Ćuti molim te 
Kad je Jole Jox tražio pomoć za ugrožene Srbe na Kosovu-niko živi mu se nije javio i svi su pobegli sa teme na kojoj su srbovali osim par osoba a na ovom delu foruma sve pršti od patriotizma.Nemoj molim te da brinete o Srbiji 

 
Они који желе на овај или онај начин да признају независно Косово су последњи који би требало да причају о КиМ.

Sto uopste polemisati sa tobom,dovoljno je procitati tvoj potipis i odmah ti je sve jasno

Sta bese tema...

NATO bombardovanje SRJ

NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (ili Operation Allied Force; Operacija Saveznička sila), često pod nazivom "NATO agresija" trajalo je od 24. marta do 10. juna 1999. godine i deo je kosovskog rata 1996.-1999. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja bosanskih Srba u operaciji "Namerna sila" 1995 i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.

NATO je 24. marta 1999. godine u 20 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve, manastiri...

Ekonomski eksperti iz Grupe-17 procenili su štetu na oko 30 milijardi dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih.

Napadi su suspendovani 10. juna, NATO je prekinuo bombardvanje Jugoslavije pošto su se prve jedinice Vojske Jugoslavije, na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog prethodnog dana u Kumanovu, povukle sa Kosmeta. Tadasnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević saopštio da je tokom agresije NATO na Jugoslaviju poginulo 462 pripadnika VJ i 114 policajaca.

Motivi i pripreme

Motivi za NATO bombardovanje SRJ su mnogobrojni. Pre svega, NATO je zahtevao oružanu intervenciju iz tog razloga, što kroz Savet bezbednosti UN nisu uspele da izdejstvuju odluku za oružanu intervenciju u SRJ zbog protivljenja Kine i Rusije, stalnih članica sa pravom veta.

Iz tog razloga, NATO se odlučio na samostalnu oružanu intervenciju, navodeći kao razlog da je delegacija Jugoslavije odbila da potpiše ponuđeni sporazum u Rambujeu. Ponuđenim sporazumom je ozbiljno ugrožavan suverenitet SR Jugoslavije: zahtevan je ulazak NATO trupa na Kosovo i Metohiju i njihovo slobodno kretanje celokupnom teritorijom SRJ, i predviđan referendum o samoopredeljenju na Kosovu i Metohiji kroz 3 godine čiji bi rezultati bili ”značajan faktor” u odluci o konačnom statusu. Mnogi posmatrači su ovaj sporazum ocenili kao ultimatum za koji se unapred znalo da ga delegacija Jugoslavije ne može potpisati.

Kao razlog za rat 1999. godine predstavljena je zaštita Albanaca na Kosovu i Metohiji od etničkog čišćenja, kako navodnog dugoročnog tako i akutnog često opisivanog terminom ”humanitarna katastrofa”. Masovno bekstvo albanskog stanovništva iz te pokrajine započelo tek nekoliko dana nakon što je bombardovanje bilo u punom jeku.

Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević izjavio je krajem februara da Jugoslavija neće dati Kosovo i Metohiju "ni po cenu bombardovanja". "Pretnje našoj zemlji da će biti bombardovana ako ne dozvoli stranu okupaciju dela svoje teritorije predstavljaju upozorenje za ceo svet i sve narode i ljude kojima je stalo do slobode i mira. Nećemo dati Kosovo ni po cenu bombardovanja", rekao je Milošević na sastanku sa delegacijom kiparskog parlamenta.


Masakr u Račku

Kao neposredan povod za napad NATO, poslužio je sukob policije i pripadnika "Oslobodilačke vojske Kosova" u selu Račak, 15. januara 1999. godine, kada je šef posmatračke misije OEBS na Kosovu Vilijem Voker, pre zvanične istrage, pogibiju 45 Albanaca proglasio masakrom nedužnih civila. Zvanični predstavnici Srbije su tvrdili, međutim, da je u Račku došlo do sukoba policije i albanskih terorista. Ta verzija događaja nije opovrgnuta protokolima komisije Evropske unije i Konferencije o Evropskoj bezbednosti i saradnji pod vođstvom finskog patologa Helene Rante, nakon izvršene autopsije 40 tela pronađenih u Račaku. Interesantno je da u skraćenom izveštaju (objavljen 17. marta) ista komisija dolazi do zaključka da se kod žrtava radilo o civilima, dok potpuni izveštaj ne dolazi do tog zaključka i eksplicitno ne navodi da li se radi o civilnim žrtvama pošto potrebni testovi, da li su žrtve pucale iz vatrenog oružja prije smrti, nisu rađeni. Simptomatično su i izjave gospođe Rante o uticaju politike na rad dotične komisije kao i njene kontradiktorne izjave kao svjedoka na suđenju protiv Slobodana Miloševića.


Pregovori u Rambujeu

Pregovori u Rambujeu (kod Pariza) o predloženom mirovnom sporazumu između Jugoslavije i kosovskih Albanaca su počeli 6. februara 1999. i trajali sve do 19. marta 1999. godine.

Stepen upornosti kojom je američki državni sekretar Madlen Olbrajt poslednja dva dana ubeđivala Albance da prihvate principe, kao i navodi britanskog šefa diplomatije Robina Kuka - koji je glavni razlog za albanski potpis na dokument našao u mogućnosti da se kazni Beograd - svedoče o razlozima tako skromnih rezultata u Rambujeu.

Dodatne stranice Rambuje sporazuma, koje prvobitno nisu objavljene u medijima zapadnih zemalja, pokazuju da je NATO program bio ne samo da se okupira Kosovo i Metohija, već cela Jugoslavija. Ovo je odbacio, ne samo Milošević, već i izabrani jugoslovenski parlament, koji je predložio da UN snage nadgledaju mirovno rešenje. Klinton i Bler su takav predlog ignorisali.


Bombardovanje

23. marta, Havijer Solana je izdao naređenje o početju napada na SRJ. Istog dana, Momir Bulatović, premijer Jugoslavije, proglasio je neposrednu opasnost od ratnog stanja. Narednog dana sve institucije su otpočele pripremu, radi povećanja javne bezbednosti (štampanje pamfleta o ponašanju građana u slučaju opasnosti,...). Oko 19:45 začule su se prve detonacije u Prištini, a u 20:00, uz sirene, i u Beogradu, kao i drugim gradovima u SRJ.


Okončanje bombardovanja

Nakon angažovanja finskog predsednika Martija Ahtisarija kao posrednika, Rusija je angažovala svog diplomatu, Viktora Černomidrina, a SAD Stroba Talbota. Novi predlog, njih trojica su lično odneli u Beograd Miloševiću. Milošević je na nagovor Černomidrina pristao na taj kompromis, koji je predviđao prekid rata, pod uslovom da se srpske jedinici i civilna administracija povuku sa Kosova i Metohije i ustupe mesto KFOR-u, jedinicama UN-a pod komandom NATO-a i UNMIK-a, međunarodne policije. Savezna skupština, Kontakt grupa, G8 i, konačno, vojne delegacije Jugoslavije i NATO-a, koje su pregovarale u Kumanovu, Makedonija su usvojili predlog, pa su operacije prekinute. Bombardovanje je trajalo ukupno 77 dana.

Poslednji gađani cilj na Kosovu je bila kasarna u Uroševcu, na koju je u sredu, 10. juna oko 19.35 sati ispaljeno pet projektila. "Nakon toga nije bilo napada, već samo preletanje aviona NATO nad Kosovom", rekao je dežurni u pokrajinskom centru za obaveštavanje.


Kumanovski sporazum

Kumanovski sporazum je vojno-tehnički sporazum između Međunarodnih bezbednosnih snaga ("KFOR") i vlada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije.

Strane ovog Sporazuma potvrđuju dokument koji je finski predsednik Ahtisari podneo predsedniku Miloševiću, a koji su odobrili Narodna skupština Srbije i Savezna vlada SRJ 3. juna 1999, koji uključuje razmeštanje na Kosovu i Metohiji oko 45.000 vojnika, mahom iz zemalja NATO a pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, efikasnog međunarodnog civilnog i bezbednosnog prisustva. Strane dalje konstatuju da je Savet bezbednosti spreman da usvoji rezoluciju koja je u postupku, u vezi sa ovim prisustvima.

Poslanici Srpske radikalne stranke su glasali protiv ponuđenih rešenja. Sporazum je u Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojen pre svega glasovima koalicije SPS-JUL i Srpskog pokreta obnove.

Državni organi vlada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije shvataju i saglasni su da međunarodne bezbednosne snage ("KFOR") budu raspoređene po usvajanju rezolucije Saveta bezbednosti UN iz tačke 1, da neometano funkcionišu u okviru Kosova i Metohije i da budu ovlašćene da preduzimaju sve neophodne akcije u cilju uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane Kosova i Metohije kao i da na drugi način obavljaju svoju misiju. Oni su dalje saglasni da poštuju sve obaveze iz ovog Sporazuma i da olakšaju raspoređivanje i funkcionisanje ovih snaga.


NATO snage

U napadima na SR Jugoslaviju NATO snage koristile su oko hiljadu letelica (lovci, lovci-bombarderi, bombarderi, špijunski avioni itd.), odnosno skoro ceo NATO savez (osim Islanda i Luksemburga - koji nemaju vazdušne snage, i Grčke, koja nije učestvovala iz političkih razloga). U spisak ne ulaze niti Mađarska, Češka Republika i Poljska koje su se tek pridružile NATO-u i nisu još činile deo vojnog aparata, mada je pred kraj rata na Kosmet poslata npr. i češka poljska bolnica.

Najveće prisustvo imale su snage Sjedinjenih Američkih Država, mada i ostale članice nisu imale malu ulogu u agresiji.


Taktika NATO-a

NATO se oslonio na poznatu dvofaznu taktiku, primenjenu u Zalivskom ratu, koja podrazumeva brzu neutralizaciju vojnih objekata u prvoj, odnosno uništenje drugih objekata u drugoj fazi. Pre rata, Remzi Klark je prilikom posete Srbiji pomenuo i treću fazu, koja podrazumeva napad i na civilnu infrastrukturu, ukoliko se ne ispuni politički cilj.


Snage VJ

U martu 1999. godine Vojska Jugoslavije je imala oko 100.000 vojnika. Od tog broja su 40% činili vojnici na odsluženju vojnog roka. Vojska je u svom sastavu imala tri vida.

    * kopnena vojska
    * ratno vazduhoplovstvo i protiv-vazdušna odbrana
    * ratna mornarica


Kopnena Vojska (KoV)


Kopnena vojska je bila organizovana u tri armije i jedan korpus.

- Prva Armija - pokriva severni deo zemlje i komanda joj se nalazi u Beogradu.
- Druga Arimja - pokriva južni deo zemlje i komanda joj se nalazi u Podgorici.
- Treća Armija - pokriva centralni deo zemlje, komanda joj se nalazi u Nišu.
- Korpus specijalnih sanga - u stanju da po potrebi dejstvuje na bilo kom mestu.



Civilne žrtve

U bombardovanju je pogunulo oko 2.000 civila. Najviše poginulih bilo je u napadima na putnički voz kod Grdelice 12. aprila, na kolonu albanskih izbeglica na Kosovu 14. aprila, na zgradu RTS-a u Beogradu 23. aprila, na Surdulicu 28. aprila, na putnički autobus kod mesta Lužani 1. maja , na Niš kasetnim bombama 7. maja , i na kraju najteži napad na civile, 14. maja na drugu kolonu albanskih izbeglica kraj Prizrena, sa 87 mrtvih.

Napad koji je dobio najveću medijsku pažnju bio je napad 8. maja na ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu, koji je izazvao veliku diplomatsku napetost između vlada te države i SAD-a. U tom su napadu ubijena tri kineska službenika ambasade. NATO savez je ovu navodnu grešku opravdao ”zastarelim mapama”.


Materijalna šteta

Procenjena materijalna šteta tokom NATO bombardovanja iznosi (po procenama Ekonomskih eksperata iz Grupe-17) oko 30 milijardi dolara. Tokom bombardovanja je uništeno mnogo mostova, industrijskih postrojenja, mnogo civilnih objekata, javnih objekata i preduzeća, kasarni i vojnih instalacija. Treba posebno napomenuti rušenje Avalskog tornja, zgrade Radio Televizije Srbije, petrohemije u Pančevu, gađanje Žeželjevog mosta, fabrike automobila Zastava iz Kragujevca, zgrade Generalštaba u samom centru Beograda, ambasade Republike Kine i mnoge druge civilne ciljeve.

Izvor: Wikipedia

Beograd

U toku NATO bombardovanja Beograda 1999. godine gađani su i ciljevi u samom centru grada, što se najbolje vidi po priloženoj mapi.
Za skoro tri meseca bombardovanja samo par dana i noći je bilo bez vazdušne uzbune.




HRONOLOGIJA:

Dan prvi - Noć između 24. i 25. marta

Serija napada u području naselja Batajnica gde je i istoimeni vojni aerodrom. Jedna eksplozija u regionu Ralje, 30 kilometara južno od Beograda. Tri jake detonacije oko planine Avala. Pogođena je i radarska stanica u Rakovici, oštećene tri školske zgrade i spoljni zid Manastira.

Dan drugi - Noć između 25. i 26. marta

Pored batajničkog aerodroma, bombardovani Jajinci i Žarkovo.

Dan treći - Noć između 26. i 27. marta

Gađano područje Avale, Topčidera, Malog Mokrog Luga, Sremčice, Lipovice i Voždovca. Plamen zahvatio Lipovičku šumu.

Dan četvrti - Noć između 27. i 28. marta

Ponovo gađan batajnički aerodrom, Avala, Trešnja, oštećeni predškolski i školski objekti na Petlovom brdu i Vidikovcu. Ponovo zapaljena Lipovička šuma. Oštećen međunarodni civilni aerodrom Surčin.

Dan peti - Noć između 28. i 29. marta

Ponovo bombardovan aerodrom u Batajnici.

Dan šesti - Noć između 29. i 30. marta

Ponovo bombardovan batajnički aerodrom, Avala, Jakovo i Zuce.

Dan sedmi - Noć između 30. i 31. marta

Eksplozije na području Jakova i Borče. Bombardovani vojni objekti na Avali. Nekoliko projektila palo u atar sela Zuce.

Dan deseti - Noć između 2. i 3. aprila

Krstarećim projektilima pogođene zgrade republičkog i saveznog MUP u ulici Kneza Miloša. Požar u neposrednoj blizini Ginekološko-akušerske klinike i psihijatrijske bolnice "Laza Lazarević".



Dan jedanaesti - Noć između 3. i 4. aprila

Pogođena Toplana u novobeogradskom Bloku 70A, poginuo noćni čuvar. Pogođena i Policijska akademija na Banjici. Od te detonacije popucala stakla na VMA. Bombardovano skladište Jugopetrola u Rakovici. Ponovo od eksplozije gori Lipovačka šuma.

Dan dvanaesti - Noć između 4. i 5. aprila

U centru Zemuna, u Glavnoj ulici, pogođena zgrada komande RV i PVO. Oštećena vodovodna mreža i više stambenih zgrada u Glavnoj ulici. Pogođena kasarna u Cara Dušana (Konjička škola). Jedan projektil pao u blizini Gradske bolnice na Zvezdari. U napadu na šire područje Surčina, oštećena aerodromska zgrada civilnog aerodroma.

Dan petnaesti - Noć između 7. i 8. aprila

Pogođena zgrada republičkog Ministarstva pravde (bivša Komanda grada) u Nemanjinoj 9. Na okolnim stambenim zgradama i hotelu Beograd popucala stakla od siline detonacije.

Dan dvadeseti - Noć između 12. i 13. aprila

Raketirana kasarna Vojske Jugoslavije "Vasa Čarapić" na Banjici. Iznad Novog Beograda vodila se vazdušna bitka. Jedan projektil, koji nije eksplodirao pao kod sportske hale "Beogradska arena".

Dan dvadeset drugi - Noć između 14. i 15. aprila

Serija snažnih eksplozija dogodila se u Rakovici gde je povređen veći broj ljudi uglavnom od razbijenog stakla. Oštećeni zgrada opštine, Dom zdravlja, škola, dečiji vrtić i više stotina stanova.

Dan dvadeset treći - Noć između 15. i 16. aprila

Drugi put za dva dana bombardovan kamenolom u Rakovici.

Dan dvadeset peti - Noć između 17. i 18. aprila

Trogodišnja devojčica Milica Rakić poginula je u napadu na prigradsko naselje Batajnica. Ranjeno je pet civila. Ponovo bombardovana Rakovica.

Dan dvadeset šesti - Noć između 18. i 19. aprila

Četiri snažne detonacije registrovane u naselju Barič, u opštini Obrenovac, gde je smeštena hemijska industrija.

Dan dvadeset sedmi - Noć između 19. i 20. aprila

Dejstva na području Batajnice.

Dan dvadeset osmi - Noć između 20. i 21. aprila

Pogođen poslovni centar"Ušće" na Novom Beogradu, gde su bila sedišta više radio i TV stanica i sedište SPS-a.

Dan dvadeset deveti - Noć između 21. i 22. aprila

Srušena rezidencija predsednika SRJ u Užičkoj 15. Oko dvadeset projektila pogodilo područje aerodroma u Batajnici.



Dan trideseti - Noć između 22. i 23. aprila

Bombardovana zgrada Radio-televizije Srbije u Aberdarevoj ulici u samom centru grada. Poginulo je 16 ljudi, a 18 lakše i teže povređeno. Teško oštećen most na Savi kod Ostružnice. Dejstva u okolini Avale i Krnjače, oštećene trafo-stanice u Zemun Polju i Resniku.

Dan trideset drugi - Noć između 24. i 25. aprila

Pogođena trafo-stanica na Avali u blizini predajnika RTS-a koji je ostao bez struje.

Dan trideset četvrti - Noć između 26. i 27. aprila

Ponovo bombardovan poslovni centar "Ušće" na Novom Beogradu. Srušena radio i TV antena na vrhu zgrade.

Dan trideset peti - Noć između 27. i 28. aprila

Sedam raketa ispaljeno je na kasarnu Vojske Jugoslavije u Topčideru.

Dan trideset šesti - Noć između 28. i 29. aprila

Pogođen je antenski stub u Krnjači, most na Savi kod Ostružnice i kasarna na Topčideru.



Dan trideset sedmi - Noć između 29. i 30. aprila

U najžešćem napadu od početka agresije pogođene su zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije i već oštećena zgrada Savezne policije. Projektili su pogodili i stambeno naselje na Vračaru u delu između Južnog bulevara i ulice Maksima Gorkog. Ceo kraj je ostao bez vode. Srušen predajnik RTS na Avali i antena Radija Studio B u Borči. U toku ovih napada poginula su tri lica, a 40 je ranjeno.

Dan trideset deveti - Noć između 1. i 2. maja

Raketirano područje Lipovačke šume. Raketirana sela Surčin i Jakovo.

Dan četrdeseti - Noć između 2. i 3. maja

Zbog delovanja specijalnih materija koje izazivaju kratke spojeve na meži visokog napona (grafitne bombe) na termoelektranama "Nikola Tesla" u Obrenovcu i "Kostolac" u Kostolcu, došlo je do raspada elektroenergetskog sistema Srbije. Bez struje su ostali Beograd, cela Vojvodina, svi gradovi Pomoravskog okruga, Niš, Kragujevac, Smederevo, Valjevo i drugi gradovi, kao i delovi Republike Srpske koji se napajaju iz navedenih termoelektrana. Zbog havarije mnogi gradovi su ostali i bez vode.

Dan četrdeset prvi - Noć između 3. i 4. maja

Bombardovani brdo Straževica u naselju Rakovica i područje oko Batajnice. Od posledica preksinoćnog napada na dalekovode ponovo došlo do delimičnog raspada elektroenergetskog sistema, zbog čega mnogi gradovi ili delovi gradova nemaju struju i vodu.



Dan četrdeset peti - Noć između 7. i 8. maja

U dosada najžešćem napadu na grad ponovo bombardovane zgrade Generalštaba Vojske Jugoslavije i Saveznog MUP-a. U raketiranju ambasade Kine na Novom Beogradu četiri službenika su poginula, a pet je teško povređeno. Znatno je oštećen hotel "Jugoslavija", jedan gost je poginuo. U ponovljenom udaru grafitnim bombama, na termoelektranu u Obrenovcu i na više trafo-stanica, oštećen elektroenergetski sistem i ceo grad ostao bez struje.

Dan četrdeset sedmi - Noć između 9. i 10. maja

Beograđani su proveli noć bez uzbune, prvi put od početka kampanje NATO protiv SRJ.

Dan četrdeset osmi - Noć između 10. i 11. maja

Raketirano područje sela Zuce i fabrika "Prva iskra" u Bariču.

Dan pedeseti - Noć između 12. i 13. maja

Bombardovan aerodrom u Batajnici.

Dan pedeset prvi - Noć između 13. i 14. maja

Bačene grafitne bombe na termoelektrane "Drmno" u Kostolcu i "Kolubaru" kod Lazarevca. Više gradova i delovi Beograda ostali bez struje.

Dan pedeset peti - Noć između 17. i 18. maja

Bombardovano šire područje Batajnice.

Dan pedeset šesti - Noć između 18. i 19. maja

Bombardovano skladište "Jugopetrola" u Radničkoj na Čukarici. Na okolnim zgradama na Banovom Brdu popucala stakla.

Dan pedeset sedmi - Noć između 19. i 20.maja

Tri bolesnika je poginulo, a nekoliko medicinskih radnika je povređeno prilikom raketiranja Odeljenja za neurologiju KBC "Dragiša Mišović" na Dedinju. U trenutku napada u toku su bila četiri porođaja. Dve trudnice su lakše povređene, a bebe evakuisane u druge bolnice. Takođe bombardovani aerodrom Batajnica, fabrika "Prva iskra" u Bariču i hangar na starom obrenovačkom drumu.



Dan pedeset osmi - Noć između 20. i 21. maja

Ponovo pogođeno skladište "Jugopetrola" na Čukarici. U tom napadu je oštećena rezidencija švajcarskog ambasadora. Nekoliko detonacija čulo se u Rakovici, Lipovičkoj šumi i Ostružnici.

Dan pedeset deveti - Noć između 21. i 22. maja

Ponovo gađano skladište "Jugopetrola" u Radničkoj ulici na Čukarici. Raketirano područje Lipovičke šume i brdo Straževica u Rakovici.

Dan šezdeseti - Noć između 22. i 23. maja

Petoro radnika je povređeno u raketiranju termoelektrane "Kolubara" u Velikim Crljenima. Beograd i veći deo Srbije ostao bez struje. Gađani ciljevi u Obrenovcu, Bariču, Makišu, Lipovičkoj šumi i Rakovici.

Dan šezdeset prvi - Noć između 23. i 24. maja

Veliki deo Srbije ostao je bez električne energije posle bombardovanja TE "Kolubara", TE "Nikola Tesla" i TE "Drmno". Naneta su teža oštećenja na trafo stanicama i dalekovodima. Mnogi delovi Beograda, Novog Sada i Niša kao i drugih gradova ostali su i bez struje i bez vode.

Dan šezdest drugi - Noć između 24. i 25. maja

Ponovo gađana zgrada MUP-a Srbije u ulici Kneza Miloša. Gađano brdo Straževica u Rakovici, dalekovod kod Obrenovca i područje Batajnice.

Dan šezdeset četvrti - Noć između 26. i 27. maja

Tri osobe, među kojima dvoje dece, su poginule u granatiranju sela Ralja u opštini Sopot. Gađano područje Rakovice gde je pogođen servis fabrike "21. maj". Bombardovana područja Makiša, Ostružnice, Batajnice i Zuca. Dva projektila, koja nisu eksplodirala, pala na Novi Beograd i Vračar.

Dan šezdeset peti - Noć između 27. i 28. maja

Pogođene trafo stanice u Leštanima i na Bežanijskoj Kosi. Bez struje ostao Beograd i veći deo Vojvodine. Pogođena zgrada Savezne direkcije za robne rezerve na Novom Beogradu.

Dan šezdeset šesti - Noć između 28. i 29. maja

Gađano šire područje Batajnice.

Dan šezdeset sedmi - Noć između 29. i 30. maja

Bombardovano šire područje grada, okolina Obrenovca, Bubanj Potok, podnožje Avale, okolina Batajnice i brdo Straževica u Rakovici. Jedan projektil pao na zelenu povšinu 300 metara od Tržnog centra Vidikovac.

Dan šezdeset osmi - Noć između 30. i 31. maja

Više projektila palo na Zvezdaru, Ripanj, Miljakovac i postrojenja Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu.

Dan šezdeset deveti - Noć između 31. maja i 1. juna

Ponovo bombardovane visokonaponske trafo-stanice u Leštanima i na Bežanijskoj kosi. Ceo Beograd i najveći deo Vojvodine ostali bez struje.

Dan sedamdeseti - Noć između 1. i 2. juna

Na meti šira okolina grada. Gađani Lipovica, Umka, Ostružnica, Bežanijska kosa, Obrenovac i benzinska pumpa na putu Beograd-Pančevo.

Dan sedamdeset prvi - Noć između 2. i 3. juna

Jedna eksplozija na području Bariča.

Dan sedamdeset drugi - Noć između 3. i 4. juna

Gađano područje Batajnice. Protekla noć bila je tek druga od početka agresije bez uzbune u Beogradu.

Dan sedamdeset šesti - Noć između 7. i 8. juna

Bombardovana Batajnica. Lansirane svetleće lopte koje su obasjale gotovo čitav grad. Neeksplodirani projektili pali na Slankamen, Kotež i Zvezdaru.

Izvor: Grad Beograd

Novi Sad

Novi Sad

 

Koliko me tuga uhvati gledajuci ove slike toliko i jeza...

Novi Sad