Bili su popularni oni plastični kamioni,kiperi,zavidnih dimenzija,dete je moglo da sedne u prikolicu,a drugo da ga vuče,i bili su izdržljiviji od juga.

Ajd' samo da su mg-ejci. Sa gradilista smo drpnuli po koji golem sraf i matice za skele. Pa kada se to napuni onim crvenim sa palidrvca, salitrom i baci. Pucanj samo tako. Desavalo se sraf iz matice da izleti.

Da ne pricam o ostalim pomenutim stvarima.

To ti je prangija,narodski rečeno.

Postoji više varijanti,ali sve se svodi na isto,mi smo pravili neku foru sa bakarnom žicom,i ona se savije da pola,i na svaki kraj s stavi neki metalni deo,i napuni se tim iz šibica,i ona tim tresneš o beton i puca,uši otpadaju.

Puca opasno,ali nije bezbedno.

   da znas da su usi otpadale.

Ma gde bezbedno.

Imala... Zbog mog imena sam nekom prilikom dobila poklon za decaka... Nisu mogli da ga otmu od mene... Otisao 1996. iz bakine kuce... sa ostatkom stvari... 

Kad sam bio klinac i skejtovi su postali popularni,ne znam pod kojim uticajem,ali mislim da je film Povratak u budućnost bio taj okidač za popularnost skejtova,možda grešim,ali mislim da je to.

Ma to sam kupio sin kada se rodio. nosivost 120kg.

Nego ... a plasticne cevke i fiseci? Pa kamaj jurnjava.

Brat je imao sve što je Burago imao u ponudi, ali mislim da je i danas aktuelan njihov vozni park.

Nije baš Titovo vreme, al ajd':







I mokri snovi iz tog perioda, za dečake:





Bile su i one pričaonice, dok još nije uveden adsl, "dvoje su se tako smuvali"...   A plastični metkići opasnost na nivou, jednom klincu je završilo u nosu, pa je moralo da se interveniše. Da, i Kosili, otišlo pod stečaj ili šta već.   I fali mi onaj fut fetiš sladoled, Stopi  

I estetski hajlajt mog detinjstva:

 

Ne mogu da nađem sliku sa karanfilom, jbg.

Na duvaljke verovatno misliš.

Pravili smo mi i praćke pasuljare,ravna dugačka daska,širine par santima,zakucaš ekser na vrh,onda vežeš redno gumice za tegle a na kraju učvršćena štipaljka,municija naravno pasulj,baca 50 metara lagano.,što duža praćka dalje leti,za ne poverovati nije ni bila toliko neprecizna.

Pa sa običnom slamkom od soka i jednom gumicom smo pravili praćke,i još staviš iglu na vrh i učvrstiš je žvakom,golub hoće da strada od toga.


Pa da ne spominjem da smo išli u lov na golubove,sa malo hleba i koncem za šivenje a ako nadjemo najlon za pecanje,navatamo punu kutiju golubova.Napravi se omča,položi na zemlju,udaljiš secmalo,nabacaš hleb,kad golub udje u obruč zategneš i eto ga,uhvaćen.


A kinder jaje i prašak za pecivo.

Komsija jedan nas....

Tad nije bilo tih plasticnih cevi...i sad cale mu radio negde ...i ostaju one cevcice male od onih traka...danas se zove fiskalne....

Ali to po 10cm...i on to skupi sa posla....i onda kuci slepi njih deset selotejpom...da bio dovio cevku...

Dobro se setio lajt...

Sa pracke se nismo igrali....ja sam iz kraj gde ima mnogo stakla...