosila 450,6 miliona dolara što je šest puta manje od uvoza koji je dostigao 2,6 milijarde dolara.

Prema podacima Privredne komore Srbije robna razmena između dve zemlje u prva četiri meseca ove godine dostigla je 1,5 milijardi dolara, što predstavlja rast od 66,8 odsto u odnosu na isti period lane. Izvoz robe iz Srbije povećan je za 91,7 odsto i premašio je 196 miliona dolara, dok je uvoz iz Rusije koji takođe beleži rast od oko 63,8 odsto, iznosio 1,3 milijarde dolara. Negativni spoljnotrgovinski saldo u robnoj razmeni između dve zemlje iznosi 1,1 milijardu dolara, a Ruska Federacija je i dalje prvi partner Srbije kad je reč o uvozu ( koji čini 17,4 odsto vrednosti ukupnog uvoza), a peti u izvozu sa učešćem od 5,5 odsto. M. Janjić


Izvor: Danas

Zašto je ulaganje u akcije kompanija fiksne i mobilne telefonije unosan posao

Bivši monopolisti kao zlatna koka

Za trgovanje na berzi i dalje su privlačne akcije kompanija koje su nekada bile monopolisti na svojim tržištima i koje su, i pored liberalizacije, uspele da zadrže lidersku poziciju n Realno je očekivati da i skori izlazak srpskog Telekoma na berzu donese budućim vlasnicima akcija te kompanije dobru zaradu n Građani Hrvatske prošle godine zaradili i do 50 odsto više u odnosu na novac koji su uložili za kupovinu akcija T-HT u inicijalnoj javnoj ponudi

Sektor telekomunikacija predstavlja jednu od najprofitabilnijih privrednih grana u svetu. Kompanije koje pružaju usluge fiksne i mobilne telefonije, kao i Interneta uglavnom beleže profit i svojim akcionarima donose značajnu dobit. Analitičari Erste banke istraživali su da li se i koliko može zaraditi trgovanjem akcijama telekomunikacionih kompanija u Evropi, posebno onih na rastućim tržištima srednje i istočne Evrope i došli do zaključka da sektor telekomunikacija u srednjoj i istočnoj Evropi nudi skroman rast, ali i veliki povraćaj investicija. Analitičari te banke procenjuju da je u ovom trenutku veoma unosno ulagati u akcije češkog operatera Telefonika.

LIDERSKA POZICIJA
Oni, takođe, tvrde da su za trgovanje na berzi i dalje privlačne akcije kompanija koje su nekada bile monopolisti na svojim tržištima i koje su, i pored liberalizacije, uspele da zadrže lidersku poziciju.
Preporuka
- Cena akcija Telefonike iz Češke kreće se oko 505 kruna, ali bi mogla da skoči na 700 kruna zbog čega je treba kupiti. Vrednost akcije Hrvatskog telekoma mogla bi da poraste sa 279 na 330 kuna (18 odsto), a Mađar telekoma sa 790 na 910 forinti (15 odsto) što znači da ih treba akumulirati. Kada je reč o akcijama preostala tri operatera preporuka je zadržavanje akcija jer bi njihova vrednost mogla da poraste od sedam do deset odsto - procenjuju analitičari Erste banke.

- Bivši monopolisti iz srednje i istočne Evrope atraktivniji su u odnosu na slične kompanije iz zapadne Evrope. Njima se trguje podjednako kao i zapadnoevropskim kompanijama prema odnosu vrednosti firme i dobiti pre odbitka kamata, poreza na dobit i troškova amortizacije, sa premijama od dva do 13 odsto prema odnosu cene i dobiti. Međutim, bivši monopolisti iz srednje i istočne Evrope ostvaruju veći rast dobiti, isplaćuju za 30 do 50 odsto veću dividendu i imaju od 50 do 70 odsto veći povraćaj na slobodan tok novca - kaže Vera Suteđa, analitičar Erste banke za sektor telekomunikacija srednje i istočne Evrope.

Predmet istraživanja bili su češki operater Telefonika O2, zatim Hrvatski telekom, Mađar telekom, Telekom Austrija, TPSA iz Poljske i Telekom Slovenije, a utvrđeno je da ti bivši monopolisti i dalje dominiraju kako fiksnim tako i tržištima mobilne telefonije u svojim zemljama. Tako su, recimo, u julu 2007. bivši monopolisti u fiksnoj telefoniji pokrivali više od 75 odsto tržišta. Oni dominiraju i na širokopojasnom fiksnom tržištu, sa udelom koji se kreće u rasponu od 38 odsto (Telefonika O2) do čak 94,5 odsto (T-Hrvatski Telekom). U sektoru mobilne telefonije, udeo bivših monopolista je, takođe, visok i kreće se u rasponu od 33,6 odsto (TP) do 65,5 odsto (Telekom Slovenije). Sa izuzetkom Telefonike O2, bivši monopolisti imaju najveće tržišne udele na svojim lokalnim tržištima mobilnih telekomunikacija.

- Bivši monopolisti i dalje su tržišni lideri u svojim zemljama. Mežutim, još uvek se suočavaju sa izazovima u povećanju prihoda. To se jasno vidi iz njihovih skromnih projekcija za 2008. godinu. Glavni razlog takvih diskretnih prognoza rasta prihoda jeste sve manji broj fiksnih priključaka, zbog zamene fiksnih telefona mobilnima. To snižava prihode od fiksnog pristupa i govornih usluga, koji čine od 17 do 37 odsto ukupnog priliva. Pretplatnici u fiksnoj telefoniji generišu veći prihod nego pretplatnici u mobilnoj telefoniji. Stoga, čak i ako je rast korisnika u mobilnoj telefoniji bivših monopolista dovoljan da nadoknadi opadanje broja korisnika u fiksnoj telefoniji, rast prihoda u mobilnoj telefoniji ne mora nužno biti dovoljan da nadoknadi pad prihoda u fiksnoj telefoniji. Takođe bivši monopolisti imaju veće tržišne udele u fiksnom segmentu nego u mobilnom. Stoga, kada bivši monopolisti izgube fiksne korisnike, oni mogu da se okrenu drugim mobilnim operaterima - tvrde analitičari Erste banke.

Bivši monopolisti očekuju da će nadoknaditi stalan pad prihoda od fiksne telefonije preko rasta prihoda od mobilnih, širokopojasnih i IT usluga. Rast prihoda mobilnog segmenta pao je na jednocifrenu stopu zbog sporijeg rasta broja pretplatnika, pada cena i manjih naknada koje operater osobe koja prima poziv naplaćuje operateru osobe koja uspostavlja poziv. Rast prihoda u širokopojasnom segmentu je usporen, kao rezultat slabijeg rasta broja korisnika i nižih cena. IT usluge i dalje imaju stopu rasta od 10 do 20 odsto godišnje, ali je marža od 20 odsto niža od tradicionalne marže dobiti pre odbitka kamata, poreza na dobit i troškova amortizacije u fiksnoj ili mobilnoj telefoniji od oko 30 do 40 odsto. Jedan od zaključaka stručnjaka Erste banke svodi se na konstataciju da je za bivše monopoliste važno da deoničarima ponude atraktivne naknade, a Telefonika O2, Mađar Telekom i T-Hrvatski Telekom nude stope dobiti od dividendi od devet do 10 odsto.

IZAZOVI BERZANSKOG TRGOVANJA
- Akcije Telefonike O2 nesumnjivo su favorit s obzirom na to da dobit od dividendi, od približno 10 odsto, spada u red najvećih u sektoru. Osim toga, osnovni pokazatelji firme nalaze se iznad proseka srednje i istočne Evrope, ako ne i među najboljima. Kompanija nudi natprosečne marže (iznad 43 odsto), dvocifreni rast dobiti, jak bilans, snažne rezultate u domaćem sektoru mobilne telefonije, relativno stabilnu domaću fiksnu telefoniju i novi izvor rasta - novog mobilnog operatera u Slovačkoj - navodi se u studiji.

Nasuprot tome, trgovanje akcijama zapadnoevropskih telekomunikacionih kompanija ne nudi ovakvu zaradu. Tržišna kapitalizacija najveće kompanije u Evropi - britanskog Vodafona, iznosi 113,9 milijardi evra, ali je vrednost akcija u poslednjih godinu dana beležila i pad i rast da bi se ovih dana vratila na gotovo isti nivo kao i prošle godine. Akcije druge najveće telekomunikacione kompanije, Telefonike (tržišna kapitalizacija od 85,8 milijardi evra), pre godinu dana vredele su 16,4 evra, a sada je njihova cena viša samo za jedan evro. Akcije Frans telekoma koji drži treće mesto u Evropi po tržišnoj kapitalizaciji (50,2 milijardi evra), u poslednjih godinu dana pale su sa 22,74 evra na 18 evra, a sličan trend imale su i akcije Dojče telekoma (pad vrednosti sa 13,65 na 10,24 evra). Pad vrednosti akcija u poslednjih godinu dana od 6,44 odsto beleži i norveški Telenor (sa 112,5 na oko 105 norveških kruna). S druge strane, vrednost akcije TELIASONERE porasla je sa 49,7 švedskih kruna na 56,5 kruna zbog čega je ova kompanija interesantna "većim igračima" poput Frans telekoma.

Imajući u vidu ove podatke, kao i istraživanje Erste banke, realno je očekivati da i skori izlazak srpskog Telekoma na berzu donese budućim vlasnicima akcija te kompanije dobru zaradu. U Ministarstvu ekonomije planiraju da se akcije Telekoma nađu na berzi za oko pola godine. Deo akcija naše najuspešnije kompanije građani i bivši i sadašnji zaposleni u Telekomu i PTT moći će da dobiju kroz besplatnu podelu akcija, dok će deo akcija moći i da kupe u inicijalnoj javnoj ponudi. Tom prilikom cena akcija za građane trebalo bi da bude povoljnija pa će nakon kupovine moći da ih prodaju i zarade na razlici. Prihodi Telekoma u prošloj godini iznosili su 73,3 milijardi dinara od čega je 34,05 milijardi donela fiksna telefonija, 29,3 milijarde mobilna, dok je pružanjem Internet usluga ostvaren prihod od 2,1 milijarde (uz 5,5 milijardi od prodaje usluga fiksne telefonije u inostranstvu i 2,34 milijardi od rominga). Telekom i dalje ima monopolsku poziciju na tržištu fiksne telefonije i veoma dominantnu u sektoru Interneta. Takođe, Telekomov MTS je na polju mobilne telefonije tržišni lider sa oko 60 odsto udela dok je poslovanje proširio na Republiku Srpsku i Crnu Goru. U javnosti se pominje i mogućnost širenja Telekoma na tržište Slovenije, kupovinom jednog od lokalnih operatera, što bi dodatno podiglo vrednost te kompanije i atraktivnost njenih akcija. Dobra iskustva sa kupovinom i prodajom akcija najveće telekomunikacione kompanije u zemlji imali su građani Hrvatske, koji su prošle godine zaradili i do 50 odsto više u odnosu na novac koji su uložili za kupovinu akcija T-HT u inicijalnoj javnoj ponudi.


Izvor: Danas

Aleksander Petrič, direktor Immorent d.o.o. Srbija

Srbija je potencijalno najveće tržište nekretnina u regionu

Već duži niz godina, tržište nekretnina na prostorima srednje i istočne Evrope beleži izuzetne rezultate, odnosno prinose. U poslednjih nekoliko godina Beograd je u samom vrhu sa potencijalom i sa postignutim marginama prinosa. Sa nadprosečnim prinosima dobiti, posebno se ističu kategorije prostora kao što su kancelarijski, maloprodajni, stambeni, dok razvoj hotelskih kapaciteta i turizma uopšte, predstavlja možda najinteresantnije područje investiranja u Srbiji. Dolazak kompanija poput Immorenta na tržište Srbije najbolji je pokazatelj da će obim investicija u oblasti nekretnina u ovom delu Evrope, gde Srbija zauzima ključno geografsko mesto biti od velikog značaja. Sada od Srbije zavisi hoće li se ovaj rastući potencijal razvoja nekretnina iskoristiti.
Aleksander Petrič, direktor Immorent d.o.o. po struci diplomirani inženjer arhitekture, sa dodatnim stručnim obrazovanjem iz oblasti bankarskog poslovanja i organizacionog razvoja, u intervjuu za Danas, poredi Beograd i Beč, ali određuje i investicionu pozicioniranost Beograda u odnosu na ostale glavne gradove istočne, centralne i jugoistočne Evrope.

Lična karta Immorent

Immorent je kompanija koja se specijalizovala za razvoj i finansiranje komercijalnih nekretnina i jedan je od najvećih ponuđača sa celovitim kompetencijama u oblasti nekretnina u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. O mogućnostima ovog holdinga dovoljno govori impozantna brojka od oko 900 zaposlenih, među kojima su arhitekte, stručnjaci za savremeno graditeljstvo, planeri, projekt menadžeri kao i pravni i poreski eksperti. Zahvaljujući takvim resursima investitori, komercijalni i privatni korisnici, kroz poslovno partnerstvo sa Immorentom, štede vreme, energiju i novac jer portfolio usluga koje pruža ova kompanija obezbeđuje visokoprofitne investicije vrhunskog standarda. Immorent je danas prisutan u 14 zemalja od Nemačke, Poljske, Austrije i Italije do Rumunije, Bugarske i Ukrajine, što je tržište sa više od 200 miliona potencijalnih klijenata. Sa prisustvom u Srbiji, kroz Immorent d.o.o, zaokruženo je prisustvo u zemljama jugoistočne Evrope. Ovakva ekspanzija kompanije, koja je pre 38 godina počela pionirski posao u lizingu nekretnina, bila je moguća zahvaljujući tome što se sve ovo dešavalo u okviru jake grupacije Erste banke. Obim poslova koje Immorent danas samostalno finansira prelazi milijardu evra. Od osnivanja 1970. Immorent je do 2007. investirao oko 5 milijardi evra na razna finansiranja nekretnina (uglavnom u model leasinga nekretnina) a sa jednom milijardom evra u vlastite real estate development projekte!
 Beograd i Beč imaju po dva miliona stanovnika u gradskom području. Kakva je situacija kada je reč o poslovnom prostoru?

Velika očekivanja od REBEC

 Krajem juna u Beogradu će biti održana konferencija i izložba nekretnina Real Estate Belgrade Exibition & Conference - REBEC. Šta od tog skupa očekujete?
- Beogradu očigledno nedostaje jedna tako koncipirana manifestacija. Kada napravite analizu i međusobno uporedite MIPIM, MAPIC, EXPO REAL, REAL VIENA i EXPO ITALIA, videćete da su to specijalizovani sajmovi sa pratećim stručnim konferencijama, seminarima i predavanjima. Ovde je apsolutno neophodno dati primat stručnim konferencijama na kojima će se profesionalno znanje razmenjivati i dopunjavati. Na sajtu REBEC (www.rebec.rs) mogu da se nađu korisne informacije u vezi s tim. Ovde je koncepcija REBEC postavljena baš tako da je sajam prateća manifetacija koja dopunjuje konferenciju i možda će se taj odnos vremenom promeniti kada Beograd i Srbija počnu godišnje da realizuju gore pomenute veličine stambenih, maloprodajnih, kancelarijskih, hotelskih i drugih vrsta kvadrata. Zato je i odluka Immorenta da pomogne organizaciju ove premijere kroz odabir i delegiranje svojih najboljih stručnjaka kao govornika na pojedne panele vrlo važna kao što je važno i naše ključno sponzorstvo. Brendiranje Immorenta u Srbiji je tek počelo. Verujemo da će REBEC zaživeti i da će vremenom izboriti ključnu regionalnu važnost, jer jedna takva manifestacija Srbiji apsolutno pripada!
- Kada je u pitanju moderan kancelarijski prostor, Beč sa dva miliona stanovnika raspolaže sa oko 10 miliona metara kvadratnih kancelarijskog prostora, ili sa oko pet metara kvadratnih kancelarijskog prostora po stanovniku. Beograd, koji takođe ima dva miliona stanovnika, raspolaže sa oko 400.000 metara kvadratnih kancelarijskog prostora, ili sa oko jednim metrom kvadratnim kancelarijskog prostora na pet stanovnika. Potencijal rasta kod kancelarijskog prostora u Beogradu iznosi oko 10 miliona metara kvadratnih u narednih 10 godina to iznosi prosečno oko milion metara kvadratnih kancelarijskog prostora godišnje.
 Kakva je situacija sa maloprodajnim prostorom i lancima šoping centara, s obzirom na to da se pre dve godine procenilo da u Beogradu nedostaje oko 700.000 metara kvadratnih tako specijalizovanog prostora?
- U retail-sektoru imamo sličnu situaciju. U Beču u ovom momentu takođe se raspolaže sa oko 10 miliona maloprodajnog i prostora u šoping centrima na oko dva miliona stanovnika. To opet iznosi pet metara kvadratnih maloprodajnog prostora po stanovniku. U Beogradu opet imamo samo oko 400.000 metara kvadratnih maloprodajnog prostora na takođe dva miliona stanovnika, a to je jedan metar kvadratni maloprodajnog prostora na pet stanovnika. Ovaj odnos je popravljen od kraja prošle godine kada su otvoreni Delta siti i Zira centar inače bi ovaj odnos bio još nepovoljniji. Potencijal rasta kod maloprodajnog prostora u Beogradu opet iznosi oko 10 miliona metara kvadratnih, što u narednih 10 godina znači oko milion metara kvadratnih maloprodajnog prostora godišnje. Ako uzmemo da je prosek za jedan dobar šoping mol oko 100.000 metara kvadratnih to znači da bi godišnje moglo da se radi 10 takvih molova što je izuzetna brojka i u inžinjerskom smislu a ne samo investicionom!
 U Srbiji je veoma izražen problem nedostatka stambenog prostora. Kakva je situacija sa stanovima u Beču?
- U Beču u stanu veličine oko 90 metara kvadratnih u proseku živi troje ljudi, što znači oko 30 metara kvadratnih po osobi, a u Beogradu u stanu veličine oko 60 metara kvadratnih živi u proseku četvoro ljudi, što je oko 15 metara kvadratnih po osobi. To znači da Beogradu nedostaje oko 30 miliona metara kvadratnih stambenog prostora, što u periodu od 15 do 30 godina odgovara godišnjem potencijalu rasta od oko jedan do dva miliona metara kvadratnih godišnje. To su velike površine i pitanje je i urbanističke politike grada Beograda, gde će se rezervisati prostor za tu namenu.
 Isto tako što se tiče turističkih sadržaja i hotelski kapaciteta Beogardu su potrebna velika ulaganja?
- U Beču imamo oko 60.000 hotelskih ležaja, a u Beogradu samo oko 15.000. Procenjujemo da će Beograd, za oko 30 godina, dobiti oko 45.000 hotelskih ležaja. To znači još oko 30.000 kreveta, odnosno oko 1.000 novih ležaja godišnje. To odgovara godišnjoj izgradnji jednog novog hotela veličine Interkontinentala, Hajata, ili hotela Jugoslavija. Praktično, Beograd ima potencijal rasta od oko 50 miliona metara kvadratnih, i ako se to podeli sa oko 25 godina, to je oko dva miliona metara kvadratnih godišnje raznorodnih funkcionalnih prostora.

Poslovni prostor u gradovima u regionu

U 10 odabranih gradova iz regiona centralne i istočne Evrope sprovedena je analiza o razvoju tržišta nekretnina. Utvrđeno je da Beč raspolaže sa oko 9,8 miliona metara kvadratnih kancelarijskog prostora. Mesečna renta kreće se između 13 i 22 evra po kvadratu, nepopunjenost prostora iznosi oko osam odsto, a dobit se kreće oko 4,75 odsto. Prag, koji ima 1,2 miliona stanovnika, raspolaže sa oko 2,2 miliona metara kvadratnih kancelarijskog prostora. Mesečna renta se kreće od 14 do 21 evra, a nepopunjenost kancelarija iznosi oko 6,7 odsto. Dobit ne premašuje 6,25 odsto.

Budimpešta ima 1,8 miliona stanovnika, a na tržištu ima oko 1,8 miliona metara kvadratnih savremenih kancelarijskih prostora. Rente se kreću od 12 do 20 evra na mesečnom nivou dok nepopunjenost kancelarijskog prostora iznosi čak 11 odsto, a donit iznosi 6,5 odsto. Bratislava sa pola miliona stanovnika nudi tržištu oko 750.000 metara kvadratnih. Renta se kreće od 11 do 18 evra po metru kvadratnom, a a nezauzetost raspoloživog kancelarijskog prostora iznosi sedam odsto dok se dobit kreće u proseku oko šest odsto. U Bukureštu sa oko dva miliona stanovnika nudi se tržišu oko milion metara kvadratnih. Visina mesečne rente kreće se u rasponu od 16 do 21 evro/metar kvadratni, dok je neiskorišćenost kapaciteta samo oko četiri odsto. Najveća dobit iznosi 6,5 odsto! U Sofiji, sa 1,2 miliona stanovnika, za iznajmljivanje se nudi 700.000 metara kvadratnih. Renta se kreće od 8 do18 evra/metar kvadratni/mesečno, a neiskorišćenost kancelarija iznosi pet odsto (dobit ne prelazi 7,5 odsto).

- U Kijevu na 2,7 miliona stanovnika danas se nudi tržištu oko 850.000 metara kvadratnih savremenog kancelarijskog prostora. Renta se kreće u rasponu od 14 do 40 evra/metar kvadratni/mesečno nepopunjenost je minimalna i iznosi dva odsto dok je dobit devet odsto. U Zagrebu sa oko 800.000 stanovnika, savremenog kancelarijskog prostora ima oko 600.000 metara kvadratnih. Renta se kreće u rasponu od 11 do18 evra po metru kvadratnom. Nepopunjenost kancelarija koje se rentiraju iznosi osam odsto, a dobit ne premašuje 6,75 odsto!

Beograd, sa svojih 1,8 miliona stanovnika, tržištu se savremenog kancelarijskog prostora nudi sa oko 400.000 metara kvadratnih. Mesečna renta je u rasponu od 16 do 25 evra/metar kvadratni, nepopunjenost oko 11 odsto, a vrhunska dobit iznosi 8,5 odsto. I na kraju Varšava sa svojih 1,9 miliona nudi tržištu 2,7 miliona metara kvadratnih prostora. Renta je od 20 do 30 evra/metar kvadratni/mesečno. Nepopunjenost se kreće oko tri odsto, a vrhunska dobit oko šest 6 odsto!

Opšti zaključak bi bio da će sa rastućom zasićenošću kancelarijskog prostora na području srednje i jugoistočne Evrope, doći do stabilizacije mesečnih kirija, koje će se kretati u proseku od 15 do 22 evra po metru kvadratnom, dok će se dobit kretati u rasponu od pet do šest odsto. Za Beograd se predviđa da dok ne postigne navedene zasićene parametre da će proteći najmanje 10 sledećih godina. To je pouzdan i primamljiv podatak za sve potencijalne investitore.


Izvor: Danas

Nabildovani dinar čeka vladu

Novi rekord nacionalne valute. – NBS poslednji put direktno intervenisala na kurs novembra prošle godine

Srpska valuta je juče doživela rekordnu vrednost od početka godine – evro je po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosio „samo” 79,02 dinara. Dinar je tako nastavio da jača jer je jedan evro vredeo pet para manje nego u ponedeljak, ali već danas, na osnovu jučerašnje trgovine na međubankarskom deviznom tržištu do 13 časova, nacionalna valuta će ponovo oslabiti, za 50 do 55 para.

Dinar je za 13 dana neprestanog rasta, prema podacima NBS, ojačao 4,3 odsto prema evru. U sedmicama pre i posle izbora održanih 11. maja, za evro je bilo potrebno izdvojiti i do četiri dinara i 85 para više nego sada, jer je kurs dinara slabio do 83,87 dinara za evro. Za kupovinu evra je i tokom većeg dela februara i marta bilo potrebno više od 83 dinara.

Rekordna ovogodišnja vrednost dinara baš u danima kada se već uveliko iščekuje nova vlada, nameće dilemu – koliko na jačanje nacionalne valute utiču ekonomski, a koliko politički faktori. Odnosno, da li je NBS svojim merama nabildovala dinar, kako bi se stvorila povoljna klima pred formiranje, kako se očekuje, proevropske vlade?

Jedan od poznatih ekonomista je na to samo kratko prokomentarisao: „To je kao da pitate koliko vrućina utiče na obolele od meningitisa”. Dok je jedan od „nevernih Toma na sajtu B 92 napisao „kako će to (kurs dinara) jednog dana da pukne – ljudi moji, pa nismo ni svesni”.

Centralna banka je poslednji put iz deviznih rezervi intervenisala u sada već dalekom novembru prošle godine, kako bi ojačala vrednost nacionalne valute.

Finansijski stručnjaci uglavnom dele mišljenje da na jak dinar, bar zvanično, možda čak podjednako deluju, kako stabilizacija na političkoj sceni, tako i realni razlozi odnosno veći priliv deviza, jer je nekoliko banaka moralo da se dokapitalizuje u iznosu od oko 100 miliona evra. Uz to, evri su „kapnuli” na srpsko tržište i zbog povučenih sredstva po osnovu privatizacije među kojima i hotela „Kontinental”.

Raško Tomašević, direktor marketinga Unikredit banke kaže da osim priliva od dokapitalizacije banaka jedan od razloga trenutnog kursa je i to što na tržište ulaze strane firme sa fondovima i oročavaju novac u dinarima. Razlog za to je kamata koja na evro iznosi četiri odsto, a na dinare do 15,75 procenata.

Po Goranu Nikoliću, stručnom saradniku Privredne komore Srbije, ključno je iščekivanje poslovnih banaka da će nakon formiranja nove vlade doći do velikog priliva kapitala u Srbiju što, kako dodaje, deluje na njihovu trenutnu odluku o kupovini i prodaji deviza. S druge strane, i mere NBS, među kojima je podizanje referentne kamatne stope, kao i one koje će stupiti od 1. jula (adekvatnost kapitala, bankarske rezervacije...) takođe su delovale na jačanje dinara.

Da bi još više zategla kaiš i poskupela novac, odnosno kredite, NBS je 29. maja, dakle, 18 dana posle vanrednih parlamentarnih izbora, povećala referentnu kamatu sa 15,25 na 15,75 odsto.

U februaru je čak dva puta povećavala referentnu kamatu – sa 10 na 10,75 odsto, pa zatim na 11,5 odsto, a polovinom marta sa 11,5 na 14,5 procenata. U aprilu, referentna stopa, kao glavni instrument centralne banke, bila je povećana za 0,75 procentnih poena, na 15,25 odsto. Cilj tako restriktivnih mera NBS je bio da zadrži baznu inflaciju u planiranim okvirima od tri do šest odsto, pa makar to i koštalo građane.

Bankari, opet, uglavnom vide tri glavna razloga za jačanje dinara. Pre svega nove mere NBS vezane za devizni rizik koje su uslovile veću količinu evra, zatim direktni krediti preduzećima iz inostranstva, ali i veće iznose deviza putem doznaka naših radnika koji žive van zemlje.

Poslednjih dana pojačao se i promet na berzi što po bankarskom stručnjaku iz Privredne banke Beograd ukazuje da je strane investitore prošao strah od političke neizvesnosti u Srbiji

Bankarski dileri smatraju da će kurs evra i dalje oscilirati oko 80 dinara. Promet na međubankarskom deviznom tržištu je juče do 13 časova iznosio 84 miliona evra što je donekle na nivou proseka u poslednjih skoro mesec dana, od oko 100 miliona evra. To ukazuje, kako kažu sagovornici, da je kurs tržišno formiran, pa ma koliko on odgovarao privrednicima jer bi očito obim od, recimo, samo desetak miliona bio manje realan.

Na dugoročniju visinu kursa, do kraja godine, po ekonomistima ipak će više uticati politička klima nakon formiranja vlade, a ne dnevna odstupanja ponude i tražnje za evrima.

Biserka Dumić

-----------------------------------------------------------

Jelašić: NBS i dalje steže kaiš

Jačanje dinara, kako je izjavio guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, nije dovoljan uslov za smanjenje restriktivnosti monetarne politike. Da bi Monetarni odbor NBS doneo nove mere kojima će se smanjiti restriktivnost monetarne politike potrebno je, naglasio je, da se vidi kako će izgledati nova vlada i kako će trošiti budžet. Guverner od nove vlade očekuje da sprovodi budžet koji je usvojen za ovu godinu, a kojim je predviđena inflacija od 6,5 odsto i nadasve da će budžetski rashodi biti u okvirima koji će obezbediti planiranu inflaciju. Nova vlada odmah mora da započne neophodne ekonomske reforme, jer svaki dan odlaganja reformi donosi veće troškove u suzbijanju inflacije, naglasio je guverner.


Izvor: Politika

Ugovor Zastave i Fijata 29. juna?

08:41 | Izvor: B92, Danas

Kragujevac -- Menadžment Fijata odlučio je da potpiše ugovor o strateškom partnerstvu sa Zastavom, a ta odluka biće verifikovana na sednici Upravnog odbora Fijata, piše list Danas.

Sednica Uprave Fijata će, kako je najavljeno, biti održana 29. juna. U međuvremenu, u Zastavi od juče boravi nova delegacija stručnjaka te kompanije, a kako B92 saznaje, grupu čini 17 Fijatovih stručnjaka, uglavnom komercijalista.

Sudeći prema najavama menadžera Fijata, već u septembru bi u Zastavi mogla da startuje proizvodnja Fijatovih modela, i to intenziviranjem produkcije modela "punto", koji se u kragujevačkoj fabrici sklapa skoro godinu dana. U okviru tog posla u Zastavi bi mogla da počne i proizvodnja modela "grande punto".

Informaciju da će se od jeseni u Zastavi proizvoditi “grande punto”, međutim, predstavnici poslovodstva kompanije nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju.

Direktor Zastave auto Zoran Bogdanović za B92 rekao je da će sve informacije blagovremeno saopštiti menadžment Fijata. Dobro obavešteni izvori bliski poslovodstvu Zastave tvrde da su pregovori o poslovnoj saradnji između kragujevačke i torinske auto kompanije u poodmakloj fazi.

Predsednik Samostalnog sindikata Zastava automobila Zoran Mihajlović tvrdi da će u narednih 15 dana menadžment Fijata saopštiti konačnu odluku, ali i ističe da proizvodnja novog modela u kragujevačkoj fabrici ne može početi do kraja godine.

Informacije o mogućnosti proizvodnje modela “grande punto” u Zastavi nisu stigle ni do sindikalnih predstavnika.

Direktor Zastava auta Zoran Bogdanović je u telefonskom razgovoru rekao da menadžment Zastave ni u buduće neće davati bilo kakve izjave, već će to biti prepušteno predstavnicima poslovodstva Fijata.


Izvor: B92

"Dinar jača zbog ponude deviza"

09:56 -> 13:56 | Izvor: B92

Beograd -- Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je razlog jačanja dinara prethodnih dana posledica malo veće ponude deviza na tržištu.

"U ovom trenutku odnos tražnje i ponude je takav da je kurs pao sa 82 do 83 dinara na 79 do 80 dinara zbog povećane ponude deviza koja je nastala kao rezultat napora banaka da se usklade sa merama koje propisala Centralna banka", objasnio je Dugalić.

Prema njegovim rečima, radi usklađivanja sa tim merama banke jedan deo svog potencijala u evru oslobađaju, prodaju na tržištu kako bi uskladile svoje bilanse sa zahtevima Narodna banke Srbije. "Drugim rečima, ovo je direktna posledica tih mera", kaže Dugalić.

Inače, dinar je danas oslabio prema evru za 0,75 odsto posle 13 dana jačanja, pa prema srednjem kursu Narodne banke Srbije za jedan evro treba izdvojiti 79,6131 dinara. Jučerašnji kurs evra bio je 79,02 dinara, odnosno za 59 para niži nego danas.

Dinar je protekla dva dana bio na najvišem nivou u ovoj godini. Od 3. do 17. juna ojačao je prema evru oko 4,5 odsto, odnosno za 3,6 dinara.

U ovoj godini kurs evra padao je ispod 80 dinara početkom januara, krajem aprila i od polovine juna. Od početka godine evro je najvišu vrednost zabeležio 12. maja kada je vredeo 83,8674 dinara.

Izvor: B92