kombinezon ni ja ne verujem u autosugestiju-e to mi nikad nije pomagalo.
od skora bistre glave prilazim problemu,tu se onda javlja pitanje kako ga se resiti? uvek navijam za vreme ''jednog dana sve ovo mora proci''.jedno vreme sam imala problema sa anksioznoscu,ne mogu vam opisati kako je to grozan osecaj-znas da je sve besmisleno a opet imas strah.sve je pocelo kad sam imala smrtni slucaj u porodici i ja po prvi put vidla (i to prva zatekla) mrtvaka.najgore od svega sto nisam znala,mislila da spava pa sedela kraj njega,dok nisam bolje pogledala i pokusala da je probudim.od te veceri nisam mogla funkcionisati.to je bio takav sok za moju psihu,a i organizam,da sam skroz ispala iz koloseka.nisam imala strah od smrti,niti neceg apstraktnog,nego sam mislila da ce se od sad lose stvari samo meni desavati i to upravo one za koje mislimo ''ne to se meni nikad nece desiti''.bila sam kod psihijatra on je ceo problem video u tome sto sam odrasla bez oca,i da podsvesno imam strah od smrti,nesigurnost,strah od mraka (jer mi se anksioznost povecavala nocu)itd.nisam mogla da poverujem u to,jer sam uvek bila jaka(narocito u tom odnosu s roditeljima),sto god sam zapocinjala uspesno sam realizovala,tako da posle nekoliko razgovora batalila sam odlaske kod lekara i bacila xanax,i izborila se sama.sve stabilizovalo posle pola godine (il mozda malo vise bese...ne znam tacno)...to me je naravno uvuklo u depresiju,jedva sam stala ''na noge'',da ne pricam kako je bilo ljudima oko mene-nisu mogli vise da me gledaju u takvom stanju.a tek lekovi? s njim sam bila usporen snimak.secam se bilo neko drustvo nesto pricaju,smeju se,ja jedva da cujem o cemu govore,ne mogu ni da ih vidim.ti lekovi stvarno nemaju svrhu...
ali sve je proslo i ne ponovilo se.verujem da nece,to je bilo pre 4 god,mislim da sam sad ojacala.

glviki, o tome sam ja bas i pricao anksioznost pa onda depresija, da kombinezon je odmah rekao dosada, posto vidim samo trazi greske i ispravlja kao sto sam pogresio za casu  , mislim ko nije preziveo anksioznost ne moze ni da shvati kakav je osecaj.

kad ce mene anksioznost da prodje...5 years and counting...sto je najgore super mi ide u zivotu, srecan sam i naucio sam da zivim sa tim sto je najgore 

nije to zbog dosade,nego neki dogadjaj pokrene to stanje,ako nisi dovoljno jak da mu se suprotstavis.
kako ti to uspeva?mislim ziveti s tim?ja godinu dana nisam mogla ispit poloziti.il si prihvatio pravilo "ako ga ne mozes pobediti,pridruzi mu se" ;-)

Pa dobro sve zavisi koji je stepen anksioznosti, ako je blazi poremecaj moze da se zivi sa tim, e ako su u pitanju jaki i ucestali napadi onda bogami nije sve jedno 

...na srecu nisam bio nikad ni depresivan, ni anksiozan, verujem da nije lako se sa tim boriti..
budem "nesrecan" sat vremena i to je to

oduvek me neshto gura da imam pozitivan stav prema svemu, radost nalazim u svemu,
mozda prijatelji i porodica utichu na to..ne znam
..a imao sam i  problema u zivotu

wow, toliko ljudi koji razmisljaju kao ja, i imaju slican problem. vrlo sam sklona depresiji i mislim da je to delom i zbog nepoznavanja sebe, jer da sebe znam, znala bih sta me cini srecnom, tuznom itd. ovde je nesto vise i mnogo stosta sto me lako i naglo baca u depresiju, i isto tako brzo i odlazi. mada u poslednje vreme sve je ucestalije. ko zna sta je sve iz detinjstva sto utice na sadasnje stanje, i to trebe probunariti da bih se otresla ovog dosadnog osecanja "up'o sam u kolotecinu'. ali, problem je sto ja delom i ne zelim to da uradim jerbo me je strah, ko zna sta ce jos izroniti odande sa cim necu moci da se izborim. uvek sam mislila da se mogu izboriti sa delom sebe koji je crn i koji truje, ali izgleda da sam ga sve vreme samo gurala i pokrivala obavezama, radom, razgovorima... da bi mu se na kraju vratila. mozda otkrivam previse, tj. imam trip da ljudi koji ni sa sobom ne mogu izaci na kraj, kako ce sa svim ostalim, i da su takvi nejaki. stalno samu sebe u ovakvim razmisljanjima svadjam, i sta vi kazete na sve ovo, zelim da znam!?!?

slobabg ti si od onih jacih.i to je za sve pohvale.

mkicusne razumem bas  da,trebas da se suocis sa svojim strahovima,ali naravno da ne trebas razgovarati o tome s ljudima koji sami sebi ne mogu pomoci,kako ce onda pomoci tebi?ili koji te ne mogu razumeti.jeste da te obaveze sprecavaju da dublje razmislis i da sve kockice sredis,ali dodje period kada jednostavno preovladava secanje,razmisljanje,proslost.sve to skupa ispliva na povrsinu.do toga moze doci sad ili tek za koju godinu.zato treba biti racionalan i sagledati zivot sa svih aspekata,a najbolje je ostaviti proslost-ko je jos imao od toga koristi?to je nesto na sta danas ne mozemo uticati,niti bilo sta promeniti,pa zasto uopste praviti frku oko toga?bitno je ono sto cemo biti.vec sam ovde napisala da ono sto se desavalo u proslosti (s obzirom da smo mladi)-za to nismo mi odgovorni,i neka to breme nosi onaj koji je za to kriv.ako je to neka osoba sve joj se treba reci u lice.tek tad sledi olaksanje.i to da znas kakvo olaksanje.

  depresija

nemam pojma sta je 

rasina upala da nam razbije depresiju    al neozbiljno shvata ozbiljnu temu.eto to je primer kad te neko ne razume.al o.k.
i ja sam sam neozbiljno shvatala i zezala ljude koji pate zbog ljubavi,dok sama nisam na svojoj kozi osetila