Tek sad vidim kako sam ja bila fino dijete... jedino sto sam ubila slucajno jedno pile, gadjala vrapce strijelama napravljenim od zica kisobrana i izazvala manju saobracajnu nesrecu 

I meni se desilo nešto slično... manje-više slično... Sa sestrom i sestrom od tetke, kreirala sam odeću za piliće, pravile od papira i lepile selotejpom... dok jedno jadno pilence nismo ulepile toliko da se grešno ugušilo  ........  i mačići su kod mene polagali 'kurs za padobranstvo' 

ja sam druga gadjala malim macetom... i pogodila ga u glavu... 

i ja drugarici polomila ruku... ali, nije mi žao... zaslužila je 

sta li je zgresila... 

каква сте ви деца  

ми (породично стабло ми је сувише компликовано, углавном, било нас је четворо  ) смо "ослобађали" кокошке које је деда требао да коље...   па су после морали да их вијају по целом дворишту  

Au koliko sam ja bio nestasno dete, vi ste  nista za mene
Saobracajne nesrece: Sa drugom se popeo u prikolicu od traktora da se vozim, i onda ovaj covek kad nas je primetio okrenuo se i poceo da nas psuje i tako izazvao udario u neki mercedes secam se da  je novi model bio
Lomio: Ruku, nogu Skakali sa drugog sprata neke kuce na pesak i ja nezgodno skocim i polomim nogu
Tuce: Tukli se nas trojica sa desetoricom i mi izvukli deblji kraj
I jos mnogo stvari samo nemogu sad da se setim

evo citata sa teme Licno pitanje


sve se desilo dok sam bila mladja... 

Primetjtu da su manje vishe svima pernati stvorovi,machitji,bajkovii bili "wanna play with that and experment" objekti.

Ima i dobrica doduushe,kao recimo,mada sudetji po nicku ne b se to za nju reklo,crvena djavolica!Lol , "I release you,from this prison"   

Gj people! i dajte detalje...

Evo nešto sa detaljima.... što me je ‘prodobrilo’ : ) volela sam da se našalim... i kad je reč o bezazlenim šalama, toga je bilo na pretek... Ali, vremenom, neke moje šale su prelazile granice. Stigle su godine kad deca žele što više da se istaknu... Bilo mi je oko 13... Sećam se za likovno, tog dana je trebalo da donesemo lepak... I ja sam ponela super lepak sa onom iglicom.... Nije ni bitan lepak... bitna je igla. Dakle, kako se do trećeg sprata (najveće škole u Srbiji) gde nam je bio kabinet dolazilo uskim stepeništem, na odmorima između časova se tu stvarala neverovatna gužva... U jednoj takvoj gužvi, da bih sebi napravila prolaz : ) izvadila sam tu iglicu, i devojčicu ispred sebe toliko jako ubola u zadnjicu da su njene bele pantalonice istog trenutka počele oslikavati krv, a mala (dve god. mlađa) je briznula u plač... Da... iako niko nije video, većina je znala ko je krivac za nesrećni slučaj.... I da se na tome završilo, verovatno bih i sada pravila slične nestašluke : ) ali... Ja, naravno nisam snosila nikakvu odgovornost... a po školi je krenuo pretres pod pretpostavkom da se neko od učenika drogira... Igla je izletela kroz prozor trećeg sprata, kod mene nije nađena... Čak sam bila fina i sa grupom dečaka i devojčica se dobrovoljno javila da ceo čas oko škole tražimo iglu... naravno... uzalud... E, gde je nesreća... Pojačan nadzor u školi, postavljene kamere... što i nije tako bitno... nego... mala je završila na ispitivanjima da nije neka infektivna igla, ili droga.... Inače, kasnije, zbor griže savesti, ja sam se malo združila sa tom devojčicom koju su inače svi izbegavali.... saznala sam da je bolesna, i da su ta ispitivanja za nju bila, manje-više teška ... Niko nikada nije bio siguran jesam li ja to uradila ili ne... a danas... eto, to je jedina stvar zbog koje mi je baš krivo... Mada... donelo je nešto dobro.... ja sam se smirila i konačno postala žensko : ))